Тасуку Хонџо

С Википедије, слободне енциклопедије
Тасуку Хонџо
Тасуку Хонџо
Лични подаци
Датум рођења(1942-01-27)27. јануар 1942. (82 год.)
Место рођењаКјото, Јапанско царство
ОбразовањеКјото Универзитет
Научни рад
Познат поИзотипско прекопчавање, ИЛ-4, ИЛ-5, АИД, ПД-1,Имунотерапија рака
НаградеТанг награда за биофармацеутске награде (2014), Нобелова награда за физиологију или медицину (2018)

Тасуку Хонџо (јап. 本庶 佑, енгл. Tasuku Honjo; Кјото, 27. јануар 1942)[1]је јапански имунолог и добитник Нобелове награде, најпознатији по идентификацији протеина 1 програмиране ћелијске смрти (ПД-1).[2] Познат је и по својој молекуларној идентификацији цитокина: ИЛ-4 и ИЛ-5[3], као и открићу активацијом индуковане цитидин деаминазе (АИД) која је неопходна за изотипско прекопчавање и соматску хипермутацију.[4]

Изабран је за иностраног сарадника Националне академије наука, САД (2001), за члана Немачке академије природних научника Леополдина (2003), као и члана Јапанске академије (2005).

Године 2018. добио је Нобелову награду за физиологију или медицину заједно са Џејмсом П. Алисоном. Он и Алисон су заједно освојили награду Танг за биофармацеутске науке за исто достигнуће.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Хонџо је рођен 1942. године у Кјотоу. Дипломирао је 1966. године на Медицинском факултету Универзитета у Кјотоу, где је 1975. године докторирао медицинску хемију под надзором Јасутоми Нишизуке и Осаме Хајаишија. Хонџо је био гостујући сарадник на Одељењу за ембриологију Института Карнеги у Вашингтону од 1971. до 1973. године. Затим је прешао у америчке Националне институте за здравље (НИХ) у Бетсди, Мариленд, где је проучавао генетичку основу за имуни одговор на Националном институту за здравље деце и људски развој (енгл. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development) као стипендиста између 1973. и 1977. године, а након тога много година као НИХ Фогарти стипендиста (енгл. Fogarty Scholar) у резиденцији од 1992. године. Истовремено, Хонџо је био и асистент на Медицинском факултету Универзитета у Токију између 1974. и 1979, професор на Одсеку за генетику на Медицинском факултету Универзитета у Осаки, између 1979. и 1984. и професор на Катедри за медицинску хемију на Медицинском факултету Универзитета у Кјотоу, од 1984. до 2005. године. Био је председник Корпоративног Универзитета Схизуока префектуре (енгл.Схизуока Префецтуре Публиц Университy Цорпоратион) од 2012. до 2017. године.

Члан је Јапанског друштва за имунологију, а од 1999. до 2000. био је његов председник. Хонџо је такође почасни члан Америчког удружења имунолога. 2017. године постао је заменик генералног директора и уважени професор Института за напредне студије Универзитета у Кјотоу (КУИАС).

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Хонџо је успоставио основни концепт изотипског прекопчавања. Он је представио модел који објашњава прерасподелу гена који кодирају антитела у изотипском прекопчавању и између 1980. и 1982. године потврдио модел открићем ДНК делеција (1978) и прекопчавајућих региона (енгл. сwитцх (С) регионс) (1980).[5] Успео је у клонирању цДНК цитокина ИЛ-4 и ИЛ-5 укључених у изотипском прекопчавању и клонирању алфа ланца ИЛ-2 рецептора (1986) и наставио даље откривати активацијом индуковану цитидин деаминазу (АИД) 2000. године, показујући њену важност у изотипском прекопчавању и соматској хипермутацији.

Нобелова награда[уреди | уреди извор]

Године 2018, Хонџо је, заједно са Џејмсом П. Алисоном, добио Нобелову награду за физиологију или медицину за откриће терапије канцера инхибицијом негативне имунске регулације. 1992. године, Хонџо је први пут идентификовао протеин 1 програмиране ћелијске смрти (ПД-1) као индуцибилни ген на активираним Т-лимфоцитима и ово откриће је значајно допринело успостављању принципа имунотерапије рака инхибицијом ПД-1. Хонџо је показао да инхибицијом ПД-1 Т-лимфоцити стичу способност да маркирају и убију ћелије рака. [6]На посебно импресивној демонстрацији у 2012. години третман је изазвао дуготрајну ремисију са неколико нуспојава код пацијената са метастатским карциномом који се обично сматра неизлечивим. УС ФДА је одобрила имунолошку терапију засновану на ПД-1 за специфичне канцере у 2014. и 2015. години.

Награде[уреди | уреди извор]

  • 1981 — Ногучи Хидејо меморијална награда за медицину (енгл. Ногуцхи Хидеyо Мемориал Аwард фор Медицине) [7]
  • 1981 — Асахи награда (енгл. Асахи Призе) [8]
  • 1984 — Кихара награда, Удружење генетичара Јапана (енгл. Кихара Призе, Генетицс Социетy оф Јапан) [9]
  • 1984 — Осака научна награда (енгл. Осака Сциенце Призе) [9]
  • 1985 — Ервин фон Белц награда (енгл. Ерwин вон Баелз Призе) [9]
  • 1988 — Такеда награда из области медицине (енгл. Такеда Медицал Призе) [7]
  • 1992 — Бехринг-Китасато награда (енгл. Бехринг-Китасато Аwард) [9]
  • 1993 — Уехара награда (енгл. Уехара Призе) [7]
  • 1996 — Империјал награда Јапанске академије (енгл. Империал Призе оф тхе Јапан Ацадемy) [10]
  • 2000 — Лице културних заслуга (енгл. Империал Призе оф тхе Јапан Ацадемy) [11]
  • 2001 — Инострани сарадник америчке Националне академије наука (енгл. Фореигн Ассоциате оф У.С. Натионал Ацадемy оф Сциенцес) [9]
  • 2012 — Роберт Кох награда (енгл. Роберт Коцх Призе) [7]
  • 2013 — Ред културе (енгл. Ордер оф Цултуре) [7]
  • 2014 — Wилијам Б. Колеј награда (енгл. Wиллиам Б. Цолеy Аwард) [7]
  • 2015 — Ричард V. Смолеј , MD Меморијална награда (енгл. Рицхард V. Смаллеy, MD Мемориал Аwард) [7]
  • 2016 — Кјото награда у фундаменталној науци (енгл. Кyото Призе ин Басиц Сциенцес)
  • 2016 — Кејо награда за медицинску науку (енгл. Кеио Медицал Сциенце Призе) [12]
  • 2016 — Фудан-Цонгчи научна награда (енгл. Фудан-Зхонгзхи Сциенце Аwард) [13]
  • 2016 — Тхомсон Реутерс Цитатион Лауреатес [14]
  • 2017 — Варен Алперт фоундација награда (енгл. Wаррен Алперт Фоундатион Призе) [15]
  • 2018 — Нобелова награда за физиологију или медицину [16]
  • 2018 — Танг награда за биофармацеутске науке (енгл. Танг Призе ин Биопхармацеутицал Сциенце) [7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Тасуку Хоњо – Фацтс – 2018". НобелПризе.орг. Нобел Медиа АБ. 1 Оцтобер 2018. Приступљено 5. 10. 2018.
  2. ^ Исхида, Y.; Агата, Y.; Схибахара, К.; Хоњо, Т. (1992). "Индуцед еxпрессион оф ПД-1, а новел мембер оф тхе иммуноглобулин гене суперфамилy, упон программед целл деатх". Тхе ЕМБО Јоурнал. Wилеy. 11 (11): 3887–3895. дои:10.1002/ј.1460-2075.1992.тб05481.x. ИССН 0261-4189. ПМЦ 556898. PMID 1396582
  3. ^ Куманогох, Атсусхи; Огата, Масато (2010-03-25). "Тхе студy оф цyтокинес бy Јапанесе ресеарцхерс: а хисторицал перспецтиве". Интернатионал Иммунологy. 22 (5): 341–345. дои:10.1093/интимм/дxq022. ИССН 0953-8178. PMID 20338911. Приступљено 1. 10. 2018.
  4. ^ "Роберт Коцх Стифтунг — Цхристине Гоффинет". www.роберт-коцх-стифтунг.де.
  5. ^ „Biography: Tasuku Honjo, M.D., Ph.D.｜WCP2018 KYOTO”. www.wcp2018.org. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  6. ^ Biography & PD-1”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: енглески). Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж „Kyoto Prize, Inamori Foundation”. Kyoto Prize, Inamori Foundation (na jeziku: енглески). Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  8. ^ The Asahi Prize — English Information”. www.asahi.com (na jeziku: јапански). Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  9. ^ а б в г д „Tasuku Honjo CV & Selected Publications”. www2.mfour.med.kyoto-u.ac.jp (na jeziku: јапански). Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  10. ^ The Japan Academy”. www.japan-acad.go.jp. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  11. ^ „Prizewinners”. 大阪大学. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  12. ^ „慶應義塾医学振興基金”. www.ms-fund.keio.ac.jp. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  13. ^ „2016 Fudan-Zhongzhi Science Award Announcement — FUDAN SCIENCE AND INNOVATION FUROM”. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  14. ^ „Hall of Citation Laureates 2018”. Clarivate. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  15. ^ Warren Alpert Foundation Prize”. warrenalpert.org. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  16. ^ „All Nobel Prizes”. NobelPrize.org (na jeziku: енглески). Pristupljeno 3. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тасуку Хонџо на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tasuku_Hondžo&oldid=27399463”