Патријарх српски Лукијан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу


Патријарх српски Лукијан (Богдановић)
Lukijan Bogdanović.jpg
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаАрхиепископија београдско-карловачка
Архијерејски чинпатријарх
Титулаархиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски
СједиштеБеоград
Године службе(1908—1913)
ПретходникГеоргије (Бранковић)
Претходна епархијаЕпархија будимска
Године службе(1897—1908)
ПретходникАрсеније Стојковић
НасљедникДимитрије (Павловић)
НасљедникГеоргије Зубковић
Лични подаци
Световно имеЛазар Богдановић
Датум рођења(1867-05-10)10. мај 1867.
Мјесто рођењаБаја
Аустријско царство
Датум смрти1. септембар 1913.(1913-09-01) (46 год.)
Мјесто смртиБад Гаштајн
Аустроугарска

Лукијан Богдановић (Баја, 10. мај 1867Бад Гаштајн, 1. септембар 1913) је био архиепископ карловачки и патријарх српски од 1908. до 1913. године и добротвор.[1]

Титула патријарха српског гласи: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.

Биографија[уреди]

Гробови српских патријарха Лукијана Богдановића и Георгија Бранковића у крипти манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима

Лукијан (световно име Лазар) Богдановић је рођен 1867. године у Баји у Угарској. Његов отац Александар рођен је у Барањи у Печвару, а у Бају се преселио као трговац, где је држао малу радњу. Мати Милица рођ. Летић била је блиска рођака патријарха Георгија Бранковића. Лукијан Богдановић се школовао у родној Баји, Сремским Карловцима и у Јегри (мађ. Eger)

Замонашио се 1891. године и ускоро постао архимандрит манастира Вазнесења Христовог у Беочину. За епископа Епархије будимске постављен је 1892. године. Дана 10. новембра 1907. осветио је камен темељац новог здања пештанског Текелијанума.

Изабран је за српског патријарха 22. септембра 1908. са 33 гласова за и 25 против, мада је већина саборска прво за патријарха изабрала вршачког епископа Гаврила Змејановића, чији избор угарски премијер Шандор Векерле (мађ. Wekerle Sándor) није прихватио. Затим је саборска већина за српског патријарха изабрала епископа бачког Митрофана Шевића. Он се, међутим, под притиском краљевског комесара повукао.

Године 1912. мађарска влада Иштвана Тисе (мађ. Tisza István) је укинула српску црквену аутономију. Српска штампа је због настале ситуације окривила патријарха Богдановића.

Исте године због хиротонисања Георгија Зубковића за новог епископа будимског изазвао је велико незадовољство код мађарског премијера Иштвана Тисе.

После свих ових немилих догађаја патријарх Богдановић је 1. септембра 1913. године у аустријском граду Бад Гаштајну под неразјашњеним околностима нестао. Његово наго тело пронађено је у реци Ахе. Одсечена глава патријарха Богдановића никада није пронађена.[2] Према извештајима тадашње српске штампе у Аустроугарској постоји сумња да је поглавар Српске православне цркве пао као жртва политике мађарског премијера Иштвана Тисе.

Патријарх Лукијан се истицао великим годишњим прилозима Српском привредном друштву „Привредник“ и био је један од оснивача Патроната Привредникових добротвора и његов активан члан.

Титуле и признања[уреди]

  • 22. септембар 1908 - 1. септембар 1913: Његова Екселенција Патријарх српски Лукијан Богдановић

Одликовања[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 290-293.
  2. ^ Патријарх Лукијан убијен због обрачуна са Србијом? („Вечерње новости“, 17. новембар 2013)
  3. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 96. 
Узбуркано море (Урош Предић, 1910)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Јеремија Мађаревић
Епископ будимски 18971908
Наследник:
Георгије Зубковић
Претходник:
Георгије (Бранковић)
архиепископ карловачки и патријарх српски 19081913 Наследник:
Димитрије (Павловић)