Gertruda Elajon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gertruda Elajon
Lični podaci
Datum rođenja(1918-01-23)23. januar 1918.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti21. februar 1999.(1999-02-21) (81 god.)
Mesto smrtiČapel Hil, SAD
Naučni rad
Poljebiohemija, farmacija
InstitucijaUnivezitet u Njujorku, Hanter Koledž
NagradeGarvan Olin medalja (1968),Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (1988), Nacionalna medalja nauke (1991), Nagrada Lemelsona (1997), Nagrada za internacionalne naučnike (1991), Kraljevsko društvo (1995)
Zvanični veb-sajt
www.nobelprize.org/prizes/medicine/1988/elion/biographical/

Gertruda B. Elajon (eng. Gertrude B. Elion)[1] je bila američka biohemičarka i farmakološkinja. Ona je 1988. godine dobila Nobelovu nagradu za racionalni dizajn leka. Takođe je izučavala sidu kao i zidovudin. Njeni dobro poznati radovi uključuju i istraživanje razvoja prvog imunosupresivnog leka, azatioprina, koji se koristi u borbi protiv odbacivanja u transplantaciji organa, i prvog uspešnog antivirusnog leka, aciklovira, koji se koristi u lečenju herpesne infekcije. [2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Njena majka je bila Poljakinja a otac je bio Jevrej iz Litvanije. U Americi je njihova porodica izgubila skoro čitavo bogatsvo zbog kraha berze 1929. godine. Diplomirala je na Hanter fakuletu 1937. godine. [3] Posle diplomiranja radila je kao nastavnica u školi jako kratko te je morala da nalazi drugi posao u laboratorijama. [3]

Dobila je magistraturu sa Njujorškog univerziteta 1941. godine, dok je tokom dana radila kao nastavnik u srednjoj školi. U intervjuu nakon što je dobila Nobelovu nagradu, izjavila je da veruje da je jedini razlog što je uspela poboljšati školovanje kao mlada žena, je to što je besplatno pohađala fakultet Hanter. Njenih petnaest zahteva za novčanu pomoć za postdiplomske škole odbijeno je zbog rodne predrasude, pa se upisala u školu za sekretarice, gde je išla samo šest nedelja pre nego što je pronašla posao.

Kako nije mogla steći diplomski istraživački položaj, radila je kao supervizor kvaliteta hrane u supermarketima i u laboratoriji za hranu u Njujorku, testirajući kiselost kiselih krastavaca i boju žumanaca koji ide u majonez. Kasnije je otišla da radi kao asistent Džordža Hitčingsa u farmaceutskoj kompaniji. [1] Hitčings je koristio nov način razvijanja lekova, namerno imitirajući prirodna jedinjenja, umesto pokušaja i greške. Verovao je da ako bi mogao prevariti ćelije raka da prihvate veštačka jedinjenja za njihov rast, one mogu biti uništene, a da pritom ne uništavaju i normalne ćelije. [4]

Diplomirala je u školi na Tehničkom fakultetu u Njujorškom univerzitetu Tandon, ali nakon nekoliko godina rada na dugim relacijama, obaveštena je da više neće moći da nastavi doktorat i morala je da odustane od posla i da ide u školu sa punim radnim vremenom. Ona je donela kritičnu odluku u svom životu, ostala je da radi i odustala od sticanja doktorata. Nikada nije dobila formalni doktorat ali je kasnije dobila počasni doktorat sa inžinjerske škole Univerziteta Njujork Tandon (tada Politehnički univerzitet u Njujorku) 1989. godine i počasni doktorat Univerziteta Harvard 1998. godine. [5]

Istraživanja i karijera[uredi | uredi izvor]

Elion i Hitčings su otkrili nove lekove koristeći racionalni dizajn lekova, koji su koristili razlike u biohemiji i metabolizmu između normalnih ljudskih ćelija i patogenih (uzročnici bolesti poput ćelija raka, bakterija i virusa) da bi dizajnirali lekove koji bi mogli ubiti ili inhibirati razmnožavanje određenih patogena bez oštećenja ćelija ljudi. Lekovi koje su razvili koriste se za lečenje različitih bolesti, kao što su leukemija, malarija, lupus, hepatitis, artritis, giht, odbacivanje transplantacije organa (azatioprin), kao i herpes (aciklovir, koji je bio prvi selektivni i efikasan lek takve vrste). [6] [7]

Godine 1988. Elajon je dobila Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu, zajedno sa Hitčingsom i Ser Džejmsom Blekom za otkrića "važnih novih principa lečenja lekovima". Elajon je bila peta ženska dobitnica Nobelove nagrade za medicinu i deveta u nauci uopšte i jedna od laureata bez doktorata.

Većina ranih radova Gertrude Elajon nastala je upotrebom i razvojem purinskih derivata. Njeni izumi uključuju:

Godine 1967. zauzela je mesto šefa odeljenja za eksperimentalnu terapiju i zvanično se povukla 1983. godine. Uprkos penzionisanju, ona je nastavila da radi gotovo u punom radnom vremenu u laboratoriji i nadgledala je adaptaciju zidovudina, koji je postao prvi lek koji se koristi za lečenje AIDS-a. [9]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • “Interaction of Anticancer Drugs with Enzymes.” In Pharmacological Basis of Cancer Chemotherapy (1975).
  • “Selectivity of Action of an Antiherpetic Agent, 9-(2-hydroxyethoxymethyl) guanine.” Proceedings of the National Academy of Sciences 74 (1977): 5716–5720.
  • “The Synthesis of 6-Thioguanine,” with George H. Hitchings. Journal of the American Chemical Society 77 (1955): 1676.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Gertrude Elion | Jewish Women's Archive”. jwa.org. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  2. ^ Kresge, Nicole; Simoni, Robert D.; Hill, Robert L. (9. 5. 2008). „Developing the Purine Nucleoside Analogue Acyclovir: the Work of Gertrude B. Elion”. Journal of Biological Chemistry (na jeziku: engleski). str. e11—e11. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  3. ^ a b „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1988”. NobelPrize.org. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  4. ^ Stille, Darlene R. (1995). Extraordinary Women Scientists. Childrens Press, str. 65
  5. ^ a b „George Hitchings and Gertrude Elion”. Science History Institute (na jeziku: engleski). 1. 6. 2016. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  6. ^ The door in the dream : conversations with eminent women in science. Joseph Henry Press. 2000. str. 47. ISBN 978-0-309-06568-9. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  7. ^ „Gertrude Elion | Jewish Women's Archive”. jwa.org. Arhivirano iz originala 19. 05. 2018. g. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  8. ^ „Chemical & Engineering News: Top Pharmaceuticals: 6-Mercaptopurine”. pubsapp.acs.org. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  9. ^ Holloway, M (oktobar 1991). „Profile: Gertrude Belle Elion. The satisfaction of delayed gratification.”. Scientific American. 265 (4): 40, 43—4. PMID 1745899. doi:10.1038/scientificamerican1091-40. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гертруда_Елајон&oldid=27438363”