Зовоји

С Википедије, слободне енциклопедије

Зовоји
Капски бурњак (Daption capense)
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Ред: Процелларииформес
Породица: Процеллариидае
Leach, 1820[1]
Родови

Macronectes
Fulmarus
Thalassoica
Daption
Pagodroma
Halobaena
Pachyptila
Procellaria
Bulweria
Calonectris
Puffinus
Pelecanoides
Ardenna
Pseudobulweria
Aphrodroma
Pterodroma

Диверзитет[1]
16 родова и око 70 врста

Зовоји (Procellaridae) су породица морских птица из реда цевоносница (Procellariiformes).[2][3] У ову породицу сврстава се 79 врста подељених (тренутно) у 14 родова. Ова врстама бројна породица обухваћа средње велике морске птице распрострањене на свим оцеанима, мада претежно на оцеанима јужне хемисфере. Прилагођене су хладним климатским подручјима, а у суптропска подручја долазе само тамо, где допиру хладне морске струје. То је просторно највеће подручје појавности међу свим породицама птица. Најјужније живи бели поморчић[4] (Pagodroma nivea) који се гнезди на Антарктику, док најсеверније живи бурњак[4] (Fulmarus glacialis).

Обележја[уреди | уреди извор]

Као код свих бурњака, и врсте ове породице имају цевасте завршетке носа кроз које могу избацивати морску со и уљанату желучану течност. Кљун им је дуг и на врху свинут с кукастим завршетком и оштрим рубовима како би лакше у њему задржали клизаву ловину, најчешће рибу.

Врсте се величином прилично разликују. Најмања врста, Puffinus assimilis дуга је тек 25 цм, распон крила јој је око 60 цм, а средња тежина му је 170 г. Већина других врста незнатно су веће. Изузетак је само велики бурњак који подсећа на мале албатросе. Може бити дуг 1 метар с распоном крила од 2 метра, а може досећи тежину од 5 кг.

Боја перја је бела, с додатком смеђих или црних подручја, док је само пар врста једнобојно тамно. Већина врста има светао трбушни део, а годњи део тела им је тамно обојен. Све врсте су неугледне и тако сличне једна другој, да их је у природи тешко разликовати. Нема видљивог полног диморфизма, осим нешто ситније грађе женки, а код многих врста мужјак и женка се различито оглашавају.

Све врсте су изврсни летачи, али свака врста има другачији стил летења. Ноге су им слабе и смештене су далеко уназаг на телу. Нису погодне за ходање, тако да се све врсте на копну наслањају на прса и морају се помагати и крилима.

Начин живота[уреди | уреди извор]

Осим у време парења, ове птице проводе читав живот на отвореним морима и могу се прилагодити и најлошијим временским приликама. Искључиви су месоједи. Хране се углавном мањим рибама и морским бескичмењацима, као што су сипе, ловећи их плитко испод морске површине. Само неке врсте хране се зоопланктоном, док неке врсте једу и стрвине, као што су угинули китови или друге морске животиње које плутају површином. Популације ових врста снажно су нарасле с порастом риболова[5].

Зовоји прате рибарски брод

Зовоји се, као и све породице и врсте овог реда, углавном гнезде у великим колонијама на високим и врло стрмим литицама у близини обале. Полажу само једно јаје беле боје, које је неуобичајено велико у односу на величину птице. На јајима леже између 40 и 60 дана. Код мањих врста младунци полећу 45 до 55 дана након лежења, док то време везаности младунца уз гнездо код већих врста може трајати 100 до 135 дана.

Систематика[уреди | уреди извор]

Породицу Процеллариидае увео је (као Процелларидæ) енглески зоолог Вилијам Елфорд Лич у водичу за садржај Британског музеја објављеном 1820. године.[6][7] Име је изведено од типског рода Процеллариа који је заузврат изведен од латинске речи процелла што значи „олуја” или „бура”.[8] Овај типски род је 1758. године именовао шведски природњак Карл Лине у десетом издању свог 'Сyстема Натурае.[9]

Процеллариидае је једна од породица које чине ред Процелларииформес.[10] Пре увођења молекуларне филогенетике, традиционални аранжман је био да се Процелларииформес поделе у скуп од четири породице: Диомедеидае која садржи албатросе, Хyдробатидае која садржи све олујне бурнице, Пелецаноидидае која садржи ронилачке бурнице и Процеллариидае која садржи бурнице, стригалице и северне галебе.[11][12] Породица Хyдробатидае је даље подељена на две потфамилије, северне олујне бурнице у Хyдробатинае и јужне или аустралне бурнице у Оцеанитинае. Анализа секвенци митохондријалног цитохрома б из 1998. године открила је да постоји дубока генетска дивергенција између две подфамилије.[13] Накнадне опсежне мултигенске студије откриле су да ове две потпородице нису сестрински таксони.[14][15][16] Олујне бурнице су стога подељене у две породице: Хyдробатидае које садрже северне бурнице и Оцеанитидае, које садрже јужне олујне бурнице.[10] Мултигенске генетичке студије су откриле да су ронилачке бурнице из породице Пелецаноидидае угнежђене у породици Процеллариидае.[15][16][17] Као резултат тога, ронилачке бурнице су спојене у Процеллариидае.[10]

Спољашња систематика[уреди | уреди извор]

Зовоји су породица у реду цевоносица. Овде су оне сестринска група с бурницама (Pelecanoides), а обе заједно су сестринска група с албатросима (Diomedeidae)[13].

Савремена унутрашња систематика[уреди | уреди извор]

У новије време разне студије истражују стварну сродност врста унутар појединих потпородица на које се породица дели, и да ли одговарају стварним таксама. Најважније такве студије провели су Нан и Стенли,[13] као и Бретагнолле и други[18] дошавши до готово једнаких резултата.

Ове студије су показале, да је само потпородица Fulmarinae, заиста монофилна, док то с осталим потпородицама није случај. То значи, да остале потпородице имају, мање-више само формалну, не и таксономску вредност.

Према овим истраживањима, кладограм родова је следећи:

 Процеллариидае
 Н.Н.  
 Фулмаринае
 
 
 
 

 Фулмарус

 
 

 Мацронецтес

 
 
 

 Даптион

 
 
 

 Тхалассоица

 
 
 

 Пагодрома

 
 
 Н.Н.  
 Н.Н.  
 
 

 Халобаена

 
 

 Пацхyптила

 
 
 Н.Н.  
 

 Процеллариа

 
 

 Булwериа

 
 
 
 Н.Н.  
 

 Пуффинус и Цалонецтрис

 
 

 Псеудобулwериа

 
 

 Лугенса (сyн. Апхродрома)

 
 
 
 
 

 Птеродрома

 
 

Неке врсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Брандс, Схеила (14. 08. 2008). „Сyстема Натурае 2000 / Цлассифицатион — Суперфамилy Процеллариоидеа”. Пројецт: Тхе Таxономицон. Приступљено 12. 02. 2009. 
  2. ^ Леацх, Wиллиам Елфорд (1820). „Елевентх Роом”. Сyнопсис оф тхе Цонтентс оф тхе Бритисх Мусеум (17тх изд.). Лондон: Бритисх Мусеум. стр. 65—70. ОЦЛЦ 6213801. 
  3. ^ Боцк, Wалтер Ј. (1994). Хисторy анд Номенцлатуре оф Авиан Фамилy-Гроуп Намес. Буллетин оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Нумбер 222. Неw Yорк: Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. стр. 110, 130, 161. 
  4. ^ а б Животиње, велика илустрирана енциклопедија, Мозаик књига, Загреб. 2005. ISBN 978-953-196-088-5.
  5. ^ Цхристопхер Перринс (Хрсг.): Дие БЛВ-Ензyклопäдие Вöгел дер Wелт. БЛВ, Мüнцхен. 2004. ISBN 978-3-405-16682-3. стр. 71.
  6. ^ Леацх, Wиллиам Елфорд (1820). „Елевентх Роом”. Сyнопсис оф тхе Цонтентс оф тхе Бритисх Мусеум. 17 (17тх изд.). Лондон: Бритисх Мусеум. стр. 68.  Алтхоугх тхе наме оф тхе аутхор ис нот специфиед ин тхе доцумент, Леацх wас тхе Кеепер оф Зоологy ат тхе тиме.
  7. ^ Боцк, Wалтер Ј. (1994). Хисторy анд Номенцлатуре оф Авиан Фамилy-Гроуп Намес. Буллетин оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Нумбер 222. Неw Yорк: Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. стр. 110, 130, 161. хдл:2246/830. 
  8. ^ Јоблинг, Јамес А. (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон: Цхристопхер Хелм. стр. 317. ИСБН 978-1-4081-2501-4. 
  9. ^ Линнаеус, Царл (1758). Сyстема Натурае пер регна триа натурае, сецундум цлассес, ординес, генера, специес, цум цхарацтерибус, дифферентиис, сyнонyмис, лоцис (на језику: Латин). 1 (10тх изд.). Холмиае (Стоцкхолм): Лаурентии Салвии. стр. 131. 
  10. ^ а б в Гилл, Франк; Донскер, Давид; Расмуссен, Памела, ур. (јул 2021). „Петрелс, албатроссес”. ИОЦ Wорлд Бирд Лист Версион 11.2. Интернатионал Орнитхологистс' Унион. Приступљено 15. 1. 2022. 
  11. ^ Маyр, Ернст; Цоттрелл, Г. Wиллиам, ур. (1979). Цхецк-Лист оф Бирдс оф тхе Wорлд. 1 (2нд изд.). Цамбридге, Массацхусеттс: Мусеум оф Цомпаративе Зоологy. стр. 48—121. 
  12. ^ Марцхант, С.; Хиггинс, П.Г., ур. (1990). „Ордер Процелларииформес”. Хандбоок оф Аустралиан, Неw Зеаланд & Антарцтиц Бирдс. Волуме 1: Ратитес то дуцкс; Парт А, Ратитес то петрелс. Мелбоурне, Вицториа: Оxфорд Университy Пресс. стр. 263—264. ИСБН 978-0-19-553068-1. 
  13. ^ а б в Гарy Нунн, Сцотт Станлеy: Бодy сизе еффецтс анд ратес оф цyтоцхроме б еволутион ин тубе-носед сеабирдс. Ин: Молецулар Биологy анд Еволутион. Нр. 15, 1998, С. 1360–1371
  14. ^ Хацкетт, С.Ј.; Кимбалл, Р.Т.; Реддy, С.; Боwие, Р.C.К.; Браун, Е.L.; Браун, M.Ј.; Цхојноwски, Ј.L.; Цоx, W.А.; Хан, К-L.; Харсхман, Ј.; Худдлестон, C.Ј.; Маркс, Б.D.; Миглиа, К.Ј.; Мооре, W.С.; Схелдон, Ф.Х.; Стеадман, D.W.; Wитт, C.C.; Yури, Т. (2008). „А пхyлогеномиц студy оф бирдс ревеалс тхеир еволутионарy хисторy”. Сциенце. 320 (5884): 1763—1767. Бибцоде:2008Сци...320.1763Х. ПМИД 18583609. С2ЦИД 6472805. дои:10.1126/сциенце.1157704. 
  15. ^ а б Прум, Р.О.; Берв, Ј.С.; Дорнбург, А.; Фиелд, D.Ј.; Тоwнсенд, Ј.П.; Леммон, Е.M.; Леммон, А.Р. (2015). „А цомпрехенсиве пхyлогенy оф бирдс (Авес) усинг таргетед неxт-генератион ДНА сеqуенцинг”. Натуре. 526 (7574): 569—573. Бибцоде:2015Натур.526..569П. ПМИД 26444237. дои:10.1038/натуре15697 Слободан приступ. 
  16. ^ а б Кухл, Х.; Франкл-Вилцхес, C.; Баккер, А.; Маyр, Г.; Николаус, Г.; Боерно, С.Т.; Клагес, С.; Тиммерманн, Б.; Гахр, M. (2020). „Ан унбиасед молецулар аппроацх усинг 3′-УТРс ресолвес тхе авиан фамилy-левел трее оф лифе”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 38 (мсаа191): 108—127. ПМИД 32781465. дои:10.1093/молбев/мсаа191 Слободан приступ. 
  17. ^ Реддy, С.; Кимбалл, Р.Т.; Пандеy, А.; Хоснер, П.А.; Браун, M.Ј.; Хацкетт, С.Ј.; Хан, К.-L.; Харсхман, Ј.; Худдлестон, C.Ј.; Кингстон, С.; Маркс, Б.D.; Миглиа, К.Ј.; Мооре, W.С.; Схелдон, Ф.Х.; Wитт, C.C.; Yури, Т.; Браун, Е.L. (2017). „Wхy до пхyлогеномиц дата сетс yиелд цонфлицтинг треес? Дата тyпе инфлуенцес тхе авиан трее оф лифе море тхан таxон самплинг”. Сyстематиц Биологy. 66 (5): 857—879. ПМИД 28369655. дои:10.1093/сyсбио/сyx041 Слободан приступ. 
  18. ^ V. Бретагнолле, C. Аттиé, Е. Пасqует: Цyтоцхроме-Б евиденце фор валидитy анд пхyлогенетиц релатионсхипс оф Псеудобулwериа анд Булwериа (Процеллариидае). Ин: Тхе Аук. Нр. 115, 1998, С. 188–195

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Зовоји на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Зовоји.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zovoji&oldid=27674962”