Tanko crevo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Tanko crevo
Blausen 0817 SmallIntestine Anatomy.png
Dijagram prikazuje tanko crevo i okružujuće strukture
Detalji
Latinski Intestinum tenue
Gornja opornjačka arterija
Vena porta
Celijačna ganglija, Živac lutalac[1]
Intestinalno limfno deblo
Pokazatelji
Grejova anatomija p.1168
MeSH A03.556.124.684
Kod 4453467
Dorlands
/Elsevier
Small intestine r
TA A05.6.01.001
FMA 7200
Anatomska terminologija

Tanko crevo (lat. intestinum) - crevo kod čoveka je deo gastrointestinalnog trakta između želuca i debelog creva. U njemu dolazi do najvećeg dela apsorpcije hrane (nutrijenata i minerala).[2] U tankom crevu se pod uticajem velikog broja fermenata, koje luče gušterača i sluzokoža tankog creva i žuči iz jetre vrši najveći dio varenja, kao i resorpcija svarenih sastojaka.

Na njegovoj površini se nalaze crevne resice koje povećavaju površinu tankog creva i koja sa njima uključuje površinu od 250 m². U crevnim resicama se nalaze krvni sudovi koji upijaju aminokiseline i [monosaharid]e poput glukoze, dok produkte lipida upijaju limfni sudovi. Da bi se dodatno povećala površina tankog creva postoje kružni nabori u crevu, koji se nazivaju Kenkrinovi nabori. Oni imaju ulogu u zadržavanju hrane, što doprinosi boljoj apsorpciji.

Tanko crevo je dugo oko 7 m. Sastavljeno je od tri tkivna sloja:

  • spoljni (seroza)
  • mišićni (muskularni)
  • unutrašnji - sluzokoža (mukoza).

Tanko crevo se deli na tri dela:

  • dvanaestopalačno crevo (duodenum), koje polazi od želuca i pričvršćeno je za zadnji trbušni zid; u njega se ulivaju odvodni kanali jetre i pankreasa
  • prazno crevo (jejunum)
  • krivo crevo (ileum), koje se uliva u cekum, početni dio debelog creva.

Duodenum je najkraći deo tankog creva i to je mesto gde počinje priprema za apsorpciju. On takođe prima žuč i pankreasni sok kroz kanal gušterače, koji kontroliše Odijev sfinkter.

Struktura[uredi]

Veličina[uredi]

Dužina malog creva može znatno da varira, od samo 275 m (902 ft) sve do 1.049 m (3.442 ft).[3] Prosečna dužina kod živih ljudi je 3m-5m.[4][5] Dužina zavisi od toga koliko je visoka osoba i kako se dužina meri.[3] Viši ljudi generalno imaju duže tanko crevo i merenja su merenja su generalno duža nakon smrti i kad su creva prazna.[3]

Tanko crevo ima aproksimativno 1,5 cm u prečniku kod Novorođenčadi nakon 35 nedelja gestacionog uzrasta,[6] i 2,5–3 cm (1 inch) u prečniku kod odraslih. Na rendgenskim snimcima stomaka, tanko crevo se smatra da je abnormalno prošireno kad prečnik prelazi 3 cm.[7][8] Na CT snimcima, prečnik preko 2,5 cm se smatra abnormalno prošireno.[7][9] Površinska oblast ljudske sluzokože tankog creva, usled proširenja uzrokovanih naborima, resica i mikroresicA, u proseku je 30 kvadratnih metara.[10]

Delovi[uredi]

Tanko crevo se deli u tri strukturna dela.

Jejunum i ileum su suspendovani u trbušnoj šupljini pomoću mezenterijuma. Mezenterijum je deo trbušne maramice. Arterije, vene, limfni sudovi i nervi putuju kroz mezenterijum.[12]

Dodatne slike[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Fiziologija na MCG 6/6ch2/s6ch2_30
  2. human body | Britannica.com
  3. 3,0 3,1 3,2 DiBaise, John K.; Parrish, Carol Rees; Thompson, Jon S. (2016). Short Bowel Syndrome: Practical Approach to Management (на језику: енглески). CRC Press. стр. 31. ISBN 9781498720809. 
  4. Tortora, Gerard (2014). Principles of Anatomy & Physiology. USA: Wiley. стр. 913. ISBN 978-1-118-34500-9. »..its length is about 3m in a living person and about 6.5m in a cadaver due to loss of smooth muscle tone after death.« 
  5. Standring, Susan (2016). Gray's Anatomy. UK: Elsevier. стр. 1124. ISBN 978-0-7020-5230-9. »..and has a mean length of 5 metres (3 - 8.5 metres) when measured intraoperatively in the living adult (Tietelbaum et al 2013).« 
  6. Debora Duro, Daniel Kamin (2007). „Overview of short bowel syndrome and intestinal transplantation”. Colombia Médica. 38 (1). 
  7. 7,0 7,1 Ali Nawaz Khan (22. 09. 2016). „Small-Bowel Obstruction Imaging”. Medscape. Приступљено 07. 02. 2017. 
  8. „Abdominal X-ray - Abnormal bowel gas pattern”. radiologymasterclass.co.uk. Приступљено 07. 02. 2017. 
  9. Gazelle, G S; Goldberg, M A; Wittenberg, J; Halpern, E F; Pinkney, L; Mueller, P R (1994). „Efficacy of CT in distinguishing small-bowel obstruction from other causes of small-bowel dilatation.”. American Journal of Roentgenology. 162 (1): 43—47. ISSN 0361-803X. doi:10.2214/ajr.162.1.8273687. 
  10. Helander, Herbert F; Fändriks, Lars (2015). „Surface area of the digestive tract – revisited”. Scandinavian Journal of Gastroenterology. 49 (6): 681—689. ISSN 0036-5521. PMID 24694282. doi:10.3109/00365521.2014.898326. 
  11. Drake, Richard L.; Vogl, Wayne; Tibbitts, Adam W.M. Mitchell; illustrations by Richard; Richardson, Paul (2005). Gray's anatomy for students. Philadelphia: Elsevier/Churchill Livingstone. стр. 273. ISBN 978-0-8089-2306-0. 
  12. Drake, Richard L.; Vogl, Wayne; Tibbitts, Adam W.M. Mitchell; illustrations by Richard; Richardson, Paul (2005). Gray's anatomy for students. Philadelphia: Elsevier/Churchill Livingstone. стр. 271. ISBN 978-0-8089-2306-0. 

Литература[uredi]