Malala Jusufzai

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Malala Jusufzai
Malala Jusufzai 2019.
Puno imeMalala Jusufzai
Datum rođenja(1997-07-12)12. jul 1997. (26 god.)
Mesto rođenjaMingaora, Hajber-Pahtunva, Pakistan
SupružnikAser Malik
RoditeljiZiaudin Jusufzai
Turpekaj Jusufzai
Veb-sajtwww.malala.org

Malala Jusufzai (pašt. لاله یوسفزۍ, urd. ل ملالہ یوسف زئی; Mingaora, 12. jul 1997) je pakistanska učenica i aktivistkinja.[1] Godine 2014, sa 17 godina, dobila je Nobelovu nagradu za mir, čime je postala najmlađa osoba u istoriji koja je dobila ovu nagradu za bilo koju oblast.[2][3] Poreklom je iz grada Mingaore koji se nalazi u provinciji Hajber-Pahtunva na severozapadu Pakistana. Poznata je kao borac za pravo na obrazovanje i prava žena, posebno u dolini Svat, gde su Talibani zabranili devojčicama da pohađaju školu. Tokom 2009. godine, kada joj je bilo 11–12 godina, pisala je blog pod pseudonimom za Bi-Bi-Si. U tom blogu je opisivala svoj život pod talibanskom vlašću, njihovu borbu za prevlast nad dolinom Svat i iznosila je svoje stavove o obrazovanju za devojčice. Iste godine Njujork tajms je snimio dokumentarac o njoj. Svoju borbu je nastavila davanjem brojnih intervjua za novine i televiziju. Već tada ju je Dezmond Tutu nominovao za Međunarodnu dečiju nagradu za mir koju je i dobila 2013. godine.

Na nju je 9. oktobra 2012. godine pokušan atentat. Atentator je ušao u školski autobus prilikom njenog povratka iz škole i ispalio joj dva hica u glavu i vrat. Odgovornost za ovaj napad su preuzeli Talibani. Nakon atentata je bila u kritičnom stanju, ali joj se zdravstveno stanje poboljšalo pa je prebačena u Birmingem na dalje lečenje. Već 12. oktobra pedeset islamskih verskih lidera u Pakistanu je izreklo fatvu protiv onih koji su bili umešani u atentat. I pored toga talibani su i dalje nameravali da ubiju nju i njenog oca.

Ovaj pokušaj atentata je pokrenuo podršku Malali Jusufzai širom sveta. Dojče vele je Malalu u januaru 2013. godine predstavio kao najpoznatiju tinejdžerku na svetu.[4] Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za globalno obrazovanje Gordon Braun je pokrenuo peticiju pod sloganom „Ja sam Malala“ sa ciljem da sva deca širom sveta do kraja 2015. godine budu u školama. Peticija je dovela do toga da je Pakistan ratifikovao prvu povelju o pravu na obrazovanje.[5] Časopis Tajm je 29. aprila 2013. godine na svojoj naslovnoj strani objavio Malalinu fotografiju kao jedne od 100 najuticajnijih osoba na svetu. U 2013. godini bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. I pored toga što je bila među favoritima za dobijanje ovog priznanja, nagrada je dodeljena Organizaciji za zabranu hemijskog oružja.[6] Tako je postala najmlađa osoba nominovana za ovu nagradu (16 godina) i prva devojčica koja je za nju ikada nominovana.[7][8] U sedištu Ujedinjenih nacija je 12. jula 2013. godine održala govor o pravu na obrazovanje, a u septembru iste godine je svečano otvorila gradsku biblioteku u Birmingemu.[9] Malala Jusufzai je dobitnica nagrade Saharov za 2013. godinu. Vlada Kanade joj je dodelila počasno državljanstvo zbog njene borbe za zaštitu ljudskih prava.[10]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Malala je rođena 12. jula 1997. godine u okrugu Svat, u severozapadnoj pakistanskoj provinciji Hajber, kao treće dete i prva ćerka Tore i prosvetnog aktiviste Ziaudina Jusafzaija, a ime je dobila po avganistanskoj narodnoj heroini. Od malena je bila inspirisana očevim stavovima i humanitarnim radom, a uzori su joj bili Abdul Kan, Benazir Buto i Barak Obama. Rođena je u porodici sunitskih muslimana paštunske nacionalnosti, koje pripada plemenu Jusufzai. Malala je rođena kući, uz pomoć komšija pošto njena porodica nije imala dovoljno sredstava da bi je makja rodila u bolnici.

Tečno govori paštu, urdu i engleski, a obrazovanje je uglavnom stekla od oca koji je pesnik i prosvetni aktivista koji je vodio privatnu školu.

Prvi put javno govori o pravu na obrazovanje u septembru 2008. godine kad ju je otac odveo u Pešavar u lokalni novinarski klub, kad je pitala ’’Kako se usuđuju talibani da mi oduzmu osnovno pravo na obrazovanje?’’ u govoru koji su prenosile novinske i televizijske agencije širom regiona.

2009. godine je počela da radi kao pripravnik, a zatim i vršnjačka edukatorka u programu za mlade u pakistanskom Institutu za rat i mir, koji je radio u školama u regionu kako bi pomogao učenicima da se uključe u konstruktivnu diskusiju o društvenim pitanjima kroz novinarstvo, javnu debatu i dijalog.

Krajem 2008. godine Malala postaje anonimni dopisnik kanala Bi Bi Si Urdu i počinje da prenosi izveštaje o talibanskom teroru koji se širio u sve sfere društva, pa i u obrazovanje. Talibani su zabranili televiziju, muziku, obrazovanje za devojčice, samostalni izlazak žena iz kuća... Sem Malale ni jedan drugi učenik nije bio spreman da preuzme taj korak, ili im roditelji nisu dozvoljavali plašeći se osvete talibana. 3. januara 2009. godine njen prvi blog je objavljen na sajtu BBS Urdu. Ona je ručno pisala beleške i prosleđivala ih novinaru koji ih je skenirao i slao mejlom redakciji. U to vreme su talibanski teroristi uništili većinu lokalnih škola i objavili edikt kojim se devojčicama zabranjuje odlazak u školu i školovanje.

U maju se posle mirovnih pregovora pakistanska vojska je počela da oslobađa teritorije oko Svata i preuzima kontrolu od talibanskih terorista. Tad je Malalina porodica evakuisana iz Mingore, otac u Pešavar da lobira za podršku, a ostatak porodice je otišo kod rođaka na njihovo seosko imanje.

Tad je Malalin otac na konferenciji za štampu u Pešavaru kritikovao militante, nakon čega je preko radija talibanskih terorista dobio pretnje smrću. Ubrzo nakon je premijer države objavio da je povratak u dolinu Svat bezbedan jer je pakistanska vojska potisnula talibane iz gradova. U narednim mesecima su se i Malala i njen otac više puta pojavljivali u emisijama gde su se javno zalagali za unapređenje obrazovanja i obrazovanje žena.

Kasnije je premijer države naložio da se uspostavi kampus i škola za žene i da škola bude imenovana po Malali. Do 2012. planirala je i da organizuje fondaciju koja bi pomagala siromašnim devojčicama da se obrazuju. Te iste godine je pohađala Internacionalnu marksističku letnju školu. U televizijskom intervjuu iste godine, navela je Baraka Obamu, Benazir Buto i Abdula Gafara Kana, paštunskog vođu poznatog po svom nenasilnom pokretu otpora protiv britanskog okupatora, kao inspiraciju za svoj aktivizam.

Malala je postala prepoznatljiva, što je povećavalo i opasnost od progona talibanskih terorista. Više puta su u novinama objavljivane pretnje smrću upućivane njoj, kao i na ostalim kanalima. Kako je njena popularnost rasla talibanski teroristički lideri su izglasali u leto 2012. godine da moraju da je ubiju.

9. oktobra 2012. godine talibanski terorista je ušo u autobus koji je Malalu vraćao kući nakon polaganja ispita i u nju ispalio jedan hitac u njenu glavu, a drugi hitac je ranio druge dve devojke koje su sedele u blizini.

Nakon pucnjave Malala je prebačena u vojnu bolnicu u Pešavaru, gde je operisana nakon što se pojavio otok u levom delu mozga koji je bio oštećen kad joj je metak prošao kroz glavu. Posle petočasovne operacije lekari su uspešno uklonili metak koji joj je prošao kroz glavu i zaglavio se u ramenu. Ubrzo su iz celog sveta stigle ponude za njeno lečenje, nakon čega je odlučeno da lečenje nastavi u Englesku, u bolnici Kraljice Elizabete u Birmingemu. Ubrzo nakon toga Malala se probudila iz kome, nakon čega lekari prognoziraju da ima velike šanse da se oporavi. Kasnije su joj doktori operisali i facijalni nerv.

3. januara 2013. godine je otpuštena iz kolnice kako bi nastavila rehabilitaciju u privremenom domu u zapadnom Midlandsu, gde je išla i na fizioterapiju.

Pokušaj ubistva je dobio medijsku pokrivenost širom sveta i izazvao izliv besa, nakon čega su održani protesti u nekoliko pakistanskih gradova, a preko dva miliona ljudi je potpisalo peticiju kampanje Pravo na obrazovanje, što je dovelo do ratifikacije prvog zakona o obrazovanju u Pakistanu, a u međuvremenu je pakistanska vlada ponudila novčanu nagradu koja bi dovela do hapšenja napadača. Kasnije su pomagači uhapšeni, ali ubrzo i pušteni usled nedostatka dokaza, a sveštenik koji je naredio napad na Malalu je ubijem u američkom vazdušnom napadu u Avganistanu u junu 2018.

Zabranjeno školovanje[uredi | uredi izvor]

Nakon ukaza, pakistanski Talibani uništili su još nekoliko lokalnih škola. Dana 24. januara 2009. godine, Malala Jusufzai je napisala: 'Naši godišnji ispiti treba da budu nakon odmora, ali to će biti moguće samo ako pakistanski Talibani dozvole devojčicama da idu u školu. Rečeno nam je da pripremimo određena poglavlja za ispit, ali ne osećam se kao da studiram.'[11]

Čini se da vojska razmišlja o njihovoj zaštiti tek kada su desetine škola uništene i stotine drugih zatvorene. Da su ovde pravilno vodili operacije, ovakva situacija ne bi nastala.

Malala Jusufzai, 24. januar 2009 BBC blog[11]

U februaru 2009. godine ženske škole su i dalje bile zatvorene. U znak solidarnosti, privatne škole za dečake odlučile su da se ne otvaraju do 9. februara, a pojavila su se i obaveštenja o tome.[11] Malala i njen brat su se vratili u svoj rodni grad Mingoru, gde su ulice bile puste i nastala je 'jeziva tišina'. 'Otišli smo u supermarket da kupimo poklon za majku, ali on je bio zatvoren, dok je ranije ostajao otvoren do kasno. Mnoge druge prodavnice takođe su bile zatvorene', napisala je u svom blogu. Njihov dom je opljačkan, a njihov televizor ukraden.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ellick, Adam B. and Ashraf, Irfan (29. 10. 2009). Class Dismissed. The New York Times (documentary). Pristupljeno 11. 10. 2012. 
  2. ^ Nobelova nagrada borcima za prava dece („Politika“, 10. oktobar 2014)
  3. ^ Malali Nobelova nagrada za mir (B92, 10. oktobar 2014)
  4. ^ McKinnon, Kyle (18. 01. 2013). „Will Malala's Influence Stretch to Europe?”. Deutsche Welle. Pristupljeno 24. 07. 2013. 
  5. ^ „Quiet Progress for Education in Pakistan”. Brookings Institution. 08. 04. 2013. Pristupljeno 13. 10. 2013. 
  6. ^ Jessica Best (11. 10. 2013). „Malala Yousafzai tipped for Nobel Peace Prize win after amazing recovery from being shot by Taliban”. Mirror Online. Pristupljeno 11. 10. 2013. 
  7. ^ „Malala says Nobel Peace Prize committee made the 'right decision' | The Rundown | PBS NewsHour[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 18. 12. 2013. g. Pristupljeno 18. 12. 2013.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  8. ^ Girl Scout Blog: Girl Scouts CEO Anna Maria Chávez Honors Malala Yousafzai of Pakistan
  9. ^ „Teen school advocate opens English library”. Star Tribune. 04. 09. 2013. 
  10. ^ ">Press, Canadian (16. 10. 2012). „Malala Yousafzai Receiving Honorary Canadian Citizenship Wednesday”. Huffington Post Canada. Arhivirano iz originala 16. 10. 2013. g. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  11. ^ a b v g „Swat: Diary of a Pakistani schoolgirl (Malala Yousafzai) – BBC”. original Urdu and English translation of Yousufzai's blog. LUBP. Arhivirano iz originala 15. 7. 2010. g. Pristupljeno 16. 10. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малала_Јусуфзаи&oldid=27409068”