Пређи на садржај

Списак језера у Републици Српској

С Википедије, слободне енциклопедије
Билећко језеро

Језера Републике Српске су копнене наслаге воде у површинским удубљењима на територији Републике Српске. Језера Републике Српске су природно богатство Републике Српске и спадају у надлежност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Језера спадају у категорију вода и имају статус добра од општег интереса за Републику Српску, те се као таква налазе под посебном заштитом Републике Српске. Статус језера као категорије вода је посебно дефинисан у Закону о водама Републике Српске, у коме се језеро дефинише на сљедећи начин: „Језеро - означава водно тијело стајаће површинске воде у унутрашњости Републике Српске“.[1] Унутар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске дјелује Дирекција за воде Републике Српске, односно Агенција за воде обласног ријечног слива Саве и Агенција за воде обласног ријечног слива Требишњице.[2] Ове агенције се баве управом и контролом над водама, односно језерима Републике Српске. Са становишта рационалног кориштења водених ресурса, језера Републике Српске се налазе и под надлежношћу Хидрометеоролошког завода Републике Српске који се налази у саставу Министарста пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.[3]

Највеће језеро у Републици Српској и највеће вјештачко језеро на Балканском полуострву је Билећко језеро[3]. Клиње је прво вјештачко језеро на простору Републике Српске.

Сливови Републике Српске

[уреди | уреди извор]

Све воде на територији Републике Српске, укључујући и језера, припадају европском Црноморском сливу и мањим дијелом Јадранском сливу вода. У подручје Црноморског слива на територији Републике Српске спада ријечни слив Саве, који се разврстава у ријечне сливове Дрине, Босне, Врбаса и Уне. Јужнио дио Републике Српске, који обухвата највећи дио подручја источне Херцеговине, са релативном границом у општини Гацко (превој Чемерно и Гатачко поље), припада Јадранском водном сливу. У подручје Јадранског слива на територији Републике Српске спада ријечни слив Требишњице и Неретве.[2]

Евидентирана језера

[уреди | уреди извор]
Балкана Велико језеро

Екосистем

[уреди | уреди извор]

Списак језера Републике Српске

[уреди | уреди извор]
Назив Површина Положај Општина Категорија Напомена Слика
Језеро Алаговац 3,04 km²
(3,3 хм³)
(око 40 хектара)
4 км од Невесиња општина Невесиње вјештачко
Језеро Балкана 5,6 km² 4-5 км од Мркоњић Града општина Мркоњић Град вјештачко
Бардача језеро 0,658 km² општина Србац заштићено мочварно подручје
Билећко језеро 33 km²
(1.100 хм³)
(2.764 хектара)
надомак Билећа општина Билећа вјештачко,
акумулационо
Бијело језеро (Зеленгора) 0,006 km² на планини Зеленгора природно,
планинско,
глацијално
Национални парк Сутјеска
Бочац (42,9 хм³)
(233 хектара)
15 километара од Мркоњић Града општина Мркоњић Град
општина Кнежево
Бањалука
вјештачко,
акумулационо
Вишеградско језеро (105,0 хм³)
(1.070 хектара ?)
(890 хектара)
Вишеград општина Вишеград,
општина Ново Горажде,
општина Рудо
вјештачко,
акумулационо
Врба-Улиње (14,6 хм³) општина Гацко вјештачко настало 1983.
Гвозно језеро
(Драгово језеро)
Гвозно Поље,
планина Трескавица
општина Калиновик вјештачко настало 1996.
Гомјеничко језеро близу Теслића општина Теслић вјештачко
Горанско језеро 20.000 м³
(0,50 хектара)
насеље Липац,
7 км од Добоја
општина Добој вјештачко,
акумулационо
Горичко језеро
(Требињско језеро)
(9,0 хм³)
(171 хектара)
Горица
4 км од Требиња
општина Требиње вјештачко,
акумулационо
Горње Баре на планини Зеленгора природно,
планинско,
глацијално
Национални парк Сутјеска
Градина Омарска општина Приједор вјештачко,
акумулационо
Калиновачко језеро
Калиновачко језеро
Грајсељићи општина Калиновик вјештачко настало 2000.
Доње Баре 0,03 km² на планини Зеленгора природно,
планинско,
глацијално
Национални парк Сутјеска
Дренова (7,0 хм³) Дренова, Доњи Вијачани општина Прњавор акумулационо
Зворничко језеро 8,1 km²
90.000 000 м³
(18,0 хм³)
(1.380 хектара)
Мали Зворник, Велика река општина Зворник вјештачко,
акумулационо
настало 1955.
Југово језеро
(Бориловачко језеро)
(2,50 хектара) на планини Зеленгора,
25 км од Чемерна (Гацко)
општина Гацко,
општина Калиновик
и општина Фоча
вјештачко,
акумулационо
Национални парк Сутјеска
Кладопољско језеро (2,50 хектара) на планини Зеленгора,
село Обаљ
Национални парк Сутјеска
Клиње 1.730.000 м³
(1,7 хм³)
(26 хектара)
Клина, Гатачко поље општина Гацко вјештачко,
акумулационо
настало 1896.
Котланичко језеро на планини Зеленгора природно,
планинско,
глацијално
Национални парк Сутјеска
Ламинци Ламинци општина Градишка
Ластванско језеро Ластва
12 км од Требиња
општина Требиње
Мезграјско језеро село Пељаве и Мезграја Општина Угљевик вјештачко
Олићко језеро 1.000 m² планина Козила
7 км од Шипова
општина Шипово природно,
тектонско
Орловачко језеро на планини Зеленгора,
25 км од Чемерна (Гацко)
природно,
планинско,
глацијално
Национални парк Сутјеска
Орлово језеро Калуђерица,
на планини Озрен
општина Петрово вјештачко
Мањачко језеро 3,40 ha на планини Мањача Бања Лука
Језеро Пелагићево
(Жабар–бара)
(33 хектара) Пелагићево општина Пелагићево вјештачко
Перућачко језеро
(Језеро Перућац)
12,4 km²
340.000 000 м³
(218,0 хм³)
Перућац
Скелани
Бајина Башта
Вишеград
општина Сребреница
општина Бајина Башта
вјештачко,
акумулационо
Језеро Снијежница (172 хектара) општина Угљевик вјештачко,
акумулационо
Језеро Старача Карановац општина Петрово
Црвањско језеро
(Улошко језеро)
село Језеро,
планина Црвањ
општина Калиновик природно,
планинско
Црно језеро (Зеленгора) 0,013 km²
(1.08 хектара)
на планини Зеленгора природно,
планинско,
глацијално
Национални парк Сутјеска
Језеро Ђол 1.000 m² село Љољићи,
поред ријеке Пливе
општина Језеро
Штиринско језеро на планини Зеленгора природно,
планинско,
глацијално
Национални парк Сутјеска

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]