Petar Deljan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Petar Deljan
PetarDelyanIsProclaimedTsarOfBulgaria.jpg
Petar Deljan biva proglašen za cara u Beogradu (Ilustrovana istorija Jovana Skilice)
Datum rođenja1009.
Mesto rođenjaMađarska
Datum smrti1041.
Mesto smrtiKonstantinopolj
OtacGavrilo Radomir
PrethodnikPresian II
NaslednikKonstantin Bodin

Petar Deljan (Odeljan) je bio vođa drugog slovenskog ustanka protiv Vizantije, koji je izbio u leto 1040. i bio u ugušen 1041. godine. Ustanici su pod njegovim vođstvom oslobodili Pomoravlje, celu današnju Makedoniju, dračku temu, oblasti oko Vitoše i Osogova, sever današnje Grčke (Periferije Epir, Tesaliju, Zapadnu Makedoniju i Središnju Makedoniju), zauzevši gradove Beograd, Niš, Skoplje i Drač. Deljan se izdavao za Samuilovog unuka, na osnovu čega je u Beogradu 1040. proglašen za cara, nastavljača Samuilovog carstva.

Poreklo[uredi]

Petar Deljan se izdavao za Samuilovog unuka i sina Gavrila Radomira, ali je na osnovu postojeće istorijske građe to nemoguće potvrditi. Ukoliko je on to zaista bio, verovatno je nekako uspeo da izbegne Vladislavov nož ili zarobljeništvo i stigne do Ugarske u kojoj je odrastao u izgnanstvu. Pretpostavlja se da se priključio ustanicima kada su oslobodili Beograd, koji se nalazio na granici Vizantije i Ugarske, čime se objašnjava zašto je baš u Beogradu proglašen za cara.

Međutim, verovatnije je da je Deljan samo bio sposobni čovek iz naroda koji se našao na čelu ustanka i koji je proglašen za cara u prvom većem gradu koji je oslobođen, a to je bio Beograd.

Treba imati u vidu da je Vladislav u svom nastojanju da dođe do prestola uklonio ne samo svog brata i Samuilovog naslednika Gavrila Radomira (Deljanovog potencijalnog oca) i njegovu ženu (Deljanovu potencijalnu majku), nego i Samuilovog zeta, srpskog kneza Jovana Vladimira, zbog čega je teško poverovati da bi ispustio iz svojih ruku i Radomirovog sina koji bi polagao veća prava na presto od njega.

Međutim s druge strane moguće je da je izbegao Vladislavov napad s obzirom da je njegova majka izgnana u Ugarsku dok je bila trudna, pre nego što je Vladislav ovladao carstvom. Naime, Deljanova majka je bila izgnana u Ugarsku od strane cara Radomira koji ju je oterao trudnu.

Tok ustanka[uredi]

U leto 1040. godine buknuo je u Pomoravlju ustanak protiv Vizantije na čijem čelu se našao Petar Deljan. Ustanici su ubrzo osvojili Beograd, Niš i Skoplje, prenevši žarište pobune u Povardarje. Ubrzo je slovenska pobuna izbila i u dračkoj temi i na njenom čelu se našao izvesni Tihomir. Dve grupe ustanika su se brzo povezale, a vođenje je preuzeo Deljan, nakon što je Tihomir, po njegovoj naredbi, ubijen kamenovanjem.

U septembru se ustanicima pridružuje Samuilov unuk i bivši vizantijski činovnik Alusijan. Ustanici uskoro osvajaju Drač, a pobuna se proširuje na severne delove današnje Grčke. Oslobođena teritorija tada je obuhvatala Pomoravlje, celu današnju Makedoniju, dračku temu, oblasti oko Vitoše i Osogova, sever današnje Grčke (Periferije Epir, Tesaliju, Zapadnu Makedoniju i Središnju Makedoniju). Ustanici su pokušali da zauzmu Solun, ali pod njegovim bedemima bivaju teško potučeni, nakon čega dolazi do sukoba Deljana i Alusijana. Petar uskoro biva oslepljen po Alusijanovoj naredbi (ili ga je čak sam Alusijan na jednoj gozbi napio, nakon čega mu je odsekao nos i oslepeo ga), koji se nakon toga vraća u Vizantiju stvorivši opšte rasulo među ustanicima. Vizantijska vojska posle toga počinje da uništava razbijene ustanike, zarobivši oslepljenog Petra kod Ostrova. Tokom 1041. ustanak je u potpunosti ugušen.

Petrova dalja sudbina nije poznata, ali se pretpostavlja, da je svoj život okončao u vizantijskom zarobljeništvu.

Literatura[uredi]