Пиротско приповедање
| Пиротско приповедање | |
|---|---|
 Ентеријер традиционалне пиротске куће (Музеј Понишавља у Пироту) | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Општина Пирот, југоисточна Србија |
| Заједница | Локалне заједнице на подручју Пирота у југоисточној Србији |
| Предлагач | СО Пирот, Народна библиотека Пирот, Гимназија Пирот, Музеј Понишавља Пирот и др. |
| Датум уписа | 25. 12. 2014. |
| Веб сајт | http://nkns.rs/cyr |
Пиротско приповедање је део усмене традиције и представља вербално уметничко изражавање у прози или стиху на пиротском говору који је део тимочко-лужничог дијалекта. Пиротско приповедање се преноси усмено кроз генерације и изражава национални и културни идентитет српског народа у пиротском крају.
Пиротско приповедање се налази на списку српских нематеријалних културних добара и представља усмена казивања на пиротском говору.[1]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Пиротско приповедање представља вид обичајне и друштвене праксе и комуникације и заснива се на традиционалним сижејно-тематским обрасцима. Испољава се у великом броју жанрова у прози као што су: предање, бајка, басна, прича о животињама, легендарна прича, новела, шаљива прича, анегдота, виц, стих и песме које се приповедају а не певају, као и кратке форме попут загонетка, пословица, здравица и сл. Приповедачи се обично уче казивачком знању у кругу својих породица и пријатеља, и преносе је од изворних носилаца усмене традиције усменим путем. Приповеда се на окупљањима тј. на седенћама и обичајним свечаностима, уз посао, на путовању.
Пиротско приповедање тј. казивање, причање присутно је у локалним заједницама на подручју Пирота у југоисточној Србији.[1]
Промоцију о пиротском приповедању је одржана у Етнографском музеју у Београду 23. августа 2018. године укључујући и остала нематеријална добра са подручја пиротског краја[2].
Види још[уреди | уреди извор]
- Културна добра Србије
- Нематеријално културно наслеђе
- Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије
- Израда пиротског качкаваља
- Пиротско ћилимарство
- Белмуж
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Пирoтскo припoвeдaњe”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Енографски музеј у Београду. Приступљено 17. 9. 2019.
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 04. 2019. г. Приступљено 29. 04. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Усмена традиција и језик |  | |
|---|---|---|
| Сценска (извођачка) уметност (музика, игра, плес и разноврсне инсценације) | ||
| Друштвена пракса, ритуали и празници (обичаји, веровања, митови, светковине) | ||
| Знања и вештине везане за природу и универзум | ||
| Тадиционална уметност (занати, рукотворине, кулинарство) |
| |
