Krastavac

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Krastavac
Photograph of cucumber vine with fruits, flowers and leaves visible
Krastavci
Cucumber BNC.jpg
Fotografija pojedinačnog ploda krastavca
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Cucurbitales
Porodica: Cucurbitaceae
Rod: Cucumis
Vrsta:
C. sativus
Binomijalno ime
Cucumis sativus

Krastavac (lat. Cucumis sativus) vrsta je zeljastih biljaka iz porodice bundeva (Cucurbitaceae). Koristi se u ljudskoj ishrani kao povrće.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Krastavac je poreklom iz Indije. Pre 5.000 godina su ga koristili drevni narodi sa padina Himalaja. Stari Egipćani i Indijanci počeli su ga gajiti pre 4.000 godina, Grci oko 600. godine p. n. e a Rimljani nešto kasnije.[1]

Morfološke osobine[uredi | uredi izvor]

Koren krastavca je osovinski sa razgranatim bočnim žilama. Korijen krastavca je površinski a u tlo prodire najdublje do 30 cm samo retko može i do 50 cm.

Stablo je polegljivo, može narasti u dužinu i preko 2 metra. Na sebi ima čekinjaste dlake i veliki broj rašljika koje mu služe za pričvršćivanje za druge biljke i predmete.

Listovi su prosti sa urezima, nalaze se na dugačkoj lisnoj dršci i veličina im zavisi od sorte. Jednostavni su, krupni i dlakavi, petokrpastog oblika. Iz pazuha listova razvijaju se sekundarne vreže, a ovisno o načinu uzgoja mogu se razviti i vreže tercijarnih te viših redova.

Cvetovi su žute boje, po pravilu jednopolni. Muški cvetovi se obrazuju u pazuhu listova, više njih zajedno sa maljavim drškama. Ženski cvetovi po jedan ili više njih takođe u pazuhu lista, sa izraženim plodnikom. I muški i ženski listovi imaju krunicu od 5 listića koja je kod ženskih cvetova krupnija.

Plod je velika sočna bobica koja sadrži viskok procenat vode, a malo ugljenih hidrata, belančevina, mineralnih materija. Od mineralnih materija najzastuljeniji je kalijum, a u manjim količinama ima fosofora, natrijuma, mangana, kalcijuma. Plod ima najviše C vitamina i sve vitamine iz grupe B ali u manjim količinama. Oblik ploda može biti: jajast, vretenast, okruglast, izdužen, cilindričan. Veličina ploda je različita a težina se kreće od nekoliko grama do 1 kilogram. Površina plodova je glatka ili pokrivena bradavicama sa belim ili crnim bodljastim izraštajima.Pokožica ploda je zelene boje.[2]

Seme je bledožute boje, izduženo, pljosnato, blago ispupčeno. Ima dobru klijavost koja traje do 8 godina.

Uslovi uspevanja[uredi | uredi izvor]

Za normalan rast i razviće potreban je intenzitet svetlosti od 8.000-9.000 luksa, a dužina dana od 10-12 sati. Optimalna temeperatura je od 28-32 °C. Iznad 36° prestaje asimilacija, na 42° prestaje rastenje, ispod 14° obrazovanje oragana, ispod 7° porast organa, a ispod 0,5° dolazi do uginuća biljke.[3] Krastavcu je potrebno dosta vlage i to: vlažnost vazduha od 70-90% a vlažnost zemljišta od 65-75%. Najbolje rezultate daje na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima. Nisu pogodni tereni koji su izloženi jakim vetrovima.

Sorte krastavca[uredi | uredi izvor]

Krastavac, sa korom, sirov
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija65 kJ (16 kcal)
3,63 g
Šećeri1,67
Prehrambena vlakna0,5 g
0,11 g
0,65 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(2%)
0,027 mg
Riboflavin (B2)
(3%)
0,033 mg
Niacin (B3)
(1%)
0,098 mg
Vitamin B5
(5%)
0,259 mg
Vitamin B6
(3%)
0,04 mg
Folat (B9)
(2%)
7 μg
Vitamin C
(3%)
2,8 mg
Vitamin K
(16%)
16,4 μg
Minerali
Kalcijum
(2%)
16 mg
Gvožđe
(2%)
0,28 mg
Magnezijum
(4%)
13 mg
Mangan
(4%)
0,079 mg
Fosfor
(3%)
24 mg
Kalijum
(3%)
147 mg
Natrijum
(0%)
2 mg
Cink
(2%)
0,2 mg
Ostali konstituenti
Voda95,23 g
Fluoride1.3 µg

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Sorte krastavca se dele po dužini plodova, pa zato postoje sorte sa dugim, srednje dugim i kratkim plodovima. Sorte sa dugim plodovima se koriste za proizvodnju u staklenicima. Za industrijsku preradu koriste se sorte sa kratkim plodovima(kornišoni), a srednje dugi plodovi (salatne sorte) za potrošnju u svežem stanju.

Sorte kratkih plodova: kornišoni[uredi | uredi izvor]

  • Pariski kornišon
Pariski kornišon je najrasprostranjenija sorta ko nas. Biljke imaju dugačke rašljike. Plodovi su cilindrični sa krupnim bradavicama i crnim bodljama, pri osnovi tamnozeleni a na vrhu svetliji. Pogodni su za konzerviranje.[4]
  • Parifin
Hibrid (F1) gde dominiraju ženski cvetovi. Plod ima krupne bradavice i crne bodlje, čvrst je i ukusan. Sorta je rodna i otporna na mozaik i krastavost.[4]
  • Nais F1
Je sorta koja ima samo ženske cvetove. Otporna je na nepovoljne klimatske uslove i mozaik krastavca. Rađa u velikim količinama. Plod je vretenasto-cilindričan, tamnozelene boje. Bradavice su srednje veličine sa crnim bodljama.[4]

Salatne sorte[uredi | uredi izvor]

  • Delikates
Rana i rodna sorta. Plodovi su valjkasti, srednje dužine sa sitnim i gusto raspoređenim bradavicama, a bodlje su nežne i bele boje. Imaju tamnozelenu boju sa zrakastim šarama na vrhu.Prilagođen je našoj klimi i pogodan je za preradu.[5]
  • Eva
Liči na Delikates ali ima duže i tanje plodove.[6]
  • Carigradska langa
Kod nas je rasprostranjena u južnoj Srbiji. Biljka ima malo rašljika, krupne listove i osetljiva je na mozaik. Plodovi su cilindrični i glatki, dugački do 30 centimetara, bez bodlja sa izraženim vratom, zelene i svetlozelene boje.[6]
  • Sunčani potok
Plodovi su vretenasto-cilindrični, dužine do 18 centimetara, tamnozelene boje sa krupnim bradavicaama i belim bodljama.[3]
  • Marketer
Američka sorta sa vretenasto-cilindričnim plodom, dužine do 22 centimetara. Ima krupne bradavice, bele bodlje i tamnozelenu boju.[3]
  • Supermarketer
Sorta sa tamnozelenim plodovima, otporna na mozaik, krastavost i plemenjaču.[3]
  • Gemini F1
Ženski tip otporan na antraknozu, mozaik, krastavost. Daje visoke prinose. Plod je tamnozelen u obliku cilindra sa retkim i krupnim bradavicama.[3]
  • Beler F1
Hibrid ženckog tipa. Plod je cilindričan, tamnozelene boje.[3]

Bolesti i štetočine krastavca[uredi | uredi izvor]

Ova bolest se javlja kada je vreme toplo i vlažno. Bolest izaziva gljivica Colletotrichum lagenarium. Napada krastavac u svim fazama razvića. Na listovima se pojavljuje u vidu žutih pega na kojima se po vlažnom vremenu javlja ljubičasta prevlaka. Na plodovima, stablima i lisnim drškama obrazuju se crvene pege u vidu kraste koja kasnije pocrni. Prenosi se preko zaraženih biljnih ostataka i semenom, a napada starija biljna tkiva. Suzbija se agrotehničkim merama i hemijskim sredstvima, a biljne ostatke napadnutog useva treba spaliti.
Javlja se na krastavcu u toplim lejama.Na plodovima se ispoljava u vidu tamnih ulegnutih pega koje liče na kraste.
Pepelnica može napasti krastavac gde god da se gaji. Lišće izgleda kao da je posuto pepelom. Suzbija se prskanjem useva katranom.
Bolest izaziva bakterija Pseudomonas lachrymans. Javlja se kada su leta vlažna i topla. Na listu se pojavljuju pege nepravlinog oblika koje su oivičene nervaturom lista. Pege vremenom potamne a tkivo se na tom delu suši i otpada. Na plodovima se javljaju u vidu sitnih ulegnutih krasta.
Mozaik je virus koji se prenosi preko zaraženih korovskih biljaka s kojih ga biljne vaši raѕnose.Biljke su zakržljale a na listovima se javlja mozaična šara. Plodovi su mozaično šareni, rapavi i lošeg kvaliteta.

Lekovito dejstvo[uredi | uredi izvor]

Krastavac je efikasan kod lečenja kamena u bubregu i bešici jer rastvara mokraćnu kiselinu i podstiče izlučivanje vode i otrovnih materija iz organizma. Snižava krvni pritisak i leči reumu. Reguliše rad creva.[7]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Maksimović, Petar S. (1991). Pobrtarstvo. Čačak: Agronomski fakultet. str. 170. 
  2. ^ Maksimović, Petar S. (1991). Povrtarstvo. Čačak: Agronomski fakultet. str. 170. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Popović, Miroslav (1981). Povrtarstvo. Beograd: Nolit. str. 146. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Popović, Miroslav (1981). Povrtarstvo. Beograd: Nolit. str. 143. 
  5. ^ Popović, Miroslav (1981). Povrtarstvo. Beograd: Nolit. str. 144. 
  6. 6,0 6,1 Popović, Miroslav (1981). Povrtarstvo. Beograd: Nolit. str. 145. 
  7. ^ Maksmović, Petar S. (1991). Povrtarstvo. Čačak: Agronomski fakultet. str. 170. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]