Кверцетин

С Википедије, слободне енциклопедије
Кверцетин
Кверцетин
Називи
IUPAC назив
2-(3,4-dihidroksifenil)-3,5,7-trihidroksi-4H-hromen-4-on
Други називи
Софоретин
Мелетин
Ксантаурин
Кверцетол
Кверцитин
Квертин
Флавин мелетин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.003.807
КЕГГ[2]
УНИИ
  • O=C1c3c(O/C(=C1/O)c2ccc(O)c(O)c2)cc(O)cc3O
Својства
C15H10O7
Моларна маса 302,236 g/mol
Агрегатно стање жути кристални прах[1]
Густина 1,799 g/cm3
Тачка топљења 316 °C
Практично је нерастворан у води; растворан у воденим алкалним растворима[1]
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Кверцетин се сматра биофлавоноидом из групе полифенола због тога што је његова хемијска структура основни "скелет" већине других биофлавоноида, укључујући рутин и хесперидин. Неки научници га зову још и краљем флавоноида. Кверцетин је флавонол. Овај биљни флавоноид је присутан у воћу, поврћу, лишћу, и житарицама.

У бројним студијама кверцетин се показао као најактивнији од већине биофлавоноида, а бројне лековите биљке своју активност дугују управо кверцетину. Показало се да је кверцетин добар протупални агенс јер директно блокира неколико почетних ступњева упалног процеса. На пример, кверцетин блокира синтезу и ослобађање хистамина и других медијатора упале. Осим тога доказано је да је јак антиоксиданс, па штити LDL холестерол од оксидације, и на тај начин смањује опасност од његовог накупљања на унутарњим зидовима артерија. Кверцетин такође спречава згрушавање крви, а тиме и стварање крвних угрушака.

Могућа деловања[уреди | уреди извор]

Алергије[уреди | уреди извор]

Неки научници верују како је кварцетин антихистаминик и да благотворно делује код лечења поленске грознице у комбинацији с флавоноидима из агрума. Кверцетин дјелује као природни антихистаминик тако што блокира Х1 рецептор на мастоцитима, који су одговорни за ослобађање хистамина. Тиме кверцетин спрјечава хистамин да се веже за ове рецепторе и покреће алергијски одговор.[5]

Упале[уреди | уреди извор]

Кверцетин потискује стварање материја одговорних за ширење упалних болова код поремећаја попут реуматског артритиса и колитиса. Научна студија која говори томе у прилог, а обављена на Корнел универзитету. Она указује на деловање кверцетина приликом стишавања и ублажавања упалних процеса, ова студија је показала да флавоноиди из сока грејпфрута, спречавају стварање ензима који гуши кортизон, природно протупално средство створено властитим телесним механизмима против болова[6].

Срчане болести[уреди | уреди извор]

Спроведено је неколико опсежних истраживања везаних за кверцетин и срчане болести. Кверцетин можда има боље деловање од витамина Е у онеспособљавању опасног холестерола у штети коју може нанијети срцу и крвотоку. Закључак тих истраживања гласи: „Већа конзумирана количина кверцетина је у посебној сразмери с мањом опасношћу од болести срца и инфаркта[7][8].

Карцином[уреди | уреди извор]

Спроведена су испитивања на животињама и људима. Закључак је да кверцетин успорава развој тумора и напредовање различитих врста карцинома. Код људи зауставља раст леукемијских ћелија и успорава развој рака дојке[9][10]. Кверцетин може превентивно дјеловати или лијечити рак дебелог цријева[11], а можда и рака једњака те рака ендометрија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Quercetin dihydrate safety sheet on http://www.pvp.com.br (English) Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2011)
  2. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ „Kvercetin i alergije”. Spring Shield (на језику: хрватски). Приступљено 2024-04-19. 
  6. ^ Reidenberg. M. M., Clinical Pharmacology and Therapeutics, 1996; 59: 62-71.
  7. ^ Hertog, M., et al., Lancet, 1993; 342: 1007-11.
  8. ^ Hertog, M., et al., Aichives of Internal Medicine, 1995; 155: 381-86.
  9. ^ Fischer, M, et al. Carcinogenesis-Oxford, 1982; 3: 1243-45
  10. ^ Singhal, R., et al., Biochemical and Biophysical Research Communications, 1995; 208(1): 425-31.
  11. ^ Agullo, G., et al., Cancer Letters, 1994; 87(1): 5563.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]