Saobraćaj u Bosni i Hercegovini

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Bosna i Hercegovina zauzima položaj između jadranske obale Balkanskog poluostrva i njegove unutrašnjosti (Panonska nizija, Moravski basen). Stoga su i glavni putni pravci ove republike veze ove dve oblasti jugoistočne Evrope. Glavna teškoća zemlje je njen veoma izražen planinski karakter i teška neprohodnost, što je znatno doprinelo sporom razvoju saobraćaja u zemlji.

Bosna i Hercegovina ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodni saobraćaj.

Železnički saobraćaj[uredi]

Pogledati: Železnički saobraćaj u Bosni i Hercegovini

Ukupna dužina železničke mreže u Bosni i Hercegovini je 1.021 km (1995. godine), od toga 795 km elektrificirano (2002. godine). Ovo se odnosi na pruge standardne širine koloseka, jer u zemlji postoji i niz nekada korišćenih pruga uskog koloseka još iz perioda Austrougarske. U državi dominiraju dva železnička pravca sa glavnim ukrštanjem u Doboju (RS). Ti pravci su:

  1. TuzlaDobojBanjalukaNovi GradBihać–granica sa Hrvatskom
  2. Šamac (granica sa Hrvatskom)–DobojSarajevoMostar–granica sa Hrvatskom

Pored njih u Zvornik i Bijeljini u postoji priključci na železničku mrežu Srbije. Jedini grad sa tramvajskim prevozom je Sarajevo.


U Bosni i Hercegovini rade dva železnička preduzeća. U Republici Srpskoj rade Železnice Republike Srpske, dok na području Federacije rade Železnice Federacije Bosne i Hercegovine.

Železnička veza sa susednim zemljama:

Drumski saobraćaj[uredi]

Glavni drumski put kroz Bosnu i Hercegovinu

Ukupna dužina puteva u Bosni i Hercegovini je 21.846 km (2005. godina), odk je i 11.425 km sa čvrstom podlogom (betonski, asfaltni). Dužina auto-puteva trenutno je neznatna i iznosi svega 30-40 km i to su ulazne magistrale u dva najveća grada u državi, Sarajevo i Banjaluku.

Kroz Bosnu i Hercegovinu prolaze sledeći Evropski koridori i njihovi nastavci:

Vodeni saobraćaj[uredi]

Bosna i Hercegovina ima veoma kratku morsku obalu kod Neuma i nema pristup međunarodnim vodama, pa stoga nema pomorskih luka. Od inostranih luka najveći značaj za njenu privredu imaju luke Ploče u Hrvatskoj, koja je najbliža Sarajevu i upravo razvijena zahvaljujući bosanskom zeleđu. Rečni saobraćaj je bolje razvijen, ali ni izbliza iskorišćen prema mogućnostima. Teškoća je njen pogranični karakter. Glavni plovni vodotok je reka Sava, koja kao pritoka Dunava povezuje državu sa drugim državama srednje Evrope. Važne luke na Savi su Brčko, Bosanski Šamac i Bosanski Brod.

Gasovodi i naftovodi[uredi]

Gasovod: Dužina tokova je 90 km (1992. godine) uz napomenu da će se u budućosti gasovodna mreža veoma brzo razvijati.[traži se izvor od 12. 2009.]

Naftovod: Dužina tokova je 174 km (1992. godine).

Vazdušni transport[uredi]

Banjalučki aerodrom viđen iz vazduha

Pogledati: Aerodromi u Bosni i Hercegovini

U Bosni i Hercegovini postoji 27 zvanično upisanih aerodroma, ali samo je 4 od njih uvršteno na listu aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code):

Najveći i najvažniji aerodrom u zemlji je sarajevski aerodrom "Butmir“.

U Bosni i Hercegovini su zvanično upisana i 4 heliodroma (1999. godine).

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Saobraćaj u Bosni i Hercegovini