Gotardski bazni tunel

Koordinate: 46° 36′ 00″ S; 8° 45′ 54″ I / 46.600° S; 8.765° I / 46.600; 8.765
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ovaj članak je o železničkom tunelu iz 2016. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Gotardski tunel (višeznačna odrednica).
Gotardski bazni tunel
Gotthard-Basistunnel
Izlaz na multifunckionalnoj stanici Faido
Pregled
LinijaAlptranzit
Lokacijacentralni Švajcarski Alpi
(kantoni Uri, Graubinden i Tičino)
Koordinate46° 36′ 00″ S; 8° 45′ 54″ I / 46.600° S; 8.765° I / 46.600; 8.765
Statusaktivan od 11. decembra 2016.[1][2]
SistemŠvajcarske federalne železnice
(SBB CFF FFS)
Presecazapadne Glaruske Alpe (Kriclištok) i centralne Lepontinske Alpe kod ist. Sen-Gotardskog masiva (Pic Vaćira, Pico del’Uomo)
PočetakErstfeld
(kanton Uri)
(severno, 460 m)
KrajBodio
(kanton Tičino)
(južno, 312 m)
Istorija
Početak radova4. novembar 1999.[3]
Otvoren1. juna 2016.[2]
Vlasnikinfrastruktura SBB
OperatorSBB CFF FFS
Saobraćajželeznički
Tip (namena)putnički, teretni
Tečnički podaci
Dužina151,840 km[4]
Dužina linije57,09 km[4]
Dužina koloseka57,104 km
(istočni)
57,017 km
(zapadni)[4]
Broj koloseka2 cevi sa po jednim kolosekom[4]
Širina koloseka1.435 mm
(standardni kolosek)
Elektrifikacija15 kV; 16,7 Hz
Operativna brzinado 250 km/h
Maksimalna NM549 m[4]
Minimalna NM312 m
(južni ulaz)[4]
Tunelski gabarit5,20 m
(od vrha šine do nadzemnog provodnika)[4]
Nagibmaks. 4,055 ‰ (severno)
maks. 6,76 ‰ (južno)[4]
Mapa rute
Mapa rute
Mapa rute

Gotardski bazni tunel (GBT; nem. Gotthard-Basistunnel) železnički je bazni tunel kroz švajcarske Alpe. Zvanično je otvoren 1. juna 2016. godine, a punim kapacitetom je počeo da radi 11. decembra 2016. godine.[5][6] Sa dužinom rute od 57,09 km i ukupno 151,84 km tunela, okana i prolaza,[4] ovo je najduži i najdublji saobraćajni tunel na svetu[7][8][9] te prva ravna trasa niskog nivoa kroz Alpe.[10]

Projekat se sastoji iz dva tunela sa po jednim kolosekom i spaja Erstfeld (Uri) sa Bodiom (Tičino) te prolazi ispod Zedruna (Graubinden). Deo je projekta Alptranzit (engl. AlpTransit), takođe poznatog i kao Nova železnička veza kroz Alpe (engl. NRLA), u koji je takođe uključen i Čenerijski bazni tunel (nem. CBT) koji je u izgradnji i planirano je da se otvori krajem 2020. godine na jugu, te Lečberški bazni tunel (nem. LBT) između kantona Bern i Vale (na glavnoj osi sever—jug). Bazni tunel zaobilazi veći deo Gotardbana, vijugave planinske rute otvorene 1882. godine preko Sen-Gotardskog masiva, kojom se trenutno saobraća u punom kapacitetu. Uspostavlja direktnu rutu koju će moći da koriste vozovi velike brzine i teški teretni vozovi.[11] Ovo je treći tunel koji spaja kantone Uri i Tičino nakon što je izgrađen Gotardski tunel (nem. Gotthardtunnel) i Gotardski cestovni tunel (nem. Gotthard-Strassentunnel).

Glavna namena Gotardskog baznog tunela je da se poveća lokalni transportni kapacitet kroz alpsku barijeru, pogotovo za teret na koridoru Roterdam—Bazel—Ženeva; preciznije, cilj je prebacivati velike količine tereta ne kamionima već teretnim vozovima. Ovime se neće samo značajno smanjiti opasnost od fatalnih saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju kamioni, već će se i smanjiti uništavanje sredine koje izaziva sve veća količina tereta prevožena teškim kamionima. Tunel omogućava i bržu vezu između kantona Tičino i ostatka Švajcarske, kao i između severne i južne Evrope; put na trasi Cirih—Lugano—Milano će za putničke vozove da bude kraći za jedan sat (od Lucerna do Belincone će se uštedeti 45 minuta).[12]

Nakon što je 64 posto švajcarskih glasača prihvatilo projekat Alptranzit na referendumu iz 1992, gradnja tunela je započeta 1996. godine.[13] Operacije bušenja u istočnom tunelu su završene 15. oktobra 2010. godine ceremonijom probijanja prenošenom uživo na švajcarskoj televiziji,[14] dok je bušenje zapadnog tunela završeno 23. marta 2011. godine. Izvođač radova na tunelu, Alptranzit Gotard AG, prvobitno je planirao da tunel preda Švajcarskim federalnim železnicama (SBB CFF FFS) u operativnom stanju decembra 2016;[15] dana 4. februara 2014. ovaj rok je pomeren na 5. jun 2016. godine, te je pokrenut brojač na veb-sajtu Alptranzita koji je počeo da po kalendaru odbrojava 850 dana do otvaranja.[2][16] Ukupan planirani fond projekta je bio oko 9,8 milijardi švajcarskih franaka (8,85 milijardi evra; 10,3 milijardi američkih dolara);[14] cena izgradnje tunela je na kraju prešla 12 milijardi dolara.[6] Devet ljudi je umrlo za vreme gradnje.[17]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Sen-Gotardski prevoj i Gotardska železnica

Gotardski prevoj visok 2.106 metara je od 13. veka važna trgovačka ruta od severne do južne Evrope. Kontrola njegovih pristupnih puteva vodi samom nastanku Stare švajcarske konfederacije. Gotardski prevoj je smešten na pola udaljenosti od Lucernskog do jezera Mađore. Istorijski je najkraća veza između plovne Rajne i Poa.[18] Otvaranjem Gotardskog železničkog tunela godine 1882, vreme putovanja od Altdorfa do Bijaske drastično je smanjeno, sa oko 30 sati (koristeći poštanske kočije) na samo nekoliko sati. Potom je dodatno smanjeno otvaranjem tada veoma naprednog Gotardskog cestovnog tunela, godine 1980.

Danas, i železnička i cestovna ruta su među najvažnijim načina prelaska Alpi osom sever—jug.

Nakon otvaranja tunela za automobile 1980. godine, saobraćaj je porastao više nego desetostruko i postojeći tunel je bio doveden do limita svog kapaciteta do 2013. godine.[19] Drugi tunel će biti izgrađen pored prvog, što je odlučeno na rezultatima nacionalnog referenduma.[20][21] Izgradnja treba da počne 2020. i završi se 2027. godine.

Relativna lokacija i veličina Gotardskog tunela (1882) i Gotardskog baznog tunela (2016)
[tuneli su žuta, a otvorena pruga crvena linija]

Već 1947. godine, inženjer Eduard Gruner zamišljao je dvospratni bazni tunel od Amštega do Bijaske, i železnički i cestovni, sa stanicom u Sedrunu, da bi se omogućio brži i ravniji prolaz kroz Švajcarske Alpe. Slično kao i u Grunerovoj ideji, GBT seče Gotardski masiv nekih 600 m ispod starijeg tunela. Na trenutnoj pruzi, Gotardskoj železnici, samo vozovi do 1300 t[22] pri vožnji sa dve lokomotive ili do 1500 t sa dodatnim guračkim motorom na kraju mogu da prolaze kroz uske planinske doline i kroz spiralne tunele koji se penju i do ulaza u stari tunel na visini od 1151 m iznad nivoa mora. Kada GBT bude radio punim kapacitetom, standardni teretni vozovi do 3600 t moći će da prođu ovu prirodnu barijeru.

Zbog konstantnog porasta međunarodnog kamionskog saobraćaja, Švajcarci su februara 1994. godine glasali za promenu politike transporta (engl. Traffic Transfer Act, usvojen oktobra 1999). Drugi zakon, Akt o zaštiti Alpi (engl. Alpine Protection Act) iz 1994. godine,[23] odredio je da je neophodno prebaciti što više tereta sa kamionskog transporta na transport vozovima.

Cilj zakona predstavlja transport kamiona, prikolica i teretnih kontejnera kroz Švajcarsku, od Bazela do Kjasa, i dalje železnicom da bi se rasteretile opterećene ceste — a pogotovo one ceste Gotarda — korišćenjem intermodalnog transporta tereta [en] i takozvanog roling hajveja [en] gde se ceo kamion transportuje. GBT u velikoj meri doprinosi ispunjavanju zahteva oba zakona i omogućava direktnu ravnu rutu od luka Severnog mora (tačnije Roterdama) do luka Sredozemnog mora (tačnije Đenove) preko Rajnskog koridora.

Putnički vozovi kroz GBT mogu da putuju brzinom do 250 km/h, čime je trenutno smanjeno vreme transalpskog putovanja vozom za 40 minuta odnosno za jedan sat kada se završe susedni Cimerberški (nem. Zimmerberg-Basistunnel) i Čenerijski bazni tunel (nem. Ceneri-Basistunnel) do oko 2030. godine. Ovo se može smatrati revolucijom, pogotovo u izolovanom regionu Tičino, koji je odvojen od ostatka zemlje Alpima i Gotardom. Dve stanice, Belincona i Lugano („Vrata Tičina” i „Terasa Tičina”) potpuno su renovirane za otvaranje tunela GBT, pored ostalih unapređenja.

Gotardski bazni tunel je 2016. godine postao najduži železnički tunel na svetu. Ovo je treći švajcarski tunel koji je poneo ovu titulu, posle Gotardskog tunela (nem. Gotthardtunnel) i Simplonskog tunela (nem. Simplontunnel) koji su svojevremeno bili najduži sa 15 km (1882) i 19,8 km (1905) dužine, redom.[24] Treći je tunel izgrađen ispod prevoja Gotard, nakon Gotardskog tunela i Gotardskog cestovnog tunela.

Opis[uredi | uredi izvor]

Gotardski bazni tunel je, dužinom 57,09 km i sa ukupno 151,84 km tunela, okana i prolaza, najduži železnički tunel na svetu,[n. 1] sa geodetskim rastojanjem od 55,782 km između dvaju ulaza.[4][8] Ovo je takođe prva ravna ruta kroz Alpe ili bilo koji drugi planinski lanac, sa maksimalnom visinom od 549 m iznad nivoa mora,[4] što odgovara visini Berna. Takođe je i najdublji železnički tunel na svetu, sa maksimalnom dubinom od 2450 m,[4][25] koja može da se poredi sa dubinom najdubljih rudnika na svetu. Bez ventilacije, temperatura unutar planine doseže 46 °C.[4]

Kao i dva druga tunela koja prolaze ispod Gotarda, Gotardski bazni tunel povezuje dve alpske doline preko Sen-Gotardskog masiva: Urner Reustal u kantonu Uri (u koju utiče reka Reus) i Vale Leventina, najveća dolina u kantonu Tičino (u koju utiče reka Tičino). Za razliku od ova dva i većine drugih tunela, Gotardski bazni tunel prolazi ispod nekoliko različitih planinskih masiva od kojih su dva glavni poddiapazoni Alpi — Glaruske Alpe i Sen-Gotardski masiv —, sa dolinom Prednje Rajne (Surzelva) u kantonu Graubinden između njih. Tunel prolazi ispod ova dva diapazona više od 2 km ispod Kruclištoka (2709 m) i Pic Vaćire (2983 m, u blizini Lukmanijera. Dok su kantoni Uri i Tičino deo nemačkog odnosno italijanskog govornog područja Švajcarske (redom), Surzelva je uglavnom na romanškom govornom području.

Severni i južni portal istog proletnjeg dana; obratiti pažnju na rasprostranjenost četinara kod severnog i odsustvo istih kod južnog portala

Alpi imaju jak uticaj na klimu Evrope — a pogotovo klimu Švajcarske — pa tako vremenski uslovi na dva kraja GBT-a mogu da budu dosta različiti, kako kaže i tičinski arhitekta Mario Bota: „Svetlo se menja u Gotardu: ono Sredozemnog mora nije isto kao i ono kontinenta, ono centralnih zemalja, ono Evrope daleko od mora.”[26] U proseku, temperatura je 2—3 °C veća na južnoj nego na severnoj strani, ali nekada temperaturne razlike mogu da budu i preko 10 °C.[n. 2]

Severni ulaz/izlaz leži severno od opštine Erstfeld na nadmorskoj visini od 460 m, istočno od Reusa. Tu tunel probija zapadne padine Belmetena i Kli Vindgelena (mada samo marginalno) pre prolaska ispod doline Kerstelenbaha (potok u Maderanertalu). Odatle, tunel nastavlja paralelno sa malom dolinom Eclija, ispod Vitenalpštoka. Glavni greben Glaruskih Alpi, koji je vododelnica između Reusa i Prednje Rajne, ukrštava se ispod Kruclištoka, grebena sa nadmorskom visinom od oko 2.700 m u ovoj tački. Od grebena i granice, tunel se pruža paralelno u odnosu na malu dolinu reke Štrem (Val Štrem) pre prolaska ispod Zedruna i Prednje Rajne. Od dna doline, tunel nastavlja prema dolini Rajn da Nalpsa (Val Nalps) i prolazi istočno od Lai da Nalpsa, pre ukrštanja sa Ganarečkim prevojem ispod zapadnog vrha Pic Vaćire (2.981 m). Ovo je najdublja tačka tunela, sa slojem stena smeštenih iznad debelim 2.450 m. Tunel zatim prolazi ispod doline Rajn da Medela (Val Medel) i zapadno od Lai da Sonća Marije. Nekoliko kilometara dalje, tunel prolazi kroz vododelnicu između Prednje Rajne i Tičina, nešto severno od Pico del’Uoma (2.525 m). Ova tačka odgovara glavnom lancu Alpi i glavna je drenažna podela između Rajne i Poa. Još nekoliko kilometara, tunel prolazi ispod dveju zapadnih pritoka Brena u Vale Santa Mariji pre presecanja poslednjeg lanca, zapadno od Predelpskog prevoja (oko 2.500 m) i istočno od Faida. Potom nastavlja istočnim obroncima velike Vale Leventine, doline Tičina, oko 18 km sve do svog južnog izlaza/ulaza u Bodiju na nadmorskoj visini od 312 m, samo 3 km pre Bijaske gde se Breno spaja sa Tičinom.[n. 3] Najbliže železničke stanice do ulaza u tunel su Altdorf [en] i Bijaska [en]. Prve železničke stanice u redovnoj službi na baznoj liniji (2016/17) predstavljaju Art-Goldau [en] (Švic), železničko čvorište sa vezama do Lucerna [en] i Ciriha [en] te Belincone [en] („Vrata Tičina”), sa vezama do Lucerna [en], Kadenaco-Luina [en] i Lugana [en] (preko Železničkog tunela Monte Čeneri). Putovanje od Art-Goldaua do Belincone traje ne više od sat vremena.[27] Stanica Altorf je planirano da se otvori do 2021. godine. Takođe, postojale su ideje za korišćenje stanice u Bijaski. Putovanje od Altdorfa do Bijaske bi trajalo manje od 25 minuta.

Pristupi kompleksu GBT
  • Erstfeld (severni portal), 460 m n. m.
    Erstfeld (severni portal), 460 m n. m.
  • Zedrunski portal (pristup za održavanje), 1334 m n. m.
    Zedrunski portal (pristup za održavanje), 1334 m n. m.
  • Faidski portal (pristup za održavanje), 757 m n. m.
    Faidski portal (pristup za održavanje), 757 m n. m.
  • Bijaska (južni portal), 312 m n. m.
    Bijaska (južni portal), 312 m n. m.

Izgradnja[uredi | uredi izvor]

Alptranzit Gotard AG (engl. AlpTransit Gotthard AG) bio je zadužen za izgradnju. To je podružnica u potpunom vlasništvu Švajcarskih federalnih železnica (SBB CFF FFS).

Kako bi se vreme izgradnje prepolovilo, četiri pristupna tunela su izgrađena da bi izgradnja mogla da počne na četiri različita mesta istovremeno (Erstfeld, Amšteg, Zedrun i Faido). Peti pristupni tunel je napravljen dodatno (Bodio). Dva tunela su spojena na svakih približno 325 m galerijama za povezivanje. Vozovi mogu da se kreću između tunela na dve multifunkcionalne stanice u Zedrunu i Faidu. Ove stanice su mesto gde se čuva oprema za ventilaciju i tehnička infrastruktura te služe kao mesto za prinudno zaustavljanje i ruta za evakuaciju u slučaju nužde.[11]

Pristup zedrunskoj funkcionalnoj stanici je omogućen tunelom za nivelisanje pristupa koji je dug 1 km od dna doline u blizini Zedruna. Na kraju pristupnog tunela, dve vertikalne cevi vode 800 m ispod do baznog nivoa tunela. Predlog da se izgradi funkcionalna železnička stanica po imenu Porta Alpina (romn. Porta Alpina — „Alpska vrata”) na ovom mestu je svojevremeno razmatran, ali je projekat stavljen 2007. na čekanje i definitivno odbačen od strane federalnih vlasti 2012. godine kao ’neekonomičan’.[31]

Finalno probijanje istočne cevi bilo je 15. oktobra 2010. godine u 14.17 [+2.00].[32][33] Finalno probijanje zapadne cevi bilo je 23. marta 2011. godine u 12.20.[30][34]

Tunel je potpuno pređen od Bodija do Erstfelda prvi put 30. avgusta 2013. godine za šest sati, dizelskim vozom, autobusima i pešice.[35]

Operativna faza ispitivanja je započeta 16. decembra 2013. godine, i to na deonici dugoj 13 km u južnom delu zapadne cevi između Faida i Bodija. Namena je bilo testiranje infrastrukture i svih pomoćnih sistema.[36]

Instalacija železničkih koloseka je završena 31. oktobra 2014. godine. Zlatna spalna na samom kraju koloseka postavljena je tokom manifestacije povodom obeležavanja prekretnice u izgradnji.[37][38]

Nakon dobijanja dozvole Federalnog ureda za transport, 1. oktobra 2015. godine izvršeni su prvi testovi na celoj dužini tunela GBT, postepeno povećavajući brzinu. Voz je 8. novembra 2016. godine postigao maksimalnu brzinu od 275 km/h.[39]

Dijagram Gotardskog baznog tunela, Nova železnička veza kroz Alpe / NRLA (zeleno: → smer iskopavanja)

Raspodela radova[uredi | uredi izvor]

Pogled iz vazduha na područje Erstfeld (severni ulaz), 2009

Ugovori su dodeljivani po sekcijama:

  • Erstfeld (7,7 km duga sekcija od Erstfelda do Amštega), sa dve mašine za bušenje tunela (TBM) koje su probijale dve cevi; probijanje istočne cevi između Erstfelda i Amštega je bilo 15. juna 2009. godine; područje portala je iskopano na površinu
  • Amšteg (11,3 km duga sekcija od Amštega do severnog dela Zedruna); ARGE AGN (Štrabag i Ceblin Murer) sklopili su ugovor za rad na ovom sektoru;[40] Amštegova sekcija je 9. decembra 2009. godine zvanično dostavljena vlasniku za opremanje;[41] civilni inženjering, gradnja, beton i radovi na oblaganju su završeni početkom 2010.[42]
  • Zedrun (8,6 km istočne cevi i 8,7 km zapadne cevi u sekciji odmah severno i južno od Zedruna); zajedno sa radovima koje je izvodio Transko (Bilfinger, Implenija, Frutiger i Impreza Picaroti);[43][44] finalno probijanje zapadne cevi bilo je u martu 2011. godine;[45] severne cevi od Amštega do zedrunske multifunkcionalne stanice (severno) predati su ugovaraču iz sistemskih železnica Transtek Gotard 15. septembra 2011. godine, što je datum određen u rasporedu za izgradnju[46]
  • Faido (13,4 km istočne cevi i 13,6 km zapadne cevi u sekciji od juga Zedruna do Faida); za radove su bili zaduženi Konzorcijum TAT (Alpajn mejreder bau, CSC Impreza kostrucioni, Hohtif i Implenija i Impređilo)[47]
  • Bodio (15,9 km istočne cevi i 15,6 km zapadne cevi u sekciji od Faida do Bodija); radovima Konzorcijuma TAT (Alpajn mejreder bau, CSC Impreza kostrucioni, Hohtif i Implenija i Impređilo) sekcija je dovedena u operativno stanje;[47] civilni inženjering, izgradnja, beton i radovi na oblaganju su završeni početkom 2010.[42]

Smrti u toku gradnje[uredi | uredi izvor]

Devet radnika je izgubilo svoj život za vreme izgradnje: jedan u amšteškoj sekciji, dva u zedrunskoj sekciji i po tri u najjužnijoj faidskoj i bodioskoj sekciji.[17] To su bili:

  • Andreas Rajhart (33) iz Gere (Nemačka); prva žrtva izgradnje tunela, pogođen šipkom za bušenje koja je pala sa 700 metara, 8. juna 2000.[48]
  • Žak du Ploj (23) iz Južne Afrike; zakopao ga iskopani materijal 12. marta 2002.[49]
  • Haiko Bujak (35) iz Harbkea (Nemačka); pogođen stenom 3. aprila 2003.[50]
  • Albert Gincinger (37) iz Mauterndorfa (Austrija); zgnječen kalemom kabla koji se prevrnuo 11. septembra 2003.[51][52]
  • Andrea Astorino (31) iz Italije i Salvatore di Bendeto (23) iz Đubjaska (Švajcarska); pogođeni pri udesu voza za transport iskopanog materijala 21. januara 2005.[53][54]
  • Torsten Elzeman iz Oberhauzena (Nemačka); zgnečio ga voz za transport iskopanog materijala 23. novembra 2006.[55]
  • Hans Gamel iz Nemačke; ispao iz voza za proveru sigurnosnih sistema 24. juna 2010.[56]
  • Đuzepe Lijuco iz Naza (Italija); pao sa skele 16. juna 2012.[57]

Politika[uredi | uredi izvor]

Projekat Porta Alpina, čiji je prozor ostao u vidokrugu na stanici Zedrun, uveliko je bio prihvaćen na referendumu iako je kasnije napušten/ugašen[58]

Realizacija projekta GBT, kao najvećeg i glavnog dela NRLA, takođe je prototipski primer direktne demokratije u Švajcarskoj. Da bi ovaj mega projekat uspeo, političke institucije morale su takođe da prođu kroz mnoge parlamentarne sednice i nekoliko glavnih narodnih glasanja, uključujući i sledeća:[59]

  • 27. septembar 1992, Predlog NRLA (opcioni referendum): Konačni predlog Federalnog saveta prihvaćen je sa 63,6% glasova za (odbijen u 1+2/2 kantona, izlaznost 45,9%)[60][61]
  • 20. februar 1994, Alpska inicijativa (federalna narodna inicijativa): Inicijativa koja je došla od strane nekoliko privatnika s ciljem da se zaštiti alpska sredina od negativnog uticaja saobraćaja bila je prihvaćena[62] sa 51,9% glasova za (odbijena u 7 kantona, izlaznost 41%).[63][64] Inicijativa je prihvaćena protivno preporukama Federalnog saveta iz 12. februara 1992. da se inicijativa odbije bez ikakvog protivpredloga,[64][65] i protivno preporukama parlamenta (oba doma) iz 18. juna 1993. godine da se odbije inicijativa.[64][66]
  • 29. novembar 1998, Finansiranje javnog transporta (obavezni referendum): Ukupan budžet od 30 milijardi švajcarskih franaka za nekoliko projekata javnog transporta prihvaćen je sa 63,5% glasova za (odbijen u 1+3/2 kantona, izlaznost 38,3%); „NRLA dobija 13,6 milijardi švajcarskih franaka”[67][68]
  • 21. maj 2000, Bilateralni sporazumi sa EU / Kamioni od 40 tona / Velike naknade za saobraćaj (opcioni referendum): Kao deo celog paketa od nekoliko bilateralnih sporazuma sa EU, Švajcarci su prihvatili predlog sa 67,2% glasova za (odbijen u 2 kantona, izlaznost 48,3%); takođe se menja i gornji limit za kamione sa 28 tona na 40 tona, ali EU u isto vreme prihvata i nove velike naknade za saobraćaj koje će biti korišćene za finansiranje NRLA[69][70]
  • 17. decembar 2003, Čenerijski bazni tunel (parlamentarna sednica): Kontroverzno finansiranje Čenerijskog baznog tunela konačno je prošlo parlamentarnim odobrenjem (samo), a mogućnost opcionog referenduma nije se razmatrala od strane iti jedne političke grupe ili javnosti; tadašnji ministar saobraćaja, federalni kancelar Moric Lojenberger, rekao je sledeće: „Ovo je jedini način da se železnica [Готардска оса] napravi ravnom linijom između Bazela i Kjasa.”[71]

Otvaranje[uredi | uredi izvor]

Ceremonija i puštanje u rad[uredi | uredi izvor]

Obaveštenje pre ulaska u GBT
Imate poteškoće pri redprodukciji ovog zapisa?
Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.

Godine 2016, nekoliko svečanosti i specijalnih ceremonija održano je povodom tunela Gotard. Glavne su bile na dan otvaranja, početkom juna, nazvane Gottardo 2016. Većina javnih institucija pridružila se slavlju, kao što je to Švajcarska pošta koja je izdala posebne marke za Gotardski bazni tunel[72][73] ili Svismint koji je izdao seriju zlatnih i srebrnih novčića posvećenih otvaranju.

Dan pre inauguracije, 31. maja 2016. godine, održana je komemoracija za devetoro radnika koji su poginili tokom izgradnje, u ceremoniji kod severnog ulaza u Ersfeldu; komemoracije su predvodili katolički generalni vikar i vikar Evangelističke reformisane regionalne crkve Uri [de], jevrejski rabin i muslimanski imam. Bronzanu spomen-ploču sa imenima stradalih — četvoro iz Nemačke, troje iz Italije i po jedno iz Južne Afrike i Austrije — otkrio je ID Alptranzit Gotarda Renco Simoni.[17] Katolički hram Svetoj Varvari, zaštitnici rudara, stoji unutar tunela kao memorijal.[74]

Tunel je 1. juna 2016. godine zvanično inaugurisan.[74] Na severnom ulazu u Erstfeld, predsednik konfederacije Johan Šnajder-Aman govorio je o „velikom koraku za Švajcarsku ali jednako bitnom i za naše susede i ostatak kontinenta”, dok se prenosom uživo sa južnog ulaza u Bodiju emitovao govor ministra za transport Dorisa Lojtharda. Čast da se prvi provozaju tunelom imale su stotine švajcarskih građana koji su lutrijom na izvlačenju osvojili karte, dok su okupljeni gosti u Erstfeldu — federalni savet in corpore, poglavari država i vlade susednih zemalja te ministri saobraćaja iz raznih zemalja, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, francuskog predsednika Fransou Olanda, italijanskog premijera Matea Rencija i austrijskog kancelara Kristijana Kerna — prisustvovali programu otvaranja Sacre del Gottardo Folkera Hesea, u kom su nastupali plesači, akrobate, pevači i muzičari koji su proslavljali alpsku kulturu i istoriju.[74][75] Sledećeg vikenda održane su popularne svečanosti i specijalni programi za posetioce, kojih je bilo više od 100.000.

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Ceremonija inauguracije, koju je režirao Folker Hese, izazvala je određenu dozu kontroverze.[76] Bila je opisivana kao neumesna, čudna,[77] pa čak i satanska.[78][79]

Specijalni vozovi Gotardino[uredi | uredi izvor]

Švajcarske federalne železnice su od 2. avgusta do 27. novembra 2016. godine organizovale poseban prevoz vozovima kroz tunel nazvan „Gotardino” (Gottardino), koji je bio otvoren za javnost. U pitanju je bila jednodnevna vožnja od Flijelena [en] do Bijaske [en] i nazad. Vozovi su stajali u tunelu da bi se putnicima omogućilo da posete izložbe unutar podzemne multifunkcionalne jedinice u Zedrunu, čija je namena inače samo za hitne slučajeve.[80]

Specijalni voz Gotardino[81]
  • Gotardino polazi sa stanice u Bijaski
    Gotardino polazi sa stanice u Bijaski
  • Gotardino ulazi u Gotardski bazni tunel
  • Gotardino staje na multifunkcionalnoj stanici u Zedrunu
    Gotardino staje na multifunkcionalnoj stanici u Zedrunu
  • Izložba unutar Zedrunske multifunkcionalne stanice
    Izložba unutar Zedrunske multifunkcionalne stanice

Redovna služba[uredi | uredi izvor]

GBT je 2016. godine ekstenzivno istestiran[82][83] pre integracije u redovni raspored 11. decembra 2016. godine.[84] Šest dana pre puštanja u puni promet, Švajcarske federalne železnice su dobile dozvolu od Federalnog saobraćajnog ureda da koriste novu baznu liniju. Dok se bazni tunel koristi za Intersiti vozove (ICN) i Evrositi vozove (EC), gornja linija ostaje za upotrebu za regionalne vozove.[82]

Brojke[uredi | uredi izvor]

Pregled trase
Legenda
 Lucern, Cirih; severna Evropa
0
 Altdorf
4,4
 Severni ulaz baznog tunela
Erstfeld
Gotardska železnica
12,2
 sekcija Erstfeld
23,5
 sekcija Amšteg
Zedrun MGB
32
 Zedrun
multifunkcionalna stanica
45,5
 Faido
multifunkcionalna stanica
Gotardska železnica
Bodio
61,4
 Južni ulaz baznog tunela
Bijaska
69,2
Belincona, Lokarno, Lugano; Italija
  • Dužina:[4]
    • Ukupno: 151,840 km
    • Zapadna cev: 57,017 km
    • Istočna cev: 57,104 km
  • Prečnik svake cevi sa jednim kolosekom: 8,83-9,58m[4]
  • Rastojanje između cevi za poprečne prelaze: oko 325 m[4]
  • Broj cevi za poprečne prelaze: 178[4][85]
  • Maksimalna visina materijala iznad tunela: 2450 m [u Pic Vaćiri][4][25]
  • Početak gradnje: 1993. (prva bušenja), 1996. (pripreme), 4. novembar 1999. (zvanični početak, prva miniranja), 2003. (mehanička iskopavanja)
  • Probijanje: 15. oktobar 2010. (istočna cev),[86] 23. mart 2011. (zapadna cev)
  • Puštanje u rad: maj 2016.
  • Inauguracija/otvaranje: 1. jun 2016.
  • Početak dnevne putničke službe: 11. decembar 2016. [pogledajte red vožnje#Švajcarska][87]
  • Ukupan trošak: 9,74 milijardi franaka[86] (ažurirano: oktobar 2010.) [10,1 milijardi dolara, 8,8 milijardi evra; 1,1 biliona dinara]
  • Vozova po danu: 180—260 teretnih vozova, 50 (65 od 2020) putničkih vozova[85][88]
  • Sistem elektrifikacije: 15 kV; 16,7 Hz[4]
  • Maksimalna brzina: 250 km/h[4]
  • Operativna brzina: teretni vozovi — minimalno 100 km/h; putnički vozovi — 200 km/h[85]
  • Vreme putovanja: putnički vozovi — 20 minuta[85]
  • Sigurnosna pravila: Zahtevi za bezbednost na vagonima su slični onima kod ostalih švajcarskih tunela, uključujući mogućnost da se premosti kočnica za slučaj opasnosti
  • Količina iskopane stene: 28200000 t,[4][89] [13300000 m³; ekvivalentno 5 piramida u Gizi]
  • Broj mašina za bušenje tunela (TBM): 4 Herenkneht griper TBM-a — mašine sa brojevima S-210 i S-211 radile su severno od Bodija do Faida i Zedruna i dobile su nadimak Sisi i Hajdi (redom); mašine S-229 i S-230 radile su južno od Erstfilda do Zedruna i bile su poznate kao Gabi I i Gabi II
    • Ukupna dužina: 440 m [uključujući i dodatnu opremu]
    • Ukupna masa: 3000 t
    • Snaga: 5 MW
    • Maks. iskopano u danu: 25-30m [u odličnim uslovima stena]
    • Ukupna dužina iskopana sa TBM-om: oko 45 km [za svaku cev]
    • Proizvođač: Herenkneht iz Švanaua (Nemačka)
Integracija portala u pejzaž
Nova 4 km duga otvorena sekcija od Rajnehta do severnog portala
Početak nove 7 km duge sekcije od Đisticije do južnog portala
KC Polegio (kod južnog portala) sa glavom jednog korišćenog TBM-a

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ne uključujući podzemne tunele koji leže blizu površine.
  2. ^ Pogledajte klimatske tabele Altdorfa i Gronoa, dvaju gradova smeštenih u blizini svakog od krajeva tunela. Pogledajte takođe klimatske dijagrame i normalne vrednosti po stanicama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jun 2016) (MeteoSwiss).
  3. ^ Pogledajte Swisstopo topografske mape sa slojevima područja sliva: map.geo.admin.ch.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Commissioning”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard Ltd. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  2. ^ a b v „0 days until opening”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. Arhivirano iz originala 31. 05. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  3. ^ „Construction begins on 5 July 1999”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Arhivirano iz originala 6. 7. 2016. g. Pristupljeno 4. 7. 2016. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s „Project data – raw construction Gotthard Base Tunnel” (PDF). Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard Ltd. 1. 6. 2016. Arhivirano (PDF) iz originala 11. 3. 2016. g. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  5. ^ „Über und durch den Gotthard – eine Zeitreise durch die Jahrhunderte”. Zurich, Switzerland: SRF Swiss Radio and Television. 1. 6. 2016. Arhivirano iz originala 4. 6. 2016. g. Pristupljeno 4. 6. 2016. 
  6. ^ a b „World's longest and deepest rail tunnel to open in Switzerland”. BBC News. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  7. ^ „Gotthard- und CeneriBasistunnel: die neue Gotthard-Bahn nimmt Gestalt an” (PDF). Geomatik Schweiz. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 8. 6. 2015. 
  8. ^ a b „Wer hat die grösste Röhre” [Who has the longest tube]. Tages-Anzeiger (grafička animacija). Zurich, Switzerland. 14. 4. 2016. Arhivirano iz originala 29. 4. 2016. g. Pristupljeno 11. 5. 2016. 
  9. ^ „Gotthard tunnel: World's longest and deepest rail tunnel opens in Switzerland”. BBC News. 1. 6. 2016. Arhivirano iz originala 4. 6. 2016. g. Pristupljeno 4. 6. 2016. 
  10. ^ Yücel, Erdem; Solak, Tülin (2005). Underground Space Use. Analysis of the Past and Lessons for the Future. CRC Press. str. 485. Arhivirano iz originala 2. 6. 2016. g. Pristupljeno 2. 6. 2016. 
  11. ^ a b Malins, Richard (decembar 2010). „Crossing the Alps”. Modern Railways. London. str. 79—81. ISSN 0026-8356. Arhivirano iz originala 29. 06. 2013. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  12. ^ Monnat, Lucie (11. 12. 2014). „Le tunnel de base du Gothard révolutionnera le rail dans deux ans”. 24 heures. Lausanne. Arhivirano iz originala 7. 1. 2016. g. Pristupljeno 7. 6. 2015. 
  13. ^ „Chronology of a Project of the Century: Milestones in the Construction History up to 2010” (PDF). AlpTransit.ch. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 3. 2012. g. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  14. ^ a b „Swiss create world's longest tunnel”. BBC News. 15. 10. 2010. Arhivirano iz originala 23. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 10. 2010. 
  15. ^ „Gotthard Base Tunnel to be operational from 2016”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 22. 8. 2011. Arhivirano iz originala 16. 11. 2011. g. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  16. ^ „Switzerland goes its own way and thus connects all of Europe”. Gottardo2016.ch. 1. 6. 2016. Arhivirano iz originala 9. 4. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  17. ^ a b v „Memorial ceremony for deceased tunnel workers”. AlpTransit Gotthard AG. 31. 5. 2016. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  18. ^ Tellier, Luc-Normand (2009). Urban World History: An Economic and Geographical Perspective. Quebec City, Canada: Presses de l'Université du Québec. str. 314. 
  19. ^ Cendrowicz, Leo (20. 10. 2010). „Switzerland Celebrates World's Longest Rail Tunnel”. Time. time.com. Arhivirano iz originala 17. 8. 2013. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  20. ^ Jorio, Luigi (6. 1. 2016). „Opposing views on doubling the Gotthard tunnel”. Swissinfo. Berne, Switzerland. Arhivirano iz originala 27. 4. 2017. g. Pristupljeno 27. 4. 2017. 
  21. ^ „Voters give green light to new Gotthard road tunnel”. The Local. Berne, Switzerland. 6. 1. 2016. Arhivirano iz originala 27. 04. 2017. g. Pristupljeno 27. 4. 2017. 
  22. ^ „SBB-CFF-FFS Re 420 locomotive”. Lokifahrer.ch. 23. 8. 2010. Arhivirano iz originala 5. 1. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  23. ^ Prince, Martin F. (1. 5. 2000). „The Alpine Convention: A Model for Other Mountain Regions”. Mountain Research and Development. 20 (2). Perth College, UK: Centre for Mountain Studies. str. 192—194. ISSN 1994-7151. Arhivirano iz originala 02. 06. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  24. ^ Steinmann, Nicolas; Wuthrich, Bernard (1. 6. 2015). „Le Romand du Gothard”. Le Temps: 20. Arhivirano iz originala 2. 6. 2016. g. Pristupljeno 2. 6. 2016. 
  25. ^ a b Prema Svistopu preko 2.400 metara ([1]), a skoro 2.500 metara prema:
  26. ^ Mario Botta (27. 5. 2016). Der Gotthard-Basistunnel / La galleria di base del San Gottardo (trejler). Berne, Switzerland: SBB CFF FFS. Korisna informacija se nalazi na: 1:45. Pristupljeno 13. 12. 2016 — preko Jutjuba. „Al Gottardo cambia la luce: la luce del Mediterraneo, la luce del Mare Nostrum, è diversa rispetto alla luce del mondo interno, del mondo dell'altopiano, del mondo dell'Europa lontana dal mare Mediterraneo.” 
  27. ^ Prema onlajn rasporedu SBB ([2]).
  28. ^ „Status of the work”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 1. 11. 2011. Arhivirano iz originala 17. 11. 2011. g. Pristupljeno 11. 11. 2011. 
  29. ^ „Overview Gotthard Base Tunnel”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 1. 1. 2012. Arhivirano iz originala 17. 2. 2012. g. Pristupljeno 5. 2. 2012. 
  30. ^ a b „Gotthard Base Tunnel: Driving complete”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 23. 3. 2011. Arhivirano iz originala 01. 06. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  31. ^ „Bundesrat bestätigt vorläufigen Verzicht auf die Porta Alpina”. Press release, Swiss federal authorities. 16. 5. 2012. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  32. ^ Zirulnick, Ariel (15. 10. 2010). „Swiss tunnel: Workers drill through last few feet of rock, creating world's longest tunnel”. The Christian Science Monitor. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  33. ^ „Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world”. AlpTransit Gotthard AG. 15. 10. 2010. Arhivirano iz originala 01. 06. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  34. ^ Bedding, James (19. 2. 2013). „Switzerland's Gotthard Base train tunnel is redefining Europe”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 2. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  35. ^ „Switzerland: First transit in the Gotthard Base Tunnel”. corridor-rhine-alpine.eu. 2. 9. 2013. Arhivirano iz originala 12. 12. 2016. g. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  36. ^ „Test trains running on Gotthard Base Tunnel”. Global Rail News. 17. 12. 2013. Arhivirano iz originala 03. 02. 2016. g. Pristupljeno 21. 12. 2013. 
  37. ^ „The construction of the century takes shape [Final sleeper for the railway infrastructure in the Gotthard]”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 31. 10. 2014. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  38. ^ „Celebrations as last piece of track is laid in record-breaking Gotthard rail tunnel”. Euronews.com. 31. 10. 2014. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 25. 1. 2016. 
  39. ^ „Mit 275 Sachen durch den Gotthard-Basistunnel”. luzernerzeitung.ch. Neue Luzerner Zeitung. 19. 11. 2015. Arhivirano iz originala 12. 12. 2016. g. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  40. ^ „Projektbeschrieb”. AGN Strabag. 24. 9. 2010. Arhivirano iz originala 8. 10. 2014. g. Pristupljeno 19. 10. 2010. 
  41. ^ „Structurally complete tunnels of the Amsteg section handed over”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 10. 12. 2009. Arhivirano iz originala 15. 4. 2012. g. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  42. ^ a b „Gotthard approaches final breakthrough, Ceneri starts main drive”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 31. 3. 2010. Arhivirano iz originala 15. 4. 2012. g. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  43. ^ „Transco Sedrun”. Transco. Arhivirano iz originala 29. 5. 2010. g. Pristupljeno 15. 10. 2010. 
  44. ^ Booth, Martina (29. 4. 2010). „Gotthard: A titanic tunnel”. New Civil Engineer. EMAP Publishing Limited. Arhivirano iz originala 7. 3. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  45. ^ „Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 15. 10. 2011. Arhivirano iz originala 27. 9. 2013. g. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  46. ^ „Installation of the railway systems in the north has begun”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 2. 9. 2011. Arhivirano iz originala 27. 9. 2013. g. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  47. ^ a b „St. Barbara Celebration 2012”. Consorzio TAT. Arhivirano iz originala 13. 9. 2012. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  48. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Andreas Reichhardt, † 8. Juni 2000”. SRF. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  49. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Jacques Du Plooy, † 12. März 2002”. SRF. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  50. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Heiko Bujack, † 3. April 2003”. SRF. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  51. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Albert Ginzinger, † 11. September 2003”. SRF. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  52. ^ Chapman, Matthias (12. 10. 2010). „Die Toten vom Gotthard”. Tages-Anzeiger. Arhivirano iz originala 2. 6. 2016. g. Pristupljeno 2. 6. 2016. 
  53. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Andrea Astorino, † 21. Januar 2005”. SRF. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  54. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Salvatore di Benedetto, † 21. Januar 2005”. SRF. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  55. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Thorsten Elsemann, † 23. November 2006”. SRF. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  56. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Hans Gammel, † 24. Juni 2010”. SRF. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  57. ^ Venzin, Gieri (26. 5. 2016). „Giuseppe Liuzzo, † 16. Juni 2012”. SRF. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  58. ^ „Le projet Porta Alpina est mort”. Swissinfo. 13. 9. 2007. Arhivirano iz originala 12. 12. 2016. g. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  59. ^ „Politics”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Arhivirano iz originala 20. 06. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. 
  60. ^ „Yes to the NRLA”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Arhivirano iz originala 20. 06. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. 
  61. ^ „Bundesgesetz über den Geschäftsverkehr der Bundesversammlung sowie über die Form, die Bekanntmachung und das Inkrafttreten ihrer Erlasse (Geschäftsverkehrsgesetz) – Chronologie”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Chancellery, Swiss Federal Council, Swiss Confederation. 14. 6. 2016. Arhivirano iz originala 20. 06. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. 
  62. ^ Nguyen, Duc-Quang (6. 6. 2016). „How direct democracy has grown over the decades”. Swissinfo. Explore 600 national votes. Berne, Switzerland. Arhivirano iz originala 6. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  63. ^ „Yes to the Alps Initiative”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Arhivirano iz originala 20. 06. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. 
  64. ^ a b v „Volksinitiative 'zum Schutze des Alpengebietes vor dem Transitverkehr'”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Chancellery, Swiss Federal Council, Swiss Confederation. 3. 8. 2016. Arhivirano iz originala 06. 08. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  65. ^ „Botschaft über die Volksinitiative «zum Schutze des Alpengebietes vor dem Transitverkehr»”. Bundesblatt 1992 (zvanična poruka Federalnog saveta). Berne, Switzerland: The Swiss Federal Council. II (№ 13 [7. 4. 1992]). 12. 2. 1992. BBI 1992 II 788. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 08. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  66. ^ „Bundesbeschluss über die Volksinitiative «zum Schutze des Alpengebietes vor dem Transitverkehr»”. Bundesblatt 1993 (zvanična odluka Savezne skupštine). Berne, Switzerland: The Swiss Federal Council. II (№ 26 [6. 7. 1993]). 18. 6. 1993. BBI 1993 II 888. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 08. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  67. ^ „Yes to public transport funding”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Arhivirano iz originala 20. 06. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. „The NRLA is to receive CHF 13.6 billion.” 
  68. ^ „Bundesbeschluss über Bau und Finanzierung von Infrastrukturvorhaben des öffentlichen Verkehrs – Chronologie”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Chancellery, Swiss Federal Council, Swiss Confederation. 14. 6. 2016. Arhivirano iz originala 20. 06. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. 
  69. ^ „The end of the 28-tonne limit”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Arhivirano iz originala 20. 06. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. 
  70. ^ „Bundesbeschluss über die Genehmigung der sektoriellen Abkommen zwischen der Schweizerischen Eidgenossenschaft einerseits und der Europäischen Gemeinschaft sowie gegebenenfalls ihrer Mitgliedstaaten oder der Europäischen Atomgemeinschaft andererseits – Chronologie”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Chancellery, Swiss Federal Council, Swiss Confederation. 14. 6. 2016. Arhivirano iz originala 20. 06. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. 
  71. ^ „Yes to the Ceneri Base Tunnel”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Arhivirano iz originala 20. 06. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. „The Ceneri Base Tunnel can now be built. In the heated debate, Federal Councillor Moritz Leuenberger describes the tunnel as an indispensable component of the Gotthard axis, stating: "This is the only way to make the railway a flat line between Basel and Chiasso."” 
  72. ^ „Timbre-poste spécial avec de la pierre du Gothard” (Saopštenje). La Poste Suisse SA. 11. 5. 2016. Arhivirano iz originala 12. 12. 2016. g. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  73. ^ Besson, Sylvain (30. 5. 2016). „Gothard, l'âme de pierre de la Suisse”. Le temps. Arhivirano iz originala 12. 12. 2016. g. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  74. ^ a b v „World's Longest Rail Tunnel Opens in Switzerland”. Swissinfo. Berne, Switzerland. 1. 6. 2016. Arhivirano iz originala 2. 6. 2016. g. Pristupljeno 3. 6. 2016. 
  75. ^ „Gotthard tunnel: World's longest and deepest rail tunnel opens in Switzerland”. BBC News. 1. 6. 2016. Arhivirano iz originala 1. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  76. ^ Schaub, Christian (1. 6. 2016). „Viel Theater um einen Tunnel: Volker Hesses Gotthard-Spektakel”. German Swiss Broadcasting Company (SRF). Zurich, Switzerland. Arhivirano iz originala 8. 6. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. 
  77. ^ „Switzerland tunnel: The oddest moments of the opening ceremony”. BBC News. 1. 6. 2016. Arhivirano iz originala 7. 6. 2016. g. Pristupljeno 8. 6. 2016. 
  78. ^ Bruhin, Nicole (2. 6. 2016). „Die Welt wundert sich über die Schweiz”. Blick. Arhivirano iz originala 3. 6. 2016. g. Pristupljeno 8. 6. 2016. 
  79. ^ Ramirez, Patricia; Sprich, Ruben (3. 6. 2016). „Satanic Ritual in Switzerland? World's Longest Tunne Opens With Bizarre Ceremony”. Inquistr. Arhivirano iz originala 8. 6. 2016. g. Pristupljeno 8. 6. 2016. 
  80. ^ „The Gottardino special train”. Swiss Federal Railways. Arhivirano iz originala 20. 7. 2016. g. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  81. ^ Gottardino Pioneer passport. Swiss Federal Railways. 2016. 
  82. ^ a b „World's longest tunnel prepares for first scheduled services”. thelocal.ch. The Local. 6. 12. 2016. Arhivirano iz originala 12. 12. 2016. g. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  83. ^ „Longest Rail Tunnel Clears Major Safety Hurdle”. Swissinfo. 15. 11. 2016. Arhivirano iz originala 27. 12. 2016. g. Pristupljeno 27. 12. 2016. 
  84. ^ „First Full Day of Service for Gotthard Rail Tunnel”. Swissinfo. 11. 12. 2016. Arhivirano iz originala 27. 12. 2016. g. Pristupljeno 27. 12. 2016. 
  85. ^ a b v g „The Gotthard Base Tunnel”. Berne, Switzerland: SBB CFF FFS. 2016. Arhivirano iz originala 20. 06. 2016. g. Pristupljeno 17. 6. 2016. 
  86. ^ a b Leybold-Johnson, Isobel (15. 10. 2010). „Switzerland has its record-breaking tunnel”. Swissinfo. Berne, Switzerland. Arhivirano iz originala 13. 12. 2013. g. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  87. ^ Schwarz, Daniel (26. 7. 2016). „Was passiert eigentlich mit der Gotthard-Bergstrecke?”. blog.sbb.ch. Arhivirano iz originala 12. 12. 2016. g. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  88. ^ „AlpTransit Gotthard – New traffic route through the heart of Switzerland” (PDF). AlpTransit. maj 2012. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 6. 2016. g. Pristupljeno 4. 6. 2016. 
  89. ^ Lieb, Rupert H. (2. 3. 2011). „Experience in Spoil Management on Conclusion of Excavations for the Gottard Base Tunnel” (PDF). Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 15. 11. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

(Izdanje hrvatskog časopisa Građevinar iz 2015. godine, u kom Anđela Bogdan opisuje početke i razloge zbog kojih su inženjeri predlagali gradnju Gotardskog tunela još pre 70 godina, potom naprednu tehnologiju koja je korišćena za izgradnju, probleme na koje su nailazili inženjeri tokom 20 godina rada na projektu, te zahtevne sigurnosne propise koji nisu dozvoljavali ni najmanja odstupanja i koji su do svečanog otvaranja svi stavljeni na probu da bi se osigurala maksimalna bezbednost putnika i robe.)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Gotardski bazni tunel na Vikimedijinoj ostavi.
Video
Rekordi
Najduži železnički tunel na svetu
2016—danas 		Trenutno
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Готардски_базни_тунел&oldid=26011109”