Falkon 9 v1.1

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Falkon 9 v1.1
Poletanje RN Falkon 9 v1.1 FT sa LK40 stanice Kejp Kanaveral, sa misijom CRS-8 ka Međunarodnoj svemirskoj stanici
Poletanje RN Falkon 9 v1.1 FT sa LK40 stanice Kejp Kanaveral, sa misijom CRS-8 ka Međunarodnoj svemirskoj stanici
Osnovne informacije
Funkcija orbitalna raketa-nosač sa ljudskom posadom ili bez nje
Proizvođač Spejs eks
Zemlja porekla Sjedinjene Američke Države SAD
Cena po lansiranju
62 miliona dolara[1] — 2016.
Stepeni
2
Dimenzije
Visina
v1.1: 68,4 m (224 ft)[2]
v1.1 FT: 70 m (230 ft)
Prečnik
3,66 m (12,0 ft)
Masa
v1.1: 505,846 t (1.115.200 lb)[2]
v1.1 FT: 549,05 t (1.210.400 lb)
Nosivost
Kapacitet u NZO
13.150 kg (28.990 lb)[1][2]
(22.850 kg (50.380 lb) potrošna verzija)
Kapacitet u GTO
v1.1: 4.850 kg (10.690 lb)[1][2]
v1.1 FT: 5.500 kg (12.100 lb)
(8.300 kg (18.300 lb) potrošna verzija)[3]
Kapacitet u orbitu Marsa
4.020 kg (8.860 lb)
Slične rakete
Derivativi Falkon Hevi
Rakete za poređenje Atlas V, Delta IV, Arijana 5, Proton, Angara
Istorija lansiranja
Status aktivna
Lokacije Kejp Kanaveral LK40,
SC Kenedi LK39A (od 2016),
Vandenberg LK4,
Braunsvil (od 2018)[4]
Ukupno lansiranja 27
 • uspešnih
25[5]
 • neuspešnih
1
 • ostali ishodi
1
Prvi let v1.1: 29. septembar 2013.[6]
v1.1 FT: 22. decembar 2015.
Poslednji let v1.1: 17. januar 2016.[7]
Značajna lansiranja Dragon, DSCOVR, Jason-3
Prvi stepen
Motori
v1.1: 9 Merlin 1D[2]
v1.1 FT: 9 Merlin 1D FT
Dužina
41,2 m (135 ft)
Prečnik
3,66 m (12,0 ft)
Ukupna masa
v1.1: 418.800 kg (923.300 lb)
v1.1 FT: 431.700 kg (951.700 lb)
 • prazan stepen
v1.1: 23.100 kg (50.900 lb)
v1.1 FT: 22.200 kg (48.900 lb)
 • gorivo i oksidant
v1.1: 395.700 kg (872.400 lb)
v1.1 FT: 409.500 kg (902.800 lb)
Potisak
v1.1: 5.885 kN (1.323.000 lbf)
v1.1 FT: 7.607 kN (1.710.000 lbf)
Specifični impuls
nivo mora: 282 s[8]
Vakuum: 311 s
Vreme sagorevanja
v1.1: 180 s
v1.1 FT: 162 s
Gorivo tečni kiseonik / RP-1
Drugi stepen
Dužina
v1.1: 13,8 m (45 ft)
v1.1 FT: 14,3 m (47 ft)
Prečnik
3,66 m (12,0 ft)
Ukupna masa
v1.1: 96.570 kg (212.900 lb)
v1.1 FT: 107.500 kg (237.000 lb)
 • prazan stepen
v1.1: 3.900 kg (8.600 lb)
v1.1 FT: 4.000 kg (8.800 lb)
 • gorivo i oksidant
v1.1: 92.670 kg (204.300 lb)
v1.1 FT: 103.500 kg (228.200 lb)
Motori
v1.1: 1 Merlin 1D Vac
v1.1 FT: Merlin 1D+ Vac
Potisak
v1.1: 801 kN (180.000 lbf)
v1.1 FT: 934 kN (210.000 lbf)
Specifični impuls
vakuum: 348 s
Vreme sagorevanja
v1.1: 375 s
v1.1 FT: 397 s
Gorivo tečni kiseonik / RP-1

Falkon 9 v1.1 (engl. Falcon 9 v1.1) druga je po redu verzija porodice raketa-nosača Falkon 9. Razvijena je u periodu 2010—2013, a prvi uspešan let dogodio se 29. septembra 2013. godine[9] iz vazduhoplovne baze Vandenberg. Raketu je projektovala i napravila kompanija Spejs eks, sa sedištem u Hotornu (Kalifornija, SAD). Verzija 1.1 ušla je u upotrebu nakon penzionisanja prethodne, prve verzije rakete 1. marta 2013. godine i korišćena je sve do poslednjeg leta u januaru 2016. Trenutno je Falkon 9 v1.1 FT jedina aktivna verzija iz porodice raketa-nosača Falkon 9.

Falkon 9 v1.1 predstavlja potpuno novi projekat, a u odnosu na prethodnu verziju Falkon 9 v1.0 proizvodi za 69% više potiska i za isto toliko ima veću masu pri poletanju. Raketa je projektovana sa dva stepena, a oba kao pogonsko gorivo za motore koriste tečni kiseonik i RP-1. Nosivost ove rakete-nosača je 13.150 kilograma u NZO i 4.850 kilograma u geostacionarnu orbitu, što je stavlja u srednju kategoriju raketa-nosača. Modifikovana verzija Falkon 9 v1.1 FT (skraćeno od engl. Full Thrust — „pun potisak”; nezvaničan naziv ove verzije je i v1.2) u upotrebu je ušla decembra 2015. godine, a njene performanse uvećane su za dodatnih 33%, čime će raketa moći da dostavi veći teret u orbitu (mase od 8.000 kilograma) ili isti ali uz dodatnu mogućnost povratka prvog stepena na kopno radi ponovnog korišćenja. Time bi se cena lansiranja smanjila sa 62 na oko 40 miliona dolara.

Verzija v1.1 se od aprila 2014. godine — u kombinaciji sa kapsulom za snabdevanje Dragon — koristila za snabdevanje zalihama Međunarodne svemirske stanice, a u sklopu ugovora koji je agencija Nasa potpisala sa kompanijom Spejs eks. Za lansiranja ka MSS trenutno se koristi verzija v1.1 FT. Raketa-nosač je od početka projektovana da do MSS u orbitu može da ponese i verziju ove kapsule za prevoz astronauta (Dragon V2). Trenutno se radi na razvoju te kapsule, a krajem 2015. potpisan je i prvi ugovor za prevoz astronauta.

Falkon 9 v1.1[uredi | uredi izvor]

Raketa-nosač Falkon 9 v1.1 je dvostepena, sa raketnim motorima koji sagorevaju kombinaciju tečnog kiseonika i RP-1.

Promene u odnosu na Falkon 9 v1.0[uredi | uredi izvor]

Falkon 9 v1.1 ima 60% uvećanu masu pri poletanju u odnosu na verziju 1.0, kao i 60% više potiska od stare verzije (koristi raketne motore Merlin 1D, unapređenu varijantu motora Merlin 1C).[10] Takođe, koristi novi raspored raketnih motora u prvom stepenu,[11] kao i 60% uvećane rezervoare za skladištenje raketnog goriva i oksidansa, čime je podložnija deformacijama usled velikih aerodinamičkih sila koje deluju na raketu prilikom penjanja kroz gusti donji sloj atmosfere.[10] Sva ova unapređenja rezultuju uvećanim kapacitetom za nisku Zemljinu orbitu sa 9.000 na 13.150 kilograma.[12] Sistem odvajanja prvog i drugog stepena rakete je takođe redizajniran, tako da je broj njegovih komponenti (pokretnih delova) umesto pređašnjih 12 sada sveden na 3,[10] čime se značajno smanjuje mogućnost kvara. Na raketu su ugrađeni i nova avionika i softver.[10]

Raspored motora kod prvog stepena verzije 1.1 je promenjen u odnosu na kvadratni raspored kod verzije 1.0, a koristi takozvanu „oktaveb” (engl. octaweb) konfiguraciju, koja bolje raspoređuje opterećenje i može se lakše i brže proizvesti.[13] Nakon prvih nekoliko letova nove verzije, na nju su montirane i sklopive „noge” koje će pomoći pri sletanju na tvrdu površinu (kasnije i na kopno).[14][15][16]

Nakon lansiranja u septembru 2013. godine, inženjeri su ugradili dodatnu izolaciju na cevi koje sprovode gorivo do upaljača, kako bi se olakšalo ponovno paljenje motora drugog stepena nakon dugih perioda između dva paljenja koji su neophodni za lansiranje tereta u visoke orbite.[17] Prvi let nove verzije 1.1 ujedno je i prvi let porodice raketa Falkon 9 tokom kog je korišćen potrošni zaštitni omotač.

Prvi stepen[uredi | uredi izvor]

Konfiguracija motora prvog stepena na verziji 1.0 (levo) i 1.1 (desno)

Verzija 1.1 za pogon u prvom stepenu koristi devet Merlin 1D raketnih motora.[18][19] Razvoj i testiranje ovih motora završeni su u julu 2013. godine.[20][21]

Ukupan potisak koji proizvodi ovih devet motora na nivou mora (pri poletanju sa lansirne rampe) iznosi 5,885 MN (oko 7.570.000 HP). Motori nominalno sagorevaju 180 sekundi, a potisak prvog stepena se penje na 6,672 MN (oko 8.583.000 HP) kada se raketa-nosač penje u gornje, ređe slojeve atmosfere.[22] Devet raketnih motora raspoređeno je kružno na dnu prvog stepena, u konfiguraciju koja je nazvana „oktaveb”. Kompanija Spejs eks se odlučila da promeni raspored motora u odnosu na prvi stepen prethodne verzije 1.0, kako bi se bolje rasporedilo opterećenje, s tim da je primarni cilj bio u stvari da se ubrza proces izrade rakete kako bi se sprovelo što više lansiranja u toku jedne kalendarske godine.[13]

Kompanija Spejs eks je takođe objavila da će se na određenim letovima koristiti četiri sklopive noge, koje će služiti za testiranje u okviru napora kompanije da ceo prvi stepen rakete postane višekratan (da se može koristiti u više lansiranja).[14] Nakon što ta tehnologija „sazri”, a otklone se sve poteškoće, u upotrebu će ući nova verzija rakete Falkon 9R, gde oznaka R predstavlja višekratnost (engl. Reusable), koja će nakon odvajanja od drugog stepena pri poletanju moći da se vrati i sleti u blizini rampe sa koje je lansirana.[15][16]

Kompanija takođe planira da u budućnosti proizvodi višekratne verzije i rakete Falkon 9 i rakete Falkon Hevi. Tehnologija potrebna za ostvarivanje ovog cilja razvija se uz pomoć „Skakavca” (engl. Grasshopper), eksperimentalnog stepena rakete koji inženjeri testiraju na postrojenju u Teksasu, uz podatke i telemetriju koja se prikuplja pri testovima tokom lansiranja rakete Falkon 9.[23]

Kao upaljač kod prvog stepena rakete Falkon 9 v1.1 koristi se piroforna smesa trietilaluminijuma i trietilborana (TEA-TEB), koja se upotrebljavala i kod prethodne verzije 1.0.[24] Kao i kod verzije 1.0 te raketa porodice Saturn korišćenih tokom projekta Apolo, raketa-nosač Falkon 9 v1.1 može uspešno izvršiti misiju čak i ako dođe do kvara ili eksplozije na jednom od devet raketnih motora prvog stepena. Trenutno je Falkon 9 jedina raketa-nosač u svetu koja poseduje ovu mogućnost.[25][26]

Drugi stepen[uredi | uredi izvor]

Drugi stepen rakete za pogon koristi raketni motor Merlin 1D modifikovan za upotrebu u vakuumskom okruženju. Međustepen, koji povezuje prvi i drugi stepen rakete, izrađen je od kompozitne strukture aluminijuma i polimera ojačanog ugljeničnim vlaknima. Za odvajanje prvog i drugog stepena koriste se posebne stege u kombinaciji sa pneumatskim sistemom za odvajanje. Zidovi rezervoara za gorivo u oba stepena rakete izrađeni su od legure aluminijuma i litijuma. Pri izradi svih rezervoara kompanija Spejs eks koristi proces zavarivanja putem trenja (engl. friction stir welding), najbolji proces zavarivanja koji je danas dostupan. Rezervoar drugog predstavlja samo skraćenu verziju rezervoara prvog stepena, tako da se za proizvodnju obaju u fabrici koriste iste mašine i ista oprema. Ovako se značajno štedi na troškovima proizvodnje rakete-nosača, ali se takođe ubrzava i proces same izrade.[25]

Zaštitni omotač[uredi | uredi izvor]

Tim koji je radio na sertifikaciji zaštitnog omotača ispred Nasine komore za testiranje

Projektovanje zaštitnog omotača rakete-nosača Falkon 9 odrađeno je u potpunosti od strane inženjera kompanije Spejs eks. Omotač sačinjavaju dva dela čija je ukupna masa oko 1.750 kilograma; dug je 13 metara i ima prečnik od 5,2 metara, a proizvodiće se u postrojenju blizu sedišta kompanije u Hotornu (Kalifornija). Izrađen je od kompozitnih materijala – jezgro je izrađeno od aluminijuma koji je zatim prekriven slojem ugljeničnih vlakana. Odvajanje se postiže pneumatskim sistemom koji odguruje dve polovine jednu od druge, a samim tim i od rakete-nosača koja nastavlja ka ciljanoj orbiti.

Testiranje omotača provođeno je u Glenovom istraživačkom centru agencije Nasa, u posebnom postrojenju pod nazivom Plum Brook Station. Testovi su sprovedeni u proleće 2013. godine, a tokom ispitivanja u posebnoj komori izvršeni su testovi omotača na akustične šokove, mehaničke vibracije te elektromagnetska statička pražnjenja. Svi ovi testovi urađeni su na maketi omotača koja se nalazila u vakuumskoj komori velike zapremine. Kompanija Spejs eks platila je Nasi 581.300 dolara rente kako bi mogla da sprovede potrebne testove u postrojenju koje vredi 150 miliona dolara.[27]

Prvo lansiranje rakete u verziji 1.1 (septembar 2013. godine) bilo je ujedno i prvo lansiranje tokom kojeg je korišćen ovaj zaštitni omotač.[27] Pri septembarskom lansiranju, omotač se od rakete odvojio bez problema, kao i u naredna dva lansiranja u više Zemljine orbite pri kojima je takođe korišćen. Pri lansiranju kapsule Dragon, sav teret se nalazio ili unutar kapsule ili u teretnom prostoru ispod nje, tako da u tom slučaju nema potrebe za korišćenje zaštitnog omotača već se samo koristi zaštitni poklopac koji se montira na mehanizam za spajanje sa MSS, kao i dva poklopca koji se montiraju preko solarnih panela sa strane kapsule.

Početkom juna 2015. godine, kompanija Spejs eks objavila je snimak Falling Back to Earth | HD Footage From Space, sa GoPro kamere ugrađene na zaštitni omotač rakete. Tek tada je otkriveno da se kamere u stvari ugrađuju na svaki omotač, ali pošto on po odvajanju od rakete nekontrolisano pada u okean — do sada nijedna kamera nije pronađena čitava odnosno u upotrebljivom stanju. Kameru je u fragmentu omotača pronašao turista Kevin Ajhelberger, dok je šetao plažom na Bahamama. Ilon Mask je na društvenim mrežama izjavio da kompanija nastoji da učini i zaštitni omotač višekratnim.[28]

Kontrola[uredi | uredi izvor]

Za kontrolu rakete tokom leta, kompanija Spejs eks koristi računare sa višestepenim sistemom zaštite od grešaka. Svaki raketni motor Merlin kontrolišu tri računara koja imaju „pravo glasa”, od kojih svaki poseduje po dva procesora koji se međusobno neprekidno kontrolišu. Softver radi na Linuksu i napisan je u programskom jeziku C++.

Zbog fleksibilnosti, upotrebljene su računarske komponente dostupne javnosti, iako je postojala mogućnost da se iskoriste radijaciono ojačane verzije koje se namenski proizvode za vojsku ili Nasu.[29] Falkon 9 v1.1 nastavlja da koristi računare sa tri nivoa sigurnosne zaštite te internu navigaciju (sa upotrebom GPS signala radi dodatne preciznosti prilikom dostavljanja satelita u određenu orbitu), što se ranije koristilo i u pređašnjoj 1.0 verziji rakete.[25]

Poboljšanja u drugoj godini[uredi | uredi izvor]

Iako je verzija 1.1 prvi put poletela septembra 2013. godine, a do januara 2014. već sprovela tri uspešna leta, Spejs eks je polovinom 2014. godine uveo dodatna poboljšanja. Ova poboljšanja ne tiču se performansi rakete (potiska, nosivosti i slično), već su u pitanju manje izmene: hlađenje goriva do niže temperature kako bi mu se još više smanjila zapremina i tako u rezervoare moglo da ga stane još više; takođe, došlo je i do određenih ušteda na masi prazne rakete jer su uklonjeni senzori i veliki broj kablova i druge prateće opreme koja je korišćena u prvim letovima za prikupljanje podataka.[30]

Kamere[uredi | uredi izvor]

Falkon 9 v1.1 je opremljen velikim brojem kamera raspoređenih na svim kritičnim segmentima rakete. Sa ovih kamera uživo se tokom lansiranja šalje video do kontrolne sobe kompanije Spejs eks u Hotornu, gde inženjeri mogu da prate da li se dobijena pozicija poklapa sa podacima koji se izvode preko telemetrije. Na prvom stepenu rakete nalazi se samo jedna kamera koja je postavljena pri vrhu ovog stepena, a gleda ka donjem kraju rakete na kom se nalaze raketni motori. Ova kamera je izuzetno korisna za snimanje dešavanja pri povratku prvog stepena kroz atmosferu i sletanju prvo u vodu (tokom prvih probnih letova), zatim na plutajuću baržu (ta testiranja su u toku), a u budućnosti i na kopno. Druga kamera nalazi se na donjem kraju drugog stepena rakete, a gleda takođe ka donjem kraju rakete. Ova kamera inženjerima pruža pogled prvo na odvajanje prvog od drugog stepena, a nakon toga i na paljenje i rad motora drugog stepena rakete. Još jedna kamera je montirana sa unutrašnje strane ovog stepena i gleda iz blizine na raketni motor Merlin, s tim što ova kamera za razliku od ostalih ne snima u vidljivom spektru već infracrvenom (tako se vide temperaturne varijacije zato što je u stvari reč o termalnoj kameri). Nakon uvođenja u upotrebu 1.1 verzije rakete, dodata je i kamera u unutrašnjost rezervoara za gorivo drugog stepena rakete, i to kako bi se videlo koliko goriva ostaje u rezervoaru po gašenju motora te da bi se proučilo na koji način se to preostalo gorivo kreće unutar rezervoara po gašenju motora kada nastane bestežinsko stanje. Ova kamera je opremljena i jakim svetlom koje osvetljava unutrašnjost rezervoara. Na gornjem delu drugog stepena nalazi se peta kamera, koja u slučaju lansiranja kapsule Dragon gleda u teretni deo na koji je ona montirana (ovaj deo nije pod pritiskom i inženjeri ga nazivaju „prtljažnik”), dok u slučaju lansiranja komercijalnog satelita gleda na sam taj satelit. Snimak sa ove kamere potvrđuje naučnicima da je došlo do uspešnog odvajanja zaštitnog omotača RN, a potom i odvajanja i ulaska kapsule/satelita u orbitu.

Falkon 9 v1.1 FT[uredi | uredi izvor]

Kompanija Spejs eks planirala je za 2015. godinu uvođenje određenih izmena na postojećoj raketi Falkon 9 v1.1 radi poboljšanja performansi. Izmene su dobile na značaju nakon što je tokom lansiranja u junu eksplodirala jedna od raketa, i to usled lošeg kvaliteta izrade jednog od nosača koji su potpora rezervoaru sa helijumom unutar drugog stepena. Nakon ovog incidenta, kompanija se odlučila da izmene na raketi budu opsežnije, uz rigorozniju kontrolu kvaliteta delova koje dostavljaju proizvođači-podizvođači. Nova verzija interno je nazvana Falkon 9 v1.1 Full Thrust (u prevodu „pun potisak”),[31] a poznata je i kao Falkon 9 v1.1 FT, Falkon 9 v1.2, Unapređeni Falkon 9 (engl. Enhanced) i Falkon 9 punih performansi (engl. Full-Performance).[32] Opsežne izmene rakete-nosača kao primarni cilj imale su da se ona može koristiti za lansiranje tereta veće mase u različite orbite, pre svega u geosinhronu orbitu, a da se pritom prvi stepen rakete vraća na kopno i kasnije ponovo koristi (da postane višekratan).[33] Novine verzije 1.1 FT su:

  • Raketni motor Merlin 1D+ — Predstavlja poboljšanu verziju prethodnog motora 1D. U ovoj novoj verziji, kroz motor će teći gorivo veće gustine tako da će se postizati veći pritisak unutar komore za sagorevanje te veća temperatura, pa će tako i naprezanja biti veća; međutim, ona su već uzeta u obzir pri dizajniranju osnovne verzije motora. Potisak nove verzije na nivou mora iznosi 756 kN, što je za oko 16% više od pređašnjeg, dok se u vakuumu potisak penje na 825 kN. Ovo je samo učvrstilo prvu poziciju motora Merlin 1D po odnosu mase i potiska (sada iznosi 180).[34] Za drugi stepen rakete koristi se motor Merlin 1D+ Vac, koji je unapređena verzija prethodnog motora prilagođena za rad u vakuumu. Mlaznica motora je produžena kako bi se poboljšale performanse uz minimalno povećanje mase, pa tako nova verzija u vakuumu proizvodi 935 kN potiska, što je oko 17% više od prethodnika.[35]
  • Povećana gustina raketnog goriva — Kako bi se obezbedilo dovoljno goriva za Merlin 1D+ motore, inženjeri kompanije Spejs eks odlučili su da blago produže rezervoare, ali i da gorivo dodatno ohlade kako bi bilo gušće i da bi se time njegova zapremina smanjila, a veća količina mogla da se ponese i utroši. Tečni kiseonik, koji predstavlja ⅔ goriva po zapremini, ključa (isparava / pretvara se u gas) na −183 °C. Nasine studije pokazale su da dodatno hlađenje ovog goriva može da poveća masu unutar iste zapremine rezervoara za 8% do 15%. Spejs eks za dodatno hlađenje koristi posebno dizajnirane hladnjake sa tečnim azotom (azotne „kupke”) kroz koje prolaze cevi za napajanje tečnim kiseonikom i tako se gorivo dodatno hladi na −206,7 °C. Time se postiže gustina od 1,23 g/cm³ u odnosu na prethodnih 1,134 g/cm³, što dovodi do povećanja mase goriva u rezervoaru iste zapremine od 8%. Pored tečnog kiseonika, i gorivo RP-1 dodatno se hladi na −7 °C, čime se postiže povećanje mase od 2,5% do 4%.[36]
  • Veći rezervoari za gorivo — I pored povećane gustine goriva, bilo je potrebno da se zapremina rezervoara malo poveća. Najviše su prošireni rezervoari drugog stepena, dok su izmene na prvom stepenu neznatne. Usled ovih promena, visina cele rakete — uključujući i zaštitni omotač — sada iznosi tačno 70 metara, odnosno 1,6 metara više od prethodne verzije, što Falkon svrstava u najviše rakete-nosače u upotrebi (trenutno je viša samo Delta IV).[35]
Prvo uspešno sletanje
  • Uštede na masi — Izvršeno je i nekoliko izmena na raznim sistemima kako bi se uštedelo na masi prazne rakete. Uklonjeni su određeni senzori koji su korišćeni za prikupljanje telemetrije.
  • Izmene međustepena — međustepen rakete (sekcija koja spaja prvi i drugi stepen, unutar koje se nalazi raketni motor drugog stepena) produžen je i ojačan, a takođe je upotrebljen novi sistem za odvajanje prvog i drugog stepena.[37]
  • Izmene međustepena — struktura prvog stepena je pretrpela blage izmene, a modifikovana je i noseća struktura na koju se montiraju raketni motori prvog stepena.
  • Peraja, noge i dr. — Unapređena su i „peraja” koja se koriste za navođenje pri povratku prvog stepena, a izvršene su i izmene na „nogama” za sletanje, prvom stepenu i „oktaveb” konfiguraciji motora.

Prvi test nove verzije rakete izveden je 21. septembra 2015. godine na poligonu u Makgregoru; bio je uspešan.[38] Motori prvog stepena dostigli su pun potisak, a po prvi put je testirano i gušće gorivo.[39]

Prvi let nove verzije rakete dogodio se 22. decembra 2015. u 01.29 časova po univerzalnom koordinisanom vremenu. U orbitu je uspešno dostavljeno 11 satelita kompanije Orbcomm, dok se prvi stepen rakete vratio i prizemljio na kopno nedaleko od lansirne rampe bez ikakvih problema.[40] Tehničari su ubrzo pristigli na mesto sletanja i osigurali raketu (da se ne prevrne), a među njima se našao i osnivač kompanije — Ilon Mask — koji je na društvenoj mreži Tviter momentalno objavio video. Zatim su izvršene i prvi pregledi te je ustanovljeno da nema nikakvih očiglednih oštećenja, nakon čega je započelo istakanje raketnog goriva. U ranim jutarnjim satima, stepen rakete zakačen je dizalicom i podignut par puta kako bi se proverio integritet „nogu” za prizemljenje.[41] Par dana kasnije, stepen rakete je dizalicom spušten u horizontalni položaj, na posebno vozilo kojim je za finalnu montažu transportovan oko 15 kilometara do nove zgrade kompanije Spejs eks, nedaleko od lansirne rampe 39A. Tamo su izvršene detaljnije inspekcije obaju rezervoara, raketnih motora, hidraulike i avionike; nakon izvesnog vremena potvrđeno je da oštećenja nema.[42]

Ilon Mask je objavio da će tokom januara 2016. godine stepen biti postavljen na rekonstruisanu rampu 39A, gde će biti sprovedeno statičko paljenje motora. Tokom ovog testa proveriće se da li bi stepen moglo da se ponovo koristi (što je konačan cilj), ali će se ujedno isprobati i sva oprema lansirne rampe koja će početi da se koristi za lansiranje veće rakete Falkon Hevi, kao i za lansiranje kapsule Dragon V2 sa posadom do Međunarodne svemirske stanice.[43][44] Test ipak nije sproveden na ovoj lansirnoj rampi već na rampi Lansirnog kompleksa 40 Vazduhoplovne baze Kejp Kanaveral, odakle je stepen i lansiran par sedmica ranije. Točenje goriva prošlo je po planu, nakon čega su svi motori upaljeni na nešto manje od dve sekunde. Nakon toga rezervoari su ispražnjeni, a stepen rakete ponovo je transportovan do zgrade za finalnu montažu gde će se obaviti dodatna ispitivanja. Mask je na svom Tviter nalogu objavio dodatne informacije, rekavši da podaci izgledaju dobro, ali da je na jednom od spoljašnjih motora (br. 9) došlo do fluktuacija potiska; moguć razlog su krhotine koje su u njega dospele pri povratku kroz atmosferu.[45] Gven Šotvel je u februaru izjavila da će na osnovu rezultata ovog testa doći do određenih modifikacija na prvom stepenu rakete. Prema rečima Ilona Maska, Falkon 9 v1.1 FT će ka planeti Mars moći da uputi između 3.000 i 4.000 kilograma tereta.[46]

Ilon Mask je 30. aprila 2016. na svom Tviter profilu objavio nove podatke vezane za performanse rakete. Na osnovu sprovedenih analiza ispostavilo se da je prvi stepen rakete izdržljiviji nego što su se inženjeri nadali. Takođe, na osnovu analiza Merlin motora prvog stepena posle sletanja ustanovljeno je da nema nikakvih oštećenja. Stoga se krajem 2016. planira dodatno uvećanje njihovog potiska za 13,4% bez ikakvih modifikacija.[47][48]

Razvoj i proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Sleva nadesno: Falkon 1, Falkon 9 v1.0, tri verzije Falkon 9 v1.1, tri verzije Falkon 9 v1.2 i Falkon Hevi (sve tri verzije 1.1 su uspešno letele, dok verzija Hevi treba da poleti krajem 2016. godine)

Test sistema za paljenje rakete-nosača Falkon 9 v1.1 uspešno je sproveden aprila 2013. godine.[49] Nakon toga, 1. juna iste godine, sproveden je test pod punim potiskom svih devet Merlin motora u trajanju od 10 sekundi, a samo par dana kasnije i test pod punim potiskom u ukupnom trajanju od 180 sekundi.[50][51]

Do septembra 2013. godine, proizvodni pogon kompanije Spejs eks namenjen za izradu jezgra RN Falkon 9 porastao je na preko 93.000 m², a celo postrojenje je projektovano tako da pri dostizanju punog kapaciteta može da proizvede 40 jezgara godišnje, koja se mogu koristiti i za Falkon 9 i za Falkon Hevi koji koristi tri jezgra.[52] Tempo proizvodnje u ovom postrojenju u novembru 2013. godine iznosio je jedno jezgro mesečno (12 godišnje). Kompanija je izjavila da će se do polovine 2014. tempo uvećati na 18 jezgara godišnje, a do bi kraja iste godine trebalo da se proizvodi 24 jezgra na godišnjem nivou (dva mesečno).[17] Ovaj tempo bi omogućio po šest lansiranja obeju verzija (1.1 i Hevi), mada će se najverovatnije više lansirati lakša verzija dok će Hevi leteti samo par puta godišnje.

Kako se broj lansiranja bude uvećavao, kompanija Spejs eks planira da izgradi dve paralelne zgrade za finalnu obradu u okviru jednog lansirnog kompleksa, sa šinama koje bi vodile do lansirne rampe. U martu 2014. je planirano da se ovaj proces pokrene nekad tokom 2015. te da se do kraja iste godine počne sa sprovođenjem po dva lansiranja mesečno.[53] Ovaj plan je osujećen eksplozijom rakete u junu 2015. Svi planirani letovi su obustavljeni dok se nije utvrdio uzrok eksplozije, a raketa je ponovo uspešno poletela krajem iste godine. Planira se da se krajem 2016. godine lansira jedna misija svakih dve do tri sedmice.[54]

Lokacije za lansiranje i sletanje[uredi | uredi izvor]

Poletanje RN Falkon 9 v1.1 sa LK40 noseći Dragon ka MSS

Za lansiranje rakete Falkon 9 v1.1, Spejs eks koristi Lansirni kompleks 40 vazduhoplovne baze Kejp Kanaveral, kao i Lansirni kompleks 4 vazduhoplovne baze Vandenberg. Falkon 9 je sa lansirne rampe VB Vandenberg prvi put poleteo na svojoj prvoj misiji, 29. septembra 2013. godine, sa satelitom CASSIOPE koji je uspešno dostavljen u GTO.[55][56]

Pored ovih dveju lokacija, u izgradnji je i dodatni lansirni kompleks u blizini Braunsvila u Teksasu[57] (na samoj granici SAD sa Meksikom), a lansirnu rampu tog kompleksa kompanija Spejs eks koristiće isključivo za lansiranje komercijalnih satelita u orbitu. Ova lokacija izabrana je nakon dugog procenjivanja više lokacija u periodu 2012—2014, a pored izabrane lokacije razmatrana su i mesta u Floridi, Džordžiji i Portoriku.[58][59] Prvo lansiranje sa ove lokacije bilo je zakazano za 2017. godinu, ali je pri nivelisanju terena utvrđeno da je tlo previše meko tako da će biti potrebno obaviti opsežne radove na njegovoj stabilizaciji pre nego što se krene sa izgradnjom lansirne rampe i ostalih postrojenja. Zbog toga će i cena izgradnje biti viša od planirane, a prvo poletanje neće se dogoditi pre 2018. godine.[60][61]

Kompanija Spejs eks je 14. aprila 2014. godine potpisala ugovor o zakupu na period od 20 godina Lansirne rampe 39A svemirskog centra Kenedi na Floridi.[62] Ova lansirna rampa prethodno je korišćena za lansiranje rakete-nosača Saturn V, a kasnije i spejs-šatla. Rampa će se koristiti za lansiranje moćnije verzije rakete Falkon Hevi, kao i za lansiranje rakete Falkon 9 v1.1 FT sa ljudskom posadom. Moguće je da će se rampa koristiti i za lansiranje komercijalnih satelita uz pomoć v1.1 FT kako bi se godišnje postigao dovoljan broj lansiranja. Tokom 2015. sprovedeni su obimni radovi na izgradnji horizontalne zgrade za finalnu montažu, koja će biti jedinstvena u sklopu SC Kenedi jer se sve ostale rakete-nosači sklapaju u vertikalnom položaju.[63][64] Takođe su privedeni kraju i radovi na modifikaciji same lansirne rampe – ugrađeni su novi, moderni instrumenti, a zamenjena je i većina dotrajalih cevi.[65] U februaru 2016. godine Spejs eks je objavio da je Lansirna rampa 39A završena i spremna za upotrebu.[66] Dodatni radovi sprovode se na staroj zgradi za servisiranje rakete na lansirnoj rampi; uklanja se rotirajući segment koji je korišćen za spejs-šatl[67], cevi i električne instalacije biće modernizovane, a izgradiće se još par spratova do visine od 110 metara. Za vojne satelite ARV zahteva vertikalnu integraciju na raketu, tako da će uz zgradu biti dograđen poseban kran koji će satelit u zaštitnom omotaču podizati na vrh uspravljene rakete.[68][69] Pre lansiranja ljudskih posada biće dograđena i takozvana „bela soba” u kojoj će astronauti proći poslednje provere pred ukrcavanje na raketu.[70] Prvo poletanje sa ove lansirne rampe planirano je za 2016. godinu, ali za sada nije poznato da li će to biti Hevi ili v1.1 FT.[66]

Pošto je krajnji cilj kompanije Spejs eks da se prvi stepen rakete Falkon 9 višekratno koristi, ušlo se u proces odabira lokacija na kojima će biti izgrađene zone za prizemljenje (engl. landing zones). Optimalno je da se te zone nalaze što bliže lansirnoj rampi sa koje raketa poleti, odnosno zgradi za finalnu montažu rakete. U slučaju Vazduhoplovne baze Kejp Kanaveral to nije bilo moguće, jer se u neposrednoj blizini nalaze lansirne rampe koje se takođe koriste; međutim, jedna od daljih rampi (Lansirni kompleks 13) bila je van funkcije, tako da se u njenoj okolini mogla izgraditi zona za sletanje. Spejs eks je u februaru 2015. potpisao ugovor o zakupu zemljišta sa ARV.[71][72][73][74][75]

Zona za sletanje 1 na Floridi

Nakon nivelacije zemljišta, izbetonirana je centralna platforma prečnika 86 metara, a u planu je betoniranje još četiri manje platforme oko nje (prečnika 46 metara svaka) kako bi simultano mogla da se prizemlje tri prva stepena rakete Falkon Hevi.[76][77] Pri potpisivanju ugovora o zakupu, lokacija je nazvana Kompleks za prizemljenje 1 (engl. Landing Complex 1),[78] da bi kasnije bila preimenovana u Zona za prizemljenje 1 (engl. Landing Zone 1).[78] Prvo uspešno sletanje prvog stepena rakete Falkon 9 dogodilo se 22. decembra 2015. godine.

Druga zona za prizemljenje gradi se na mestu nekadašnje Lansirne rampe 4W VB Vandenberg, u neposrednoj blizini Lansirne rampe 4A sa koje poleću rakete Falkon 9. Ova lokacija ima dodatnu prednost jer je deo istog Lansirnog kompleksa 4, tako da je na samo par stotina metara od zgrade za finalnu montažu i prvi stepen se po prizemljenju može do nje prevesti relativno brzo. Radovi su započeti rušenjem stare zgrade u septembru 2014. godine,[79] a Spejs eks je potpisao ugovor o zakupu na pet godina u februaru 2015.[80] Prvo prizemljenje na ovoj lokaciji planirano je za 2016. godinu.[81]

Cena po lansiranju[uredi | uredi izvor]

Prema podacima iz novembra 2014. godine, cena lansiranja tereta u orbitu raketom-nosačem Falkon 9 u verziji 1.1 iznosila je 61,2 miliona dolara.[1] Kompanija Spejs eks trudi se da što bolje pozicionira svoje rakete-nosače u sve konkurentnijem međunarodnom tržištu lansiranja komercijalnih satelita.[82]

Misije do Međunarodne svemirske stanice u sklopu ugovora sa Nasom — u koje je uračunata i cena nove kapsule Dragon za svako lansiranje — imaju prosečnu cenu od oko 133 miliona dolara.[83] U ugovoru je dogovoreno prvih 12 lansiranja odjednom, tako da je cena po lansiranju fiksna, bez obzira na to što se od prvog lansiranja prešlo sa upotrebe 1.0 na 1.1 verziju rakete Falkon 9. U ugovoru se navodi da je na stanicu potrebno dostaviti određenu količinu tereta, sa stanice vratiti određenu količinu tereta, a sve to uraditi u sklopu određenog broja lansiranja. Raketa-nosač koja će se za to upotrebiti nije navedena.

Spejs eks je objavio da će zbog troškova osiguranja i uvećanih troškova procesuiranja opreme pred lansiranje, cena kod lansiranja poverljivih vojnih satelita i drugih letelica biti uvećana za 50% u odnosu na standardnu cenu komercijalnih lansiranja, a iznosiće oko 90 miliona dolara, što je opet nekoliko puta jeftinije od 400 miliona dolara koliko vojska i vazduhoplovstvo trenutno plaćaju kompaniji United Launch Alliance za lansiranje raketama Atlas V i Delta IV.[84]

Gven Šotvel je početkom marta 2016. izjavila da bi cena lansiranja sa prethodno korišćenim prvim stepenom bila oko 40 miliona dolara i da očekuje da se broj letova svake godine uvećava za [30—50] %.[85][86]

Lansiranje dodatnog tereta[uredi | uredi izvor]

Spejs eks pruža i usluge lansiranja sekundarnog i tercijarnog tereta, i to uz pomoć adaptera razvijenog kako bi se pri lansiranju velikih mogli lansirati i manji sateliti, ukoliko postoji margina između mase glavnog satelita i nosivosti rakete-nosača. Ovako se mogu lansirati manji sateliti, najčešće oni koji demonstriraju nove tehnologije, ili nanosateliti koje često prave učenici i studenti. Spejs eks je 2011. godine objavio cene lansiranja ovakvih satelita u orbitu, a one se u zavisnosti od mase satelita i ciljane orbite kreću od 200.000 do 9.000.000 dolara.[87]

Istorija lansiranja[uredi | uredi izvor]

Do 11. marta 2017. godine, raketa-nosač Falkon 9 v1.1 imala je 25 uspešnih lansiranja, a ukupno 32 lansiranja porodice Falkon 9 od onog prvog 2010. godine uspešno je dostavilo svoj primarni teret u predviđenu orbitu. Prvo lansiranje značajno poboljšane verzije Falkon 9 v1.1 dogodilo se 29. septembra 2013.[55][88] Tokom ovog lansiranja, veliki broj statističkih podataka počinjao je sa prvi/prva/prvo:[6][89]

Poletanje RN Falkon 9 v1.1 FT sa Lansirnog kompleksa 40 VB Kejp Kanaveral u decembru 2015.
  • prva upotreba unapređenog raketnog motora Merlin 1D, koji proizvodi preko 56% više potiska od prethodne verzije koja je korišćena pri lansiranjima rakete Falkon 9 v1.0
  • prva upotreba značajno dužeg prvog stepena rakete, u kojoj su veći rezervoari koji skladište veće količine goriva neophodne za napajanje moćnijih raketnih motora
  • prvo korišćenje „oktaveb” rasporeda raketnih motora prvog stepena; osam motora je raspoređeno u osmougao po obimu prvog stepena, a deveti motor nalazi se u centru tog osmougla
  • prvo lansiranje sa lansirne rampe vazduhoplovne baze Vandenberg koju je kompanija Spejs eks iznajmila, kao i prvo lansiranje preko Tihog okeana
  • prvo lansiranje rakete-nosača Falkon 9 za privatnog klijenta; sva prethodna lansiranja Falkon 9 rakete bila su ili probni letovi ili letovi iz ugovora za Nasu, u sklopu kojih je kapsula Dragon dostavljala opremu i zalihe na Međunarodnu svemirsku stanicu; kompanija Spejs eks je prethodno dostavljala satelite u orbitu za privatne klijente ali raketama Falkon 1
  • prvi let rakete Falkon 9 sa zaštitnim omotačem satelita, čime se uvećava rizik pri lansiranju jer je to još jedna stavka koja može zakazati

Agencija Nasa je polovinom maja 2015. godine objavila da je Falkon 9 v1.1 raketa sertifikovana za lansiranje skoro svih svemirskih letelica. U saopštenju se navodi da je ova raketa svrstana u „Kategoriju 2”, što znači da će moći da lansira sve letelice za istraživanje Zemlje iz orbite, kao i misije za istraživanje dubokog svemira, svemirske teleskope i druge misije osim onih najskupljih. Za lansiranje tzv. Flagship misija Nasa zahteva „Kategoriju 3”, koju za sada poseduju samo RN Atlas V, Delta II i Pegaz XL.[90]

Krajem 2015. godine u upotrebu je ušla nova verzija rakete sa oznakom v1.1 FT, koja je donela mnoga poboljšanja te ukupno povećanje performansi rakete od oko 33%. Američko ratno vazduhoplovstvo sertifikovalo je ovu verziju rakete za lansiranje vojnih satelita.[91]

U tabeli ispod navedena su sva lansiranja rakete-nosača Falkon 9 u verzijama -1.1 i 1.1 FT.

LEGENDA:      Uspeh     Neuspeh     Planirano
№ Datum i vreme (UTC) Tip Lansirni kompleks Teret Orbita Klijent Ishod
Misija Sletanje
01 29. septembar 2013. u 16.00[92] v1.1[93] VBV LK4 CASSIOPE[94][95] Polarna orbita Kanada MDA Corp Uspeh[92] Na vodu
Neuspeh
Komercijalna misija i prvi let rakete u NZO u verziji Falkon 9 v1.1, sa uvećanim kapacitetom od preko 13 tona.[96] Nakon odvajanja prvog stepena, kompanija Spejs eks je pokušala da kontrolisano vrati taj stepen rakete kroz atmosferu i sprovede „meko sletanje” na vodenu površinu (Atlantski okean).[15] Pri povratku kroz atmosferu dobijena je telemetrija sa rakete, ali kako se ona približavala površini okeana — sve gušća atmosfera uslovila je da se raketa počne nekontrolisano okretati. Raketni motor je ostao bez goriva boreći se da stabilizuje raketu, nakon čega je prvi stepen pao u okean i eksplodirao.[92] [Jutjub: video]
02 3. decembar 2013. u 22.41[97] v1.1 KK LK40 SES-8[98][99] GTO Luksemburg SES S.A. Uspeh[100] Nije pokušano
Prvo lansiranje rakete-nosača Falkon 9 u GTO.[98] Došlo je do požara na strukturi „oktaveb” prvog stepena rakete.[101] [Jutjub: video]
03 6. januar 2014. u 22.06[102] v1.1 KK LK40 Thaicom 6 GTO Tajland Thaicom Uspeh[103] Nije pokušano
Drugo lansiranje rakete Falkon 9 u GTO. Američko ratno vazduhoplovstvo je kasnije preuzelo podatke o lansiranju za analizu u sklopu programa sertifikacije rakete Falkon 9 za lansiranje poverljivih špijunskih satelita i drugih letelica za Vladu SAD. Utvrđeno je da je pri ovom lansiranju „u rezervoaru drugog stepena ostalo premalo goriva nakon drugog paljenja motora”.[101] [Jutjub: video]
04 18. april 2014. u 19.25[104] v1.1 KK LK40 SpaceX CRS-3[94][105][106] NZO Sjedinjene Američke Države Nasa Uspeh Na vodu
Uspeh
Prvi stepen rakete se po odvajanju kontrolisano vratio u atmosferu i meko sleteo na površinu okeana. To je ujedno i prvo meko sletanje u istoriji stepena rakete sa raketnim motorima na tečno gorivo.[107][108] Ovo je prvo lansiranje u kom su korišćene četiri noge u podnožju prvog stepena, koje će kasnije biti korišćene za sletanje rakete na kopno, kao i prva misija kapsule Dragon na novoj verziji rakete-nosača 1.1. [Jutjub: video]
05 14. jul 2014. u 15.15 v1.1 KK LK40 OG2 misija 1 • 6 Orbcomm-OG2 satelita NZO Sjedinjene Američke Države Orbcomm Uspeh[109] Na vodu
Uspeh
Drugi let sa nogama za prizemljenje. Prvi stepen je po odvajanju od drugog stepena uspešno sproveo prelazak iz hipersoničnih brzina u gornjoj atmosferi i ulazak u donje slojeve atmosfere; zatim se motor ponovo upalio i dodatno usporio stepen, četiri noge su se desetak sekundi pred sletanje uspešno otvorile, a zatim se raketa bez problema spustila na površinu okeana. Nakon toga se — po planu — ceo stepen prevrnuo u okean, ali je od siline udarca i visokih talasa došlo do proboja rezervoara koji su se zatim napunili vodom; stepen je potonuo. Test je ipak proglašen uspešnim jer je prikupljena velika količina podataka.[110] [Jutjub: video]
06 5. avgust 2014. u 08.00 v1.1 KK LK40 AsiaSat 8[111][112][113] GTO Hongkong AsiaSat Uspeh[114] Nije pokušano
[Jutjub: video]
07 7. septembar 2014. u 05.00 v1.1 KK LK40 AsiaSat 6[111][112][115] GTO Hongkong AsiaSat Uspeh[5] Nije pokušano
[Jutjub: video]
08 21. septembar 2014. u 05.52[116][117] v1.1 KK LK40 SpaceX CRS-4[94][106] NZO Sjedinjene Američke Države Nasa Uspeh[118] Na vodu
Uspeh
[Jutjub: video]
09 10. januar 2015. u 09.47[119] v1.1 KK LK40 SpaceX CRS-5[111] NZO Sjedinjene Američke Države Nasa Uspeh[120] ASDS
Neuspeh
Nakon odvajanja prvog stepena rakete, kompanija Spejs eks je pokušala da ga navede da sleti na plutajuću platformu dimenzija 90 m × 50 m, a koja je dobila naziv autonomous spaceport drone ship. Mnogi ciljevi testa su ostvareni, među kojima je i navođenje stepena rakete da sleti na relativno malu platformu u određenom delu Atlantika, a prikupljena je i velika količina telemetrije od upotrebe (po prvi put) „peraja” za stabilizaciju stepena pri kretanju kroz atmosferu i precizno sletanje. Međutim, samo nekoliko sekundi pred sletanje, sistem za kontrolu ovih peraja ostao je bez hidrauličke tečnosti i ona su prestala da rade, a raketa se zanela; raketni motor je pokušao da kompenzuje naglo naginjanje, ali bezuspešno. Dno stepena (gde su smešteni raketni motori) jako je udario o površinu platforme pod uglom od oko 45°, a od siline udarca raketa je odskočila i u plamenu pala u vodu. Spejs eks trenutno radi na analizi podataka, a već pri sledećem lansiranju količina hidrauličke tečnosti biće uvećana za 50%.[121] [Jutjub: video]
10 11. februar 2015. u 23.03[122][123][124] v1.1 KK LK40 DSCOVR[125] L1 Sjedinjene Američke Države ARV / Nasa / NOAA Uspeh Na vodu
Uspeh
Prvo lansiranje RN Falkon 9 u visoku orbitu koja je nekoliko puta udaljenija od orbite Meseca. Lansiranje je odlagano nekoliko puta: 8. februara je odloženo zbog kvara na jednom od radara ARV koji prima telemetriju sa rakete-nosača tokom leta,[126][127][128] 9. februar je preskočen zbog loše vremenske prognoze, a 10. je lansiranje odloženo zbog jakih vetrova na velikim visinama koji su prekoračili kriterijume opterećenja rakete.[129][130][131] Lansiranje se konačno izvelo 11. februara u 23.03.32,287 UTC.[132][133][134][135][136] Drugi stepen rakete imao je dva paljenja za ovo lansiranje — prvo u trajanju od 5 minuta i 49 sekundi dostavilo je satelit u privremenu nisku Zemljinu orbitu, a zatim se nakon 21 minuta ponovo upalio motor za još jedno sagorevanje od 58 sekundi kako bi se satelit dostavio u konačnu orbitu. Planirano je da prvi stepen rakete po odvajanju sleti na autonomni brod za sletanje raketa-nosača,[110][137] ali je vreme na Atlantiku bilo veoma loše (talasi su bili visine 10 metara)[138] tako da je kompanija Spejs eks odlučila da brod vrati u luku kako ne bi došlo do oštećenja.[139][140] Međutim, kontrolori su ipak rizikovali kako bi prvi stepen i pored toga pokušao da sleti na zadato mesto u okeanu.[141] Sve faze povratka su bile uspešne; stepen je sleteo na vodu manje od 10 metara od zadate mete, a brzina spuštanja je bila nominalna, što znači da je brod bio tu — sletanje bi verovatno bilo uspešno.[142][143] Ilon Mask se našalio rekavši da će „... brod za sletanje biti nadograđen po povratku u luku kako bi mogao da izdrži sve vremenske uslove; možda mu ugradimo i jedan Merlin raketni motor za svaki slučaj”.[144] [Jutjub: video 1; video 2]
11 2. mart 2015. u 03.50 v1.1 KK LK40 ABS 3A, Eutelsat 115 West B[111] GTO Bermudi Asia Broadcast Satellite,
Francuska Eutelsat 		Uspeh Nije pokušano
Prvo lansiranje „steka” od dva satelita kompanije Boing, koji je namenski projektovan tako da se iskoristi niska cena lansiranja RN Falkon 9.[145][146] Raketa je 25. februara uspešno sprovela statično paljenje motora na par sekundi kako bi se testirali svi sistemi. Test je proglašen uspešnim.[147][148] Raketa je uspešno poletela sa lansirne rampe na samom početku lansirnog okvira (prozora), u 22.50 po lokalnom vremenu. Prvi stepen rakete za ovo lansiranje nije bio opremljen nogama za sletanje, zato što su sateliti imali veliku masu pa je sve gorivo moralo da se iskoristi i nije bilo moguće vratiti stepen kroz atmosferu i kontrolisano ga spustiti na autonomni brod za sletanje raketa-nosača. Nakon skoro tri minuta leta, prvi stepen se odvojio, a drugi započeo prvo sagorevanje u trajanju od 6 minuta, nakon čega je dostignuta „parking orbita”. Zatim je drugi stepen plutao bez pogona oko 17 minuta, a onda je motor upaljen još jednom u trajanju od oko 60 sekundi kako bi se dostigla konačna orbita. Prvi satelit oslobođen je 30 minuta od poletanja, dok je drugi oslobođen 5 minuta kasnije.[149][150][151][152] [Jutjub: video]
12 14. april 2015. u 20.10 v1.1 KK LK40 SpaceX CRS-6 NZO Sjedinjene Američke Države Nasa Uspeh ASDS
Neuspeh
Letelica Dragon uspešno dostavljena u NZO. Prvi stepen rakete pravilno je naveden na sletanje na platformu za sletanje u Atlantskom okeanu, ali se nakon prizemljenja prevrnuo i zapalio.[153][154] Smatra se da je razlog tome spora reakcija upravljačkog mehanizma raketnog motora, koji nije uspeo dovoljno brzo da koriguje zanošenje rakete u poslednjih par sekundi sletanja. Inženjeri se nadaju da će nakon detaljnog pregleda telemetrije ustanoviti problem i pronaći rešenje da sledeći pokušaj bude potpuno uspešan.[155][156][157][158][159] [Jutjub: video; sletanje na ASDS]
13 27. april 2015.[160] u 23.03 v1.1 KK LK40 TurkmenSat 1[161] • TurkmenAlem 520E GTO Turkmenistan Turkmenistanska nacionalna svemirska agencija Uspeh Nije pokušano
Zbog mase satelita, prvi stepen rakete bio je potrošan.[162] Ovo je prvi turkmenistanski satelit.[163][164] [Jutjub: video]
14 28. jun 2015. u 14.21[165][166] v1.1 KK LK40 SpaceX CRS-7 NZO Sjedinjene Američke Države Nasa Neuspeh Nije pokušano
Snimak eksplozije
Eksplozija 139 sekundi po poletanju sa lansirne rampe. Na snimku iz više uglova vidi se da je došlo do manje eksplozije na drugom stepenu rakete, a nakon nekoliko sekundi eksplodirala je cela raketa. Ilon Mask je potvrdio na svom Tviter nalogu da je uzrok eksplozije verovatno rezervoar za tečni kiseonik na kom je detektovano naglo povećanje pritiska.[167][168][168][169] Inženjeri kompanije Spejs eks zajedno su sa svojim kolegama iz Nase pregledali telemetriju koju je raketa slala i utvrdili verovatan uzrok nesreće — jedan od podupirača rezervoara sa helijumom drugog stepena rakete je pukao i probušio rezervoar, a tada je došlo do naglog povećanja pritiska i eksplozije.[170] U eksploziji je izgubljeno dosta komponenti i namirnica namenjenih Međunarodnoj svemirskoj stanici, među kojima se ističu „međunarodni adapter za spajanje” (engl. International Docking Adapter), jedno novo američko odelo za izlazak u otvoreni svemir, veliki broj naučnih eksperimenata kao i namirnica za posadu MSS.[171][172]
15 22. decembar 2015. u 01.29[173] v1.1 FT KK LK40 11 OG2 Orbcomm satelita[174] NZO Sjedinjene Američke Države Orbcomm Uspeh Na kopno
Uspeh
Uspešno sletanje
Prvo lansiranje nove verzije rakete sa 30% većim performansama. Kompanija Orbcomm prvo je pristala da njeni sateliti polete na trećem letu nove verzije, ali su pomereni za prvo lansiranje u oktobru 2015. godine.

Spejs eks je podneo Američkoj federalnoj upravi za avijaciju zahtev za sletanje prvog stepena rakete na unapred pripremljenu lokaciju nedaleko od lansirne rampe.[175] Taj zahtev je odobren, a nakon uspešnog lansiranja i prvi stepen rakete se uspešno prizemljio u centar predviđenog mesta za sletanje.

Time je Spejs eks postala prva kompanija koja je po lansiranju uspešno prizemljila stepen orbitalne rakete-nosača.[176][177][178] [Jutjub: video i snimak sa drona]

16 17. januar 2016. u 18.42.18[179] v1.1 VBV LK4 Jason-3 HSO Sjedinjene Američke Države Nasa / NOAA,
Francuska FSA 		Uspeh ASDS
Neuspeh
Lansiranje je odloženo s kraja jula 2015. zbog kontaminacije jedne od četiri mlaznice reaktivnog pogona satelita,[180] a zatim je ponovo odloženo za početak 2016. zbog eksplozije rakete pri lansiranju u junu 2015. (poslednji let verzije 1.1). Po odvajanju od drugog stepena, prvi stepen rakete se okrenuo i uputio ka platformi koja se nalazila u Pacifiku. Navođenje je odrađeno tačno po planu, a raketa se pored izuzetno teških vremenskih uslova (talasi preko 4 metra) meko spustila samo 1,3 metra od centra platforme. Međutim, jedna od četiri noge za sletanje se nije zaključala u otvoreni položaj, tako da se stepen nakon sletanja prevrnuo na stranu i eksplodirao.[181] Kao mogući razlog za kvar na nozi za sletanje Ilon Mask je naveo led — u okolini lansirne rame bila je velika magla koja se kondenzovala i tako je došlo do akumuliranja leda na sistemu za otvaranje noge.[182] Ipak, primarni zadatak misije uspešno je obavljen (satelit Džejson 3 uspešno je postavljen u orbitu), a inženjeri su zadovoljni što je navođenje prvog stepena bilo skoro savršeno.[183][184] [Jutjub: video i sletanje na ASDS]
17 4. mart 2016. u 23.35[185][186][187][188] v1.1 FT KK LK40 SES–9 GTO Luksemburg SES World Skies[189] Uspeh ASDS
Neuspeh
Drugo lansiranje nove unapređene verzije rakete, prvo u geostacionarnu orbitu. Lansiranje je odlagano više puta od leta 2015. godine. Nekoliko sedmica pred lansiranje objavljeno je da kompanija Spejs eks pri ovom lansiranju neće pokušati da spusti prvi stepen rakete na ASDS.[190] Raketa je transportovana do lansirne rampe 21. februara, a dan kasnije uspešno je sprovedeno statičko paljenje motora. Tom prilikom objavljeno je da će se ipak pokušati sa sletanjem prvog stepena na ASDS, koji će biti stacioniran 650 kilometara od lansirne rampe, uprkos tome što su šanse za uspeh znatno umanjene kako će prvi stepen rakete dostići veću brzinu od planirane da bi se satelit dostavio što bliže ciljanoj orbiti.[191][192] Poletanje je nekoliko puta odlagano — u prva dva navrata zbog problema sa točenjem tečnog kiseonika[193][194]; treći put zbog broda koji je greškom uplovio u sigurnosnu zonu u Atlantskom okeanu, međutim ovom prilikom poletanje je samo odloženo oko sat vremena kada se sa odbrojavanjem stiglo do nule, ali je računar rakete otkazao poletanje jer je potisak motora bio niži od nomilanog[195]; nakon toga poletanje je otkazano zbog jakog vetra na visini između 10 i 15 kilometara gde raketa prolazi kroz najveći aerodinamički pritisak.[196]
Pokušaj spuštanja prvog stepena na ASDS nije uspeo, ali je uprkos izuzetno velikoj brzini stepen preživeo povratak kroz atmosferu i pogodio platformu; zbog manjka goriva kretao se prevelikom brzinom usled čega je eksplodirao.[197] Inženjeri su ipak zadovoljni jer se pokazalo da konstrukcija prvog stepena može podneti velika naprezanja za koja izvorno nije dizajnirana. Drugi stepen rakete uspešno je sproveo dva paljenja i dostavio satelit SES–9 u orbitu sa apogejom od 40.658 kilometara[198][199], tako da je raketa prevazišla očekivanja inženjera.[200] [Jutjub: video]
18 8. april 2016. u 20.43[201][202] v1.1 FT KK LK40 SpaceX CRS-8 NZO Sjedinjene Američke Države Nasa Uspeh ASDS
Uspeh
Uspešno sletanje
Letelica Dragon na MSS dostavila ukupno 3.136 kilograma namirnica i opreme, među kojom je i eksperimentalni modul na naduvavanje BEAM.[203] Ovaj modul mase 1.413 kg je tokom lansiranja bio skladišten u prtljažniku Dragona, a po dolasku na MSS ugrađen je na zadnji otvor modula Trenkviliti gde je naduvan i proći će kroz niz ispitivanja tokom najmanje dve godine.[204]
Prvi stepen rakete 9 minuta i 10 sekundi po poletanju uspešno sleteo na autonomni brod za sletanje raketa-nosača u Atlantskom okeanu.[205] Četiri dana kasnije tegljač Elizabeta III uplovio je sa ASDS u luku Kanaveral[206], gde je velikim kranom prvi stepen rakete sa palube prebačen na kopno[207], a zatim su sa stepena uklonjene noge, spušten je u horizontalan položaj i kamionom prevezen do hangara lansirne rampe 39A gde će biti detaljno ispitan.[208]
[Jutjub: video i sletanje na ASDS]
19 6. maj 2016. u 05.21 v1.1 FT KK LK40 JCSAT-14 GTO Japan JSAT Corporation Uspeh ASDS
Uspeh
Satelit uspešno dostavljen u preliminarnu transfernu orbitu oko 35 minuta po poletanju. Prvi stepen rakete se po odvajanju od drugog stepena balističkom trajektorijom uputio ka autonomnom brodu za sletanje raketa-nosača „Naravno da te i dalje volim”, koji je za ovu misiju bio lociran oko 650 kilometara od istočne obale Floride, u Atlantskom okeanu. Za sletanje su morala da se upale tri umesto jednog raketnog motora kako bi se ostvarilo što veće usporenje i smanjili gravitacioni gubici. Ovo je bilo drugo uspešno sletanje na ASDS i prvo za misije koje su ciljale visoku orbitu (geostacionarnu).[209][210]
[Jutjub: video i sletanje na ASDS]
20 27. maj 2016. u 21.39 v1.1 FT KK LK40 Thaicom 8[211] GTO Tajland Thaicom Uspeh ASDS
Uspeh
Satelit mase 3.025 kilograma uspešno dostavljen u supersinhronu transfernu orbitu sa apogejom od preko 90.000 kilometara, odakle će uz pomoć sopstvenog pogona doći do konačne geosinhrone orbite.[212] Sletanje prvog stepena na ASDS bilo je „tvrdo”, odnosno sa većom brzinom od nominalne. Udarac je ublažilo aluminijumsko saće koje se nalazi u svakoj od četiri noge za sletanje, koje je dizajnirano namenski da ublaži udarac pri tvrdom sletanju. Zbog toga je raketa bila nakrenuta sve dok nije stigla u luku, nakon čega je uspešno stavljena na kamion i prevezena do hangara.
[Jutjub: video i sletanje na ASDS]
21 15. jun 2016. u 14.29 v1.1 FT KK LK40 ABS-2A, Eutelsat 117 West B GTO Bermudi Asia Broadcast Satellite,
Francuska Eutelsat 		Uspeh ASDS
Neuspeh
U geosinhronu transfernu orbitu dostavljena dva satelita. Ukupna masa satelita bila je oko 4.200 kilograma. Prvi stepen rakete sleteo na ASDS, ali je nakon toga eksplodirao. Prema prikupljenim podacima, jedan od tri motora koji su upaljeni za sletanje nije radio sa maksimalnim potiskom,[213] ali je razlog za tvrdo sletanje najverovatnije manjak oksidansa. Zbog prestanka dotoka tečnog kiseonika motori su se ugasili pre vremena pa je raketa udarila u palubu, pri čemu su stradali motori i napukao je rezervoar kerozina, pa je nedugo zatim došlo i do eksplozije.[214]
[Jutjub: video]
22 18. jul 2016. u 04.45 v1.1 FT KK LK40 SpaceX CRS-9[215] NZO Sjedinjene Američke Države Nasa Uspeh Na kopno
Uspeh
Među opremom koju je letelica Dragon dostavila[216] na MSS je i novi adapter za pristajanje kao zamenu za postojeći korišćen za spejs-šatl, koji će se koristiti za pristajanje novih komercijalnih svemirskih kapsula sa ljudskom posadom (Dragon V2 i CST-100).[217] Prvi stepen rakete prizemljio se nedaleko od lansirne rampe sa koje je raketa poletela.[218][219]
[Jutjub: video i sletanje na kopno]
23 14. avgust 2016. u 05.26 v1.1 FT KK LK40 JCSAT-16[220] GTO Japan JSAT Corporation Uspeh ASDS
Uspeh
Satelit uspešno dostavljen u geosinhronu transfernu orbitu. Prvi stepen uspešno sleteo na ASDS. Za razliku od nekih prethodnih lansiranja u GTO, pri sletanju je korišćen samo jedan motor; ovaj pristup zahteva više goriva, ali je veća mogućnost kontrole stepena.[221]
[Jutjub: video]
24 3. septembar 2016. v1.1 FT KK LK40 Amos-6 GTO Izrael Spacecom Neuspeh Nije pokušano
Raketa eksplodirala na lansirnoj rampi neposredno pred statičko paljenje motora.[222] Nakon višemesečne istrage u koju su bili uključeni eksperti iz agencije NASA i Američkog ratnog vazduhoplovstva utvrđeno je da je uzrok eksplozije najverovatnije stvaranje čvrstog kiseonika u okolini boca sa helijumom unutar rezervoara drugog stepena rakete zbog velike razlike u temperaturi. Između boce sa helijumom i kiseonika u čvrstom stanju došlo je do trenja koje je postalo izvor toplote a nedugo zatim i nagle eksplozije. Kompanija je sprovela niz testova u svom postrojenju u Teksasu i pronašla novi metod točenja goriva kako bi se ovaj problem ponovio, a objavljeno je i da će se boce sa helijumom u budućnosti redizajnirati kako bi se rizik dodatno umanjio.[223]
[Jutjub: video]
25 14. januar 2017. u 17.54 v1.1 FT VBV LK4 Iridium NEXT[224][225]
(1. lansiranje) 		NZO Sjedinjene Američke Države Iridium Communications Uspeh ASDS
Uspeh
Prvo lansiranje nakon eksplozije u septembru 2016. Svih deset satelita uspešno dostavljeno u orbitu, a prvi stepen raketu uspešno je sleteo na ASDS u Tihom okeanu nekoliko stotina kilometara od lansirne rampe u Kaliforniji.[226][227]
[Jutjub: video]
26 19. februar 2017. u 14.39 v1.1 FT SCK LK39A SpaceX CRS-10 NZO Sjedinjene Američke Države Nasa Uspeh Uspeh
Na kopno
Dragon je na Međunarodnu svemirsku stanicu uspešno dostavio instrumente za nadgledanje Zemlje SAGE III i LIS (енгл. Lightning Imaging Sensor).
27 krajem februara 2017. v1.1 FT SCK LK39A Echostar 23 GTO Sjedinjene Američke Države Echostar Uspeh Bez pokušaja
Zbog mase satelita raketa je letela u potrošnoj konfiguraciji.
27. mart 2017. u 20.58 v1.1 FT SCK LK39A SES–10[228] GTO Luksemburg SES World Skies Planirano Planirano
ASDS
Koristiće prvi stepen rakete koji je prethodno korišćen za lansiranje misije CRS-8.
2017. v1.1 FT VBV LK4 FormoSat-5,[229][230][231]
SHERPA 		HSO Republika Kina NSPO,
Sjedinjene Američke Države Spaceflight Industries 		Planirano Planirano
FormoSat-5 je satelit za nadgledanje Zemlje Tajvanske svemirske agencije.
2017. v1.1 FT KK LK40 ili
SCK LK39A 		SES–11[232] GTO Luksemburg SES World Skies Planirano Planirano
2017. v1.1 FT KK LK40 Koreasat 5A[233] GTO Južna Koreja KT Corporation Planirano Planirano
april 2017. v1.1 FT VBV LK4 Iridium NEXT
(2. lansiranje) 		NZO Sjedinjene Američke Države Iridium Communications Planirano Planirano
Svako lansiranje za kompaniju Iridium Communications u orbitu će dostaviti 10 satelita, a planirano je da se do kraja 2017. kompletira mreža od 72 satelita u NZO.[234]
2017. v1.1 FT SCK LK39A SpaceX CRS-11 NZO Sjedinjene Američke Države Nasa Planirano Planirano
Na kopno
Dragon će na Međunarodnu svemirsku stanicu dostaviti naučni eksperiment NICER za izučavanje neutronskih zvezda, kao i još dva za sada nepoznata instrumenta.[235]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Fotografije[uredi | uredi izvor]

  • Transport do lansirne rampe
    Transport do lansirne rampe
  • Poletanje
    Poletanje
  • Pogled sa kamere drugog stepena
    Pogled sa kamere drugog stepena
  • Prvi stepen nakon sletanja
    Prvi stepen nakon sletanja

Videa[uredi | uredi izvor]

  • Prvo lansiranje verzije 1.1
  • Povratak prvog stepena
  • Eksplozija u junu 2015.
  • Prvo uspešno sletanje na kopno

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Capabilities & Services”. SpaceX. Arhivirano iz originala 07. 10. 2013. g. Pristupljeno 28. 9. 2013. 
  2. ^ a b v g d „Falcon 9”. SpaceX. Arhivirano iz originala 01. 05. 2013. g. Pristupljeno 28. 9. 2013. 
  3. ^ „Falcon 9 FT (Falcon 9 v1.2)”. Spaceflight101.com. Pristupljeno 22. 12. 2015. 
  4. ^ Foust, Jeff. „SpaceX seeks to accelerate Falcon 9 production and launch rates this year”. Spacenews.com. Pristupljeno 5. 2. 2016. 
  5. ^ a b Wall, Mike (7. 9. 2014). „Dazzling SpaceX Nighttime Launch Sends AsiaSat 6 Satellite Into Orbit”. SPACE.com. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  6. ^ a b Graham, Will. „SpaceX successfully launches debut Falcon 9 v1.1”. NASASpaceFlight. Pristupljeno 29. 9. 2013. 
  7. ^ Graham, William. „Final SpaceX Falcon 9 v1.1 successfully launches Jason-3”. NASASpaceFlight. Pristupljeno 23. 1. 2016. 
  8. ^ „Falcon 9”. SpaceX. Arhivirano iz originala 1. 5. 2013. g. Pristupljeno 29. 9. 2013. 
  9. ^ „SpaceX Falcon 9 rocket launch in California”. CBS News. Arhivirano iz originala 02. 10. 2013. g. Pristupljeno 29. 9. 2013. 
  10. ^ a b v g Klotz, Irene (6. 9. 2013). „Musk Says SpaceX Being "Extremely Paranoid" as It Readies for Falcon 9's California Debut”. Space News. Arhivirano iz originala 22. 09. 2013. g. Pristupljeno 13. 9. 2013. 
  11. ^ „Falcon 9's commercial promise to be tested in 2013”. Spaceflight Now. Pristupljeno 17. 11. 2012. 
  12. ^ „Capabilities & Services”. SpaceX. 2013. Arhivirano iz originala 07. 10. 2013. g. Pristupljeno 9. 9. 2013. 
  13. ^ a b „Octaweb”. SpaceX. 29. 7. 2013. Arhivirano iz originala 24. 05. 2015. g. Pristupljeno 30. 7. 2013. „The Octaweb structure of the nine Merlin engines improves upon the former 3x3 engine arrangement. The Octaweb is a metal structure that supports eight engines surrounding a center engine at the base of the launch vehicle. This structure simplifies the design and assembly of the engine section, streamlining our manufacturing process.” 
  14. ^ a b „Landing Legs”. SpaceX. 29. 7. 2013. Arhivirano iz originala 20. 05. 2015. g. Pristupljeno 30. 7. 2013. „The Falcon 9 first stage carries landing legs which will deploy after stage separation and allow for the rocket’s soft return to Earth. The four legs are made of state-of-the-art carbon fiber with aluminum honeycomb. Placed symmetrically around the base of the rocket, they stow along the side of the vehicle during liftoff and later extend outward and down for landing.” 
  15. ^ a b v Lindsey, Clark (28. 3. 2013). „SpaceX moving quickly towards fly-back first stage”. NewSpace Watch. Arhivirano iz originala 16. 04. 2013. g. Pristupljeno 29. 3. 2013. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  16. ^ a b Messier, Doug (28. 3. 2013). „Dragon Post-Mission Press Conference Notes”. Parabolic Arc. Pristupljeno 30. 3. 2013. „Q. What is strategy on booster recover? Musk: Initial recovery test will be a water landing. First stage continue in ballistic arc and execute a velocity reduction burn before it enters atmosphere to lessen impact. Right before splashdown, will light up the engine again. Emphasizes that we don’t expect success in the first several attempts. Hopefully next year with more experience and data, we should be able to return the first stage to the launch site and do a propulsion landing on land using legs. Q. Is there a flight identified for return to launch site of the booster? Musk: No. Will probably be the middle of next year.” 
  17. ^ a b Svitak, Amy (24. 11. 2013). „Musk: Falcon 9 Will Capture Market Share”. Aviation Week. Arhivirano iz originala 28. 11. 2013. g. Pristupljeno 2. 12. 2013. „SpaceX is currently producing one vehicle per month, but that number is expected to increase to '18 per year in the next couple of quarters.' By the end of 2014, she says SpaceX will produce 24 launch vehicles per year.” 
  18. ^ „The Annual Compendium of Commercial Space Transportation: 2012” (PDF). Federal Aviation Administration. februar 2013. Pristupljeno 17. 2. 2013. 
  19. ^ Clark, Stephen (18. 5. 2012). „Q&A with SpaceX founder and chief designer Elon Musk”. SpaceFlightNow. Pristupljeno 5. 3. 2013. 
  20. ^ „SpaceX Test-fires Upgraded Falcon 9 Core for Three Minutes”. Space News. Arhivirano iz originala 13. 08. 2013. g. Pristupljeno 11. 8. 2013. 
  21. ^ Bergin, Chris (20. 6. 2013). „Reducing risk via ground testing is a recipe for SpaceX success”. NASASpaceFlight (not affiliated with NASA). Pristupljeno 21. 6. 2013. 
  22. ^ „Falcon 9”. SpaceX. Arhivirano iz originala 01. 05. 2013. g. Pristupljeno 2. 8. 2013. 
  23. ^ „SpaceX's reusable rocket testbed takes first hop”. 24. 9. 2012. Pristupljeno 7. 11. 2012. 
  24. ^ „Mission Status Center” (2. 6. 2010, 19:05 GMT). SpaceflightNow. Pristupljeno 2. 6. 2010. »The flanges will link the rocket with ground storage tanks containing liquid oxygen, kerosene fuel, helium, gaserous nitrogen and the first stage ignitor source called triethylaluminum-triethylborane, better known as TEA-TAB.«
  25. ^ a b v „Falcon 9 Overview”. SpaceX. 8. 5. 2010. Arhivirano iz originala 01. 05. 2013. g. Pristupljeno 19. 01. 2015. 
  26. ^ „Behind the Scenes With the World's Most Ambitious Rocket Makers” (1. 9. 2009). Popular Mechanics. Pristupljeno 11. 12. 2012. »It is the first since the Saturn series from the Apollo program to incorporate engine-out capability—that is, one or more engines can fail and the rocket will still make it to orbit.«
  27. ^ a b Mangels, John (25. 5. 2013). „NASA's Plum Brook Station tests rocket fairing for SpaceX”. Cleveland Plain Dealer. Pristupljeno 27. 5. 2013. 
  28. ^ „Video: Falcon 9 nose shroud falls back to Earth”. spaceflightnow.com. Pristupljeno 8. 6. 2015. 
  29. ^ Svitak, Amy (18. 11. 2012). „Dragon's "Radiation-Tolerant" Design”. Aviation Week. Arhivirano iz originala 03. 12. 2013. g. Pristupljeno 22. 11. 2012. 
  30. ^ Svitak, Amy (5. 3. 2013). „Falcon 9 Performance: Mid-size GEO?”. Aviation Week. Arhivirano iz originala 10. 03. 2014. g. Pristupljeno 9. 3. 2013. „Falcon 9 will do satellites up to roughly 3.5 tonnes, with full reusability of the boost stage, and Falcon Heavy will do satellites up to 7 tonnes with full reusability of the all three boost stages," [Musk] said, referring to the three Falcon 9 booster cores that will comprise the Falcon Heavy's first stage. He also said Falcon Heavy could double its payload performance to GTO "if, for example, we went expendable on the center core.” 
  31. ^ Bergin, Chris (9. 9. 2015). „Full Thrust Falcon 9 stage undergoing testing at McGregor”. NASASpaceFlight. Pristupljeno 18. 9. 2015. 
  32. ^ Svitak, Amy (17. 3. 2015). „SpaceX's New Spin on Falcon 9”. Aviation Week. Aviation Week Network. Pristupljeno 24. 10. 2015. 
  33. ^ de Selding, Peter B. (20. 3. 2015). „SpaceX Aims To Debut New Version of Falcon 9 this Summer”. Space News. Pristupljeno 23. 3. 2015. 
  34. ^ „Thomas Mueller's answer to Is SpaceX's Merlin 1D's thrust-to-weight ratio of 150+ believable? – Quora”. www.quora.com. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  35. ^ a b „Falcon 9 Launch Vehicle Payload User's Guide” (PDF). SpaceX. 21. 10. 2015. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 03. 2017. g. Pristupljeno 29. 11. 2015. 
  36. ^ „Elon Musk on Twitter”. Twitter. Pristupljeno 19. 12. 2015. „−340 F in this case. Deep cryo increases density and amplifies rocket performance. First time anyone has gone this low for O2; yes, from 70 F to 20 F” 
  37. ^ Foust, Jeff (15. 9. 2015). „SES Betting on SpaceX, Falcon 9 Upgrade as Debut Approaches”. Space News. Pristupljeno 19. 9. 2015. 
  38. ^ „Upgraded Falcon 9 First-Stage Static Fire | 9/21/15”. Youtube. Google. 24. 9. 2015. Pristupljeno 25. 9. 2015. „First static fire of the upgraded Falcon 9's first stage with densified propellant.” 
  39. ^ Clark, Stephen (25. 9. 2015). „First static fire completed on upgraded Falcon 9”. Spaceflight Now. Pristupljeno 25. 9. 2015. 
  40. ^ Graham, William (21. 12. 2015). „SpaceX returns to flight with OG2, nails historic core return”. NASASpaceFlight. Pristupljeno 22. 12. 2015. 
  41. ^ SpaceX. „Sunrise this morning at Cape Canaveral”. Twitter. Pristupljeno 25. 1. 2016. 
  42. ^ Mask, Elon. „Falcon 9 back in the hangar”. Twitter. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  43. ^ Clark, Stephen. „What's next for SpaceX's recovered Falcon 9 booster?”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  44. ^ Foust, Jeff (4. 1. 2016). „SpaceX Reports No Damage to Falcon 9 First Stage After Landing”. Spacenews.com. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  45. ^ Bergin, Chris (16. 1. 2016). „SpaceX fire up returned Falcon 9 first stage at SLC-40”. Nasaspaceflight. Pristupljeno 23. 2. 2016. „Conducted hold-down firing of returned Falcon rocket. Data looks good overall, but engine 9 showed thrust fluctuations. Maybe some debris ingestion. Engine data looks ok. Will borescope tonight. This is one of the outer engines.” 
  46. ^ Elon Musk speaks at the Hyperloop Pod Award Ceremony. YouTube. 31. 1. 2016. Pristupljeno 24. 2. 2016. 
  47. ^ Gebhardt, Chris (3. 5. 2016). „SpaceX looks to future with new pad, USAF contract, and boost for Falcon”. Nasaspaceflight. Pristupljeno 10. 5. 2016. 
  48. ^ de Selding, Peter B. (2. 5. 2016). „SpaceX's new price chart illustrates performance cost of reusability”. Spacenews. Pristupljeno 10. 5. 2016. 
  49. ^ „First test of the Falcon 9-R (reusable) ignition system” (28. 4. 2013). Pristupljeno 25. 1. 2016.
  50. ^ Abbott, Joseph (3. 6. 2013). „SpaceX finally tests new rocket”. WacoTrib. Pristupljeno 4. 6. 2013. 
  51. ^ Abbot, Joseph (26. 4. 2013). „Heads up: SpaceX testing is about to get louder”. Waco Tribune. Pristupljeno 28. 4. 2013. 
  52. ^ „Production at SpaceX”. SpaceX. 24. 9. 2013. Arhivirano iz originala 19. 06. 2015. g. Pristupljeno 29. 9. 2013. 
  53. ^ Gwynne Shotwell (21. 3. 2014). Broadcast 2212: Special Edition, interview with Gwynne Shotwell (audio file). The Space Show. Korisna informacija se nalazi na: 36:35—37:00 and 56:05–56:10. ISBN 2212. Arhivirano iz originala (mp3) 22. 03. 2014. g. Pristupljeno 22. 3. 2014. „... hopefully you'll see us launching a couple of times a month starting in 2015.” 
  54. ^ Foust, Jeff (4. 2. 2016). „SpaceX seeks to accelerate Falcon 9 production and launch rates this year”. Spacenews. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  55. ^ a b Graham, William (29. 9. 2013). „SpaceX successfully launches debut Falcon 9 v1.1”. NASAspaceflight.com. Arhivirano iz originala 29. 09. 2013. g. Pristupljeno 29. 9. 2013. 
  56. ^ „SpaceX Press Conference”. Pristupljeno 6. 11. 2012. 
  57. ^ „SpaceX breaks ground at Boca Chica beach”. Brownsville Herald. 22. 9. 2014. Arhivirano iz originala 12. 06. 2017. g. Pristupljeno 19. 01. 2015. 
  58. ^ „Texas, Florida Battle for SpaceX Spaceport”. Parabolic Arc. Arhivirano iz originala 08. 10. 2015. g. Pristupljeno 6. 11. 2012. 
  59. ^ Dean, James (7. 5. 2013). „3 states vie for SpaceX's commercial rocket launches”. USA Today. Arhivirano iz originala 08. 06. 2013. g. Pristupljeno 19. 1. 2015. 
  60. ^ „Foundation Problems Delay SpaceX Launch”. KRGV.com/5news. 18. 1. 2016. Arhivirano iz originala 18. 03. 2016. g. Pristupljeno 14. 3. 2016. 
  61. ^ Huertas, Tiffany (11. 2. 2016). „SpaceX working to stabilize land at rocket launch site”. CBS4 ValleyCentral. Pristupljeno 14. 3. 2016. 
  62. ^ Dean, James (14. 4. 2014). „With nod to history, SpaceX gets launch pad 39A OK”. Florida Today. Pristupljeno 29. 2. 2016. 
  63. ^ Gebhardt, Chris (8. 10. 2015). „Canaveral and KSC pads: New designs for space access”. NASASpaceFlight. Pristupljeno 29. 2. 2016. 
  64. ^ Clark, Stephen (25. 2. 2015). „Falcon Heavy rocket hangar rises at launch pad 39A”. Spaceflight Now. Pristupljeno 29. 2. 2016. 
  65. ^ Bergin, Chris (18. 2. 2015). „Falcon Heavy into production as Pad 39A HIF rises out of the ground”. NASASpaceFlight. Pristupljeno 29. 2. 2016. 
  66. ^ a b Foust, Jeff (4. 2. 2016). „SpaceX seeks to accelerate Falcon 9 production and launch rates this year”. SpaceNews. Pristupljeno 29. 2. 2016. 
  67. ^ „SES-9”. SES. Arhivirano iz originala 21. 10. 2014. g. Pristupljeno 23. 2. 2016. 
  68. ^ Bergin, Chris. „SpaceX Roadmap building on its rocket business revolution”. NASAspaceflight. Pristupljeno 29. 2. 2016. 
  69. ^ Clark, Stephen. „SpaceX's mega-rocket to debut next year at pad 39A”. SpaceflightNow. Pristupljeno 29. 2. 2016. 
  70. ^ Reisman, Garrett (27. 2. 2015). „Statement of Garrett Reisman before the Subcommittee on Space Committee on Science, Space, and Technology U.S. House Of Representatives” (PDF). U.S. House of Representatives. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 09. 2018. g. Pristupljeno 29. 2. 2016. 
  71. ^ Bergin, Chris. „SpaceX Falcon 9 Static Fires ahead of OG2 RTF mission”. NASASpaceFlight. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  72. ^ „Rocket landing at Cape Canaveral planned after SpaceX launch”. SapceflightNow. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  73. ^ Bergin, Chris. „SpaceX Roadmap building on its rocket business revolution”. NASASpaceFlight. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  74. ^ Gruss, Mike. „SpaceX Leases Florida Launch Pad for Rocket Landings”. Space.com. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  75. ^ 45th Space Wing Public Affairs. „45th Space Wing, SpaceX sign first-ever landing pad agreement at the Cape”. Arhivirano iz originala 10. 2. 2015. g. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  76. ^ Davenport, Christian (21. 12. 2015). „Elon Musk’s SpaceX returns to flight and pulls off dramatic, historic landing”. The Washington Post. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  77. ^ „Draft Environmental Assessment for the Space Exploration Technologies Vertical Landing of the Falcon Vehicle and Construction at Launch Complex 13 at Cape Canaveral Air Force Station Florida” (PDF). UAF. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 1. 2015. g. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  78. ^ a b „SpaceX's Photos - Facebook”. Facebook. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  79. ^ SpaceX Demolishes SLC-4W Titan Pad. YouTube. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  80. ^ Clark, Stephen. „SpaceX leases property for landing pads at Cape Canaveral, Vandenberg”. Spaceflight Now. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  81. ^ Jacobson, Willis. „VAFB commander goes over 2016 plans, including base's first rocket landing”. Lompocrecord. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  82. ^ Amos, Jonathan (3. 12. 2013). „SpaceX launches SES commercial TV satellite for Asia”. BBC News. Pristupljeno 4. 1. 2015. „The commercial market for launching telecoms spacecraft is tightly contested, but has become dominated by just a few companies – notably, Europe's Arianespace, which flies the Ariane 5, and International Launch Services (ILS), which markets Russia's Proton vehicle. SpaceX is promising to substantially undercut the existing players on price, and SES, the world's second-largest telecoms satellite operator, believes the incumbents had better take note of the California company's capability. 'The entry of SpaceX into the commercial market is a game-changer'” 
  83. ^ spacex.com. Pristupljeno 25. 1. 2016.
  84. ^ Harwood, William (5. 3. 2014). „SpaceX, ULA spar over military contracting”. Spaceflight Now. Pristupljeno 7. 3. 2014. 
  85. ^ de Selding, Peter B. (10. 3. 2016). „SpaceX says reusable stage could cut prices 30 percent, plans November Falcon Heavy debut”. SpaceNews. Pristupljeno 12. 3. 2016. 
  86. ^ Clark, Stephen (9. 3. 2016). „Gwynne Shotwell/SpaceX: Forecasting about 18 launches this year, then 30-50% increase year over year. #SATShow”. 
  87. ^ Foust, Jeff (22. 8. 2011). „New opportunities for smallsat launches”. The Space Review. Pristupljeno 27. 9. 2011. „SpaceX... (...) ... developed prices for flying those secondary payloads... (...) A P-POD would cost between $200,000 and $325,000 for missions to LEO, or $350,000 to $575,000 for missions to geosynchronous transfer orbit (GTO). An ESPA-class satellite weighing up to 180 kilograms would cost $4–5 million for LEO missions and $7–9 million for GTO missions, he said.” 
  88. ^ „Spaceflight Now – Worldwide launch schedule”. Spaceflight Now Inc. 1. 6. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2013. 
  89. ^ Foust, Jeff (27. 3. 2013). „After Dragon, SpaceX’s focus returns to Falcon”. NewSpace Journal. Pristupljeno 5. 4. 2013. 
  90. ^ Clark, Stephen (15. 5. 2015). „SpaceX gets certified to launch NASA science missions”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 16. 4. 2015. 
  91. ^ Gruss, Mike. „Falcon 9 Upgrade gets Air Force OK to launch military satellites”. Spacenews. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  92. ^ a b v Messier, Doug (29. 9. 2013). „Falcon 9 Launches Payloads into Orbit From Vandenberg”. Parabolic Arc. Arhivirano iz originala 30. 09. 2013. g. Pristupljeno 30. 9. 2013. 
  93. ^ Clark, Stephen (18. 5. 2012). „Q&A with SpaceX founder and chief designer Elon Musk”. SpaceFlightNow. Pristupljeno 29. 6. 2012. 
  94. ^ a b v Lindsey, Clark (4. 1. 2013). „NewSpace flights in 2013”. NewSpace Watch. Arhivirano iz originala 26. 05. 2013. g. Pristupljeno 3. 1. 2013. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  95. ^ „Dragon Mission Report | Q&A with SpaceX founder and chief designer Elon Musk”. Spaceflight Now. 18. 5. 2012. Pristupljeno 25. 5. 2012. 
  96. ^ „Falcon 9 Overview”. SpaceX. 27. 5. 2012. Arhivirano iz originala 01. 05. 2013. g. Pristupljeno 28. 5. 2012. 
  97. ^ „SpaceX webcast – Rescheduled after countdown held at −3:40 min”. SpaceX Inc. 25. 11. 2013. Pristupljeno 25. 11. 2013. 
  98. ^ a b „SpaceX and SES Announce SATELLITE Launch Agreement”. RLV and Space Transport News. 14. 3. 2011. Arhivirano iz originala 11. 7. 2011. g. Pristupljeno 14. 3. 2011. „... the first geostationary satellite launch using SpaceX’s Falcon 9 rocket. The firm launch agreement with SpaceX also includes an option for a second SES launch... The SES-8 satellite is scheduled to launch in the first quarter of 2013 from SpaceX’s Launch Complex 40 at the Air Force Station at Cape Canaveral, Florida.” 
  99. '^ Morring, Frank, Jr. (23. 3. 2011). „Satellite Operators Boost Launch Competition”. Aviation Week. Pristupljeno 24. 3. 2011. „The decision by SES to launch a medium-size geostationary communications satellite on a Space Exploration Technologies Inc. (SpaceX) Falcon 9 rocket marks another effort by satellite operators to add to their bottom lines by taking a tight-fisted approach to the prices they pay for launch services... 'SES-8 is scheduled to launch in the first quarter of 2013 to the orbital slot at 95 deg. East Long., where it will be co-located with the NSS-6 satellite to support growing demand for direct-to-home broadcast TV delivery in South Asia and Southeast Asia, as well as customers in the Middle East, Afghanistan, Australia, Papua New Guinea and Korea.” [mrtva veza]
  100. ^ „SpaceflightNow Mission Status Center”. SpaceflightNow. Pristupljeno 3. 12. 2013. 
  101. ^ a b „Air Force examines anomalies as Musk's Spacex seeks launch work”. [Pretplata neophodna (pomoć)]. „A second anomaly was a stage-one fire on the "Octaweb" engine structure during a flight in December.” 
  102. ^ Graham, William (5. 1. 2014). „SpaceX Falcon 9 v1.1 launches Thaicom-6 at first attempt”. NASASpaceFlight.com. 
  103. ^ de Selding, Peter B. (6. 1. 2014). „SpaceX Delivers Thaicom-6 Satellite to Orbit”. Space News. Arhivirano iz originala 07. 01. 2014. g. Pristupljeno 7. 1. 2014. 
  104. ^ „Launch Schedule”. NASA. Pristupljeno 6. 2. 2014. 
  105. ^ „NASA's Consolidated Launch Schedule”. NASA. 31. 12. 2012. Pristupljeno 4. 1. 2013. 
  106. ^ a b „SpaceX Launch Manifest”. SpaceX. Arhivirano iz originala 14. 04. 2009. g. Pristupljeno 4. 1. 2013. 
  107. ^ Belfiore, Michael (22. 4. 2014). „SpaceX Brings a Booster Safely Back to Earth”. MIT Technology Review. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  108. ^ Norris, Guy (28. 4. 2014). „SpaceX Plans For Multiple Reusable Booster Tests”. Aviation Week. Pristupljeno 28. 4. 2014. „The April 17 F9R Dev 1 flight, which lasted under 1 min., was the first vertical landing test of a production-representative recoverable Falcon 9 v1.1 first stage, while the April 18 cargo flight to the ISS was the first opportunity for SpaceX to evaluate the design of foldable landing legs and upgraded thrusters that control the stage during its initial descent.” 
  109. ^ „Falcon 9 launches Orbcomm OG2 Satellites to orbit”. SpaceX. Arhivirano iz originala 06. 07. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2014. 
  110. ^ a b „SpaceX soft lands Falcon 9 Rocket First Stage”. SpaceX. 22. 7. 2012. Arhivirano iz originala 22. 07. 2014. g. Pristupljeno 22. 7. 2014. 
  111. ^ a b v g „Launch Manifest – SpaceX”. SpaceX. Arhivirano iz originala 02. 08. 2013. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. 
  112. ^ a b „SpaceX to launch AsiaSat craft from Cape Canaveral”. Spaceflightnow. 8. 2. 2012. Pristupljeno 9. 2. 2012. 
  113. ^ „SpaceX AsiaSat 8 Press Kit” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. januar 2015) (4. 8. 2014). Pristupljeno 25. 1. 2016.
  114. ^ „AsiaSat 8 Successfully Lifts Off” (PDF). AsiaSat. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 1. 2015. g. Pristupljeno 6. 8. 2014. 
  115. ^ „Space Systems/Loral (SSL), AsiaSat + SpaceX—AsiaSat 6 Arrives @ Canaveral AFS (Launch Preparations)” (30. 7. 2014). SatNews. Pristupljeno 31. 7. 2014.
  116. ^ „Update on AsiaSat 6 Mission”. SpaceX. Arhivirano iz originala 27. 08. 2014. g. Pristupljeno 27. 8. 2014. 
  117. ^ „NASA Opens Media Accreditation for Next SpaceX Station Resupply Mission”. NASA. 15. 8. 2014. Pristupljeno 15. 8. 2014. 
  118. ^ „NASA Cargo Launches to Space Station aboard SpaceX Resupply Mission”. NASA. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  119. ^ „Next SpaceX Launch Attempt Saturday, Jan. 10”. NASA. 7. 1. 2015. Pristupljeno 8. 1. 2015. 
  120. ^ „Dragon Begins Cargo-laden Chase of Station”. NASA. Arhivirano iz originala 10. 01. 2015. g. Pristupljeno 10. 1. 2015. 
  121. ^ Clark, Stephen (10. 1. 2015). „Dragon successfully launched, rocket recovery demo crash lands”. Spaceflight Now. Pristupljeno 10. 1. 2015. 
  122. ^ „DSCOVR mission passes major milestones”. NOAA. 20. 11. 2014. Arhivirano iz originala 30. 1. 2016. g. Pristupljeno 25. 1. 2016. 
  123. ^ „Spaceflight Now – Worldwide launch schedule”. Spaceflight Now Inc. 28. 12. 2014. Pristupljeno 29. 12. 2014. 
  124. ^ Bergin, Chris (31. 1. 2015). „SpaceX conducts Static Fire test ahead of DSCOVR mission”. NASASpaceflight. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  125. ^ „Breaking News | SpaceX books first two launches with U.S. military”. Spaceflight Now. Pristupljeno 18. 11. 2013. 
  126. ^ Malik, Tariq (8. 2. 2015). „SpaceX Launch of DSCOVR Space Weather Satellite Delayed by Radar Glitch”. Space.com. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  127. ^ Clark, Stephen (9. 2. 2015). „Falcon 9 countdown halted by faulty radar tracker”. Spaceflight Now. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  128. ^ Foust, Jeff (8. 2. 2015). „Technical Problems Postpone Falcon 9 Launch of DSCOVR”. SpaceNews.com. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  129. ^ Wall, Mike (10. 2. 2015). „SpaceX Delays Satellite Launch, Rocket Landing Over High Winds”. Space.com. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  130. ^ Clark, Stephen (11. 2. 2015). „Falcon 9 launch scrubbed by high winds aloft”. Spaceflight Now. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  131. ^ Foust, Jeff (10. 2. 2015). „Upper Level Winds Postpone DSCOVR Launch”. SpaceNews.com. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  132. ^ Blau, Patrick (11. 2. 2015). „DSCOVR Mission Updates”. Spaceflight101.com. Arhivirano iz originala 11. 02. 2015. g. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  133. ^ Foust, Jeff (11. 2. 2015). „Falcon 9 Launches DSCOVR on Third Attempt”. SpaceNews.com. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  134. ^ Clark, Stephen (12. 2. 2015). „Space weather observatory blasts off after 17-year wait”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  135. ^ Graham, William (11. 2. 2015). „SpaceX Falcon 9 successfully launches the DSCOVR spacecraft”. NASAspaceflight. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  136. ^ Kramer, Miriam (11. 2. 2015). „SpaceX Launches DSCOVR Space Weather Satellite, But No Rocket Landing”. Space.com. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  137. ^ Malik, Tariq (7. 2. 2015). „SpaceX to Try Rocket Landing Again with DSCOVR Satellite Launch”. Space.com. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  138. ^ TWCSpaceWeather (11. 2. 2015). „A NOAA buoy near the suspected SpaceX ASDS location has been reporting wave heights > 35 feet”. Twitter. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  139. ^ Wall, Mike (11. 2. 2015). „SpaceX Won't Try Rocket Landing on Drone Ship After Satellite Launch Today”. Space.com. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  140. ^ Clark, Stephen (11. 2. 2015). „SpaceX to forgo booster recovery on Wednesday’s launch”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  141. ^ „Dscovr launch update”. SpaceX. 11. 2. 2015. Arhivirano iz originala 12. 02. 2015. g. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  142. ^ „Spacex launches Dscovr Satellite to deep space orbit”. SpaceX. 11. 2. 2015. Arhivirano iz originala 01. 02. 2016. g. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  143. ^ Musk, Elon (11. 2. 2015). „Rocket soft landed”. Twitter. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  144. ^ Musk, Elon (11. 2. 2015). „Planning a significant upgrade”. Twitter. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  145. ^ Svitak, Amy (10. 3. 2014). „SpaceX Says Falcon 9 To Compete For EELV This Year”. Aviation Week. Arhivirano iz originala 10. 03. 2014. g. Pristupljeno 6. 2. 2015. „But the Falcon 9 is not just changing the way launch-vehicle providers do business; its reach has gone further, prompting satellite makers and commercial fleet operators to retool business plans in response to the low-cost rocket. In March 2012, Boeing announced the start of a new line of all-electric telecommunications spacecraft, the 702SP, which are designed to launch in pairs on a Falcon 9 v1.1. Anchor customers Asia Broadcast Satellite (ABS) of Hong Kong and Mexico's SatMex plan to loft the first two of four such spacecraft on a Falcon 9.... Using electric rather than chemical propulsion will mean the satellites take months, rather than weeks, to reach their final orbital destination. But because all-electric spacecraft are about 40% lighter than their conventional counterparts, the cost to launch them is considerably less than that for a chemically propelled satellite.” 
  146. ^ „Boeing Stacks Two Satellites to Launch as a Pair” (Press Release). Boeing. 12. 11. 2014. Pristupljeno 6. 2. 2015. 
  147. ^ Bergin, Chris (25. 2. 2015). „Legless Falcon 9 conducts Static Fire test ahead of Sunday launch”. NASASpaceflight.com. Pristupljeno 27. 2. 2015. 
  148. ^ Thompson, Amy (25. 2. 2015). „SpaceX successfully conducts static fire test ahead of first dual satellite launch”. spaceflightinsider.com. Arhivirano iz originala 01. 02. 2016. g. Pristupljeno 27. 2. 2015. 
  149. ^ „Falcon 9 launches two all-electric communication satellites”. SpaceX.com. 1. 3. 2015. Arhivirano iz originala 03. 03. 2015. g. Pristupljeno 2. 3. 2015. 
  150. ^ Graham, William (1. 3. 2015). „SpaceX Falcon 9 launches debut dual satellite mission”. Nasaspaceflight.com. Pristupljeno 2. 3. 2015. 
  151. ^ Clark, Stephen (1. 3. 2015). „Plasma-driven satellites launched from Cape Canaveral”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 2. 3. 2015. 
  152. ^ Blau, Patrick (1. 3. 2015). „Falcon 9 makes thundering night Launch from Florida, delivers two Satellites”. Spaceflight101.com. Arhivirano iz originala 15. 3. 2015. g. Pristupljeno 2. 3. 2015. 
  153. ^ „Elon Musk on Twitter”. Twitter. Pristupljeno 14. 4. 2015. 
  154. ^ „Elon Musk on Twitter”. Twitter. Pristupljeno 14. 4. 2015. 
  155. ^ Wall, Mike (14. 4. 2015). „SpaceX Narrowly Misses Rocket Landing After Dragon Spaceship Launch Success”. Space.com. Pristupljeno 15. 4. 2015. 
  156. ^ Graham, William (13. 4. 2015). „SpaceX Falcon 9 launches CRS-6 Dragon en route to ISS”. Nasaspaceflight.com. Pristupljeno 15. 4. 2015. 
  157. ^ Clark, Stephen (14. 4. 2015). „Falcon 9 successfully launches, descends to off-balance landing”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 15. 4. 2015. 
  158. ^ Blau, Patrick (14. 4. 2015). „Dragon SpX-6 Mission Updates”. Spaceflight101.com. Arhivirano iz originala 15. 4. 2015. g. Pristupljeno 15. 4. 2015. 
  159. ^ Blau, Patrick (15. 4. 2015). „Video shows eventful Seconds leading to Falcon 9 Booster Crash Landing”. Spaceflight101.com. Arhivirano iz originala 15. 4. 2015. g. Pristupljeno 15. 4. 2015. 
  160. ^ „Launch of the first Turkmen communications satellite postponed to 2015”. RIA Novosti. 26. 11. 2014. Pristupljeno 28. 11. 2014. 
  161. ^ „TurkmenAlem_520E”. Trend News Agency, Azerbaijan. Arhivirano iz originala 13. 05. 2014. g. Pristupljeno 10. 5. 2014. 
  162. ^ „Weeks from another launch, SpaceX keeping pace with manifest”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 9. 3. 2015. 
  163. ^ „SpaceX Falcon 9 lofts Turkmenistan’s first satellite”. Nasaspaceflight.com. Pristupljeno 27. 4. 2015. 
  164. ^ „Falcon 9 rocket powers into space with satellite for Turkmenistan”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 27. 4. 2015. 
  165. ^ „Spaceflight Now – Worldwide launch schedule”. Spaceflight Now Inc. 3. 5. 2015. Pristupljeno 3. 5. 2015. 
  166. ^ „NASA Opens Media Accreditation for Next SpaceX Station Resupply Launch”. NASA. 20. 5. 2015. Pristupljeno 20. 5. 2015. 
  167. ^ Graham, William (28. 6. 2015). „SpaceX’s Falcon 9 fails during launch following second stage issue”. Nasaspaceflight.com. Pristupljeno 28. 6. 2015. 
  168. ^ a b Wall, Mike (28. 6. 2015). „SpaceX Rocket Fails During Cargo Launch to Space Station”. Space.com. Pristupljeno 28. 6. 2015. 
  169. ^ Foust, Jeff (28. 6. 2015). „SpaceX Falcon 9 Fails During ISS Cargo Launch”. Spacenews.com. Pristupljeno 28. 6. 2015. 
  170. ^ Clark, Stephen (1. 9. 2015). „Falcon 9 rocket to be grounded longer than expected”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 11. 9. 2015. 
  171. ^ Hartman, Dan (23. 7. 2012). „International Space Station Program Status” (PDF). NASA. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 04. 2013. g. Pristupljeno 10. 8. 2012. 
  172. ^ Hartman, Daniel (jul 2014). „Status of the ISS USOS” (PDF). NASA Advisory Council HEOMD Committee. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 02. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2014. 
  173. ^ Graham, William. „SpaceX returns to flight with OG2, nails historic core return”. Nasaspaceflight.com. Pristupljeno 22. 12. 2015. 
  174. ^ „OG2 Launch”. Orbcomm. 2014. Pristupljeno 12. 4. 2014. 
  175. ^ „SpaceX Will Try Its Next Rocket Landing on Solid Ground”. Fortune. Pristupljeno 4. 12. 2015. 
  176. ^ „Istorijski uspeh, Spejs eks prizemljio raketu nakon lansiranja!”. RTS. Pristupljeno 22. 12. 2015. 
  177. ^ Clark, Stephen. „Round-trip rocket flight gives SpaceX a trifecta of successes”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 22. 12. 2015. 
  178. ^ „A Day to Remember – SpaceX Falcon 9 achieves first Booster Return to Onshore Landing”. Spaceflight101.com. Pristupljeno 22. 12. 2015. 
  179. ^ „Jason 3 satellite shipped to Vandenberg for SpaceX launch”. SpaceflightNow. Pristupljeno 19. 6. 2015. 
  180. ^ „Launch of U.S.-French oceanography satellite postponed”. spaceflightnow.com. Pristupljeno 8. 6. 2015. 
  181. ^ „Spectacular Video shows Falcon 9 Booster Land on Drone Ship, Tip Over”. Spaceflight101.com. Pristupljeno 18. 1. 2016. 
  182. ^ Musk, Elon. „Falcon lands on droneship, but the lockout collet doesn't latch on one the four legs, causing it to tip over post landing”. Instagram. Arhivirano iz originala 18. 1. 2016. g. Pristupljeno 18. 1. 2016. 
  183. ^ Clark, Stephen. „SpaceX narrowly misses booster landing at sea”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 18. 1. 2016. 
  184. ^ „Jason-3 Ocean-Monitoring Satellite healthy after smooth ride atop Falcon 9 Rocket”. Spaceflight101.com. Pristupljeno 18. 1. 2016. 
  185. ^ „SES and SpaceX are now targeting to launch SES9 on Sunday”. Twitter. Pristupljeno 27. 2. 2016. 
  186. ^ Blau, Patrick (8. 2. 2016). „SpaceX sets SES-9 Launch Date, hopes to manage busy Manifest with rapid Launch Pace”. Spaceflight101.com. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  187. ^ De Selding, Peter B. (8. 2. 2016). „SES: We plan Feb. 24 SpaceX launch of SES-9 satellite”. Spacenews.com. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  188. ^ Clark, Stephen (9. 2. 2016). „SES says SpaceX will launch its satellite in late February”. Spaceflightnow.com. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  189. ^ de Selding, Peter B. (10. 4. 2014). „SES Books SpaceX Falcon 9 for Hybrid Satellite’s Debut”. SpaceNews. Pristupljeno 6. 8. 2014. [mrtva veza]
  190. ^ De Selding, Peter B. (9. 2. 2016). „SES applauds SpaceX’s willingness to skip landing attempt to give SES-9 a bigger boost”. Spacenews.com. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  191. ^ Bergin, Chris (22. 2. 2016). „SpaceX Falcon 9 conducts Static Fire ahead of SES-9 launch”. Nasaspaceflight. Pristupljeno 23. 2. 2016. 
  192. ^ Clark, Stephen (22. 2. 2016). „Falcon 9 clears static fire test before launch this week”. Spaceflightnow. Pristupljeno 23. 2. 2016. 
  193. ^ Clark, Stephen (25. 2. 2016). „Commercial Falcon 9 launch delayed to Thursday”. Spaceflightnow. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  194. ^ Clark, Stephen (26. 2. 2016). „SpaceX launch aborted in final minutes”. Spaceflightnow. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  195. ^ Clark, Stephen (29. 2. 2016). „Falcon 9 grounded again after last-second abort”. Spaceflightnow. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  196. ^ Foust, Jeff (1. 3. 2016). „Winds postpone SpaceX launch”. Spacenews. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  197. ^ Musk, Elon (5. 3. 2016). „Rocket landed hard”. Tviter. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  198. ^ Graham, William (4. 3. 2016). „SpaceX finally launches Falcon 9 with SES-9”. Nasaspaceflight. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  199. ^ Foust, Jeff (4. 3. 2016). „SpaceX launches SES-9 satellite”. Spacenews. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  200. ^ Blau, Patrick (5. 3. 2016). „Falcon 9 exceeds Expectations in high-energy Delivery of SES-9”. Spaceflight101. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  201. ^ „SpaceX Will Debut Upgraded Falcon 9 Rocket on Return to Flight Mission”. space.com. 6. 9. 2015. 
  202. ^ „NASA Delays Award of Commercial Cargo Contracts Again, Drops Boeing”. spacenews.com. 5. 11. 2015. 
  203. ^ Thomson, Iain (14. 3. 2015). „SpaceX to deliver Bigelow blow-up job to ISS astronauts”. The Register. Pristupljeno 27. 4. 2015. 
  204. ^ Blau, Patrick (28. 5. 2016). „First Expandable Space Station Module deployed for Two-Year Test Run”. Spaceflight101. Pristupljeno 30. 5. 2016. 
  205. ^ Foust, Jeff (8. 4. 2016). „SpaceX Falcon 9 launches Dragon, lands first stage”. Spacenews. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  206. ^ Clark, Stephen (12. 4. 2016). „SpaceX’s Falcon 9 rocket returns to port”. Spaceflightnow. Pristupljeno 14. 4. 2016. 
  207. ^ Clark, Stephen (13. 4. 2016). „Flown Falcon 9 booster hoisted off landing platform”. Spaceflightnow. Pristupljeno 14. 4. 2016. 
  208. ^ „SpaceX Booster and Legs Transport - JCSAT14”. Youtube. Pristupljeno 30. 5. 2016. 
  209. ^ Blau, Patrick (6. 5. 2016). „Falcon 9 completes high-energy Satellite Delivery, First Stage aces Drone Ship Landing”. Spaceflight101. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  210. ^ Graham, William (6. 5. 2016). „Falcon 9 launches with JCSAT-14 – lands another stage”. Nasaspaceflight. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  211. ^ de Selding, Peter B. (30. 4. 2014). „Orbital To Build, SpaceX To Launch, Thaicom 8”. SpaceNews. Pristupljeno 12. 3. 2016. 
  212. ^ Clark, Stephen (27. 5. 2016). „SpaceX logs successful late afternoon launch for Thaicom”. Spaceflightnow. Pristupljeno 29. 5. 2016. 
  213. ^ Musk, Elon. „Thrust was low on 1 of 3 landing engines”. Twitter. Pristupljeno 19. 6. 2016. 
  214. ^ Musk, Elon. „Thrust was low on 1 of 3 landing engines”. Twitter. Pristupljeno 19. 6. 2016. 
  215. ^ de Selding, Peter B. (24. 2. 2016). „SpaceX wins 5 new space station cargo missions in NASA contract estimated at $700 million”. SpaceNews. Pristupljeno 12. 3. 2016. 
  216. ^ Clark, Stephen. „Dragon cargo craft reaches port at International Space Station”. spaceflightnow.com. Pristupljeno 22. 7. 2016. 
  217. ^ Blau, Patrick. „Dragon SpX-9 Cargo Overview”. Spaceflight101.com. Pristupljeno 18. 7. 2016. 
  218. ^ Graham, William. „SpaceX Falcon 9 lofts CRS-9 Dragon launch and achieves LZ-1 landing”. Nasaspaceflight.com. Pristupljeno 18. 7. 2016. 
  219. ^ Siceloff, Steven. „More than Two Tons of New Equipment Bound for Station Following Blazing Liftoff”. Nasa.gov. Arhivirano iz originala 21. 07. 2016. g. Pristupljeno 18. 7. 2016. 
  220. ^ „SKY Perfect JSAT signed Launch Service Contract for JCSAT-16 satellite with SpaceX” (Saopštenje). SKY Perfect JSAT Corporation. 10. 9. 2014. Pristupljeno 21. 5. 2016. [mrtva veza]
  221. ^ de Selding, Peter B. „SpaceX successfully launches JCSat-16 satellite, faces crowded end-year manifest”. Spacenews. Pristupljeno 17. 8. 2016. 
  222. ^ Blau, Patrick. „Dramatic Still Frames – Falcon 9 explodes atop Cape Canaveral Launch Pad”. Spaceflight101. Pristupljeno 2. 9. 2016. 
  223. ^ Bergin, Chris. „SpaceX set to return to action with RTF Falcon 9 launch of Iridium spacecraft”. Nasaspaceflight. Pristupljeno 15. 1. 2017. 
  224. ^ Moskowitz, Clara (16. 6. 2010). „Largest Commercial Rocket Launch Deal Ever Signed by SpaceX”. Space.com. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  225. ^ Block, Robert (16. 6. 2010). „Elon Musk: SpaceX signs "biggest" commercial launch deal ever”. Orlando Sentinel. Arhivirano iz originala 19. 06. 2010. g. Pristupljeno 17. 6. 2010. 
  226. ^ Wall, Mike. „SpaceX Returns to Flight with 10-Satellite Launch, Rocket Landing”. Space.com. Pristupljeno 15. 1. 2017. 
  227. ^ Blau, Patrick. „Falcon 9 Returns to Flight with flawless Iridium Satellite Delivery & successful Booster Landing”. Spaceflight101. Pristupljeno 15. 1. 2017. 
  228. ^ „SES delivers 2014 growth and sets new business opportunities”. SES S.A. 20. 2. 2015. Pristupljeno 6. 1. 2016. 
  229. ^ „FormoSat-5 - eoPortal Directory”. ESA. Pristupljeno 28. 3. 2016. 
  230. ^ Lin, Karlie (28. 1. 2015). „National Space Organization to launch satellite to help predict earthquakes”. The China Post. Pristupljeno 28. 3. 2016. 
  231. ^ „Formosat5 program description”. National Space Organization (NSPO). Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 28. 3. 2016. 
  232. ^ „SES - Upcoming launches”. Pristupljeno 6. 1. 2016. 
  233. ^ de Selding, Peter B. (12. 5. 2014). „KT Sat Picks Thales Alenia over Orbital Sciences for Two-satellite Order”. SpaceNews. Pristupljeno 22. 7. 2016. 
  234. ^ Clark, Stephen (10. 11. 2015). „Radio bug to keep new Iridium satellites grounded until April”. Spaceflight Now. Arhivirano iz originala 25. 04. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  235. ^ „The Neutron star Interior Composition ExploreR Mission”. NASA. Pristupljeno 22. 7. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Falkon 9 v1.1 na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фалкон_9_v1.1&oldid=27431948”