Vladimir Beara

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vladimir Beara
Vladimir Beara 1953.jpg
Vladimir Beara
Lični podaci
Puno ime Vladimir Beara
Datum rođenja (1928-11-02)2. novembar 1928.
Mesto rođenja Zelovo, Dalmacija,  Kraljevina SHS
Datum smrti 11. avgust 2014.(2014-08-11) (85 god.)
Mesto smrti Split,  Hrvatska
Pozicija golman
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1947-55
1955-60
1960-63
1963-64
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija NK Hajduk
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Crvena zvezda
Nemačka Alemanija
Nemačka Keln
Ukupno
308 (0)
174 (0)

25 (0)
23 (0)

530 (0)
Reprezentativna karijera**
1950-1959 Jugoslavija Jugoslavija
Ukupno
59 (0)
59 (0)
* Datum aktuelizovanja: 5. septembar 2015.
** Datum aktuelizovanja: 5. septembar 2015.
Osvojene medalje
Fudbal
Srebrna medalja — drugo mesto 1952. Helsinki Jugoslavija

Vladimir Beara (Zelovo, Dalmacija, Kraljevina SHS, 2. novembar 1928Split, 11. avgust 2014[1]) bivši je jugoslovenski fudbaler (golman) srpske nacionalnosti.[2]Igrao je u splitskom Hajduku, za Crvenu Zvezdu, a potom odlazi za Keln. Bio je učesnik Olimpijskih igra 1952, kao i na svetskim prvenstvima 1950, 1954 i 1958.

Biografija[uredi]

Pre nego što je počeo ozbiljno da se bavi fudbalom, Beara je bio električar po zanimanju, koji je u slobodnom vremenu statirao u Splitskom kazalištu i pomalo igrao balet. Na igralištu splitskog fudbalskog tima „Hajduk“ slučajno se zatekao da bi vežbao elastičnost, odraz i visoki skok u baletu, a ostao da bi postao (zajedno sa Džajićem) jugoslovenskim fudbalerom sa najviše osvojenih domaćih trofeja — sedam titula prvaka i dva pehara Kupa Maršala Tita.

Za NK Hajduk je odigrao 308 utakmica i primio 139 golova. Sa Hajdukom je osvojio Prvenstva Jugoslavije 1950, 1952. i 1955. U Crvenu zvezdu je prešao 1955. i sa njom osvojio prvenstva 1956, 1957, 1959. i 1960. i dva Kupa Jugoslavije 1958. i 1959. Odigrao je 174 utakmice, 83 prvenstvene i primio 81 gol. Igrao je za Crvenu zvezdu protiv Mančester Junajteda, nakon koje su fudbaleri Mančestera doživeli tešku nesreću kod Minhena. Beara je svoju karijeru završio u nemačkim klubovima Alemanija Ahen (1960-1962) i Viktorija Keln (1963-1965).

Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 59 utakmica između 1950. i 1959. Debitovao je 8. oktobra 1950. protiv reprezentacije Austrije (poslednjih deset minuta igre 2:7), a oprostio se od reprezentacije 1959. u Beogradu protiv Mađarske (2:4).

Beara je učestvovao na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju i osvojio je srebrnu medalju. U finalnoj utakmici protiv Mađarske 0:2 odbranio je slavnom Puškašu udarac sa 11 metara. Upamćen je po vanrednoj odbrani u Londonu (1950) protiv Engleske (2:2), kada su ga engleski novinari nazvali Veliki Vladimir.

Igrao je na tri Svetska prvenstva: 1950, 1954. i 1958.

Nastupio je u reprezentaciji FIFA pod nazivom reprezentacije ostatak sveta protiv reprezentacije Engleske 1953. u Londonu (4:4).

Beara je 1967. završio Višu trenersku školu u Kelnu. Radio je kao trener u Nemačkoj, Holandiji, u i Jugoslaviji.

Preminuo je 11. avgusta 2014. godine. Iako je za života sebi izradio grobnicu na pravoslavnom groblju u rodnom mestu, protivno svojoj želji sahranjen je na splitskom groblju Lovrinac uz prisustvo tri rimokatolička sveštenika.[3]

Trener[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]