Vladimir Beara

Vladimir Beara
Beara 1953.
Lični podaci
Nadimak	Veliki Vladimir
Datum rođenja	(1928-11-02)2. novembar 1928.
Mesto rođenja	Zelovo, Kraljevina SHS
Datum smrti	11. avgust 2014.(2014-08-11) (85 god.)
Mesto smrti	Split, Hrvatska
Državljanstvo	SFRJ
Pozicija	golman
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1947−1955 1955−1960 1960−1963 1963−1964 Ukupno	Hajduk Split Crvena zvezda Alemanija Keln	308 174 25 23 530	(0) (0) (0) (0) (0)
Reprezentativna karijera
1950−1959 Ukupno	Jugoslavija	59 59	(0) (0)
Nagrade Fudbal Olimpijske igre 1952. Helsinki Jugoslavija

Vladimir Beara (Zelovo, Dalmacija, Kraljevina SHS, 2. novembar 1928 — Split, 11. avgust 2014) bio je jugoslovenski fudbaler koji je igrao na poziciji golmana. Igrao je u splitskom Hajduku, za Crvenu zvezdu, a potom odlazi za Keln. Osvajač je olimpijskog srebra u Helsinkiju 1952. Učestvovao je svetskim prvenstvima 1950, 1954 i 1958.

Važi za jednog od najboljih jugoslovenskih i srpskih golmana koji je ikada branio.

Sportsko rekreativno društvo Srba u Hrvatskoj u saradnji sa Srpskim narodnim vijećem dodeljuje nagradu „Vladimir Beara” za delanje u doprinosu razvoju sportske kulture i društvene tolerancije.

Biografija

Rođen kao treći najmlađi sin oca Jakova Beare (1897—1980) a majke Marije Stojanac (1900—1976). Dva starija brata zvala su se Ljubomir (1925—1989) i Svetozar (1927—2012). Deda po ocu bio mu je Jovan Beara (1856—1938) dok je baba Cvita Stanojević (1852—1948). Vladimir se ženio dva puta. Sa prvom suprugom Boricom Jonić (1927—1985) iz Biskog kod Trilja, imao je sina Predraga zvanog "Dado" (1954-1990) koji je mlad umro i nije imao potomke. Druga supruga, sa kojom se venčao u svojim sedamdesetim godinama, zvala se Jadranka Coce.

Pre nego što je počeo ozbiljno da se bavi fudbalom, Beara je bio električar po zanimanju, koji je u slobodnom vremenu statirao u Splitskom kazalištu i pomalo igrao balet. Na igralištu splitskog fudbalskog tima „Hajduk“ slučajno se zatekao da bi vežbao elastičnost, odraz i visoki skok u baletu, a ostao da bi postao (zajedno sa Džajićem) jugoslovenskim fudbalerom sa najviše osvojenih domaćih trofeja — sedam titula prvaka i dva pehara Kupa Maršala Tita.

Za NK Hajduk je odigrao 308 utakmica i primio 139 golova. Sa Hajdukom je osvojio Prvenstva Jugoslavije 1950, 1952. i 1955. U Crvenu zvezdu je prešao 1955. i sa njom osvojio prvenstva 1956, 1957, 1959. i 1960. i dva Kupa Jugoslavije 1958. i 1959. Odigrao je 174 utakmice, 83 prvenstvene i primio 81 gol. Igrao je za Crvenu zvezdu protiv Mančester Junajteda, nakon koje su fudbaleri Mančestera doživeli tešku nesreću kod Minhena. Beara je svoju karijeru završio u nemačkim klubovima Alemanija Ahen (1960-1962) i Viktorija Keln (1963-1965).

Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 59 utakmica između 1950. i 1959. Debitovao je 8. oktobra 1950. protiv reprezentacije Austrije (poslednjih deset minuta igre 2:7), a oprostio se od reprezentacije 1959. u Beogradu protiv Mađarske (2:4).

Beara je učestvovao na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju i osvojio je srebrnu medalju. U finalnoj utakmici protiv Mađarske 0:2 odbranio je slavnom Puškašu udarac sa 11 metara. Upamćen je po vanrednoj odbrani u Londonu (1950) protiv Engleske (2:2), kada su ga engleski novinari nazvali Veliki Vladimir.

Igrao je na tri Svetska prvenstva: 1950, 1954. i 1958.

Nastupio je u reprezentaciji FIFA pod nazivom reprezentacije ostatak sveta protiv reprezentacije Engleske 1953. u Londonu (4:4).

Beara je 1967. završio Višu trenersku školu u Kelnu. Radio je kao trener u Nemačkoj, Holandiji, Kamerunu i Jugoslaviji.

Preminuo je 11. avgusta 2014. godine. Iako je za života sebi izradio grobnicu na pravoslavnom groblju u rodnom mestu, protivno svojoj želji sahranjen je na splitskom groblju Lovrinac uz prisustvo tri rimokatolička sveštenika.

Trener

• 1964-1966: Frajburger
• 1966-1968: Sitardija Sitard
• 1969-1970: Fortuna Keln
• 1973-1975: reprezentacija Kameruna
• 1979-1979: First Vienna FC
• 1980-1981: RNK Split

Spoljašnje veze

• Vladimir Beara na sajtu Olympedia.org
• Vladimir Beara na sajtu reprezentacija.rs