Индијум, 49In
 |
| Општа својства |
| Име, симбол |
индијум, In |
| Индијум у периодном систему |
|
|
| Атомски број (Z) |
49 |
| Група, периода |
група 13 (борова група), периода 5 |
| Блок |
p-блок |
| Категорија |
постпрелазни метал |
| Рел. ат. маса (Ar) |
114,818 u |
| Ел. конфигурација |
[Kr]4d105s25p1 |
|
по љускама
|
2, 8, 18, 18, 3 |
| Физичка својства |
| Боја |
сребрнобела |
| Агрегатно стање |
чврсто |
| Тачка топљења |
429,75 K (156,60 °C) |
| Тачка кључања |
2.345 K (2.072 °C) |
| Густина |
7.310 kg/m3 |
| Моларна запремина |
15,76×10−3 m3/mol |
| Топлота фузије |
3,263 kJ/mol |
| Топлота испаравања |
231,5 kJ/mol |
| Притисак паре |
1,42×10−17 Pa (429 K) |
| Сп. топл. капацитет |
233 J/(kg·K) |
| Атомска својства |
| Оксидациона стања |
3 |
| Особине оксида |
амфотерни |
| Електронегативност |
1,78 (Полинг)
1,49 (Олред) |
| Енергије јонизације |
1: 558,3 kJ/mol
2: 1.820,7 kJ/mol
3: 2.704 kJ/mol
(остале) |
| Атомски радијус |
155 (156) pm |
| Ковалентни радијус |
144 pm |
| Валсов радијус |
193 pm |
| Остало |
| Кристална структура |
тетрагонална
|
| Брзина звука |
1.215 m/s (293,15 K) |
| Топл. водљивост |
81,6 W/(m·K) |
| Сп. ел. водљивост |
11,6×106 S/m |
| Мосова тврдоћа |
1,2 |
| CAS број |
7440-74-6 |
| референце • Википодаци |
Индијум (In, лат. indicum) метал је IIIA групе. Име потиче од грчког назива за боју индиго.
Индијум је заступљен у земљиној кори у количини од 0,049 ppm (енгл. parts per million).[1][2]
Референце[уреди]
- ↑ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе[уреди]
Медији везани за чланак Индијум на Викимедијиној остави
Медији везани за чланак Индијум на Викимедијиној остави
