Пређи на садржај

Кетазоцин

С Википедије, слободне енциклопедије
Кетазоцин
IUPAC име
(2С,6Р,11Р)-3-(цyцлопропyлметхyл)-8-хyдроxy-6,11-диметхyл-3,4,5,6-тетрахyдро-2,6-метхано-3-бензазоцин-1(2Х)-оне
Клинички подаци
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • ?
Идентификатори
CAS број36292-69-0 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 3054741
ChemSpider2316328 ДаY
KEGGD04649
Хемијски подаци
ФормулаC18H23NO2
Моларна маса285.38 g/mol
  • O=C2c1c(cc(O)cc1)[C@]3([C@H]([C@@H]2N(CC3)CC4CC4)C)C
  • InChI=1S/C18H23NO2/c1-11-16-17(21)14-6-5-13(20)9-15(14)18(11,2)7-8-19(16)10-12-3-4-12/h5-6,9,11-12,16,20H,3-4,7-8,10H2,1-2H3/t11-,16-,18+/m0/s1 ДаY
  • Key:HQBZLVPZOGIAIQ-SDDDUWNISA-N ДаY

Кетазоцин (ИНН), такође познат као кетоциклазоцин, је бензоморфански дериватив који се користи у истраживањима опиоидних рецептора. Кетоциклазоцин је егзогени опиоид који се везује за капа опиоидни рецептор.[1]

Активација овог рецептора узрокује умањење сензације бола и повећање поспаности, али такође може да буде узрок психолошких симптома као што су осећање нелагодности, параноје, и халуцинација. Он може да доведе до повишења продукције урина, зато што инхибира ослобађање вазопресина. (Вазопресин је ендогена супстанца која помаже у регулацији флуидног и електролитног баланса у телу и умањује количину воде ослобођене у урин.)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Леандер ЈД (1982 Сеп). „Еффецтс оф кетазоцине, етхyлкетазоцине анд пхеназоцине он сцхедуле-цонтроллед бехавиор: антагонисм бy налоxоне”. Неуропхармацологy. 21 (9): 923—8. ПМИД 6128693.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).