Фернандо Вердаско

С Википедије, слободне енциклопедије
Фернандо Вердаско
Фернандо Вердаско на Вимблдону 2017.
Лични подаци
НадимакАнандо
Датум рођења(1983-11-15)15. новембар 1983. (40 год.)
Место рођењаМадрид, Шпанија
ДржављанствоШпанија
Висина1,88 m
Маса90 kg
ПребивалиштеДоха, Катар
Информације о каријери
Про. каријера2001–
ИграЛевом руком; дворучни бекхенд
ТренерСерхио Перез (до 2015)[1]
Начо Трујол (2003–2004, 2011–2012, 2016–2018)[2][3]
Емилио Санчез (2017)[4]
Дијего Диномо (2019–)[5]
Хоакин Муњоз (2019–)[5]
Давид Санчез (2015–2016, 2020–)[6][7][8]
Зарада17.674.877 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/fernando-verdasco/v306/overview
Појединачно
Победе—порази552—423 (56,62% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири7 (1 челенџер, 1 фјучерс)
Изгубљена финала16
Најбољи пласманБр. 7 (20. април 2009)
Тренутни пласманБр. 65 (7. децембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеПФ (2009)
Ролан Гарос4К (2007, 2008, 2009, 2010, 2014, 2017, 2018)
ВимблдонЧФ (2013)
ОП САДЧФ (2009, 2010)
Остали турнири
Мастерс купГФ (2009)
Олимпијске игре1К (2012)
Парови
Победе—порази203—203 (50% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири8 (4 фјучерса)
Изгубљена финала5
Најбољи пласманБр. 8 (11. новембар 2013)
Тренутни пласманБр. 379 (7. децембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеЧФ (2009, 2013)
Ролан ГаросПФ (2017)
Вимблдон3К (2008)
ОП САДЧФ (2004, 2008, 2014)
Остали турнири — парови
Мастерс купП (2013)
Мешовити парови
Победе—порази6—3 (66,67% на Гренд слем турнирима и Хопман купу)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП Аустралије–
Ролан Гарос–
Вимблдон1К (2006, 2008)
ОП САД1К (2015)
Тимска такмичења
Светско екипно првенствоГФ (2006)
Дејвис купП (2008, 2009, 2011)
Хопман купП (2013)
Ажурирано: 7. децембар 2020..

Фернандо Вердаско Кармона (шп. Fernando Verdasco Carmona; Мадрид, 15. новембра 1983) шпански је тенисер. Тренутно се налази на 125. месту АТП листe.

Од 2009. Вердаско тренира у Лас Вегасу са Андреом Агасијем и његовим тимом у којем су Дарен Кејхил и Гил Рејес.[9]

Тениска каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Вердаско је почео да тренира тенис када је имао четири године. Постао је професионалац 2001. и завршио је годину на 464. месту. Године 2002. освојио је први ИТФ турнир и завршио годину на 173. месту.

2003.[уреди | уреди извор]

Године 2003. први пут је учествовао на турниру Мастерс серије, где је доспео до трећег кола у којем га је поразио земљак Карлос Моја. Имао је лошу сезону на шљаци и изгубио је у првом колу Вимблдона. Доспео је до трећег кола Отвореног првенства САД, где је изгубио од Тајланђанина Парадорна Сричапана.

2004.[уреди | уреди извор]

Након што је завршио 2003. као 109 играч света, Вердаско 2004. осваја прву АТП титулу на турниру у Валенсији, победивши у полуфиналу Хуана Карлоса Ферера а у финалу Алберта Монтањеса. Стигао је до трећег кола на два мастерса - Хамбурга и Мадрида. На турниру у Стокхолму освојио је титулу у паровима са земљаком Фелисијаном Лопезом. Сезону је завршио као 36. тенисер света.

2005.[уреди | уреди извор]

Године 2005. је два пута победио Ендија Родика: на мастерсима у Риму и Мајамију. Стигао је до четвртфинала турнира у Риму, Валенсији и Њу Хејвену, до полуфинала у Санкт Петербургу и до финала у Кицбилу где је изгубио од Аргентинца Гастона Гаудија. Први пут у каријери стигао је до четвртог кола неког гренд слема; на Отвореном првенству САД изгубио је од Јарка Нијеминена, након што је савладао Новака Ђоковића. Његово место на АТП листи се незнатно побољшало, годину је завршио на 32. позицији.

2006.[уреди | уреди извор]

У сезони 2006. доспео је до четвртог кола Вимблдона, победивши у трећем колу трећег носиоца Давида Налбандијана у три сета. У четвртом колу је изгубио од Чеха Радека Штјепанека у пет сетова. На Отвореном првенству САД је стигао до трећег кола, где га је поразио финалиста Енди Родик. Стигао је до четвртфинала турнира у Палерму. Наредне седмице је изгубио у првом колу турнира у Мецу. Вердаско није победио ни у једном мечу до краја године, коју је завршио на 35. месту.

2007.[уреди | уреди извор]

Године 2007. на три турнира мастерс серије изгубио је већ у првом колу: у Монте Карлу, Риму и Хамбургу. На Ролан гаросу је стигао до четвртог кола, у којем га је поразио Новак Ђоковић. Изгубио је у првом колу турнира у Квинсу и стигао до трећег кола Вимблдона. Изгубио је у другом колу мастерса у Мадриду од Новака Ђоковића. На турниру у Санкт Петербургу стигао је до финала без изгубљеног сета где га је победио Шкот Енди Мари са 2:6, 3:6. Добри резултати на турниру довели су до побољшања његове позиције на АТП листи, 27. места.

2008.[уреди | уреди извор]

Вердаско на Отвореном првенству САД 2008.

На Отвореном првенству Аустралије постављен је за 25. носиоца али је већ у другом колу изгубио од Јанка Типсаревића. Заједно са земљаком Фелисијаном Лопезом помогао је репрезентацији Шпаније да стигне до полуфинала Дејвис купа. Победили су Немце Филипа Колшрајбера и Филипа Печнера резултатом 6:7(3), 7:6(1), 6:4, 2:6, 12:10 у мечу који је трајао 4 сата и 45 минута.

На мастерсу у Монте Карлу изгубио је у првом колу од Француза Гаела Монфиса. Наредне седмице је у Барселони такође изгубио у првом колу у два сета. Потом је стигао је до трећег кола мастерса у Риму где је изгубио од Џејмса Блејка. На мастерсу у Хамбургу стигао је до четвртфинала где га је поразио Роџер Федерер са 3:6, 3:6. На путу до четвртфинала Вердаско је савладао Михаела Јужног, Микаела Љодру и Давида Ферера.

На Ролан Гаросу је био постављен за 22. носиоца. Изгубио је у осмини финала од Рафаела Надала. Као резултат добре игре на Ролан Гаросу, 9. јула је доспео по први пут међу првих 20. тенисера света. Стигао је до финала отвореног првенства Нотингема и до 18. места на АТП листи. На Вимблдону је стигао до 4. кола, у којем је изгубио од Марија Анчића у пет сетова. Пети сет је трајао 90 минута и завршио се резултатом 11:13. Освојио је титулу у Умагу, савладавши у финалу Игора Андрејева. Доспео је до 11. места на АТП листи. На Отвореном првенству САД изгубио је у трећем колу од Игора Андрејева. Помогао је репрезентацији Шпаније да у финалу победи Аргентину, победивши у једном мечу у појединачној конкуренцији и у једном у конкуренцији парова.

2009.[уреди | уреди извор]

Почео је сезону на турниру у Бризбејну, где је постављен за трећег носиоца. Стигао је до финала, у којем га је у три сета победио осми носилац, Радек Штјепанек. Са Мишом Зверевим је у конкуренцији парова стигао до финала где су изгубили од Марка Жикела и Жо-Вилфрида Цонге 4:6, 3:6. На отвореном првенству Аустралије је стигао до полуфинала, у којем га је победио Рафаел Надал. Меч се завршио резултатом 7:6(4), 4:6, 6:7(2), 7:6(1), 4:6. Трајао је пет сати и 14 минута и тако постао најдужи меч у историји Отвореног првенства Аустралије. Вердасков улазак у полуфинале омогућио је да се по први пут у каријери нађе међу 10 најбољих тенисера света, на 9. месту.

Вердаско у полуфиналу Дејвис купа 2009.

Након овога, повукао се са турнира у Дубаију због повреде левог стопала. Стигао је до четвртфинала мастерса у Индијан Велсу где га је резултатом 3:6, 4:6 победио Роџер Федерер. На мастерсу у Мајамију је стигао до четвртфинала, које је изгубио од Ендија Марија са 1:6, 2:6. Након тога је дошао до 8. места на АТП листи. На мастерсу у Монте Карлу је трећи пут за редом доспео до четвртфинала; овај пут је изгубио од Новака Ђоковића, 2:6, 6:4, 3:6. Након овог турнира доспео је до најбољег пласмана на АТП листи - 7. места. На мастерсу у Риму стигао је до четвртфинала. Изгубио је од Надала 3:6, 3:6 и тако наставио низ пораза од Надала (скор 0-8). На мастерсу у Мадриду, у четвртфиналу је по девети пут изгубио од Рафаела Надала. На Ролан Гаросу први пут у години није доспео до четвртфинала турнира или даље; поразио га је Рус Николај Давиденко у четвртом колу, резултатом 2:6, 4:6, 4:6. На два наредна турнира изгубио је већ у првом колу. На Вимблдону је дошао до четвртог кола у коме га је савладао Хрват Иво Карловић резултатом 6:7(5) 7:6(4) 3:6 6:7(9). Освојио је трећу титулу у каријери на турниру у Њу Хејвену. У финалу је савладао Сема Кверија са 6:4, 7:6(6).

На Отвореном првенству САД је доспео до четвртфинала, у коме га је поразио Новак Ђоковић, 6:7(2), 6:1, 5:7, 2:6. На турниру у Куала Лумпуру је стигао до финала али је изгубио од Руса Николаја Давиденка са 4:6, 5:7. На Отвореном првенству Кине је постављен за петог носиоца. Стигао је до четвртфинала у коме је изгубио од Новака Ђоковића са 3:6, 6:1, 1:6. На мастерсу у Шангају је био постављен за седмог носиоца. У другом колу га је поразио Хрват Иван Љубичић са 4:6, 6:7(6). На турниру серије 500 у Валенсији, на којем је постављен за четвртог носиоца, стигао је до полуфинала у ком га је савладао Шкот Енди Мари са 3:6, 6:2, 3:6. На мастерсу у Паризу је био постављен за седмог носиоца. Изгубио је у трећем колу од Хрвата Марина Чилића 6:3, 3:6, 4:6.

Ове године се први пут у каријери квалификовао за завршни турнир сезоне, Тенис мастерс куп. Изгубио је сва три меча у групи: први меч, против Роџера Федерера, резултатом 6:4, 5:7, 1:6, против Хуана Мартина дел Потра, такође у три сета 4:6, 6:3, 6:7(1), и трећи меч од Ендија Марија 4:6, 7:6(4), 6:7(3). Годину је први пут у каријери завршио као један од десет најбољих тенисера света, на деветом месту.

2010.[уреди | уреди извор]

Вердаско на Отвореном првенству САД 2010.

Вердаско је почео сезону на егзибиционом турниру у предграђу Мелбурна, Којонгу. Освојио је турнир победивши Фернанада Гонзалеза 7:5, 6:1, Новака Ђоковића 6:1, 6:2, и Жоа-Вилфрида Цонгу 7:5, 6:3. На На Отвореном првенству Аустралије био је постављен за деветог носиоца. Дошао је до осмине финала, где је изгубио од шестог носиоца, Николаја Давиденка 2:6, 5:7, 6:4, 7:6(5), 3:6. Због лошег резултата на том гренд слему пао је на дванаесто место на АТП листи.

Наредни турнир на коме је учествовао био је у Сан Хозеу. Одиграо је егзибициони меч са Питом Сампрасом и победио га 6:3, 7:6(2). У финалу је савладао Ендија Родика 3:6, 6:4, 6:4 и тако дошао до своје четврте титуле у каријери. На турниру АТП 500 серије у Мемфису изгубио је већ у првом колу од Жеремија Шардија 6:7(4), 3:6. Без обзира на тако лош резултат, његов пласман на АТП листи се побољшао (10. место). Затим је учествовао на још једном турниру АТП 500 серије у Акапулку где је био постављен за првог носиоца. У четвртфиналу га је поразио Хуан Монако - 5:7, 3:6. Због лошег резултата на том турниру пао је на 12. место на АТП листи.

На мастерсу у Индијан Велсу је био постављен за десетог носиоца. Дошао је до трећег кола, у коме га је савладао Томаш Бердих 0:6, 3:6. Наредни турнир на коме је учествовао био је још један из Мастерс 1000 серије, Мајами мастерс. Доспео је до четвртфинала, где га је други пут за редом поразио Томаш Бердих, 6:4, 6:7(5), 4:6.

Сезону на шљаци је почео на турниру Мастерс 1000 серије у Монте Карлу. Доспео је до финала у ком је изгубио од Рафаела Надала 0:6, 1:6. Пласман у његово прво финале Мастерс 1000 серије донео му је и напредак на АТП листи, 9. место. Наредне седмице је освојио највећу титулу у својој каријери, АТП 500 турнир у Барселони, савладавши у финалу Робина Седерлинга 6:3, 4:6, 6:3. И наредне седмице је био у доброј форми, стигао је до полуфинала на мастерсу у Риму у коме га је поразио Давид Ферер 5:7, 3:6. На мастерсу у Мадриду је стигао до трећег кола, у ком га је поразио Јирген Мелцер. Наредне седмице је стигао до финала на турниру у Ници, где је изгубио од Француза Ришара Гаскеа 3:6, 7:5, 6:7(5). На Ролан Гаросу је стигао до осмине финала, где га је савладао сународник Николас Алмагро 1:6, 6:1, 1:6, 4:6. На Вимблдону је испао већ у првом колу од Фабија Фоњинија 6:7(9), 2:6, 7:6(6), 6:4.

Стигао је до четвртфинала на турниру АТП 500 серије у Вашингтону, у коме га је поразио Маркос Багдатис, каснији финалиста тог турнира. На мастерсима у Торонту и Синсинатију изгубио је у другом колу. На последњем гренд слем турниру сезоне, Отвореном првенству САД, стигао је до четвртфинала, у коме је изгубио од сународника и првог играча света, Рафаела Надала, 5:7, 3:6, 4:6. На турнирима у Азији није победио ни у једном мечу. У Бангкоку је изгубио у другом колу, а на турнирима у Пекингу и Шангају у првом колу.

На турниру у Валенсији је изгубио у другом колу. На последњем мастерсу сезоне, у Паризу, дошао је до осмине финала, где га је поразио Гаел Монфис, 7:6(4), 6:7(2), 5:7. Због раног пораза на овом турниру, није се квалификовао за завршно првенство сезоне, Тенис мастерс куп.

2011.[уреди | уреди извор]

На почетку сезоне Вердаско је наставио да ниже лоше резултате. На турниру АТП 250 серије у аустралијском граду Бризбејну је као трећи носилац испао у првом колу. Поражен је од Немца Бенџамина Бекера са 1:6, 7:6(2), 3:6. Следећи турнир му је био гренд слем, отворено првенство Аустралије где је дошао до осмине финала. У осмини финала је изгубио од Чеха Томаша Бердиха са 4:6, 2:6, 3:6.

На реду му је био турнир у Сан Хозеу, где је као први носилац и бранилац титуле дошао до финала. У финалу је изгубио од Канађанина Милоша Раонића са 6:7(6), 6:7(5). На турниру АТП 500 серије у Мемфису је у првом колу изгубио од истог противника са 4:6, 6:3, 6:7(5). Следећи турнир му је био у Акапулку, на шљаци, где је као други носилац у првом колу изгубио од Бразилца Томаза Белучија са 2:6, 6:4, 3:6.

Идући турнир му је био мастерс у Индијан Велсу где је као девети носилац дошао до трећег кола. У трећем колу је изгубио од Американца Сема Кверија са 5:7, 4:6. Следећи турнир му је био мастерс у Мајамију где је као девети носилац испао у другом колу. У другом колу је изгубио од сународника Пабла Андухара са 6:3, 6:7(3), 4:6.

Иако је на овом турниру лоше играо, напредовао је на осмо место на АТП листи. На реду му је био мастерс у Монте Карлу, његов први турнир ове сезоне на шљаци. Као шести носилац је испао у другом колу. У другом колу је изгубио од сународника Томија Робреда са 4:6, 3:6. Због раног испадања на овом турниру испао је из ТОП 10 и пао је на 12. место на АТП листи. Следећи турнир му је био у Ешторилу где је дошао до финала. У финалу је изгубио од осмог носиоца, Хуан Мартина дел Потра са 2:6, 2:6. Иако је постигао запажен резултат, ипак је пао на 17. место на АТП листи. На реду му је био турнир у Мадриду где је као петнаести носилац испао у првом колу од Јен-Сун Луа из Тајпеха са 6:7(7), 5:7. Идући турнир му је био у Риму где је у другом колу изгубио од петог носиоца, Швеђанина Робина Содерлинга са 6:2, 5:7, 4:6. На Ролан Гаросу је као шеснаести носилац дошао до трећег кола. У трећем колу је изгубио од Хрвата Ивана Љубичића са 3:6, 6:7(6), 4:6. Тако је први пут испао из Топ 20 на свету још од 2008.

На турниру у Квинсу, у Великој Британији, је као седми носилац дошао до четвртфинала. У четвртфиналу је испао од трећег носиоца Американца Ендија Родика по сетовима 2:6, 2:6. Идући турнир му је био Вимблдон, где је као двадесет први носилац дошао до другог кола. У другом колу је изгубио од Холанђанина Робина Хасеа по сетовима 3:6, 4:6, 6:4, 2:6.

Следећи турнир му је био на шљаци у Хамбургу где је наступао као осми носилац и дошао до полуфинала. У полуфиналу је изгубио од сународника и трећег носиоца такође и финалисте тог турнира Николаса Алмагра по сетовима 4:6, 1:6. Захваљујући добром наступу на том турниру пробио се до двадесетог места на АТП листи. На реду му је био турнир у Гштаду, такође на шљаци где је као четврти носилац дошао до трећег финала у овој сезони. Поражен је од сународника и осмог носиоца Марсела Гранољерса 4:6, 6:3, 3:6. То му је донело напредак на деветнаесто место на АТП листи.

Следећи турнир му је био у Вашингтону, где је као пети носилац поновио успех из прошле сезоне. Изгубио је у четвртфиналу од каснијег победника турнира Радека Штјепанека 4:6, 4:6. На реду му је био мастерс у Монтреалу где је као петнаести носилац дошао до другог кола. У другом колу је поражен од Србина Јанка Типсаревића 4:6, 7:6(5), 3:6. Идући турнир му је био мастерс у Синсинатију где је дошао до трећег кола. У трећем колу је поражен после велике борбе од сународника и другог носиоца Рафаела Надала 6:7(5), 7:6(4), 7:6(9). Следећи турнир му је био последњи гренд слем сезоне Ју-Ес опен где је као деветнаести носилац поражен од Француза Жо-Вилфрида Цонге, једанаестог носиоца резултатом 3:6, 5:7, 4:6.

На турниру у Пекингу Вердаско је дошао до четвртфинала. У четвртфиналу је поражен од трећег носиоца и освајача титуле Чеха Томаша Бердиха 6:1, 6:0. Идући турнир му је био мастерс у Шангају где је као шеснаести носилац дошао до другог кола. У другом колу је изгубио од сународника Хуан Карлоса Ферера са 6:4, 3:6, 2:6.

На турниру у Валенсији је изгубио у првом колу од сународника и првог носиоца Давида Ферера са 6:3, 6:2. У трећем колу Париза је изгубио од петог носиоца Чеха Томаша Бердиха са 3:6, 5:7.

Због далеко лошијих резултата него прошле сезоне, Вердаско је завршио сезону ван ТОП 20, на 24. месту АТП листе. Ово му је први пут након 2007. године да сезону није завршио међу 20 најбољих.

2012.[уреди | уреди извор]

Сезону је почео на турниру у Оукленду где је као трећи носилац дошао до полуфинала. У полуфиналу је поражен од сународника и првог носиоца Давида Ферера резултатом 3:6, 4:6. На првом гренд слему сезоне у Мелбурну је као двадесет други носилац поражен већ у првом колу од Аустралијанца Бернарда Томића резултатом 6:4, 7:6(3), 4:6, 2:6, 5:7.

Идући турнир му је био у Сао Паулу на шљаци где је као трећи носилац дошао до четвртфинала. У четвртфиналу је изгубио од сународника и осмог носиоца Алберта Рамоса са 6:7(3), 3:6.

Стил игре и спонзори[уреди | уреди извор]

Вердаско воли да игра офанзивно са основне линије. Добро игра на свим подлогама, с тим што му најбоље иде на брзим[10]. Сматра да је његов најбољи ударац форхенд[11]. Добро је познат по томе што прави грешке у најважнијим тренуцима у мечу и што губи концентрацију. Његови спонзори су Адидас и произвођач рекета Технифајбер.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Вердаско је почео да игра тенис са три године. Његови родитељи, Хосе и Олга, имају ресторан у Мадриду. Има две сестре, Сару и Ану. Неке од Вердаскових бивших девојака су аргентинска професионална тенисерка Жизела Дулко, шпанска манекенка и глумица Дафне Фернандез и Ана Ивановић.

Од 2017. године је у браку са Аном Бојер, кћерком бившег министра финансија Шпаније Мигела Бојера и полусестром по мајци шпанског певача Енрикеа Иглесијаса.

Финала завршног првенства сезоне[уреди | уреди извор]

Парови: 1 (1:0)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2013. Лондон Тврда (д) Шпанија Давид Мареро Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан 		7:5, 6:7(3:7), [10:7]

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2010. Монте Карло Шљака Шпанија Рафаел Надал 0:6, 1:6

Парови: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2013. Шангај Тврда Шпанија Давид Мареро Хрватска Иван Додиг
Бразил Марсело Мело 		6:7(2:7), 7:6(8:6), [2:10]

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 23 (7:16)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:1)
АТП 500 (1:5)
АТП 250 (6:10)
Финала по подлози
Тврда (2:4)
Шљака (5:10)
Трава (0:1)
Тепих (0:1)
Финала по локацији
Отворено (6:13)
Дворана (1:3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 7. март 2004. Акапулко, Мексико Шљака Шпанија Карлос Моја 3:6, 0:6
Победник 1. 18. април 2004. Валенсија, Шпанија Шљака Шпанија Алберт Монтањес 7:6(7:5), 6:3
Финалиста 2. 31. јул 2005. Кицбил, Аустрија Шљака Аргентина Гастон Гаудио 6:2, 2:6, 4:6, 4:6
Финалиста 3. 28. октобар 2007. Санкт Петербург, Русија Тепих (д) Уједињено Краљевство Енди Мари 2:6, 3:6
Финалиста 4. 21. јун 2008. Нотингем, Велика Британија Трава Хрватска Иво Карловић 5:7, 7:6(7:4), 6:7(8:10)
Победник 2. 20. јул 2008. Умаг, Хрватска Шљака Русија Игор Андрејев 3:6, 6:4, 7:6(7:4)
Финалиста 5. 11. јануар 2009. Бризбејн, Аустралија Тврда Чешка Радек Штјепанек‎ 6:3, 3:6, 4:6
Победник 3. 30. август 2009. Њу Хејвен, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Сем Квери 6:4, 7:6(8:6)
Финалиста 6. 4. октобар 2009. Куала Лумпур, Малезија Тврда (д) Русија Николај Давиденко 4:6, 5:7
Победник 4. 15. фебруар 2010. Сан Хозе, САД Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 3:6, 6:4, 6:4
Финалиста 7. 18. април 2010. Монте Карло, Монако Шљака Шпанија Рафаел Надал 0:6, 1:6
Победник 5. 25. април 2010. Барселона, Шпанија Шљака Шведска Робин Седерлинг 6:3, 4:6, 6:3
Финалиста 8. 22. мај 2010. Ница, Француска Шљака Француска Ришар Гаске 3:6, 7:5, 6:7(5:7)
Финалиста 9. 14. фебруар 2011. Сан Хозе, САД Тврда (д) Канада Милош Раонић 6:7(6:8), 6:7(5:7)
Финалиста 10. 1. мај 2011. Есторил, Португал Шљака Аргентина Хуан Мартин дел Потро 2:6, 2:6
Финалиста 11. 31. јул 2011. Гштад, Швајцарска Шљака Шпанија Марсел Гранољерс 4:6, 6:3, 3:6
Финалиста 12. 4. март 2012. Акапулко, Мексико (2) Шљака Шпанија Давид Ферер 1:6, 2:6
Финалиста 13. 14. јул 2013. Бостад, Шведска Шљака Аргентина Карлос Берлок 5:7, 1:6
Победник 6. 13. април 2014. Хјустон, САД Шљака Шпанија Николас Алмагро 6:3, 7:6(7:4)
Победник 7. 25. април 2016. Букурешт, Румунија Шљака Француска Лука Пуј 6:3, 6:2
Финалиста 14. 17. јул 2016. Бостад, Шведска (2) Шљака Шпанија Алберт Рамос-Вињолас 3:6, 4:6
Финалиста 15. 4. март 2017. Дубаи, УАЕ Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 3:6, 2:6
Финалиста 16. 25. фебруар 2018. Рио, Бразил Шљака Аргентина Дијего Шварцман 2:6, 3:6

Парови: 13 (8:5)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (1:0)
АТП мастерс 1000 (0:1)
АТП 500 (3:2)
АТП 250 (4:2)
Финала по подлози
Тврда (3:3)
Шљака (5:2)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (5:4)
Дворана (3:1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 31. октобар 2004. Стокхолм, Шведска Тврда (д) Шпанија Фелисијано Лопез Аустралија Вејн Артурс
Аустралија Пол Хенли 		6:4, 6:4
Финалиста 1. 22. јул 2007. Штутгарт, Немачка Шљака Шпанија Гиљермо Гарсија-Лопез Чешка Франтишек Чермак
Чешка Леош Фридл 		4:6, 4:6
Финалиста 2. 11. јануар 2009. Бризбејн, Аустралија Тврда Њемачка Миша Зверев Француска Марк Жикел
Француска Жо-Вилфрид Цонга 		4:6, 3:6
Победник 2. 26. фебруар 2012. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Шпанија Давид Мареро Словачка Михал Мертинак
Бразил Андре Са 		6:4, 6:4
Победник 3. 4. март 2012. Акапулко, Мексико Шљака Шпанија Давид Мареро Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез 		6:3, 6:4
Победник 4. 14. јул 2012. Умаг, Хрватска Шљака Шпанија Давид Мареро Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез 		6:3, 7:6(7:4)
Победник 5. 22. јул 2012. Хамбург, Немачка Шљака Шпанија Давид Мареро Шпанија Данијел Муњоз де ла Нава
Бразил Рожерио Дутра Силва 		6:4, 6:3
Финалиста 3. 28. октобар 2012. Валенсија, Шпанија Тврда (д) Шпанија Давид Мареро Аустрија Александар Пеја
Бразил Бруно Соарес 		3:6, 2:6
Победник 6. 22. септембар 2013. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Шпанија Давид Мареро Уједињено Краљевство Доминик Инглот
Узбекистан Денис Истомин 		7:6(8:6), 6:3
Финалиста 4. 13. октобар 2013. Шангај, Кина Тврда Шпанија Давид Мареро Хрватска Иван Додиг
Бразил Марсело Мело 		6:7(2:7), 7:6(8:6), [2:10]
Победник 7. 11. новембар 2013. Лондон, В. Британија Тврда (д) Шпанија Давид Мареро Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан 		7:5, 6:7(3:7), [10:7]
Финалиста 5. 13. април 2014. Хјустон, САД Шљака Шпанија Давид Мареро Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан 		6:4, 4:6, [9:11]
Победник 8. 25. фебруар 2018. Рио, Бразил Шљака Шпанија Давид Мареро Хрватска Никола Мектић
Аустрија Александар Пеја 		5:7, 7:5, [10:8]

Остала финала[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 4 (4:0)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Победник 1. 21–23. новембар 2008. Дејвис куп, Мар дел Плата, Аргентина Тврда (д) Шпанија Давид Ферер
Шпанија Фелисијано Лопез
Шпанија Марсел Гранољерс 		Аргентина Хуан Мартин дел Потро
Аргентина Давид Налбандијан
Аргентина Хосе Акасусо
Аргентина Агустин Каљери 		3:1 [12]
Победник 2. 4–6. децембар 2009. Дејвис куп, Барселона, Шпанија Шљака (д) Шпанија Рафаел Надал
Шпанија Давид Ферер
Шпанија Фелисијано Лопез 		Чешка Радек Штјепанек
Чешка Томаш Бердих
Чешка Јан Хајек
Чешка Лукаш Длухи 		5:0 [13]
Победник 3. 2–4. децембар 2011. Дејвис куп, Севиља, Шпанија Шљака (д) Шпанија Рафаел Надал
Шпанија Давид Ферер
Шпанија Фелисијано Лопез 		Аргентина Хуан Мартин дел Потро
Аргентина Хуан Монако
Аргентина Давид Налбандијан
Аргентина Едуардо Шванк 		3:1 [14]
Победник 4. 5. јануар 2013. Хопман куп, Перт, Аустралија Тврда (д) Шпанија Анабел Медина Гаригес Србија Ана Ивановић
Србија Новак Ђоковић 		2:1 [15]

Егзибициони турнири: 2 (2:0)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат Извор
Победник 1. 16. јануар 2010. Мелбурн, Аустралија Тврда Француска Жо-Вилфрид Цонга 7:5, 6:3 [16]
Победник 2. 16. јануар 2015. Мелбурн, Аустралија Тврда Украјина Александар Долгополов 7:6(7:3) (предаја) [17]

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру 		Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама 1К изгубио у првом колу
2К изгубио у другом колу 3К изгубио у трећем колу
4К изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Турнир 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. О/И Поб:пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н КВ1 1K 2K 2K 2K 2K ПФ 4K 4K 1K 3K 2K 3K 2K 1K 2K 3K 3K 0 / 17 26:17 60%
Француска Ролан Гарос Н КВ1 2K 1K 2K 4K 4K 4K 4К 3K 3K 2K 4K 2K 3K 4K 4K 2K Н 0 / 16 32:16 67%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н 1К 2К 2К 4К 3К 4К 4К 1К 2К 3К ЧФ 1К 3К 1К 1К 1К 4К НО 0 / 17 25:17 60%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н 3К 2К 4К 3К 3К 3К ЧФ ЧФ 3К 3К 1К 2К 2К 1К 2К 3К 2К Н 0 / 17 30:17 64%
Поб:пор на г. с. 0:0 2:2 3:4 5:4 7:4 8:4 9:4 15:4 10:4 8:4 6:4 7:4 5:4 6:4 3:4 4:4 6:4 7:4 2:1 0 / 67 113:67 63%
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп Није се квалификовао ГФ Није се квалификовао 0 / 1 0:3 0%
Репрезентација
Олимпијске игре НО Н НО Н НО 1К НО Н НО 0 / 1 0:1 0%
Екипно првенство Није учествовао ГФ Није учествовао НО 0 / 1 1:1 50%
Хопман куп Није учествовао ГФ П Није учествовао НО 1 / 2 3:4 43%
Дејвис куп Није учествовао 1К 1К ЧФ П П ЧФ П Н 1К 1К Г1 Н Н Н Н НО 3 / 9 9:5 64%
Поб:пор 0:0 0:0 0:0 1:1 1:1 1:2 2:0 1:1 0:1 2:0 2:2 3:3 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 4 / 13 13:11 54%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н 1К 2К 3К 3К 3К ЧФ 3К 3К 3К 2К 4К 3К 3К 3К 3К Н НО 0 / 15 18:15 55%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н 3К 2К 3К 3К 2К 2К ЧФ ЧФ 2К 3К 2К 2К 4К 3К 3К 4К Н НО 0 / 16 19:16 54%
Монако Монте Карло Н Н Н 1К 1К 1К 1К ЧФ Ф 2К 3К 1К Н 1К 2К Н 2К 1К НО 0 / 13 10:13 43%
Шпанија Мадрид КВ1 1К 3К 2К 1К 2К 2К ЧФ 3К 1К ЧФ 3К 2К 3К 2К 1К 2К 3К НО 0 / 17 19:17 53%
Италија Рим Н КВ1 Н ЧФ 2К 1К 3К ЧФ ПФ 2К 2К 2К 1К Н Н 2К 1К ЧФ КВ1 0 / 13 18:13 58%
Канада Канада Н Н 1К Н 3К 3К 2К 3К 2К 2К Н Н Н 1К Н Н 2К Н НО 0 / 9 10:9 53%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н 1К 1К Н 1К 2К 3К 1К 2К 3К Н Н 2К 2К 2К 1К 1К 1К Н 0 / 14 8:14 36%
Кина Шангај НМС 2К 1К 2К 3К 2К Н 1К 1К 1К Н 1К НО 0 / 9 4:9 31%
Француска Париз Н КВ2 1К 2К 1К 1К 3К 3К 3К 2К 1К 2К 3К 1К 2К ЧФ 2К 2К Н 0 / 16 14:16 47%
Њемачка Хамбург Н Н 3К 1К ЧФ 1К ЧФ НМС 0 / 5 8:5 62%
Поб:пор на м. т. 0:0 2:3 4:7 8:7 8:9 5:9 10:9 15:9 14:9 7:9 10:7 5:7 6:6 6:8 8:7 6:7 8:8 6:6 0:0 0 / 127 128:127 50%
Пласман на крају године 173 109 36 32 35 26 16 9 9 24 24 30 33 49 42 35 28 49 65 17.674.877 $

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „David Sanchez nuovo allenatore di Fernando Verdasco”. Tennis.it. 19. 11. 2015. Архивирано из оригинала 04. 12. 2019. г. Приступљено 4. 12. 2019. 
  2. ^ „Coaches”. Truman Sports Services. Архивирано из оригинала 01. 03. 2018. г. Приступљено 1. 3. 2018. 
  3. ^ „Al rescate de Verdasco”. Punto de Break. 17. 12. 2016. Приступљено 1. 3. 2018. 
  4. ^ „Verdasco Hires Emilio Sánchez Vicario As New Coach”. Tennis TourTalk. 25. 12. 2016. Архивирано из оригинала 01. 03. 2018. г. Приступљено 1. 3. 2018. 
  5. ^ а б „Fernando Verdasco hires new coach ahead of 2019 season”. Tennis World. 4. 12. 2018. Приступљено 4. 12. 2019. 
  6. ^ „David Sánchez, nuevo entrenador de Verdasco”. Marca. 18. 11. 2015. Приступљено 1. 3. 2018. 
  7. ^ „Terremoto en los banquillos”. Punto de Break. 3. 12. 2016. Приступљено 1. 3. 2018. 
  8. ^ „David Sánchez: "Vuelvo a entrenar a Verdasco"”. La Opinión de Zamora. 24. 12. 2019. Приступљено 7. 12. 2020. 
  9. ^ „Spain's Fernando Verdasco's Rise to Success - SocialMiami”. www.socialmiami.com. Приступљено 14. 9. 2011. 
  10. ^ „ASAP Sports Transcripts - Tennis - 2009 - AUSTRALIAN OPEN - January 28 - Fernando Verdasco”. www.asapsports.com. Приступљено 14. 9. 2011. 
  11. ^ „:: Verdasco Online ::”. www.verdasco-online.com. Приступљено 14. 9. 2011. 
  12. ^ „2008 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 22. 11. 2018. 
  13. ^ „2009 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 22. 11. 2018. 
  14. ^ „2011 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 22. 11. 2018. 
  15. ^ „Spain overcome Djokovic and Ivanovic for Hopman Cup shock”. Reuters. 5. 1. 2013. Приступљено 1. 3. 2018. 
  16. ^ „Verdasco downs Tsonga in Kooyong final”. ABC. 16. 1. 2010. Приступљено 6. 3. 2017. 
  17. ^ „Fernando Verdasco wins Kooyong Classic after Alex Dolgopolov withdraws due to injury, could miss Australian Open”. ABC. 16. 1. 2015. Приступљено 6. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фернандо_Вердаско&oldid=26217240”