Саобраћај у Црној Гори

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Црна Гора је по свом положају медитеранска и балканска земља, па је и главни саобраћајни правац у земљи веза између лука на Јадрану и балканске унутрашњости у залеђу. Главна тешкоћа земље је њен веома изражен планински карактер и непроходност, што је знатно допринело спором развоју саобраћаја у земљи.

Црна Гора има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај, а главни град, Подгорица, је средишњи саобраћајни чвор у земљи.

Железнички саобраћај[уреди]

Воз на станици у Подгорици

Укупна дужина железничке мреже у Црној Гори је 250 km. У земљи постоје три редовне железничке линије. Прва је Бар-Подгорица, друга Подгорица-Бијело Поље и трећа линија Подгорица-Никшић. Урађена је идејна студија изградње нове пруге Пљевља- Бијело Поље, дуге зависно од варијанте од 59 до 68 километара. И други крак пруге од Бијелог Поља(Равне Ријеке) до границе са Косовом дужине око 60 километара. Циљ изградње пруге је да се Пљевља која су богата рудом повежу са Луком Бар и са Косовом.

Железничка веза са суседним земљама:

  • Албанија Албанија - да
  • Србија Србија - да
  • Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина - не, раније постојала ускотрачна пруга Никшић- Билећа (1938-1976.када је укинута)
  • Хрватска Хрватска - не, раније постојала ускотрачна пруга лука Зеленика- Херцег Нови- Игало- Ћилипи- Цавтат- Ускопље (1901-1968.када је укинута)

Друмски саобраћај[уреди]

Укупна дужина путева у Црној Гори је 8000 km, од тога 7900 km у чврстој подлози (асфалт, бетон). У земљи нема ауто-путева, мада постоје путеви и њихове деонице са три траке. Са друге стране, посебност Црне Горе је број тунела и мостова на њеним путевима. Од, 2006. године, отворен је Тунел Созина, који је знатно скратио пут између јадранске обале и залеђа. Такође постоје планови за изградњу ауто-пута Београд-Бар и моста преко тјеснаца Вериге у Боки Которској. Радови на изградњи ауто-пута Бар-Бољаре званично су почели 11.05.2015.године, деоница Смоковац-Увач-Матешево, дужине 41 километар, са 45 мостова и вијадуката и 32 тунела. Радове изводи кинеска комапанија "CRBC" и рок завршетка је 4 године. План је да се након ове деонице настави са градњом следеће деонице Матешево-Андријевица, дужине 23 километра.


Кроз Црне Гору пролазе следећи Европски коридори и њихови наставци:

Водени саобраћај[уреди]

Котор је познат као старо поморско средиште

Црна Гора је поморска земља са дугом поморском традицијом. Бокељи и Бока Kоторска добар део своје историје везују за море и поморство. Котор је био старо поморско средиште овог дела Јадрана. Данас је лука са највећим значајем за привреду земље и привреду Србије у залеђу лука Бар. Такође, постоји редовна поморска линија фериботом Бар-Бари. Котор, Тиват, Рисан и Зеленика, сви у Боки, су мање луке.

Од слатких вода (реке, језера) пловно је Скадарско језеро и његова притока, Ријека Црнојевића, око ушћа. Овај вид водног саобраћаја је слабо развијен изводи се највише на вожњу мањим пловилима (чамци).

Ваздушни транспорт[уреди]

У Црној Гори постоје два аеродрома, уврштена на листу аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code):

Постоје и мањи аеродроми на северу земље и централном делу (Беране, Жабљак, Никшић), али они нису опремљени за прихват већих летелица и значајни су на нивоу државе. Такође и један спортски аеродром Шпиро Мугоша на Ћемовском пољу код Подгорице.

Види још[уреди]