Božićna pečenica (jelo)
 Prase pečeno na ražnju za Božić | |
| Vrsta jela | glavno jelo |
|---|---|
| Glavni sastojci | prase ili jagnje |
 Mediji: Božićna pečenica | |
Božićna pečenica je jedno od glavnih jela tradicionalne svečane božićne trpeze. Za pečenicu (koja se nekada nazivala i božnjićara)[1] obično se koristi mlada svinja (nazimica) ili jagnje (veselica). Dva dana pred Božić (na Tucindan), ritualno se kolje prase za pečenicu. Ovaj običaj vezan za klanje verovatno potiče iz prethrišćanskog, paganskog perioda i povezan je sa prinošenjem žrtve, ali ga je pravoslavna crkva prihvatila i blagoslovila.[2] Pečenica se peče na Badnji dan i na Badnje veče unosi u kuću.[3] Postoji zanimljivo predanje zašto se baš prase priprema (redi) za ovaj praznik. U vreme osmanske vladavine, age i spahije imale su pravo da zahtevaju da im se nešto spremi za jelo u bilo kojoj kući. Kako je Turcima iz verskih razloga bilo zabranjeno da ulaze u kuće u kojima se sprema svinjsko meso, svinje su se pekle na ražnju ispred kuće za praznike i slave baš iz tih razloga.[4]
Priprema[uredi | uredi izvor]
Pripremljeno prase se postavlja na ražanj i čvrsto vezuje. Na unutrašnju stranu praseta sipa se so, koja se prilikom pečenja razliva i natapa pečenje (za prase od 20 kilograma obično se koristi do dve kašike soli). Za loženje se najčešće koristi bagremovo drvo a izbegava se drvo koje sporo gori. Pečenje traje tri do četiri sata a pečenica se proverava koliko je pečena zasecanjem između plećki. Posle pečenja, potrebno je oko 30 minuta da se pečenica ocedi i ohladi kako bi se isekla.
Verovanja i običaji[uredi | uredi izvor]
Prema narodnom verovanju ritualno klanje na Tucindan je jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i potiče iz vremena pre hrišćanstva, a pominje se i u starom zavetu. Za božićnu pečenicu bira se belo prase, bez belega i telesnih nedostatka. Veruje se da pečenica koja se sprema za Božić donosi sreću i blagostanje ukućanima. Životinje za pečenicu ubijaju se do podneva a na mestu gde će biti ubijene prethodno se položi slama.[5] U pečenicu se obično stavlja jabuka (ili dunja), koja se kasnije čuva kao lekovita. Verovalo se i da njuška ima lekovitu moć (kao i plećka i vilica), pa su se čuvale na tavanu, jer se za njih vezuje duša žrtvovane životinje. U nekim krajevima živina se ne nalazi na božićnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol nazadovanja i rasturanja kuće.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kovčežić, Stražilovo,13.6.1893.
- ^ „Božić, Položajnik, Česnica, Božićna pečenica, Božić u urbanoj sredini”. Parohija Svetog Velikomučenika Georgija Kopenhagen. Pristupljeno 28. 12. 2023.
- ^ „[Projekat Rastko] Vladimir Ardalic: Bukovica Narodni zivot i obicaji (drugi dio) GODISNJI OBICAJI”. www.rastko.rs. Pristupljeno 2023-12-28.
- ^ danas, Palanka (2023-01-05). „DANAS JE TUCINDAN: Na ovaj dan sprema se božićna pečenica, a OVO se, dobro zapamtite, NIPOŠTO NE RADI”. Palanka danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-28.
- ^ Mali božićni leksikon, Borba, 7.1.1993.
- ^ „Ostaci starinskih rituala: Poreklo i značaj obreda koji se izvode u ciklusu božićnih praznika”. National Geographic Serbia (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-28.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Milan Vuković: Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba, Beograd, 1985. (jezik: srpski)
- Đorđe Randelj: Svetačnik: slave i verski običaji kod Srba, Ljubitelji knjige, Novi Sad, 2006. (jezik: srpski)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Božićni običaji Srba u Vojvodini - indeksirane publikacije na Gugl Akademiku
- Srpski mitološki rečnik - indeksirane publikacije na Gugl Akademiku
- Pominjanje božićne pečenice, Težak iz 1883.
