Пређи на садржај

Теизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Бог Отац кога је приказао Јулијус Шнор фон Каролсфелд 1860.

Теизам у најширем смислу значи веровање у бар једно божанство.[1][2]

Теизам представља веровање у Бога, сведржитеља и творца свега, који се не може изједначити са творевином коју је сам створио.

То је заједнички назив за сва веровања која укључују постојање бога или божанстава. Теизам у ужем смислу укључује веровање да су бог или божанства иманентна свету, али истовремено и и изван њега, односно свезнајућа, свеприсутна и свемогућа.

Теизам се често наводи и као антитеза атеизма или нонтеизма - неверовања у божанства.

Теистичка веровања се најчешће деле по схватању колико има божанства, а затим по томе каква је његова/њихова природа. Подела по броју божанстава се своди на монотеизам - веровање да постоји само један бог или божанство, односно политеизам - веровање да постоји више различитих божанстава.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Термин теизам потиче од грчког theos или theoi што значи „бог” или „богови”. Теизам је први употребио Ралф Кадворт (1617–1688).[3] Према Кадвортовој дефиницији, „строго и исправно се називају теистима, они који потврђују да је савршено свесно разумно биће, или ум, који сам по себи постоји од вечности, био узрок свих других ствари“.[4]

Типови теизма

[уреди | уреди извор]

Монотеизам

[уреди | уреди извор]

Монотеизам (од грчког μόνος) је веровање да постоји само један бог.[5] Неке модерне монотеистичке религије укључују јудаизам, хришћанство, ислам, бахајаксу веру, сикизам, зороастризам, Арја Самај (хиндуизам) и еканкар.

Политеизам

[уреди | уреди извор]

Политеизам је веровање да постоји више од једног бога.[6] У пракси, политеизам није само веровање да постоји више богова; обично укључује веровање у постојање специфичног пантеона различитих божанстава.

Политеизам је такође подељен према томе како се посматрају поједина божанства:

  • Хенотеизам: гледиште/веровање да може постојати више од једног божанства, али само једно од њих се богослужи. Пример је зороастризам.
  • Катенотеизам: Тачка/веровање да постоји више од једног божанства, али да се богослужи само једно божанство у једном тренутку или икада, а друго може бити достојно обожавања у неко друго време или на другом месту. Ако се обожавају једно по једно, онда је свако редом врховно.
  • Монолатизам: Веровање да може постојати више од једног божанства, али да је само једно достојно богослужења. Већина модерних монотеистичких религија је можда почела као монолатрична, иако је то спорно.

Пантеизам и панентеизам

[уреди | уреди извор]

Разлика између ова два веровања може бити двосмислена и бескорисна, или и значајна тачка поделе.[8] Пантеизам се може схватити као врста нетеизма, где физички универзум преузима неке од улога теистичког Бога, а друге улоге Бога се сматрају непотребним.[9]

Пошто оба ова веровања замењују бога за оно што су прихваћене чињенице стварности, недостаје им било каква основа или валидност као аргумент.

  • Деизам је веровање да један бог постоји и да је створио свет, али да творац не мења првобитни план за универзум, већ њиме председава у облику Провиђења. Познато је да су неки класични деисти су веровали у божанску интервенцију.[10]
Деизам обично одбацује натприродне догађаје (као што су пророчанства, чуда и божанска откровења) истакнуте у организованој религији. Уместо тога, деизам сматра да религиозна веровања морају бити заснована на људском разуму и посматраним карактеристикама природног света, и да ови извори откривају постојање врховног бића као креатора.[11]
  • Пандеизам: Веровање да је Бог претходио универзуму и створио га, али је сада еквивалентан њему.
  • Полидеизам: Веровање да постоји више богова, али да не интервенишу у универзуму.

Аутотеизам

[уреди | уреди извор]

Аутотеизам је гледиште да је божанство, било спољашње или не, инхерентно унутар 'себе' и да особа има способност да постане боголик. Индијске религије попут будизма и џаинизма су аутотеистичке. Ово може бити на несебичан начин, којим се прате импликације изјава које се приписују етичким, филозофским и верским вођама (као што је Махавира[12]).

Аутотеизам се такође може односити на веровање да је неко божанство, у контексту субјективизма. Хиндуси користе израз „ахам Брахмасми” што значи „ја сам Брахман”.[13]

Џозеф Смит, оснивач мормонизма, подучавао је тип аутотеизма који се зове апотеоза, где људи могу да достигну божанство.[14]

  1. ^ Oxford English Dictionary, Second Edition
  2. ^ „Merriam-Webster Online Dictionary”. Приступљено 13. 1. 2009. 
  3. ^ Halsey, William; Robert H. Blackburn; Sir Frank Francis (1969). Louis Shores, ур. Collier's Encyclopedia. 22 (20 изд.). Crowell-Collier Educational Corporation. стр. 266—7. 
  4. ^ Cudworth, Ralph (1678). The True Intellectual System of the Universe, Vol. I. New York: Gould & Newman, 1837, p. 267.
  5. ^ “Monotheism”, in Britannica, 15th ed. (1986), 8:266.
  6. ^ „polytheism”. AskOxford. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 08. 06. 2022. 
  7. ^ „Philosophical Dictionary: Pacifism-Particular”. 
  8. ^ „What is Panentheism?”. About.Com: Agnosticism/Atheism. Архивирано из оригинала 05. 01. 2011. г. Приступљено 2011-03-18. 
  9. ^ Levine, Michael P. (1994). Pantheism : a non-theistic concept of deity (1. publ. изд.). London u.a.: Routledge. ISBN 0415070643. 
  10. ^ „AskOxford: deism”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 08. 06. 2022. 
  11. ^ Webster's New International Dictionary of the English Language (G. & C. Merriam, 1924) defines deism as "belief in the existence of a personal god, with disbelief in Christian teaching, or with a purely rationalistic interpretation of Scripture". Although listed as a type of theism, deism is completely different from theism. If anything, theism would be an off-shoot of deism since it takes beliefs a step further to include miracles and divine revelation, with deism being the "base" belief in God.
  12. ^ Jain, Mahavir (1976), „Neutron Experiments at Lampf”, Few Body Dynamics, Elsevier, стр. 215—219, ISBN 978-0-7204-0481-4, doi:10.1016/b978-0-7204-0481-4.50063-0, Приступљено 2020-11-10 
  13. ^ Gurumayum Ranjit Sharma (1987). The Idealistic Philosophy of Swami Vivekananda. Atlantic. стр. 180. GGKEY:PSWXE5NTFF4. 
  14. ^ An Introduction to Mormonism. стр. 79. ISBN 9780521817387. Приступљено 2022-03-16 — преко Google Books. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]