Božićna čarapa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čarape na okviru kamina.
Božićna čarapa na krevetu.
Soks Klinton (mačka porodice Klinton u Beloj kući) leži sa svojom čarapom.

Božićna čarapa je prazna čarapa ili torba u obliku čarape koja se veša na Nikoljdan ili Badnje veče kako bi Sveti Nikola (ili srodne figure Deda Mraza i Božić Bate) mogao da je napuni malim igračkama, slatkišima, voćem, novčićima ili drugim malim pokloni kad stigne. Ovi mali predmeti se često nazivaju punila za čarape.[1][2] Smatra se da tradicija božićne čarape potiče iz života Svetog Nikole.[2] U nekim božićnim pričama sadržaj božićne čarape su samo igračke koje dete dobija na Božić od Deda Mraza; u drugim pričama (i u tradiciji) neki pokloni su takođe umotani u papir za pakovanje i stavljeni ispod jelke. Tradicija u zapadnoj kulturi preti da će dete koje se loše ponaša tokom godine dobiti samo parče ili gomilu uglja.[1] Neki čak stavljaju božićnu čarapu uz svoje krevete kako bi je Deda Mraz mogao napuniti pored kreveta dok spavaju.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pretpostavlja se da poreklo božićne čarape potiče iz života Svetog Nikole.[2][3] Iako ne postoje pisani podaci o poreklu božićne čarape, postoje popularne legende koje pokušavaju da ispričaju istoriju ove božićne tradicije. Jedna takva legenda ima nekoliko varijacija, ali sledeći je dobar primer: seljani govore o devojkama. Sveti Nikola je želeo da pomogne, ali je znao da starac neće prihvatiti dobročinstvo. Odlučio je da pomogne u tajnosti. Po mraku je kroz otvoren prozor bacio tri vreće zlata, a jedna je pala u čarapu. Kada su se devojke i njihov otac sledećeg jutra probudili, pronašli su vreće sa zlatom i bili su, naravno, presrećni. Devojke su mogle da se udaju i žive srećno do kraja života. Druge verzije priče kažu da je sveti Nikola bacio tri vreće zlata direktno u čarape koje su bile obešene uz kamin da se osuše.[4][5][6]

To je dovelo do običaja da deca vešaju čarape ili stavljaju cipele, nestrpljivo očekujući poklone Svetog Nikole. Ponekad se priča o zlatnim kuglicama umesto vrećicama zlata. Zbog toga su tri zlatne kuglice, ponekad predstavljene kao pomorandže, jedan od simbola Svetog Nikole. I tako, sveti Nikola je darodavac. Otuda potiču i tri zlatne kuglice koje se koriste kao simbol zalagaonica.[4][5]

Zbog tradicije koja je prvobitno započela u evropskim zemljama, deca su jednostavno koristila jednu od svojih svakodnevnih čarapa, ali na kraju su u tu svrhu stvorene posebne božićne čarape. Ove čarape se tradicionalno koriste na Nikoljdan, mada su početkom 1800-ih počele da se koriste i na Badnje veče.[7]

Neutemeljena tvrdnja je da je običaj božićnih čarapa izveden iz germanske/skandinavske figure Odina. Prema Filis Sifker, deca bi čizme, napunjene šargarepom, slamom ili šećerom, stavljala blizu dimnjaka kako bi Odinov leteći konj Slipnir mogao da jede. Odin bi nagradio tu decu za ljubaznost zamenjujući Slipnirovu hranu poklonima ili slatkišima.[8] Ta praksa je, tvrdi ona, preživela u Nemačkoj, Belgiji i Holandiji nakon usvajanja hrišćanstva i povezala se sa Svetim Nikolom kao rezultat procesa hristijanizacije. Ova tvrdnja je sumnjiva, jer ne postoje zapisi o postupcima punjenja čarapa koji se odnose na Odina, sve dok nije došlo do stapanja Odina sa Svetim Nikolom. Sveti Nikola se ranije spajao sa kultom bake u Bariju u Italiji gde je baka stavljala poklone u čarape. Ovaj kombinovani Sveti Nikola kasnije će putovati na sever i stopiti se sa kultovima Odina.[9]

Danas prodavnice donose veliku raznolikost stilova i veličina božićnih čarapa, a božićne čarape su takođe popularni domaći zanat. Mnoge porodice kreiraju sopstvene božićne čarape sa imenima svakog člana porodice koje se primenjuju na čarape, tako da će Deda Mraz znati koja čarapa pripada kojem članu porodice.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Armah, Daniel A. (1. 11. 2011). Lessons of Christmas. Xulon Press. str. 228. ISBN 9781619048973. Pristupljeno 25. 12. 2017 — preko Google Books. 
  2. ^ a b v Dixon, Jeremy (5. 12. 2016). „Top 10 Christmas traditions and their origins”. The Telegraph. „Leaving stockings out at Christmas goes back to the legend of St Nicholas. Known as the gift giver, on one occasion he sent bags of gold down a chimney at the home of a poor man who had no dowry for his unmarried daughters. The gold fell into stockings left hanging to dry. St Nicholas was later referred to by the Dutch as Sinterklaas and eventually, by English-speakers, as Santa Claus.” 
  3. ^ Collins, Ace (2010). Stories Behind the Great Traditions of Christmas (na jeziku: engleski). Zondervan. str. 177. ISBN 9780310873884. 
  4. ^ a b Morris, Desmond (1992). Christmas Watching. Jonathan Cape. str. 14–15. ISBN 0-224-03598-3. 
  5. ^ a b Bowler, Gerry (2000). The World Encyclopedia of Christmas. Toronto: McClelland & Stewart. str. 156. ISBN 0-7710-1531-3. 
  6. ^ „Three Impoverished Maidens”. St. Nicholas Center. Pristupljeno 2013-11-17. 
  7. ^ Osborne, Rick (2012). Legend of the Christmas Stocking (na jeziku: engleski). HarperCollins. ISBN 9780310737391. 
  8. ^ Siefker, Phyllis. Santa Claus, Last of the Wild Men: The Origins and Evolution of Saint Nicholas, Spanning 50,000 Years (chap. 9, esp. 171-173) (2006) ISBN 0-7864-2958-5
  9. ^ „Origin of Christmas | The history of Christmas and how it began”. Simpletoremember.com. 1941-12-25. Pristupljeno 2013-12-27. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Božićna čarapa na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божићна_чарапа&oldid=26827302”