Petar Bogdan Peko

petar bogdan peko
Petar Bogdan Peko
Lični podaci
Datum rođenja	(1915-03-30)30. mart 1915.
Mesto rođenja	Donji Dolac, kod Omiša, Austrougarska
Datum smrti	31. decembar 1996.(1996-12-31) (81 god.)
Mesto smrti	Zagreb, Hrvatska
Profesija	vojno lice
Delovanje
Član KPJ od	1942.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1942 — 1966.
Čin	general-potpukovnik
Heroj
Narodni heroj od	27. septembra 1953.
Odlikovanja

Petar Bogdan Peko (Donji Dolac, kod Omiša, 30. mart 1915 — Zagreb, 31. decembar 1996) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-potpukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Petar Bogdan Peko rođen je 30. marta 1915. godine u selu Donji Dolac, kod Omiša. Njegovi roditelji su bili radnici. Da bi se školovao morao je da pređe u Sinj 1921. godine. Tamo je završio osnovnu školu i gimnaziju, a 1937. godine završava školu rezervnih oficira u Sarajevu. Po završetku oficirske škole on odlazi u Beograd i upisuje Pravni fakultet.

Na početku rata u Jugoslaviji Peko je radio kao poštarski službenik u Zagrebu. Pošto je radio u pošti mogao je da pomogne borbi protiv okupatora. To je i učinio avgusta 1941. godine kada je onesposobio više telefonskih i telegrafskih uređaja na Zagrebačkoj pošti. Krajem godine odlazi u Sinj i stupa u vezu sa rukovodstvom NOPa da bi se januara 1942. godine pridružio Dinarskom partizanskom odredu. Zbog uspešno izvršenih akcija dobija sve veće činove, pa od komandira voda postaje zamenik komandanta čete. U junu 1942. biva premešten u 2. bataljon Srednjodalmatinskog partizanskog odreda i tamo postaje obaveštajni oficir.

Peko kasnije prelazi u 1. dalmatinsku brigadu gde postaje komandir čete. Njegov bataljon je vodio teške borbe sa ustašama i Italijanima širom Sinja, Duvna i Livna. On se veoma dobro pokazao u tim borbama, pa zato dobija čin zamenika komandira bataljona. Oktobra iste godine postaje član KPJ.

U jednoj situaciji Peko je pokazao sve osobine pravog junaka. Novembra je zajedno sa štabom bataljona došao u Jajce. Tamo su se smestili u jednoj kući, koju su kasnije Nemci tenkovima i oklopnim vozilima opkolili. Odmah je počela borba u kojoj je bilo nemoguće pobediti. Nemci su pucali iz mitraljeza i topova, čak su i zapalili kuću, ali nisu uspeli da ih primoraju na predaju. Štab bataljona i delovi drugih brigada su hrabrom borbom uspeli da primoiraju Nemce da se povuku. Tako je većina štaba spašena, a Peko postao zamenik komandanta brigade, zbog junaštva koje je pokazao u borbi.

Posle je vodio borbe u kojima je uvek, ma koliko teške bile, izvojevao pobedu. Februara 1943. godine postaje zamenik komandanta 4. dalmatinske brigade. U toj brigadi se borio na frontu Brijeg-Ljubuški-Vrgorac, na planini Cvrsnici, a na Neretvi je njegova brigada nosila ranjenike 14. i 15. marta. Vratio se u 1. dalmatinsku brigadu za vreme pete ofanzive. Tamo se pridružio borbama kod Savnika, Komarnice, Pive, Tare i Sutjeske. Kada se probio na Sutjesci otišao je sa 3. bataljonom za za Hercegovinu. Tamo postaje zamenik komandanta 10. hercegovačke brigade. U toj brigadi ostaje do aprila 1944, kada postaje zamenik komandanta 8. korpusa u Dalmaciji. Pred kraj rata, marta 1945. godine postao je komandant pozadine 4. armije JA.

Po završetku rata Peko je radio na različitim funkcijama u Generalštabu. Bio je pomoćnik zapovednika za pozadinu, zapovednik graničnih jedinica, načelnik tehničkog sedišta JNA i još mnogo toga. Penzionisan je 1966. godine u činu general-potpukovnika.

Ordenom narodnog heroja je odlikovan 27. septembra 1953. godine.

Literatura

Pregled komandira i komesara četa koji su prošli kroz 1. Dalmatinsku brigadu