Тиоперамид

С Википедије, слободне енциклопедије
Тиоперамид
IUPAC име
N-Циклохексил-4-(1H-имидазол-4-ил)пиперидин-1-карботиоамид
Идентификатори
CAS број106243-16-7 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 3035905
IUPHAR/BPS1267
ChemSpider2300031 ДаY
ChEMBLCHEMBL260374 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC15H24N4S
Моларна маса292,44 g/mol
  • S=C(N2CCC(c1cncn1)CC2)NC3CCCCC3
  • InChI=1S/C15H24N4S/c20-15(18-13-4-2-1-3-5-13)19-8-6-12(7-9-19)14-10-16-11-17-14/h10-13H,1-9H2,(H,16,17)(H,18,20) ДаY
  • Key:QKDDJDBFONZGBW-UHFFFAOYSA-N ДаY

Тиоперамид је потентан и селективан антагонист хистаминског Х3 рецептора, који има способност пролаза кроз крвно-мождану баријеру.

Тиоперамид је кориштен у раним екпериментима са Х3 рецептором.[1] Утврђено је да је тиоперамид антагонист хистаминских ауторецептора, који детектују присуство хистамина. Тиоперамид појачава активност хистаминергичких неурона путем блокирања ауторецептора, чиме се спречава детекција хистамина неуронима. Последица тога је да неурони отпуштају више хистамина.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Schwartz, Jean-Charles. The histamine H3 receptor: from discovery to clincial trials with pitolisant. BPJ 2011 May . doi:10.1111/j.1476-5381.2011.01286.x.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Abstract

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]