Ivan Bekjarev

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ivan Bekjarev
K1600 bekjarev potpisivanje ugovora.JPG
Ivan Bekjarev u „Adligatu”, 2019. godine
Datum rođenja(1946-04-06)6. april 1946.
Mesto rođenjaBeograd,  NR Srbija
 FNR Jugoslavija
Datum smrti16. novembar 2020.(2020-11-16) (74 god.)
Mesto smrtiBeograd
 Srbija
Uzrok smrtikoronavirus
Aktivni period1967 — 2020.
Bitna ulogaSrećni ljudi — Boško Despotović
Bolji život — Stevica Kurčubić
Veza do IMDb-a

Ivan Bekjarev (Beograd, 6. april 1946Beograd, 16. novembar 2020[1]) bio je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumaca, koji se ogledao sa podjednakim uspehom u svim žanrovima i medijima.[2] Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Ivan Bekjarev rođen je 6. aprila 1946. godine u Beogradu. Roditelji Bekjarevog potiču iz Makedonije. Otac Georgi (Đorđe) je pred Drugi svetski rat došao u Beograd, a majka Radmila (poreklom iz Đevđelije) je u Beograd došla 1945. Ivanov otac je pre rata posrbio svoje prezime u Bećarević, ali ga je nakon Ivanovog rođenja ponovo promenio u Bekjarev, kako bi izbegao neprijatnosti pošto se tako prezivao Boško Bećarević, šef beogradske Specijalne policije koja je sarađivala sa Nemcima tokom rata. Ivanov otac je 1952. službeno premešten u Kraljevo. Posle završteka osnovne škole, Ivan je upisao Šestu beogradsku gimnaziju, a zatim i Fakultet dramskih umetnosti. Za prijemni na fakultet spremali su ga Mića Tomić i Olivera Marković.[4] Zajedno sa njim su studirali Josif Tatić i Milan Gutović.

Bio je navijač i počasni član fudbalskog kluba Crvena zvezda.[5] Iza sebe je ostavio suprugu Milku i sina Vanju.[6]

Glumačka karijera[uredi | uredi izvor]

Prvu ulogu na filmu odigrao je 1967. godine, u filmu „Bokseri idu u raj“, gde je glavnu ulogu tumačio Mija Aleksić.

Odigrao je više od 150 uloga u pozorištu, od čega oko 60 u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je 33 godine bio član i dugogodišnji prvak. Kao gost igrao je glavne uloge i u ostalim beogradskim pozorištima, kao i u više pozorišta u Srbiji.

Snimio je preko 50 filmova u bivšoj SFRJ, Srbiji, Danskoj, Italiji i dr. Za doprinos izabran je za člana Akademije za filmsku umetnost i nauku (AFUN).

Bio je veoma uspešan radio i TV voditelj, a 1970. godine rekao prvo „Dobar dan” na tada novom radiju „Studio B”. Na Radio Beogradu-202 godinama je bio autor i voditelj kultne emisije „Mislim na vas, mislite na mene”. Imao je i veći broj svojih šou programa na raznim televizijama. Takođe, igrao je i pevao glavne uloge u mnogim kabareima i mjuziklima, operetama i dr. Igrao je i u velikom broju TV drama i kultnih serija kao „Bolji život”, „Srećni ljudi”, gde je ostvario veliku popularnost komičnim likovima Kurčubića i Despotovića, kao i u veoma gledanim serijama „Otpisani”, „Više od igre”, „Kraj dinastije Obrenović”, „Gorki plodovi” u kojima je upečatljivo odigrao raznovrsne veoma složene dramske uloge.[7] Naročito je upamćen u roli zloglasnosnog upravnika nacističkog logora, Vujkovića u seriji „Banjica” za koju je 1984. proglašen za TV ličnost godine u Jugoslaviji.[8]

Pedagoški rad[uredi | uredi izvor]

Od osnivanja je bio redovni profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu, a glumu i javni nastup, predavao je na još nekim fakultetima i akademijama.[9]Njegovi studenti bili su Milan Kalinić, Iva Štrljić, Aleksandra Balmazović, Danijel Nikolić.

Imao je svoju školu glume i javnog nastupa, a glumom i režijom se bavio do kraja života. Šesnaest godina bio je umetnički direktor i selektor međunarodnog Festivala monodrame i pantomime u Zemunu. Njegov umetnički rad i biografija predstavljeni su u monografiji „Ivan Bekjarev” koju je 2004. godine izdao Savez dramskih umetnika Srbije.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Preminuo je od posledica koronavirusa 16. novembra 2020. godine u 75. godini života u Beogradu.[1] Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[10]

Legat Ivana Bekjareva u Adligatu[uredi | uredi izvor]

Deo legata Ivana Bekjareva u Udruženju „Adligat"

Ivan Bekjarev i Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” potpisali su 28. februara 2019. godine, ugovor o formiranju legata u okviru Pozorišne sobe Udruženja. Tom prilikom poklonjeni su vredni predmeti vezani za rad Bekjareva, od diplome Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Oktobarske nagrade grada Begorada, plakete Zlatnog ćurana, do Zemunske povelje za građanske zasluge i još veliki broj nagrada, povelja i zahvalnica koje je na poklon dobijao prethodnih decenija.[11]

Adligat je preuzeo i važan deo glumčeve biblioteke, više od 130 knjiga sa posvetama, između ostalih Pere Zupca, Mome Dimića, Miloša Šobajića, Vide Ognjenović, Dragoslava Mihailovića, Mire Stupice, Radomira Putnika i drugih.

Građa koju je Bekjarev čuvao u svom domu, imaće veliki značaj za proučavanje istorije srpskog pozorišta i ovog vremena. Pored izvanredne arhivske građe, izuzetno retkih plakata, pozivnica i dokumentacije, tu su čak i originalni kostimi i rekviziti sa predstava.[12]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

  • Zlatna medalja za zasluge, posthumno (15. februar 2021).

Glumačke nagrade[uredi | uredi izvor]

Nagrada "Zoranov brk" 21. dana Zorana Radmilovića uručena Ivanu Bekjarevu, deo njegovog legata u Udruženju „Adligat"
  • 1964. Najbolji glumac-amater grada Beograda za ulogu muža u jednočinki „Dugme" Branislava Nušića;
  • 1969. kolektivna Majska nagrada Beograda za ispitnu predstavu III godine glume „Gospođa ministarka” (Čeda);
  • 1976. Statueta Ćuran na Danima komedije u Jagodini, za ulogu Zaka u predstavi „Zvrčak”;
  • 1978. Spomen plaketa Jugoslovenskog dramskog pozorišta;
  • 1982. Nagrada Udruženja dramskih umetnika Jugoslavijeza za ulogu Atanasijevića u komadu „Noćas je noć”;
  • 1982. nagradu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, za ulogu Atanasijevića u komadu „Noćas je noć”;
  • 1983. Zlatna kolajna na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, pobednik s monodramom „Šumski građanin”;
  • 1984. Nagrada „Zlatni smijeh” na Danima satire u Zagrebu, Pozorišta Jazavac, za monodramu „Šumski građanin";
  • 1984. Proglašen za TV ličnost godine u Jugoslaviji u anketi skopskog lista „Večer”, za ulogu Vujkovića u TV seriji „Banjica”;
  • 1992. Nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta za ulogu Čipole u predstavi „Mario i mađioničar”;
  • 1992. Nagrada Ministarstva kulture na Pozorišnim svečanostima „Ljubiša Jovanović” u Šapcu, za ulogu Šabanona u predstavi „Ne očajavajte nikad”;
  • 1993. Statueta Ćuran na Danima komedije u Jagodini, za ulogu Šabanona u predstavi „Ne očajavajte nikad”;
  • 1994. Oktobarska nagrada Beograda (za uloge Jordan u predstavi „Pobratim” Narodnog pozorišta i Pankracio u predstavi „Tergovci” Jugoslovenskog dramskog pozorišta;
  • 1995. Zlatnik za doprinos Filmskom festivalu u Vrnjačkoj Banji;
  • 1996. Nagrada Branislav Nušić za životno delo na Nušićevim danima u Smederevu;
  • 1996. Diploma za izuzetan doprinos negovanju komediografije i razvoju Festivala „Dani komedije” u Jagodini;
  • 1999. Nagrada „Borini dani” Vranje, za briljantno odigranu ulogu Rajka u predstavi „Beograd na kolenima” (Autsajderi);
  • 2004. Nagrada stručnog žirija za najbolje glumačko ostvarenje na festivalu Vršačka pozorišna jesen za ulogu Jerotija u predstavi „Sumnjivo lice”, Kruševačko pozorište;
  • 2004. Monografija Ivan Bekjarev - povodom 40 godina rada;
  • 2004. Plaketa Akademije umetnosti „Braća Karić” za uspešan pedagoški rad povodom 40 godina profesionalnog umetničkog rada;
  • 2004. Plaketa Narodnog pozorišta „Sterija” Vršac;
  • 2004. Plaketa Narodnog pozorišta Kruševac;
  • 2005. Priznanje Studija B kao prvom voditelju tog radija;
  • 2005. Nagrada „Zlatni beočug” za trajni doprinos kulturi, Beogradska kulturno-prosvetna zajednica;
  • 2006. Plaketa za razvoj besedništva na Pravnom fakultetu Nišu
  • 2007. Plaketa Mata Milošević Akademskog pozorišta „Branko Krsmanović”;
  • 2007. Zahvalnica lista „Borba” povodom 85 godina postojanja lista za istorijsko prvo „dobro jutro“ radio Borbe – studija B.
  • 2008. Književna nagrada „Zlatno pero”, prva nagrada za esej o glumcu Pozorišnih svečanosti „Milivoje Živanović” u Požarevcu;
  • 2009. Plaketa Festivala „Nušićevi dani” u Smederevu, za najbolje glumačko ostvarenje večeri u predstavi „Vlast” pozorišta „Slavija”;
  • 2009. Nagrada za najbolju mušku na Međunarodnom festivalu „Teatar fest” u Doboju, za ulogu Miloja u predstavi „Vlast”.
  • 2009. Povelja za građanske zasluge sa medaljom - Zaslužni građanin Zemun;
  • 2011. Nagrada za najbolju mušku ulogu na Danima komedije u Bijeljini, za uloge u predstavama „Kvartet” (Vilfred Bond) i „Lovci na miraz” (Toza);
  • 2012. Plaketa Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti;
  • 2014. Povelja za zapažene uloge u domaćim TV serijama na Festivalu domaćih igranih serija u Beogradu;
  • 2015. Nagrada „Vitomir Bogić” Dramskog programa radio Beograda za najbolje glumačko ostvarenje;
  • 2016. Nagrada „Zlatni ćuran za životno delo” - Dani komedije u Jagodini

Filmografija[uredi | uredi izvor]

God. Naziv Uloga
1960-te
1967. Bokseri idu u raj Toma Grković
1968. Ne igraj se ljubavlju (TV) mladi seljak
1968. Sve će to narod pozlatiti (TV)
1968. Sajam na svoj način
1968. U raskoraku
1969. Akvarijum
1969. Kod zelenog papagaja
1969. Obična priča grof Novinski
1969. Put gospodina Perisona
1969. Obično veče
1969. Leći na rudu
1970-te
1970. Srbija na Istoku knez Milan Obrenović
1970. Krunisanje
1970. Protekcija (TV film) Mladen Đurić
1970. Levaci mladić
1971. Kapetan iz Kepenika
1971. Sve od sebe
1972. Roman sa kontrabasom
1972. Slava i san
1972. Ne gazite muškatle
1972. I Bog stvori kafansku pevačicu Živko
1973. Poslednji
1974. Manifest za slobodu
1974. Otpisani Cane Kurbla
1974. Otpisani Cane Kurbla
1974. Lepeza ledi Vindemir (TV) gospodin Dumbi
1975. Sinovi Tomić
1975. Đavolje merdevine (TV serija)
1975. U Orfeumu kod Brane (TV)
1976. Džangrizalo direktor hotela
1976. Frontaš službenik u ministarstvu
1977. Roman sa kontrabasom
1977. Crni dani
1977. Više od igre (TV serija) novinar
1978. Pučina dr. Ružić
1978. Izbacivač (TV)
1978. Profesionalci (TV serija)
1978. Otpisani (TV film) Cane Kurbla
1978. Povratak otpisanih (TV serija) Cane Kurbla
1978. Čardak ni na nebu ni na zemlji (TV serija)
1979. Sumnjivo lice (TV) Milisav
1979. Mahagoni (TV)
1979. Kost od mamuta (TV) šef kuhinje
1979. Pripovedanja Radoja Domanovića (TV serija) Milan Pavlović „Zrak“/Špijun
1979. Gospodin Dimković načelnik Avramović
1980-te
1980. Bilo, pa prošlo (TV serija)
1980. Sunce
1980. Pruga na revolucijata
1980. Vruć vetar (TV serija) golman / konobar u hotelu
1980. Odbrana Pere Todorovića
1981. Zeleni kabare
1983. Sumrak
1983. Marija, gde si...? (TV) Milutin
1983. Dani Avnoj-a (TV serija) novinar u Londonu
1984. Otkos (TV serija) Dragan Stanić
1984. Banjica (TV serija) Svetozar Vujković
1985. U zatvoru Velja Stanić
1985. Džek-pot (TV)
1985. Crveni i crni direktor Zanini
1985. Život je lep gitarista
1986. Kliment Ohridski TV film knez Boris
1986. Smešne i druge priče (TV serija) Vlajić, direktor ekonomske škole
1986. Neozbiljni Branislav Nušić (TV) Branko Sekulić
1986. Srećna nova ‘49 inspektor u Subotici
1986. Dobrovoljci novinar
1986. Lovac protiv topa Šarlo
1986. Misija majora Atertona (TV serija)
1986. Odlazak ratnika, povratak maršala (TV serija) crnoberzijanac
1986. Krstaški rat u Jugovcu
1986. Medved 007
1986. Šmeker pukovnik
1987. Ivanov (TV) Borkin
1987. I to se zove sreća (TV serija) Kole
1988. Novogodišnja priča (TV)
1988. Roman o Londonu (TV serija) Dilaj
1987-1988. Bolji život (TV serija) Stevan Kurčubić
1988. Četrdeset osma - Zavera i izdaja (TV serija) Sidorovič
1989. Boj na Kosovu Paramunac
1989. Ranjenik (TV serija) četnički komandant
1989. Mister Dolar (TV) gospodin predsednik kluba
1989. Bolji život Stevan Kurčubić
1990-te
1990. Kolubarska bitka pukovnik Ljubomir Milić
1990. Sumnjivo lice (TV) Jerotije Pantić, sreski kapetan
1990. Hajde da se volimo 3
1990. Ljubav je hleb sa devet kora
1991. Tuce svilenih čarapa
1991. Noć u kući moje majke Bata Dobrica
1991. Srpkinja Dobrilin otac
1990-1991. Bolji život 2 (TV serija) Stevica Kurčubić
1991. Mala inspektor
1992. Knedle sa šljivama (TV) Sima
1992. Igrač na žici — Radomir Stević Ras (TV dokumentarni) lično
1992. Juriš na skupštinu Jelenko Bidžić
1992-1993. Volim i ja nerandže... no trpim (TV serija) Spaso
1992. Prvi put s ocem na jutrenje (TV) Krsta
1994. Želja zvana tramvaj (TV) lažni kontrolor
1994. Teatar u Srba (TV serija)
1993-1994. Srećni ljudi (TV serija) Boško Despotović
1995. Sve će to narod pozlatiti (TV) Gazda David - Meandžija
1995. Kraj dinastije Obrenović (TV serija) Boža Maršićanin
1996. Mali kućni grafiti (TV serija) Miraš
1996. Ćao, inspektore, 5 deo Stojče 'Mafiment'
1996. Dobro veče, deco (serija) Tika Atletika
1996. Doviđenja u Čikagu Stojče Mafiment
1996. Srećni ljudi: Novogodišnji specijal Boško Despotović
1997. Kanal mimo (TV serija)
1998. Vraćanje trener Boris
1998. Dosije 128 (TV) drug Riste
1998. Knez Mihailo
1998. Bure baruta čovek u autobusu
1999. Mejdan Simeuna Đaka (TV) Turčin na konju
2000-te
2000. Pronalazači (TV) pronalazač Janko
2000. Tajna porodičnog blaga Velja Valjarević
2000. Il Furto del tesoro
1998-2001. Porodično blago (TV serija) Velja Valjarević
2001. Den Serbiske dansker (TV) Kravtsov
2002. I Banchieri di Dio
2003. Siroti mali hrčki 2010 Stari ministar
2003. Il Papa buono
2004. Jelena (TV serija) (TV serija) Petar Savić
2004. Poklon za Sanju
2004. Karađorđe i pozorište narator
2005. Flert policajac
2005. E ridendo l`uccise
2005. Zvezde ljubavi Rista
2006. Ljubav, navika, panika Marko
2006. Optimisti šef kazina
2008. Die Rote Zora recepcionar
2008. Gorki plodovi Mucula
2009. Zauvek mlad (TV serija) Kodrnja
2009. Medeni mesec komšija
2009. Kad na vrbi rodi grožđe (TV serija) Jordan
2010-te
2010. Beli Anđeo pobratim
2011. Dva smo svijeta različita (TV serija) Uzeir Kundurović
2015. Lud, zbunjen, normalan Milutin
2016. Glavom kroz zid (TV serija) Kodrnja
2017. Vrati se Zone novinar
2017. Saga o tri nevina muškarca profesor
2017. Kao na filmu inspektor Slavko
2019. Senke nad Balkanom Rajkov saradnik
2020-te
2020. Novine Jovan Arbutina
2020. Ime naroda Dr Gervaji
2021. Aleksandar od Jugoslavije (TV serija) doktor

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „PREMINUO IVAN BEKJAREV: Odlazak legendarnog glumca”. Novosti. Pristupljeno 16. 11. 2020. 
  2. ^ „Žal mi e što ne zaigrav na majčin, makedonski jazik”. Arhivirano iz originala na datum 4. 3. 2016. Pristupljeno 18. 9. 2014. 
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Legat Ivana Bekjareva”. www.rts.rs. Pristupljeno 2020-08-10. 
  4. ^ Zvezda je život, ostalo je gluma - intervju („Pres“, 26. avgust 2012)
  5. ^ „Preminuo je Ivan Bekjarev, slavni glumac ali i POČASNI član FK Crvena zvezda”. sport.blic.rs. 16. 11. 2020. 
  6. ^ „Punih 40 godina ljubav je delio sa Mikicom: Ovako je Ivan Bekjarev govorio o svojoj supruzi”. b92.net. 17. 11. 2020. 
  7. ^ Filipović, Aleksandar (16. 7. 2016). „Tabloid: Op trt gevezen zajn”. Dnevnik holding. Pristupljeno 26. 6. 2019. 
  8. ^ Aranđelović, Ivan (12. 12. 2017). „Žao mi je što ne repriziraju „Banjicu. Politika. Pristupljeno 26. 6. 2019. 
  9. ^ Biografija na sajtu Akademije umetnosti
  10. ^ Aranđelović, Ivan (21. 11. 2020). „Sahranjen glumac Ivan Bekjarev”. Politika. 
  11. ^ „Adligat: Legat glumca Ivana Bekjareva”. Vesti. Pristupljeno 3. 3. 2019. 
  12. ^ Ivan Bekjarev poklonio vredne artefakte „Adligatu” („Večernje novosti”, 3. mart 2019)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]