Долина Пчиње

Долина Пчиње

Долина Пчиње је предео изузетних одлика који се налази на југу Србије на граници са БЈР Македонијом, на територији општине Бујановац у Пчињском округу, на подручју катастарских општина Старац, Јабланица и Воганце.[1]

Иако по количини воде представља једну од најсиромашнијих притока Вардара, убраја се у најчистије реке Србије. Уједно, са становишта истраживања фауне риба представља веома интересантно и недовољно испитано подручје. С тим у вези, заштита овог водотока је и усмерена ка очувању квалитета воде, истраживању његовог живог света, као и у изналажењу најбољих решења за ублажавање или пак спречавање бројних негативних утицаја који својим деловањем врше деградацију овог простора.

Уз врло интензивне ерозионе процесе, због којих Пчиња има неповољан водни режим, очување и унапређивање реке је веома отежано, узимајући у обзир и чињеницу да се највећи број загађивача (депоније чврстог отпада, индустријске и комуналне отпадне воде итд) налази узводније од подручја које се налази под заштитом.[2]


Географски положај и рељеф[уреди | уреди извор]

Вражји камен и ток реке Пчиње
Камене купе

Заштићени простор је омеђен падинама Старца (Старачка кула 840 m), на северозападној страни, и падинама Козјака (Китка 1.211 m) на југоисточној страни (државном границом), чијим долинским, средишњим делом протиче река Пчиња (правац североисток—југозапад), благо меандрирајући. Површина под називом „Долина Пчиње” захвата 2.606 хектара, односно површину заштићеног природног добра.[1]

Високе планине су Бесна Кобила, Козјак и Старац. Непуна 2 km низводно од Трговишта, на десној обали реке, издижу се моћне купасте стене које становници називају Вражји камен. Камене купе су високе педесетак метара.[3]

Хидрографија[уреди | уреди извор]

Река Пчиња

Пчиња је гранична река чији се извори налазе у Србији, а ушће у Вардар (Македонија). Горњи ток реке се налази на територији Србије, док средњи и доњи ток су на територији Македоније.[4]

Пчиња је један од најзначајнијих водотока Егејског слива коме припада свега 2,2% територије Србије. Од укупне дужине ове реке која износи 135 km, кроз Србију пролази у дужини од 52 km (38,5%). Пчиња настаје од неколико изворишних кракова који се спуштају с југозападних падина планине Дукат у крајњем југоисточном делу Србије. Најзначајнији међу њима извире испод врха Бела вода, на 1.664 m надморске висине. У изворишном делу носи назив Црна река, између насеља Радовница и Трговиште име јој је Трипушница, а низводно од Трговишта, по примању Козједолске реке, почиње Пчиња.

У оквиру граница заштићеног природног добра налази се ток Пчиње у дужини од око 12,8 km (1,3 km југозападно од Мале реке до границе Републике Србије са БЈР Македонијом) и са шумама Козјака представља доминантни природни ресурс.[1]

Клима[уреди | уреди извор]

Клима овог региона је умереноконтинентална са знатним утицајем медитеранске климе која продире долином Пчиње.[4] Високе планине Бесна Кобила, Козјак и Старац излажу овај предео неповољном утицају планинско-континенталне климе.[3] Температуре ваздуха су за неколико степени више од оних у севернијим деловима Србије, а и падавине су мање, па је плуовиметријски коефицијент најмањи, као и индекс суше за јул и август.[4]

Флора[уреди | уреди извор]

Флора долине реке Пчиње представља мешавину флорних елемената континенталне Србије и медитеранске Македоније. Овде се срећу многе врсте којима је ово најјужнија или најсевернија граница распрострањења на Балканском полуострву, као што су:

Вегетација долине Пчиње представљена је климазоналном заједницом Quercetom farnetto - cerris carpinetosum orientalis pubescentosum Jov. — шума сладуна и цера са грабићем и медунцем. На северним падинама Козјака у клисури Пчиње развијају се бројне полидоминантне реликтне заједнице и то:

Осим њих ту су и осиромашене реликтне шумске заједнице:

Фауна[уреди | уреди извор]

У реци Пчињи налази се изузетно ретка врста пастрмке (Salmo trutta). Из класе водоземаца констатовано је укупно 10 врста из 5 фамилија, док је из класе гмизаваца констатовано укупно 17 врста из 7 фамилија. Од уочених врста наводимо следеће интересантне примере:

Укупно је забележено 67 врста птица. Евидентирани број врста је мањи од стварног броја врста птица, што је резултат временске и сезонске ограничености (пострепродуктивни аспект, почетак миграције и сл.). Као посебно интересантне треба издвојити следеће врсте:

На овом подручју су забележене и следеће врсте које заслужују посебну пажњу:

Регистровано је више врста детлића: (Picus viridis, Dendrocopos medius) и друге птице. Неколико група сисара насељава ово подручје. У Јужној Србији која укључује подручје предела изузетних одлика до сада је забележена скоро половина свих врста сисара Србије (51 врста). На нижим надморским висинама среће се белогруди јеж (Erinaceus concolor), а на вишим надморским висинама од бубоједа сусрећемо шумску ровчицу (Sorex araneus), малу ровчицу (Sorex minutus) и др. Од ове групе сисара на Козјаку посебно је значајна планинска ровчица (Sorex alpinus). Готово неистражена група кичмењака су слепи мишеви. Претпоставља се да на подручју слива реке Пчиње који се налази у оквиру застићеног подручја, живи 10 врста ове групе. Од више врста глодара који живе у овом подручју, издвајају се глодари:

Најинтересантнија и најатрактивнија група кичмењака су звери. Уједно звери, поготово крупне врсте су јако угрожене од стране човека. ПИО „Долина Пчиње” је станиште за многе врсте звери:

Поред водених површина овде се може наћи и видра (Lutra lutra). Врста звери коју је важно споменути, а за коју се сада само претпоставља да насељава ПИО „Долина Пчиње” је рис (Lynx lynx). Од других представника животињског царства овог подручја треба споменути срну (Capreolus capreolus) и дивљу свињу (Sus scrofa).[1]

Туризам[уреди | уреди извор]

  • Пешачење: Редовно се организују пешачке туре до испоснице Св. Прохора Пчињског (2,8 km) уз пратњу чувара природе, а по потреби се може обезбедити и преводилац. Туру није потребно унапред резервисати. Пролази се кроз старе храстове шуме, терен је брдовит, па је потребна физичка припремљеност да би се препешачио. У једној тури могуће је водити највише двадесетак особа. За оне који не могу да пешаче, организован је превоз џипом три пута у току дана. Рута се може прећи у оба смера за око два до три сата. Пут је неасфалтиран и претежно се пролази кроз шуму.
  • Планинарење: Постоје две планинарске стазе — „Четири храста” ( 2,2 km) и „Испосница” ( 2,8 km).
  • Бициклизам: Бициклистичка стаза се протеже од манастира до Горњег Старца. Дугачка је 4,5 km. Могуће је изнајмљивање бицикала.
  • Посматрање птица: Постоје три осматрачнице у општини Горњи Старац. Приступ се не наплаћује.
  • Излети: На излетиштима „Горња река”, инфраструктура је скромна.
  • Пливање: Постоје прелепе плаже поред реке Пчиње, а могуће је изнајмити и педалину.
  • Камповање: У току лета се редовно одржава еко-камп за децу средњошколског узраста.
  • Рекреативни риболов: Дозволе за риболов се могу купити у канцеларији чуварско-надзорне службе у оквиру манастира.
  • Авантуре: Спортско пењање уз стене.
  • Манифестације: Организују се манифестације народних обичаја и спремања домаће хране. Најчувенија је дводневни Ивањдански, односно Седмојулски вашар.[5]

Центар за посетиоце[уреди | уреди извор]

Налази се у оквиру конака манастира Свети Прохор Пчињски. У манастирској сувенирници и у Природњачкој изложбеној поставци продају се више од 15 врста разгледница, брошуре, флајери и публикације на српском и енглеском језику, као и разни други сувенири. Могуће је купити и локалне производе као што су пчињски мед, ражено брашно, брашно од хељде, манастирско вино, ракију и друге производи. Природњачка изложбена поставка је погодна за дечји и школски туризам. Улазак у заштићено подручје се не наплаћује.[5]

Историјат заштите ПИО „Долина Пчиње”[уреди | уреди извор]

Подручје планине Козјак са делом долине реке Пчиње, на основу Закона о заштити животне средине и предлога Завода за заштиту природе Србије, Влада Републике Србије је 1996. године прогласила за природно добро од великог значаја, површине 2.485 хектара. Влада Републике Србије је 2003. године донела Уредбу о изменама и допунама која садржи измене граница природног добра површине 2.606 хектара којим је заштићена околина манастира инкорпорирана у предео изузетних одлика и утврдила новог стараоца, Српска православна црква — Православна епархија врањска у Врању. Православна епархија врањска донела је Средњорочни програм заштите и развоја ПИО „Долина Пчиње” за период од 2004. до 2008. године, који је реализован у претходном периоду и у оквиру кога су започете одређене активности у оквиру заштите, уређења и презентације заштићеног природног добра.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ”. Приступљено 26. 12. 2016. 
  2. ^ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=6.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ а б Боснић, D. (2009). Природна блага Србије. Београд: Младинска књига. стр. 28. ИСБН 978-86-7928-209-5. 
  4. ^ а б в г Аврамовић, D., Златковић, Б., Рандјеловић, Н. „Заштићена природна добра југоисточне Србије” (ПДФ). стр. 3. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 02. 02. 2017. Приступљено 26. 12. 2016. 
  5. ^ а б „Атлас туристичких потенцијала заштићених подручја Србије” (ПДФ). стр. 49. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 01. 11. 2013. Приступљено 26. 12. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Боснић, D. (2009). Природна блага Србије. Београд: Младинска књига.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]