Општина Језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Општина Језеро
Грб Jezera
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Језеро
Становништво
Становништво (2017
2013
1996)

Пад 986[1]
Пад 1.039[2]
1.082[3]
Географске карактеристике
Површина 64,8 km2

Jezero municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Снежана Ружичић [1] (СНСД)
Поштански број 70206
Позивни број 50
Веб-сајт Општина Језеро

Општина Језеро је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Језеро. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 1.144 лица.[4]

Географија[уреди]

Налази се у југозападном дијелу Републике Српске, близу улијевања ријеке Пливе у Пливско језеро. Граничи се са општинама Шипово, Мркоњић Град и Јајце. Језеро је подједнако удаљено од ова три града (око 11 km).

Територија је брдско-планинска и котлинска. Надморска висина се креће у распону од 432 до 1.267 метара. Планине у општини су Горица и Сињаково, а ријеке Плива и Јошавка са својим притокама.

Плива се улијева у Пливско језеро које представља природну акумулацију за хидроелектрану Јајце I.

Историја[уреди]

Прије рата, општина Језеро је била мјесна заједница у саставу општине Јајце. Након потписивања Дејтонског мировног споразума, линија разграничења између два ентитета је раздвојила Језеро од Јајца. Тако је општина Језеро основана одлуком Народне скупштине Републике Српске у јуну мјесецу 1996. године.

Политичко уређење[уреди]

Састав Скупштине Општине Језеро према резултатима избора 2016.
3
3
2
2
1
1
1
Од укупно 13 мандата на поједине партије отпада:

Општинска администрација[уреди]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Језеру. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Језеро је насеље Језеро, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Језеро је Снежана Ружичић испред СНСД, која је на ту функцију ступила након локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године. Састав скупштине општине Језеро је приказан у табели.[5]

Повјереништво за Општину Јајце[уреди]

Повјереништво за Општину Јајце је формирано 1996. године на основу Тачке 2. Амандмана XXXV на Устав Републике Српске и Тачке 2. Одлуке о образовању повјереништава за општине односно подручја која су у цјелини или дјелимично ушла у састав Федерације БиХ. Повјереништво општине извршава налоге Народне скупштине, Предсједника Републике и Владе Републике Српске и врши послове из надлежности Скупштине општине и Извршног одбора ускладу са законом. Сједиште повјереништва је било у Бања Луци. Повјереништво је образовано у сљедећем саставу:[a]

  1. Драган Миличић,
  2. Јово Јефтенић,
  3. Јово Проле,
  4. Смиља Ружичић,
  5. Биљана Нишић,
  6. Борис Лазендић,
  7. Илија Гверо.

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Језеро

Подручје општине Језеро чине насељена мјеста: Барево*, Борци, Бравнице*, Дренов До*, Ђумезлије, Језеро, Ковачевац, Љољићи и Перућица, Присоје*, Черказовићи.

Дијелови насељених мјеста: Барево, Бравнице, Дренов До и Присоје су подијељени између општина Језеро и Јајце.

Подјела[уреди]

У општини се налази и истоимено насеље Језеро, а поред њега још 8 сеоских насеља: Присоје I, Присоје II, Ковачевац, Борци, Ђумезлије, Перућица, Черказовићи, Љољићи и Дренов До. Тренутно број становника износи око 1.200 људи, а просјечна густина насељености је 17,5 становника по квадратном километру.

Општина Језеро[уреди]

Националност[6] 1953. 1948.
Срби 2.387 1.835
Југословени 714
Хрвати 218 80
остали 4
неопредјељени 689
Укупно 3.323 2.604
Етнички састав према попису из 1991. [4]
Срби
  
1.082 55,3 %
Бошњаци
  
695 35,5 %
Хрвати
  
120 6,1 %
Остали
  
60 3,1 %
укупно: 1957

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди]

Етнички састав према попису из 2013.[4]
Срби
  
841 73,51 %
Бошњаци
  
287 25,08 %
Хрвати
  
11 0,96 %
Остали
  
1 0,08 %
Неизјашњени
  
4 0,35 %
укупно: 1.144

Знамените личности[уреди]

Чувена спортска породица Качар је из Језера, рођени у насељу Перућица, а до 1972. године живјели у Језеру.

  • Тадија Качар (1956), магистар спорта и физичке културе, освајач сребрних медаља у боксу на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. године, као и на Свјетском првенству 1978. у Београду и европским првенствима 1979. у Келну и 1974. у Кијеву. Златне медаље: Медитеранске игре у Сплиту 1979, балкански шампионати 1977, 1981. и државна првенства тадашње Југославије. [7].
  • Слободан Качар (1957, професор физичке културе, олимпијски шампион 1980. у Москви, бронзани са свјетског првенства 1978. у Београду, медитерански и балкански шампион, освајач титуле професионалног првака свијета у боксу 1985. у Пезару, Италија.
  • Ненад Качар (1982, син Тадије Качара), завршио Факултет техничких наука у Новом Саду, ватерполиста, са екипом ВК Бечеј 2000. године освојио титулу клупског шампиона Европе, а тренутно игра у Италији.[8]
  • Гојко Качар (1987, син трећег од браће Срете), студент ФТН, фудбалер, играо је за ФК Војводина, ФК Херта Берлин, ХСФ Хамбург, а са репрезентацијом Србије 2007. године је освојио друго мјесто на Европском првенству до 21. године.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Службени гласник Републике Српске 12/96

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]