Плиске (род)

Плиске
	Жута плиска
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Цхордата
Класа:	Авес
Ред:	Пассериформес
Породица:	Мотациллидае
Род:	Мотацилла; Линнаеус, 1758
Врсте
	Погледати у тексту.

Плиске или пастирице (лат. Motacilla) су род малих птица певачица. Шумска плиска припада монотипском роду Dendronanthus који је јако филогенетски близак роду Motacilla да је понекад укључивана у њега. Пастирице су име добиле по карактеристичном понашању праћења пастира са говедима или овцама, које приликом напасања подижу инсекте којима се ове птице хране. Заједно са трептељкама и дугоканџицама формирају фамилију плиски.

Карактеристике

Плиске су витке, често живописно обојене, инскетиворне врсте које плен сакупљају на земљи или у лету и насељавају различита станишта Старог света. Рецентне врсте које се гнезде у Европи, Африци и Азији су парцијални или прави мигранти. Две врсте које се гнезде на Аљасци се могу селити чак и до Аустралије.

Гнезде се на земљи, где полажу и до 6 јаја. Оно по чему су лако препознатљиве је њихово горе-доле млатарење репом. Још увек није објашњен разлог таквог понашања и померања репа. Предлагана објашњења су да је то једна од стратегија којом плаше плен или показивање подређености другим плискама. Последње студије наводе да овим понашањем указују на стање опрезности.^[1] што може помоћи у одвраћању предатора.^[2]

Систематика

На први поглед, плиске изгледају као да су раздвојене на плиске са жутим и белим стомаком или на групе које укључују врсте са црном главом на једну страну или врсте са сивом главом, мада могу бити и маслинасто зелене, жуте или других боја. Међутим, то нису праве еволутивне линије, поготово што промена боје стомака може бити узрокована променом количине меланина и та промена се дешавала неколико пута независно. То све указује на то да су односи у овој групи много суптилнији.

Митохондријална ДНК (мтДНК), цитохром б и субјединица 2 НАДХ дехидрогеназе су слабо употребљиви за секвенционирање и одвајање ових врста (Воелкер, 2002). Основна сумња је да постоје три суперврсте са белим стомацима, што је потврђено код црногрле плиске. Такође постоји једна суперврста у субсахарској Африци, где се срећу три белогрле врсте са црним повезом преко груди. Преосталих 5 врста су јако морфолошки променљиве и њихова веза са два потврђена кладуса у оквиру овог реда још није задовољавајуће објашњена.

Порекло рода се везује за регион источног Сибира и Монголије. Плиске су се врло брзо рашириле целом Евроазијом и раселиле до Африке у горњем плиоцену.

Три врсте су поли и парафилетске у садашњој таксономији, при чему се неке подврсте морају прегруписати или врсте поделити у нове врсте. Жута плиска је одувек била таксономска ноћна мора, у оквиру које се среће гомила прихваћених подврста и подједнако велики број неприхваћених подврста. Две преостале монохроне врсте, меконшка плиска (Motacilla samveasnae) и афричка бела плиска (Motacilla aguimp) вероватно су јако филогенетски блиске и то је добар пример конвергентне еволуције.

Праисторијске форме плиски су фосилни налази Motacilla humata-е и Motacilla major-а.

Motacilla је латинско име за белу плиску; настало од деминутива речи motare, „кретати се у неком правцу”, и од речи која је још од средњег века погрешно интерпретирана, cilla која значи „реп”.^[3]

Врсте у таксономском реду

Бела плиска (Motacilla alba) - полифилетска или парафилетска
Јапанска плиска (Motacilla grandis)
Белообрва плиска (Motacilla maderaspatensis)
Меконшка плиска (Motacilla samveasnae)
Афричка бела плиска (Motacilla aguimp)
Жутоглава плиска (Motacilla citreola) - могуће парафилетска
Западна жута плиска (Motacilla flava) - могуће парафилетска
Источна жута плиска (Motacilla tschutschensis) - могуће парафилетска
Поточна плиска (Motacilla cinerea)
Капска плиска (Motacilla capensis)
Жутотрба плиска (Motacilla flaviventris)
Планинска плиска (Motacilla clara)

Меконшка плиска је описана као нова врста тек у 2001.

Бивше врсте

Раније су неки ауторитети сматрали да су ове наведене врсте оне које треба припојити роду Motacilla:

Црвенобрки булбул (тада познат као Motacilla emeria)^[4]

Галерија врста

Бела плиска
Јапанска плиска
Афричка бела плиска
Белообрва плиска
Меконшка плиска
Жутоглава плиска
Западна жута плиска
Источна жута плиска
Поточна плиска
Капска плиска
Жутотрба плиска
Планинсла плиска

Референце

^ Рандлер, C (2006). „Ис таил wаггинг ин wхите wагтаилс, Мотацилла алба, ан хонест сигнал оф вигиланце?”. Анимал Бехавиоур. 71 (5): 1089—1093.
^ Хассон, О. (1991). "Пурсуит-детеррент сигналс: цоммуницатион бетwеен преy анд предатор". Трендс ин Ецологy & Еволутион. 6 325–329.
^ Јоблинг, Јамес А. (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон, Унитед Кингдом: Цхристопхер Хелм. стр. 261. ИСБН 978-1-4081-2501-4.
^ „Пyцнонотус јоцосус емериа - Авибасе”. авибасе.бсц-еоц.орг. Приступљено 2017-03-12.

Литература

Воелкер, Гарy (2002). „Сyстематицс анд хисторицал биогеограпхy оф wагтаилс: Дисперсал версус вицарианце ревиситед”. Цондор. 104 (4): 725—739. дои:10.1650/0010-5422(2002)104[0725:САХБОW]2.0.ЦО;2.

Спољашње везе

Цхисхолм, Хугх, ур. (1911). „Wагтаил”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Цамбридге Университy Пресс.
Wагтаил видеос Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2010) on the Internet Bird Collection

[1] Рандлер, C (2006). „Ис таил wаггинг ин wхите wагтаилс, Мотацилла алба, ан хонест сигнал оф вигиланце?”. Анимал Бехавиоур. 71 (5): 1089—1093.

[2] Хассон, О. (1991). "Пурсуит-детеррент сигналс: цоммуницатион бетwеен преy анд предатор". Трендс ин Ецологy & Еволутион. 6 325–329.

[job-3] Јоблинг, Јамес А. (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон, Унитед Кингдом: Цхристопхер Хелм. стр. 261. ИСБН 978-1-4081-2501-4.

[4] „Пyцнонотус јоцосус емериа - Авибасе”. авибасе.бсц-еоц.орг. Приступљено 2017-03-12.

[1]

[2]

[3]

[4]