Лептин (хормон)

С Википедије, слободне енциклопедије
лептин
ПДБ приказ базиран на 1аx8​.
Доступне структуре
1аx8
Идентификатори
Симболи ЛЕП; ФЉ94114; ОБС; ОБ
Вањски ИД ОМИМ164160 МГИ104663 ХомолоГене193 ГенеЦардс: ЛЕП Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3952 16846
Енсембл ЕНСГ00000174697 ЕНСМУСГ00000059201
УниПрот П41159 П41160
РефСеq (мРНА) НМ_000230 НМ_008493
РефСеq (протеин) НП_000221 НП_032519
Локација (УЦСЦ) Цхр 7:
127.67 - 127.68 Мб
Цхр 6:
29.01 - 29.02 Мб
ПубМед претрага [1] [2]
Лептин
Структура протеина лептин-Е100.[1]
Идентификатори
СимболЛептин
ПфамПФ02024
Пфам кланЦЛ0053
ИнтерПроИПР000065
СЦОП1аx8
СУПЕРФАМИЛY1аx8

Лептин (грч. leptos - танак) је протеински хормон саа 16 kDa. Он учествује у регулацији уноса и потрошње енергије, путем увећавања апетита и метаболизма. Он је један од најважнијих хормона адипозног порекла.[2] Ген Ob(Lep) (Ob за енгл. obese - гојазан) је лоциран на хромозому 7 код човека.[3]

Откриће[уреди | уреди извор]

Ефекти лептина су проучавани 1950-тих путем студирања мутираних гојазних мишева, који се насумично јављају у колонијама мишева у Џексоновој лабораторији.[4] Ти мишеви су били изузетно гојазни и претерано алави. Ултиматно, за више сојева лабораторијских мишева је утврђено да су хомозиготни за једну генску-мутацију која је узроковала њихову изузетну гојазност. Они се сврставају у две класе:

  • „ob/ob“, они са мутацијама гена за протеински хормон лептин, и
  • „db/db“, они са мутацијама гена за рецептор лептина.

Кад су ob/ob мишеви третирани ињекцијама лептина, они су изгубили њихово сувишну масноћу и вратили се на нормалну телесну тежину.

Лептин је открио 1994. Џефри M. Фридман са сарадницима на Рокфелеровом универзитету путем студија таквих мишева.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зханг Ф; Басински МБ; Беалс ЈМ; et al. (1997). „Црyстал струцтуре оф тхе обесе протеин лептин-Е100”. Натуре. 387 (6629): 206—9. ПМИД 9144295. дои:10.1038/387206а0. 
  2. ^ Бреннан АМ, Мантзорос ЦС (2006). „Друг Инсигхт: тхе роле оф лептин ин хуман пхyсиологy анд патхопхyсиологy--емергинг цлиницал апплицатионс”. Нат Цлин Працт Ендоцринол Метаб. 2 (6): 318—27. ПМИД 16932309. дои:10.1038/нцпендмет0196. 
  3. ^ ГреГреен ЕД, Маффеи M, Браден ВВ, Проенца Р, ДеСилва У, Зханг Y, Цхуа СЦ Јр, Леибел РЛ, Wеиссенбацх Ј, Фриедман ЈМ (1995). „Тхе хуман обесе (ОБ) гене: РНА еxпрессион паттерн анд маппинг он тхе пхyсицал, цyтогенетиц, анд генетиц мапс оф цхромосоме 7”. Геноме Рес. 5 (1): 5—12. ПМИД 8717050. дои:10.1101/гр.5.1.5. 
  4. ^ Ингаллс АМ, Дицкие MM, Снелл ГД (1950). „Обесе, а неw мутатион ин тхе хоусе моусе”. Ј. Херед. 41 (12): 317—8. ПМИД 14824537. 
  5. ^ Зханг Y, Проенца Р, Маффеи M, Бароне M, Леополд L, Фриедман ЈМ (1994). „Поситионал цлонинг оф тхе моусе обесе гене анд итс хуман хомологуе”. Натуре. 372 (6505): 425—32. ПМИД 7984236. дои:10.1038/372425а0. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Тордаy ЈС, Сун Х, Wанг L, Торрес Е, Сундаy МЕ, Рубин ЛП (2002). „Лептин медиатес тхе паратхyроид хормоне-релатед протеин парацрине стимулатион оф фетал лунг матуратион”. Ам. Ј. Пхyсиол. Лунг Целл Мол. Пхyсиол. 282 (3): Л405—10. ПМЦ 2942763Слободан приступ. ПМИД 11839533. 
  • Тордаy ЈС, Рехан ВК (2002). „Стретцх-стимулатед сурфацтант сyнтхесис ис цоординатед бy тхе парацрине ацтионс оф ПТХрП анд лептин”. Ам. Ј. Пхyсиол. Лунг Целл Мол. Пхyсиол. 283 (1): Л130—5. ПМИД 12060569. дои:10.1152/ајплунг.00380.2001. 
  • Дубеy L, Хесонг З (2006). „Роле оф лептин ин атхерогенесис”. Еxп Цлин Цардиол. 11 (4): 269—75. ПМЦ 2274849Слободан приступ. ПМИД 18651016. 
  • Фриедман ЈМ, Халаас ЈЛ (1998). „Лептин анд тхе регулатион оф бодy wеигхт ин маммалс.”. Натуре. 395 (6704): 763—70. ПМИД 9796811. дои:10.1038/27376. 
  • Проло П, Wонг ML, Лицинио Ј (1999). „Лептин.”. Инт. Ј. Биоцхем. Целл Биол. 30 (12): 1285—90. ПМИД 9924798. дои:10.1016/С1357-2725(98)00094-6. 
  • Хесхка ЈТ, Јонес ПЈ (2001). „А роле фор диетарy фат ин лептин рецептор, ОБ-Рб, фунцтион.”. Лифе Сци. 69 (9): 987—1003. ПМИД 11508653. дои:10.1016/С0024-3205(01)01201-2. 
  • Јанецкова Р (2002). „Тхе роле оф лептин ин хуман пхyсиологy анд патхопхyсиологy.”. Пхyсиологицал ресеарцх / Ацадемиа Сциентиарум Бохемословаца. 50 (5): 443—59. ПМИД 11702849. 
  • Лее ДW, Леинунг MC, Розхавскаyа-Арена M, Грассо П (2002). „Лептин анд тхе треатмент оф обеситy: итс цуррент статус.”. Еур. Ј. Пхармацол. 440 (2-3): 129—39. ПМИД 12007531. дои:10.1016/С0014-2999(02)01424-3. 
  • Ал-Дагхри Н, Бартлетт WА, Јонес АФ, Кумар С (2002). „Роле оф лептин ин глуцосе метаболисм ин тyпе 2 диабетес.”. Диабетес, обеситy & метаболисм. 4 (3): 147—55. ПМИД 12047393. дои:10.1046/ј.1463-1326.2002.00194.x. 
  • Сабатх Силва ЕФ (2002). „[Лептин]”. Рев. Инвест. Цлин. 54 (2): 161—5. ПМИД 12053815. 
  • Тхомас Т, Бургуера Б (2003). „Ис лептин тхе линк бетwеен фат анд боне масс?”. Ј. Боне Минер. Рес. 17 (9): 1563—9. ПМИД 12211425. дои:10.1359/јбмр.2002.17.9.1563. 
  • Краемер РР, Цху Х, Цастрацане ВД (2002). „Лептин анд еxерцисе.”. Еxп. Биол. Мед. (Маywоод). 227 (9): 701—8. ПМИД 12324651. 
  • Wаелпут W, Броуцкаерт П, Броекаерт D, Таверниер Ј (2003). „А роле фор лептин ин тхе сyстемиц инфламматорy респонсе сyндроме (СИРС) анд ин иммуне респонсе.”. Цуррент друг таргетс. Инфламматион анд аллергy. 1 (3): 277—89. ПМИД 14561193. дои:10.2174/1568010023344634. 
  • Стенвинкел П, Пецоитс-Филхо Р, Линдхолм Б (2004). „Лептин, гхрелин, анд проинфламматорy цyтокинес: цомпоундс wитх нутритионал импацт ин цхрониц киднеy дисеасе?”. Адванцес ин ренал реплацемент тхерапy. 10 (4): 332—45. ПМИД 14681862. дои:10.1053/ј.аррт.2003.08.009. 
  • Цохен П, Нтамби ЈМ, Фриедман ЈМ (2004). „Стеароyл-ЦоА десатурасе-1 анд тхе метаболиц сyндроме.”. Цурр. Друг Таргетс Иммуне Ендоцр. Метабол. Дисорд. 3 (4): 271—80. ПМИД 14683458. дои:10.2174/1568008033340117. 
  • Саху А (2004). „Лептин сигналинг ин тхе хyпотхаламус: емпхасис он енергy хомеостасис анд лептин ресистанце.”. Фронтиерс ин неуроендоцринологy. 24 (4): 225—53. ПМИД 14726256. дои:10.1016/ј.yфрне.2003.10.001. 
  • Елефтериоу Ф, Карсентy Г (2004). „[Боне масс регулатион бy лептин: а хyпотхаламиц цонтрол оф боне форматион]”. Патхол. Биол. 52 (3): 148—53. ПМИД 15063934. дои:10.1016/ј.патбио.2003.05.006. 
  • Блüхер С, Мантзорос ЦС (2004). „Тхе роле оф лептин ин регулатинг неуроендоцрине фунцтион ин хуманс.”. Ј. Нутр. 134 (9): 2469С—2474С. ПМИД 15333744. 
  • Фарооqи С, О'Рахиллy С (2007). „Генетицс оф обеситy ин хуманс.”. Ендоцр. Рев. 27 (7): 710—18. ПМИД 17122358. дои:10.1210/ер.2006-0040. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]