Finski jezik

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
finski jezik
suomi, suomen kieli
Izgovor /ˈsuo̯.mi/
Govori se u  Finska
 Švedska
 Norveška (Finmark)
 Rusija ( Karelija)
Region severna Evropa
Broj govornika
5,4 miliona[1] (nedostaje datum)
latinica (finski alfabet)
Zvanični status
Službeni jezik u
 Finska
 Evropska unija
Priznati manjinski jezik u
Reguliše Istraživački institut za jezike Finske (odeljenje za planiranje jezika)
Jezički kodovi
ISO 639-1 fi
ISO 639-2 fin
ISO 639-3 fin
{{{mapalt}}}
Mapa rasprostranjenosti finskog jezika
  Službeni jezik
  Manjinski jezik

Finski jezik (O ovoj zvučnoj datoteci suomi , fin. suomen kieli) je jezik većine stanovnika Finske (92%) i Finaca koji žive van Finske. To je zvanični jezik u Finskoj, a priznat je kao manjinski jezik u Švedskoj. Njime se služi oko 5 miliona ljudi. Jedan je od zvaničnih jezika Evropske unije.

Finski jezik je član ugrofinske grupe jezika i ubraja se u aglutinativne jezike. Ima reputaciju jezika koji je veoma težak za učenje, verovatno zato što nema mnogo bliskih jezika. Najbliži jezik mu je karelski, a od zvaničnih jezika drugih država estonski.

Karakteristike[uredi]

U finskom postoji 15 padeža, tako da u finskom skoro nisu potrebni predlozi, ali poslelozi jesu potrebni.

Bogat je samoglasnicima, koji mogu biti dugi i kratki. Zbog toga Finci tvrde da im je jezik veoma pevljiv.

Ovaj jezik nema rodove, ni članove.

Finski je pozajmio dosta reči iz švedskog, nemačkog i, u poslednje vreme, engleskog. Međutim, teško je prepoznati ove reči, jer su one postale prilagođene finskom jeziku. Na primer, ruska reč ložka („kašika, žlica“) je dobila u finskom jeziku oblik lusikka.

Istorija[uredi]

Prvu standardnu formu pisanog Finskog jezika sačinio je Mikael Agrikola, biskup iz 16. veka. Pravila za pisanje zasnovao je po uzoru na švedski, nemački, i latinski. Od tad je počela da se stvara pisana književnost na finskom jeziku.

Agrikola je preveo Novi zavet na finski jezik (objavljen 1548.), pri čemu je stvorio neke nove reči. Od 8500 reči u njegovom prevodu, oko 60% je danas u upotrebi.

Od 1200. do 1890. godine, Finska je bila sastavni deo švedskog kraljevstva kao istočna provincija. Ugovorom u Peksisariju 1323. godine istočni deo Karelije je pripao Novgorodu čime je Karelija podeljena na Finsku i rusku Kareliju. U periodu zajedničkog života sa Švedskom, finski Šveđani su bili povlašćeni sloj naroda, elita. Finci su se sve vreme borili za pravo da finski, pored švedskog jezika, takođe bude zvanični jezik. U Švedsko-ruskom ratu 1809. godine, Finska je pripojena Rusiji kao Autonomno Veliko Vojvodstvo. Finska je bila pod direktnom jurisdikcijom ruskog cara, sa generalnim guvernerom u Finskoj kao predstavnikom cara. Tek u periodu ruske vladavine u Finskoj, finski jezik je postao, pored švedskog, takođe zvanični jezik. Izbijanjem oktobarske revolucije, Finska je 6. decembra 1917. godine proglasila nezavisnost, a nova sovjetska vlast je nezavisnu Finsku priznala tek 4. januara 1918. godine.

Od januara do maja 1918. godine u Finskoj je besneo građanski rat koji je završio pobedom „belih“ na čijem vojnom čelu je bio budući finski maršal Karl Manerhajm. Godine 1920. su normalizovali finsko-ruski odnosi potpisivanjem ugovora u Tartuu.

U avgustu 1939. godine, Sovjetski Savez je sklopio Ugovor sa Nemačkom o međusobnom nenapadanju. Međutim, u očekivanju burnih ratnih zbivanja u Evropi, Staljin je finskoj vladi postavio zahtev za razmenu teritorija kojom bi granica u blizini Lenjingrada bila povučena u Finsku, a za uzvrat bi Finska dobila veću teritoriju u Kareliji, ali uglavnom nenaseljenu. Posle dugih pregovora, Finska je odbila taj zahtev pa je Crvena armija napala Finsku u novembru 1939. godine. Tako je izbio finsko-ruski, tzv. Zimski rat, koji je trajao do marta 1940. godine, u kome se mala finska armija, bez značajnije pomoći iz inostranstva, uspešno suprotstavila moćnoj Crvenoj armiji. Na završetku Zimskog rata, SSSR je prisvojio deo teritorije Finske na Karelijskoj prevlaci.

Nakon napada Nemačke na SSSR, Ratno vazduhoplovstvo Sovjetskog Saveza je bombardovalo finske gradove, pod izgovorom da su tu stacionirane nemačke snage. Tako je počeo finsko-sovjetski Produženi rat koji je trajao do septembra 1944. godine, u kome je Finska ponovo izgubila 10% svoje teritorije sa značajnim kulturnim centrom Viborgom, kao i gradić-luku Petsamo sa velikim rudnikom nikla i izlazak na Severni ledeni okean. Međutim, Finska je sačuvala nezavisnost. Prvi posleratni predsednik republike bio je maršal Karl Manerhajm, koji je i u Produženom ratu bio komandant finske armije.

Tako je Finska u Drugom svetskom ratu, usled nesrećnih okolnosti, u težnji da sačuva svoju nezavisnost i teritorijalni integritet, mimo svoje volje i temeljnih nacionalnih interesa za dobrosusedskim odnosima sa istočnim susedom, a protivno i interesima antihitlerovske koalicije, bila uvučena u sukob sa SSSR-om, vodeći svoj, separatni rat, uz pomoć Nemačke u naoružanju.

Uralski narodi i uralski jezici[uredi]

Uralskim jezicima, kojih ima 40 - u koje spadaju i ugrofinski jezici - govori se u severnoj Evropi i u Evroaziji, u oblastima u kojima u većini žive Sloveni, Germani, Turci i Tunguzi. Oko 24 miliona pripadnika uralskih naroda živi rasuto u Fenoskandinaviji, u Sibiru, na Tajmirskom poluostrvu, srednjoj Evropi (Mađari). Danas se ti narodi jezički međusobno ne razumeju, iako su njihovi preci 7000 godina pre n.e. govorili jednim jezikom i živeli u jednoj zajednici.

To praistorijsko društvo se, međutim, ne može ni etnički ni jezički poistovećivati sa sadašnjim uralskim jezicima i narodima koji su se u složenom genetskom procesu formirali posle raspada zajednice uralskih naroda.
Porodica uralskih jezika se dijeli u dvije glavne grane:
  1. 1. U Samojedsku grupu jezika sa tri živa i više mrtvih jezika. Tu spadaju:

Severna grana koju čine:nenecki, jurako-samojedski, enecki, tajgo-samojedski.

Jurako-samojedskim jezikom govore narodi u širokom pojasu severoistoka Evrope u dolini reke Viene, u Sibirskim oblastima oko reke Jeniseja; ukupno oko 29 hiljada ljudi.
Najveći deo naroda ove grane živi u malim grupama odgajanja irvasa, lova i ribolova. Ovoj grupi jezika je srodan jenisejsko-samojedski čiji govornici žive u donjem delu reke Jenisej, uglavnom od ribolova. Njihov broj se procenjuje na oko 300.
Najseverniji ogranak uralske porodice jezika je jezik nganasana, naroda koji živi od lova i ribolova u najsurovijim klimatskim uslovima, na golom Tajmirskom poluostrvu. Njihov broj je oko hiljadu.

Južnu granu uralskih jezika danas predstavlja samo jedan mali jezik, selkupski ili ostjačko-samojedski sa više dijalekata koji, međutim, ne treba mešati sa ostjačkim jezikom iz porodice ugro-finskih jezika ili sa drugim ostjačkim neuralskim jezicima, npr.: jenisejskoostjačkim ili ketskim jezikom u Sibiru, sa oko 4300 stanovnika koji pretežno žive od lova i ribolova.

Ostjačko-samojedski narod, koji broji oko 4300 stanovnika, živi u oblasti Ledenog mora koji živi od ribolova.
U grupu južno-samojedskih naroda spadaju manje grupe naroda: kamasi, karagasi, kojbali, motori, sojoti i tajigi. Jezici ovih malih samojedskih naroda su se u XX veku utopili u okolne jezike, mongolizovala ili rusificirali. Jedan jezik iz ove grupe jezika koji se najduže održao je kamasa jezik, ali je do danas praktično izumro.

  1. 2. Ugro-finsku porodicu jezika čini veći broj jezika u odnosu na samojedsku grupu uralskih jezika.

Ugrijski jezici su:

1) Mađarski
Unutar državnih granica Mađarske živi oko 10 miliona stanovnika, a van granica Mađarske još 4 miliona Mađara.
2) i 3) Dva obskougrinska jezika, vogulski (mansi) i osjački (hantski).
Vogula ima oko 7700, a Osjaka oko 21 hiljada. Ova dva mala naroda žive u zapadnom Sibiru.
4) finsko-permsku grupu jezika čine:
istočnomorski-finski, laponski, volški (oko reke Volge),
finsko-ugrijski i permski jezik.
Istočnomorsko-finski jezici su: finski, karelijski, inkerijski dijalekat, vepski, vatjački, estonski i livski. Finski se govori u Finskoj koja ima oko 5 miliona stanovnika, od kojih je 6% građana kojima je maternji jezik švedski.

Karelijskim jezikom govori više grupa karelijskog naroda kako u Finskoj, tako i u Rusiji, u ruskoj Kareliji i Kamnijskoj oblasti na severu gornje Volge. Njihov broj je oko 146 hiljada.

Oko hiljadu ljudi govori inkerijskim jezikom na južnoj obali Finskog zaliva, zapadno od Sankt Peterburga. Susedi Karelijaca su: Vepsi (sa 16400 stanovnika koji žive rasuti na obalama jezera Ladoge, Eni (i oko Belog jezera).
  • Vatjaci su ranije naseljavali južne inkerijske oblasti. U novije vreme Vatjaci se u statistici više ne pominju, jer su se u Drugom svetskom ratu raselili i računa se da ih ima još samo oko dvije hiljade. Ovaj narod govori jezikom koji je sličan estonskom i finskom.
  • Estonci žive u najsevernijem delu Baltika u Estoniji. U Rusiji živi još oko 1,7 miliona Estonaca.
  • Livski jezik kojim se govori duž obala Litvanije, izumire. Broj ljudi koji govore ovaj jezik je oko pet stotina.
  • Laponci (oko 31 hiljada) žive na severu Norveške, Švedske, Finske i na poluostrvu Kola u Rusiji. Laponski dijalekti su, u stvari, zasebni jezici. Među njima su zapadnolaponski kojim govore Laponci u Norveškoj i Švedskoj, sa više dijalekata, južnolaponski jezik, kojim govore Laponci južno od reke Umaja, istočnolaponski jezik kojim govore Laponci u Finskoj i Rusiji.

Grupu volških ugrofinskih jezika čine:
čermiški (mari) i mordvijski - broj Mordvijaca je oko milion i 263 hiljade i žive u predelima južno od Volge. Dva glavna mordvijska dijalekta su Srze i Mokša koji se međusobno razlikuju.
Čermisi žive u oblasti velike okuke reke Volge na njenoj severnoj strani. Broji oko 600 hiljada.


Permski jezici su:
sirijenski (komi) i votjački (udmurski).

Votjaka ima oko 704 hiljade, a Sirijena (koji žive na Uralu) oko 475 hiljada. Permijci, kojih ima oko 153 000, čine posebnu etničku grupu. Permijski jezik ima i svoj književni jezik.
Jedina dva jezika iz ugro-finske skupine jezika koja su veoma slična su finski i estonski, a delimično i inkerijski. Mađarski jezik koji se kod nas često poistovećuje u sličnosti sa finskim, danas nema ničeg zajedničkog sa finskim. Samo oko 300 riječi iz ta dva jezika ukazuju da su u praistoriji današnji mađarski i finski jezik činili deo jedinstvenog jezika uralskih naroda.

Gramatika[uredi]

Izgovor[uredi]

Finski jezik ima osam samoglasnika i trinaest suglasnika. Svako slovo ima svoj glas - kao i srpski jezik, to jest, finski jezik ima fonetsko pismo.

Mnogi finski glasovi mogu biti dugi i kratki. Oba glasa (dugi i kratki) imaju isti kvalitet, ali kao što sama reč kaže dugi, oni se izgovaraju produženo. Veoma je važno razlikovati duge i kratke glasove zbog različitog značenja reči, npr.: reč kansa znači nacija, a reč kanssa znači sa.

Samoglasnici[uredi]

Finski samoglasnici su oštriji i snažniji od samoglasnika u srpskom jeziku. Oni zadržavaju isti kvalitet u svim delovima reči. Samoglasnici u finskom jeziku se mogu podeliti u tri grupe a to su: zadnji samoglasnici, srednji samoglasnici i prednji samoglasnici. Sve tri grupe smo poređali u sledeću tabelu.

Zadnji samoglasnici Srednji samoglasnici Prednji samoglasnici
A [a] E [e] Ä [æ]
O [o] I [i] Ö [ø]
U [u] ----- Y [y]}-
Sada možete videti primere kratkih i dugih samoglasnika:
Samoglasnik Kratki Dugi
A [a] Sano! (reci) sanoo (on kaže)
O [o] jo (već) joo (da)
U [u] uni (san) uuni (peć)
E [e] meri (more) Meeri (žen. ime)
I [i] nimi (ime) niin (tako)
Ä [æ] sinä (ti) sää (vreme)
Ö [ø] hölmö (glupak) Töölö (deo Helsinkija)
Y [y] kylä (selo) kysyä (pitati)

Monoftonzi i diftonzi[uredi]

Finski jezik obiluje monoftonzima (jednoglasnicima) i diftonzima (dvoglasnicima).

Monoftonzi[uredi]

Tabela sa monoftonzima u finskom jeziku.
Finski monoftonzi[3]
Prednji samoglasnici Zadnji samoglasnici
nelabijalizovani labijalizovani nelabijalizovani labijalizovani
Zatvoreni samoglasnici i y u
Srednji samoglasnici e ø o
Otvoreni samoglasnici æ ɑ

Diftonzi[uredi]

Finski jezik ima mnogo diftonga. Diftonzi koji se završavaju na I mogu se naći u bilo kom diftongu.

ai - aika (vreme)
ei - seinä (zid)
oi - oikea (desno)
ui - uinti (plivanje)
yi - hyi (fuj)
äi - äiti (majka)
öi - söi (jeo je)

Završetak diftonga na U se javlja vrlo retko posle prvog sloga.

au - sauna (sauna)
eu - neula (igla)
iu - viulu (violina)
ou - Oulu (grad u Finskoj)
ey - peseytyy (on se umiva)
äy - täynnä (pun)
öy - pöytä (sto, astal)

U prvom slogu se javljaju samo sledeći diftonzi.

ie - mies (čovek, muškarac)
uo - Suomi (Finska)
- (noć)

Druge kombinacije samoglasnika izvan diftonga
Finski jezik ima veliki broj kombinacija dva samoglasnika koji pripadaju različitim slogovima.

soke/a (slep),
pi/an (uskoro),
apu/a (upomoć!),
ha/en (donosim),
po/iki/en (dečaka, genitiv množine),
kaaka/o (kakao),
vihre/ys (zelenilo),
leve/ä (širok),
ilmi/ö (pojava).

Kombinacija više od dva samoglasnika je uvek podeljena u dva sloga:
kau/an (duže vreme), ai/ot (nameravaš).

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]