Vladimir Beara

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Vladimir Beara
Vladimir Beara
Vladimir Beara
Lični podaci
Puno ime Vladimir Beara
Datum rođenja (1928-11-02)2. novembar 1928.
Mesto rođenja Zelovo, Dalmacija,  Kraljevina SHS
Datum smrti 11. avgust 2014.(2014-08-11) (85 god.)
Mesto smrti Split,  Hrvatska
Pozicija golman
Seniorski klubovi *
God. Klub Uta. (Gol.)
1947—55
1955—60
1960—63
1963—64
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija NK Hajduk
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Crvena zvezda
Njemačka Alemanija
Njemačka Keln
Ukupno
308 (0)
174 (0)

25 (0)
23 (0)

530 (0)
Reprezentacija **
God. Reprezentacija Uta. (Gol.)
1950—1959 Jugoslavija Jugoslavija
Ukupno
59 (0)
59 (0)

 * Datum aktuelizovanja: 5. septembar 2015.
** Datum aktuelizovanja: 5. septembar 2015.

Osvojene medalje
Fudbal
Srebrna medalja — drugo mesto 1952. Helsinki Jugoslavija

Vladimir Beara (Zelovo, Dalmacija, Kraljevina SHS, 2. novembar 1928Split, 11. avgust 2014[1]) bivši je jugoslovenski fudbaler (golman) srpske nacionalnosti.[2]

Biografija[uredi]

Pre nego što je počeo ozbiljno da se bavi fudbalom, Beara je bio električar po zanimanju, koji je u slobodnom vremenu statirao u Splitskom kazalištu i pomalo igrao balet. Na igralištu splitskog fudbalskog tima „Hajduk“ slučajno se zatekao da bi vežbao elastičnost, odraz i visoki skok u baletu, a ostao da bi postao (zajedno sa Džajićem) jugoslovenski fudbaler sa najviše osvojenih domaćih trofeja — sedam titula prvaka i dva pehara Kupa Maršala Tita.

Za NK Hajduk je odigrao 308 utakmica i primio 139 golova. Sa Hajdukom je osvojio Prvenstva Jugoslavije 1950, 1952. i 1955. U Crvenu zvezdu je prešao 1955. i sa njom osvojio prvenstva 1956, 1957, 1959. i 1960. i dva Kupa Jugoslavije 1958. i 1959. Odigrao je 174 utakmice, 83 prvenstvene i primio 81 gol. Igrao je za Crvenu zvezdu protiv Mančester Junajteda, nakon koje su fudbaleri Mančestera doživeli tešku nesreću kod Minhena. Beara je svoju karijeru završio u nemačkim klubovima Alemanija Ahen (1960-1962) i Viktorija Keln (1963-1965).

Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 59 utakmica između 1950. i 1959. Debitovao je 8. oktobra 1950. protiv reprezentacije Austrije (poslednjih deset minuta igre 2:7), a oprostio se od reprezentacije 1959. u Beogradu protiv Mađarske (2:4).

Beara je učestvovao na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju i osvojio je srebrnu medalju. U finalnoj utakmici protiv Mađarske 0:2 odbranio je slavnom Puškašu udarac sa 11 metara. Upamćen je po vanrednoj odbrani u Londonu (1950) protiv Engleske (2:2), kada su ga engleski novinari nazvali Veliki Vladimir.

Igrao je na tri Svetska prvenstva: 1950, 1954. i 1958.

Nastupio je u reprezentaciji FIFA pod nazivom reprezentacije ostatak sveta protiv reprezentacije Engleske 1953. u Londonu (4:4).

Beara je 1967. završio Višu trenersku školu u Kelnu. Radio je kao trener u Nemačkoj, Holandiji, u i Jugoslaviji.

Preminuo je 11. avgusta 2014. godine. Iako je za života sebi izradio grobnicu na pravoslavnom groblju u rodnom mestu, protivno svojoj želji sahranjen je na splitskom groblju Lovrinac uz prisustvo tri rimokatolička sveštenika.[3]

Trener[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]