Самородни метал

Грумен самородне платине (рудник Кондјор, Хабаровски крај, Русија)

Самородни метал је сваки метал који се у природи налази у чистом металном облику.^[1]^[2] Метали који се могу наћи као изворни депозити појединачно или у легурама укључују алуминијум, антимон, арсен, бизмут, кадмијум, хром, кобалт, индијум, гвожђе, манган, молибден, никл, ниобијум, ренијум, селен, тантал, телуријум, волфрам, ванадијум и цинк, као и група злата (злато, бакар, олово, алуминијум, жива, сребро) и група платине (платина, иридијум, осмијум, паладијум, родијум, рутенијум). Међу легурама пронађеним у природном стању су месинг, бронза, певтер, немачко сребро, осмиридијум, електрум, бело злато, сребро-живин амалгам и злато-живин амалгам.

Само злато, сребро, бакар и платинска група се јављају у великим количинама. У геолошким временским скалама, врло мали број метала може да се одупре природним процесима временских услова попут оксидације, тако да се углавном мање реактивни метали као што су злато и платина налазе као природни метали. Остали се обично јављају као изоловани џепови где природни хемијски процес редукује уобичајено једињење или руду метала, остављајући чисти метал као мале љуспице или инклузије.

Неметални елементи који се јављају у природном стању укључују угљеник и сумпор. Силицијум, полуметал, ретко је пронађен у природном стању као мале инклузије у злату.^[3]

Природни метали су били једини приступ металу праисторијском човеку, пошто се сматра да је процес вађења метала из њихових руда (топљење) откривен око 6500. године пре нове ере. Међутим, аутохтони метали су се могли наћи само у непрактично малим количинама, те иако су бакар и гвожђе били познати много пре бакарног и гвозденог доба, нису имали велики утицај све док се није појавило топљење.