Pređi na sadržaj

Краставац

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Krastavac
Photograph of cucumber vine with fruits, flowers and leaves visible
Krastavci
Fotografija pojedinačnog ploda krastavca
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Cucurbitales
Porodica: Cucurbitaceae
Rod: Cucumis
Vrsta:
C. sativus
Binomno ime
Cucumis sativus

Krastavac (lat. Cucumis sativus) vrsta je zeljastih biljaka iz porodice bundeva (Cucurbitaceae). Koristi se u ljudskoj ishrani kao povrće.[1] Smatra se jednogodišnjom biljkom,[2] postoje tri glavne vrste krastavca — za rezanje, kiseljenje i bez semena — u okviru kojih je stvoreno nekoliko sorti. Krastavac potiče sa područja od Himalaja do Kine (Junan, Guejdžou, Guangsi) i Severnog Tajlanda,[3] ali sada raste na većini kontinenata, a mnoge različite vrste krastavca se uzgajaju komercijalno i prodaju na svetskom tržištu. U Severnoj Americi, izraz divlji krastavac odnosi se na biljke iz rodova Echinocystis i Marah, iako ove dve nisu blisko povezane.

Opis[uredi | uredi izvor]

Krastavac je puzava loza koja se ukorenjuje u zemlji i raste na rešetkama ili drugim potpornim okvirima, omotavajući nosače tankim, spiralnim viticama.[4] Biljka se takođe može ukoreniti u podlozi bez zemlje, pri čemu će se širiti duž tla umesto potporne konstrukcije. Loza ima krupno lišće koje formira krošnju nad plodovima.

Plod tipičnih sorti krastavca je otprilike cilindričan, ali izdužen sa suženim krajevima, i može biti dug i do 62 cm (24 in) i 10 cm (4 in) u prečniku.[5]

Plodovi krastavca se sastoje od 95% vode (pogledajte tabelu ishrane). U botaničkom smislu, krastavac je klasifikovan kao bobica, vrsta botaničke bobice sa tvrdom spoljašnjom korom i bez unutrašnjih podela. Međutim, slično kao i paradajz i tikvice, često se doživljava, priprema i jede kao povrće.[6]

Cvetanje i oprašivanje[uredi | uredi izvor]

Cvet vrste Cucumis sativus

Većina sorti krastavca je zasejana i zahtevaju oprašivanje. U tu svrhu, na hiljade pčelinjih košnica godišnje se nosi na polja krastavaca neposredno pre cvetanja. Krastavci se takođe mogu oprašiti preko bumbara i nekoliko drugih vrsta pčela. Većina krastavaca koji zahtevaju oprašivanje su samonekompatibilni, te im je za formiranje semena i ploda potreban polen druge biljke.[7] Postoje neke samokompatibilne sorte koje su povezane sa sortom 'limuna'.[7] Some self-compatible cultivars exist that are related to the 'Lemon' cultivar.[7]

Nekoliko sorti krastavca su partenokarpne, čiji cvetovi stvaraju plodove bez semena bez oprašivanja, što pogoršava prehrambeni kvalitet ovih sorti. U Sjedinjenim Državama, oni se obično uzgajaju u plastenicima, gde su pčele isključene. U Evropi se uzgajaju na otvorenom u nekim regionima, gde su pčele takođe isključene.

Tradicionalne sorte daju prvo muške cvetove, a zatim ženske, u približno ekvivalentnom broju. Novije ginojemske hibridne sorte daju skoro sve ženske cvetove. Oni mogu imati presađenu sortu polenizatora, i broj košnica po jedinici površine je povećan, ali promene temperature indukuju muško cveće čak i na ovim biljkama, što može biti dovoljno za oprašivanje.[7]

Godine 2009, međunarodni tim istraživača je objavio da su sekvencionirali genom krastavca.[8]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Krastavac je poreklom iz Indije. Pre 5.000 godina su ga koristili drevni narodi sa padina Himalaja. Stari Egipćani i Indijanci počeli su ga gajiti pre 4.000 godina, Grci oko 600. godine p. n. e. a Rimljani nešto kasnije.[9]

Morfološke osobine[uredi | uredi izvor]

Koren krastavca je osovinski sa razgranatim bočnim žilama. Korijen krastavca je površinski a u tlo prodire najdublje do 30 cm samo retko može i do 50 cm.

Stablo je polegljivo, može narasti u dužinu i preko 2 metra. Na sebi ima čekinjaste dlake i veliki broj rašljika koje mu služe za pričvršćivanje za druge biljke i predmete.

Listovi su prosti sa urezima, nalaze se na dugačkoj lisnoj dršci i veličina im zavisi od sorte. Jednostavni su, krupni i dlakavi, petokrpastog oblika. Iz pazuha listova razvijaju se sekundarne vreže, a zavisno od načina gajenja mogu se razviti i vreže tercijarnih i viših redova.

Cvetovi su žute boje, po pravilu jednopolni. Muški cvetovi se obrazuju u pazuhu listova, više njih zajedno sa maljavim drškama. Ženski cvetovi po jedan ili više njih takođe u pazuhu lista, sa izraženim plodnikom. I muški i ženski listovi imaju krunicu od 5 listića koja je kod ženskih cvetova krupnija.

Plod je velika sočna bobica koja sadrži viskok procenat vode, a malo ugljenih hidrata, belančevina, mineralnih materija. Od mineralnih materija najzastuljeniji je kalijum, a u manjim količinama ima fosofora, natrijuma, mangana, kalcijuma. Plod ima najviše C vitamina i sve vitamine iz grupe B ali u manjim količinama. Oblik ploda može biti: jajast, vretenast, okruglast, izdužen, cilindričan. Veličina ploda je različita a težina se kreće od nekoliko grama do 1 kilogram. Površina plodova je glatka ili pokrivena bradavicama sa belim ili crnim bodljastim izraštajima. Pokožica ploda je zelene boje.[10]

Seme je bledožute boje, izduženo, pljosnato, blago ispupčeno. Ima dobru klijavost koja traje do 8 godina.

Uslovi uspevanja[uredi | uredi izvor]

Za normalan rast i razviće potreban je intenzitet svetlosti od 8.000-9.000 luksa, a dužina dana od 10-12 sati. Optimalna temeperatura je od 28-32 °C. Iznad 36 °C prestaje asimilacija, na 42 °C prestaje rast, ispod 14 °C obrazovanje oragana, ispod 7 °C porast organa, a ispod 0,5 °C dolazi do uginuća biljke.[11] Krastavcu je potrebno dosta vlage i to: vlažnost vazduha od 70-90% a vlažnost zemljišta od 65-75%. Najbolje rezultate daje na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima. Nisu pogodni tereni koji su izloženi jakim vetrovima.

Sorte krastavca[uredi | uredi izvor]

Krastavac, sa korom, sirov
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija65 kJ (16 kcal)
3,63 g
Šećeri1,67
Prehrambena vlakna0,5 g
0,11 g
0,65 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(2%)
0,027 mg
Riboflavin (B2)
(3%)
0,033 mg
Niacin (B3)
(1%)
0,098 mg
Vitamin B5
(5%)
0,259 mg
Vitamin B6
(3%)
0,04 mg
Folat (B9)
(2%)
7 μg
Vitamin C
(3%)
2,8 mg
Vitamin K
(16%)
16,4 μg
Minerali
Kalcijum
(2%)
16 mg
Gvožđe
(2%)
0,28 mg
Magnezijum
(4%)
13 mg
Mangan
(4%)
0,079 mg
Fosfor
(3%)
24 mg
Kalijum
(3%)
147 mg
Natrijum
(0%)
2 mg
Cink
(2%)
0,2 mg
Ostali konstituenti
Voda95,23 g
Fluoride1.3 µg
na USDA podatke
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Sorte krastavca se dele po dužini plodova, pa zato postoje sorte sa dugim, srednje dugim i kratkim plodovima. Sorte sa dugim plodovima se koriste za proizvodnju u staklenicima. Za industrijsku preradu koriste se sorte sa kratkim plodovima(kornišoni), a srednje dugi plodovi (salatne sorte) za potrošnju u svežem stanju.

Sorte kratkih plodova: kornišoni[uredi | uredi izvor]

  • Pariski kornišon
Pariski kornišon je najrasprostranjenija sorta ko nas. Biljke imaju dugačke rašljike. Plodovi su cilindrični sa krupnim bradavicama i crnim bodljama, pri osnovi tamnozeleni a na vrhu svetliji. Pogodni su za konzerviranje.[12]
  • Parifin
Hibrid (F1) gde dominiraju ženski cvetovi. Plod ima krupne bradavice i crne bodlje, čvrst je i ukusan. Sorta je rodna i otporna na mozaik i krastavost.[12]
  • Nais F1
Je sorta koja ima samo ženske cvetove. Otporna je na nepovoljne klimatske uslove i mozaik krastavca. Rađa u velikim količinama. Plod je vretenasto-cilindričan, tamnozelene boje. Bradavice su srednje veličine sa crnim bodljama.[12]

Salatne sorte[uredi | uredi izvor]

  • Delikates
Rana i rodna sorta. Plodovi su valjkasti, srednje dužine sa sitnim i gusto raspoređenim bradavicama, a bodlje su nežne i bele boje. Imaju tamnozelenu boju sa zrakastim šarama na vrhu. Prilagođen je našoj klimi i pogodan je za preradu.[13]
  • Eva
Liči na Delikates ali ima duže i tanje plodove.[14]
  • Carigradska langa
Kod nas je rasprostranjena u južnoj Srbiji. Biljka ima malo rašljika, krupne listove i osetljiva je na mozaik. Plodovi su cilindrični i glatki, dugački do 30 centimetara, bez bodlja sa izraženim vratom, zelene i svetlozelene boje.[14]
  • Sunčani potok
Plodovi su vretenasto-cilindrični, dužine do 18 centimetara, tamnozelene boje sa krupnim bradavicaama i belim bodljama.[11]
  • Marketer
Američka sorta sa vretenasto-cilindričnim plodom, dužine do 22 centimetara. Ima krupne bradavice, bele bodlje i tamnozelenu boju.[11]
  • Supermarketer
Sorta sa tamnozelenim plodovima, otporna na mozaik, krastavost i plemenjaču.[11]
  • Gemini F1
Ženski tip otporan na antraknozu, mozaik, krastavost. Daje visoke prinose. Plod je tamnozelen u obliku cilindra sa retkim i krupnim bradavicama.[11]
  • Beler F1
Hibrid ženckog tipa. Plod je cilindričan, tamnozelene boje.[11]

Bolesti i štetočine krastavca[uredi | uredi izvor]

Ova bolest se javlja kada je vreme toplo i vlažno. Bolest izaziva gljivica Colletotrichum lagenarium. Napada krastavac u svim fazama razvića. Na listovima se pojavljuje u vidu žutih pega na kojima se po vlažnom vremenu javlja ljubičasta prevlaka. Na plodovima, stablima i lisnim drškama obrazuju se crvene pege u vidu kraste koja kasnije pocrni. Prenosi se preko zaraženih biljnih ostataka i semenom, a napada starija biljna tkiva. Suzbija se agrotehničkim merama i hemijskim sredstvima, a biljne ostatke napadnutog useva treba spaliti.
Javlja se na krastavcu u toplim lejama. Na plodovima se ispoljava u vidu tamnih ulegnutih pega koje liče na kraste.
Pepelnica može napasti krastavac gde god da se gaji. Lišće izgleda kao da je posuto pepelom. Suzbija se prskanjem useva katranom.
Bolest izaziva bakterija Pseudomonas lachrymans. Javlja se kada su leta vlažna i topla. Na listu se pojavljuju pege nepravlinog oblika koje su oivičene nervaturom lista. Pege vremenom potamne a tkivo se na tom delu suši i otpada. Na plodovima se javljaju u vidu sitnih ulegnutih krasta.
Mozaik je virus koji se prenosi preko zaraženih korovskih biljaka s kojih ga biljne vaši raѕnose. Biljke su zakržljale a na listovima se javlja mozaična šara. Plodovi su mozaično šareni, rapavi i lošeg kvaliteta.

Lekovito dejstvo[uredi | uredi izvor]

Krastavac je efikasan kod lečenja kamena u bubregu i bešici jer rastvara mokraćnu kiselinu i podstiče izlučivanje vode i otrovnih materija iz organizma. Snižava krvni pritisak i leči reumu. Reguliše rad creva.[15]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Indijski žuti krastavac u kariju sa crvenim čili puderom, Vidžajavada
    Indijski žuti krastavac u kariju sa crvenim čili puderom, Vidžajavada
  • Skandinavski krastavac iseckan na komadiće
    Skandinavski krastavac iseckan na komadiće
  • Indijski žuti krastavac
    Indijski žuti krastavac
  • Limun krastavac
    Limun krastavac
  • 'Dosakai' je okrugli, žuti krastavac na pijaci u Gunturu, Indija
    'Dosakai' je okrugli, žuti krastavac na pijaci u Gunturu, Indija
  • Rendani krastavac
    Rendani krastavac
  • Jelo sa seckanim krastavcima
    Jelo sa seckanim krastavcima
  • Cvet krastavca
    Cvet krastavca
  • Cucumis sativus 'Gele Tros' u poljima
    Cucumis sativus 'Gele Tros' u poljima
  • Kriške krastavca kao ukras
    Kriške krastavca kao ukras

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Cucumber." Encyclopædia Britannica. [1998] 2019.
  2. ^ Silvertown, Jonathan (1985). „Survival, Fecundity and Growth of Wild Cucumber, Echinocystis Lobata”. Journal of Ecology. 73 (3): 841—849. JSTOR 2260151. doi:10.2307/2260151. 
  3. ^ „Cucumis sativus L.”. Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. Pristupljeno 23. 2. 2023. 
  4. ^ Mariod, Abdalbasit Adam; Mirghani, Mohamed Elwathig Saeed; Hussein, Ismail Hassan (2017-04-14). Cucumis sativus, Cucumber; Chapter 16 in: Unconventional Oilseeds and Oil Sources. Academic Press. ISBN 9780128134337. 
  5. ^ Zhang, Tingting; Li, Xvzhen; Yang, Yuting; Guo, Xiao; Feng, Qin; Dong, Xiangyu; Chen, Shuxia (2019). „Genetic analysis and QTL mapping of fruit length and diameter in a cucumber (Cucumber sativus L.) recombinant inbred line (RIL) population”. Scientia Horticulturae. 250: 214—222. S2CID 92837522. doi:10.1016/j.scienta.2019.01.062. 
  6. ^ „Cucumber”. Fruit or Vegetable?. Pristupljeno 2019-12-05. 
  7. ^ a b v g Nonnecke, I.L. (1989). Vegetable Production. Springer. ISBN 9780442267216. 
  8. ^ Huang, S.; Li, R.; Zhang, Z.; Li, L.; et al. (2009). „The genome of the cucumber, Cucumis sativus L”. Nature Genetics. 41 (12): 1275—81. PMID 19881527. doi:10.1038/ng.475 Slobodan pristup. 
  9. ^ Maksimović, Petar S. (1991). Pobrtarstvo. Čačak: Agronomski fakultet. str. 170. 
  10. ^ Maksimović, Petar S. (1991). Povrtarstvo. Čačak: Agronomski fakultet. str. 170. 
  11. ^ a b v g d đ Popović, Miroslav (1981). Povrtarstvo. Beograd: Nolit. str. 146. 
  12. ^ a b v Popović, Miroslav (1981). Povrtarstvo. Beograd: Nolit. str. 143. 
  13. ^ Popović, Miroslav (1981). Povrtarstvo. Beograd: Nolit. str. 144. 
  14. ^ a b Popović, Miroslav (1981). Povrtarstvo. Beograd: Nolit. str. 145. 
  15. ^ Maksmović, Petar S. (1991). Povrtarstvo. Čačak: Agronomski fakultet. str. 170. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Krastavac na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Краставац&oldid=27413982”