Ikarus MM-2

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ikarus MM-2[1]
Ikarus MM-2.jpg

Ikarus MM-2

Opšte
Namena školski avion za prelaznu obuku
Posada 2
Proizvođač Ikarus iz Zemuna
Prvi let decembar 1940.
Dimenzije
Dužina 7,20 m
Razmah krila 9,30 m
Visina 2,89 m
Površina krila 13,60 m²
Masa
Prazan 894 kg
Maks. težina pri uzletanju 1.330 kg
Pogon
Klipno-elisni motor IAM K-7 (radijalni 7 cilindara)

(licenca Gnôme-Rhône 7K)

Snaga (420 KS) 310 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 355 km/h
Maks. brzina na H=0 400 km/h
Taktički radijus kretanja 382 km
Dolet 764 km
Plafon leta 9.250 m
Brzina penjanja 738 m/min
Portal:Vazduhoplovstvo

Ikarus MM-2 je jugoslovenski prototip školskog niskokrilnog aviona modernih aerodinamičkih linija za naprednu prelaznu trenažnu obuku mešovite drvene i metalne konstrukcije sa uvlačećim stajnim trapom i zatvorenom kabinom koji je napravljen u fabrici Ikarus 1940. godine kada je i obavljen prvi uspešan probni let.[2] MM-2 je konstruisan od više nego talentovanog vazduhoplovnog inžinjera majora Dragutina Miloševića i predstavljao je četvrti avion u svetu u svojoj klasi čiju planiranu serijsku proizvodnju je prekinuo Nemački i italijanski napad na Jugoslaviju aprila 1941. godine. Posle rata, naslednici ovog aviona iste namene i klase su bili Utva 212 i Utva 213 koji su se serijski proizvodili od 1950. do 1955. godine.

Razvoj idejnog projekta[uredi]

Mostar, čaršija u kojoj je nastao projekat M-1.

Početkom 1930-tih u svetu dolazi do razvoja snažnijih avio-motora kao i do novih saznanja iz aerodinamike koja će ključno uticati na razvojne koncepte letelica. U Jugoslaviji domaći stručnjaci i avio-industrija se kreću u tom smeru, radi se na razvoju i serijskoj proizvodnji novih lovačkih aviona modernih aerodinamičkih linija, visokokrilca Ikarus IK-2 i niskokrilca Rogožarski IK-3, koji su se bitno razlikovali od prethodne generacije lovaca. Sa pojavom nove generacije lovačkih aviona, niskokrilaca s uvlačećim stajnim trapom, zatvorenom kabinom i brzinom koja su se kretale oko 500 km/č iznedrio se problem školovanja pilota jer su se u sastavu JKRV nalazili avioni za osnovnu i prelaznu obuku koji su bili znatno sporiji u odnosu na nove avione velikih brzina. Vazduhoplovni inženjer i vojni pilot major Dragutin Milošević 1936. godine započeo je studiju školskog niskokrilnog aviona za naprednu prelaznu obuku pilota lovaca. Konstruktor Milošević je do kraja 1937. godine završio idejni projekat letelice označena kao M-1 koji je koncipiran da pogonsku grupu čini linijski motor Reno 60-02 od 162 kW (220KS) sa dvokrakom metalnom elisom. Obiman projekat je sadržao sve potrebne aerodinamičke proračune koji su se odnosili na izbor motora i elise, proračune performansi i stabilnosti kao i osnovne crteže aviona i strukture. Avion je bio predviđen da ima tandem sedišta, sa duplim komandama leta i zatvorenom kabinom, dok je predviđena masa opremljenog aviona iznosila 920 kilograma, površina krila 12 kvadrata i očekivana maksimalna brzina 360 kilometara na čas na visini od 2000 metara. Međutim, Odsek za konstrukcije letelica Komande vazduhoplovstva odbio je ovaj projekat zbog uvoznih komponenti koji se pre svega odnosio na strani motor koji je trebalo nabaviti. Prvi projekat aviona M-1 modernih aerodinamičkih linija za prelaznu trenažnu obuku pilota završen je u vreme kada je na svetsku scenu stupio prvi serijski avion iste klase, italijanski Nardi FN 305.

Izrada prototipa i prvi letovi[uredi]

Inženjer Milošević već početkom 1938. godine započinje reprojektovanje aviona M-1 na čijem zmaju je ugradio domaći motor IAM K-7 (licenca Gnôme-Rhône 7K) od 309 kW (420KS). Ovaj projakat će dobiti novu oznaku M-2. Za razliku od prethodnog aviona novi M-2 ima povećanu ukupnu masu zbog novog motora i predviđenog streljačkog naoružanja koja iznosi 1.262 kilograma dok je geometrija aviona takođe promenjena. Dužina aviona iznosi 7,20 metara uz površinu krila od 13,6 kvadrata i razmak krila od 9,23 m, a ukupna visina je povećana na 2,89 m. Pored toga, izvršio je izmene u delu nogu stajnog trapa zbog stabilnosti prilikom poletanja i sletanja. Očekivana maksimalna brzina novog M-2 po proračunima na visini od 2000 metara pri horizontalnom letu iznosila bi 387 kilometara na čas. Te 1938. godine, na drugom kraju sveta, u SAD, započela je serijska proizvodnja aviona za trenažnu obuku vojnih pilota AT-6 Harvard, koji će se do 1954. godine proizvesti u 20.300 primeraka i nalaziti u upotrebi u više od 50 država. Nakon intezivnog rada projekat je završen maja 1939. godine. Međutim, projektu se pridružio major inž. Đorđe Manojlović koji je svojim uticajem i vezama uspeo da se projekat koji je uručen Komandi vazduhoplovstva juna 1939. godine brzo prihvati. Projekt dobija oznaku MM-2 po inicijalima Milošević - Manojlović. Izrada prototipa je poverena zemunskom Ikarusu koji u to vreme radi na tri nova projekta (avionima:Orkan, Aero-2 i B-5). Iste godine je završeno ispitivanje modela u Ajfelovom aerotunelu koja su potvrdila sve proračune. Radovi na izradi prototipa su završeni novembra meseca 1940. godine. U međuvremenu, u Nemačkoj je 1939. godine otpočela proizvodnja Arado 96 koji će se proizvesti u 11.546 primeraka. Fabričko testiranje prototipa počelo je decembra 1940. godine a završeno je marta meseca naredne godine. Probne letove je obavio fabrički probni pilot Vasilije Stojanović. Pošto je avion pokazao izvanredne osobine, Komanda vazduhoplovstva je otkupila prototip sa namerom da naruči inicijalnu seriju od 50 primeraka Ikarus MM-2 koja se zbog opštih okolnosti neće nikada realizovati.

Zbog neposredne ratne opasnosti, probni pilot 4. aprila 1941. godine preleteo je sa avionom iz Zemuna u Kraljevo u sastav prebazirane Opitne grupe vojnog vazduhoplovstva. Pošto je 6. aprila 1941. godine počeo rat, avion je neoštećen zarobila nemačka vojska i septembra meseca avion predala svojim saveznicima hrvatskoj vojsci kod koje je leteo pod brojem 6301 na kurirskim poslovima. Uništen je prilikom pada pri sletanju na aerodrom Rajlovac 13. maja 1942. godine. Avion nije obnovljen jer je šteta nastala padom bila 90%. Dragutin Milošević je rođen u Zemunu 1904. godine. Završio je Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1927. godine a dve godine kasnije odlazi na usavršavanje u fabrici aviona „Brege“ u Francusku. Po povratku u zemlju, završio je pilotsku školu 7. vazduhoplovnog puka u Mostaru 1934. godine. Godine 1936. oženio se mostarkom profesoricom francuskog jezika Ankom Tričković sa kojom je imao dvoje dece. Pored projekta aviona MM-2 imao je još niz radova iz oblasti vazduhoplovstva. Nakon Aprilskog rata odveden je u zarobljeništvo u Nemačku, gde je i umro u logoru Burgštajnfurt na samom kraju rata 1945. godine, ne dočekavši slobodu. Maketa i dokumentacija aviona se čuva u Muzeju vazduhoplovstva na aerodromu Beograd.

Utva 212 i 213[uredi]

Neposredno po okončanju rata a na osnovu raspisanog internog konkursa iz 1946. godine, urađeni su projekti aviona za trenažnu prelaznu obuku pilota sa oznakama 212 i 213, oba sa istim motorom Rendžer SVG-770C-B1 od 330 kW (450 KS). Prvi let prototipa 212 i 213 je izveden 1948. godine a nakon ispitivanja serijski su se proizvodili u fabrici aviona u Pančevu od 1950. do 1955. godine. Ukupno je napravljeno 196 aviona Utva 213 i 60 primeraka Utva 212.


Naoružanje[uredi]

Naoružanje aviona: Ikarus MM-2
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 h Darn
Broj metaka 2 h 175
Kalibar 7,7 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe slobodno padajuće avio bombe 4 h 10kg;
Ukupna masa 40 kg
Broj tačaka za podvešavanje 4
Raketno naoružanje (rakete)


Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Bosnić, Petar (mart 1999.). „Avion MIMA-2 (II) Dragulj predratne jugoslovenske vazduhoplovne industrije“. Aeromagazin 8: pp. 38 - 41. ISSN: 1450-6068.
  2. Ð˜ÐºÐ°Ñ€ÑƒÑ ÐœÐœ-2 или МИМÐ?-2, Pristupljeno 8. 4. 2013.

Literatura[uredi]

  • Milošević, Vladimir, (2011.), Avion MIMA-2, Beograd, Teovid. ISBN 978-86-83395-29-3.
  • Žutić. N. i Bošković. L., Ikarus - Ikarbus: 1923 - 1998, Ikarbus, Beograd, 1999.
  • O. Petrović., Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936
  • V. Ilić; Škole vojnog vazduhoplovstva kraljevine SHS/Jugoslavije, Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • Микић, Војислав (2000) (на ((sr))). Зракопловство НДХ 1941 - 1945. YU-Београд: ВИИВЈ и Таргет. 
  • Боснић, Петар (фебруар 1999.). Фељтон. „Авион МИМА-2 Драгуљ предратне југословенске ваздухопловне индустрије“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 7: pp. 41 - 43. ISSN: 1450-6068. 
  • Боснић, Петар (март 1999.). Архив. „Авион МИМА-2 (II) Драгуљ предратне југословенске ваздухопловне индустрије“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 8: pp. 38 - 41. ISSN: 1450-6068. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 

Spoljašnje veze[uredi]