Пређи на садржај

Олга Бан

С Википедије, слободне енциклопедије
олга бан
Олга Бан
Лични подаци
Датум рођења(1926-06-29)29. јун 1926.
Место рођењаЗаречје, код Пазина, Краљевина Италија
Датум смрти8. октобар 1943.(1943-10-08) (17 год.)
Место смртиПазин, Италијанска Социјална Република
Деловање
Члан КПЈ од16. јуна 1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од26. септембра 1973.

Олга Бан (Заречје, код Пазина, 29. јун 1926Пазин, 8. октобар 1943) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 26. јуна 1926. у малом истарском селу Заречју, код Пазина. Након завршетка основне школе, због сиромаштва није могла да настави школовање, него је помагала оцу, који је био кројач.[1]

Отац јој је, као радник, био напредно оријентисан, па је то пренео и на Олгу. Народноослободилачки покрет (НОП) почели су помагати још 1941. године, а кућа њеног оца претворена је у партизанску базу. Ту су се сабирала разна материјална средства за НОП, одржавали састанци партијских активиста, одржавала курирска веза. Олга је активно учествовала у организовању и извршењу тих послова — шила је одећу за партизане, вршила курирску службу, прикупљала храну и лекове. Ускоро је примљена и за члана СКОЈ-а.

Биста Олге Бан у Титовом парку, Пула

Олга 1943. године одлази у Горски котар и бори се у редовима приморско-горанских јединица. У мају 1943. године вратила се у родни крај и помагала организовање омладине и жена у НОП. Заједно са својим оцем, 16. јуна 1943. године примљена је у Комунистичку партију Југославије у партизанској војној бази код села Бргудца, под Плаником.

Осмог октобра 1943. године Немци су опколили њену родну кућу и ухапсили је заједно с братом и оцем. Њу и оца Мату, истог дана стрељали су на пазинском гробљу, а брата су одвели у концентрациони логор Дахау. Њену мајку такође су ухапсили и одвели у логор.

Када су Олгу хтели помиловати, говорећи јој да је још млада и да се може променити, она им је одговорила: „Једна млада скојевка не мијења се никад”. Лист Глас Истре писао је 3. децембра 1943. године о њеној погибији и погибији њеног оца:

Пошли су да раде у Истри за Истру, за слободу, за наш народ, пошли су у борбу, и сада их више нема. Швапски фашистички разбојници су их стријељали. Друг Бан и његова кћи дали су највећу жртву, дали су животе своје за Истру, за слободу, за свој народ.[2]

Указом председника СФР Југославије Јосипа Броза Тита 26. септембра 1973. проглашена је за народног хероја.[3][2]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]