Саво Машковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
САВО МАШКОВИЋ
Nh maskovic savo.jpg
Саво Машковић
Датум рођења (1914-01-14)14. јануар 1914.
Место рођења Осретци, код Колашина
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти 4. децембар 1944.(1944-12-04) (30 год.)
Место смрти Пољани, код Илока
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија
Члан КПЈ од 1940.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а командант
Осме црногорске бригаде
Служба НОВ и ПО Југославије
19411944.
Чин мајор
Народни херој од 3. марта 1945.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде
Орден за храброст

Саво Машковић (Осретци, код Колашина, 14. јануар 1914Пољани, код Илока, 4. децембар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 14. јануара 1914. године у селу Осретци, код Колашина. Потиче из сиромашне сељачке породице. Као дете, рано је остао без оца, па је с три брата и две сестре одрастао у веома тешким условима. Поред основне школе завршио је и пет разреда гимназије у Колашину. После тога отишао је на службу у Нови Пазар, где се прикључио радничком покрету. Члан Комунистичке партије Југославије је од 1940. године.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, вратио се у родно село, где је активно учествовао у организовању устанка. Јула 1941. године учествовао је у првим устаничким акцијама и у борбама за ослобођење Колашина. Током августа, у групи доњоморачких партизана, истакао се као најхрабрији борац, у борби са италијанском дивизијом „Пустерија“. У нападу на Пљевља, Саво се истакао као добар стрелац и нишанџија на пушкомитраљезу.

Децембра 1941. године постао је борац Прве пролетерске ударне бригаде. У нападу на Ливно, 1942. године, пробио се кроз бодљикаву жицу између бункера, којима је онда пришао са супротне стране, уништио две посаде и омогућио својој чети да прва продре у град. Сличан подвиг учинио је и у борби за Јајце, исте године.

У јесен 1942 године на положају код Млиништа борци првог батаљона Прве пролетерске бригаде читају "Борбу" која је излазила у Дринићима. »Борбу« чита Саво Машковић пушкомитраљезац у првом батаљону.

У бици на Неретви се, као командир чете истако у борбама на Ивану, Чићеву, Главатичеву, и у жестоким борбама на Дрини, априла 1943. године. У току пробоја обруча на Сутјесци постао је командант Првог батаљона Прве пролетерске бригаде. Велике су заслуге његовог батаљона за успешан пробој на Балинковцу, 10. јуна, и за пробоју на путу Фоча-Калиновик.

Саво се истакао у борбама Прве пролетерске бригаде, у источној Босни, у лето 1943. и у централној Босни, у јесен 1943. године. Током Шесте непријатељске офанзиве његов батаљон је проглашен за узорну јединицу Првог пролетерског корпуса. Касније је постао заменик команданта Прве пролетерске, а потом и командант Осме црногорске бригаде. Учествовао је у продору армијске групе у Србију, операцијама за ослобођење Србије, операцији за ослобођење Београда, и у борбама на сремском фронту. Погинуо је током завршних операција за ослобођење Југославије 4. децембра 1944. године, у близини села Пољани, код Илока.

Имао је чин мајора НОВЈ. Још за живота је био одликован Орденом за храброст и Орденом партизанске звезде са сребрним венцем, а 3. марта 1945. године Указом Председништва АВНОЈ-а је постхумно проглашен за народног хероја Југославије.

Литература[уреди]