Pređi na sadržaj

Han Kinezi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Han.
Han Kinezi
漢族 / 汉族
Ukupna populacija
oko 1,31 milijarde
Regioni sa značajnom populacijom
Kina NR Kina1,24 milijarda[1]
Republika Kina Republika Kina (Tajvan)22.575.365[1]
 Indonezija2.832.510–7.670.000[2][3]
 Tajland7.053.240[4]
 Malezija6.960.000[5]
 SAD3.794.673[6]
 Singapur3.684.936
 Kanada1.364.215[4]
 Peru1.300.000[4]
 Vijetnam1.263.570[4]
 Kambodža1.180.000[7]
 Filipini1.146.250[4]
 Mjanmar1.101.314[4]
 Rusija998.000[4]
 Australija866.200[8]
 Japan655.377[9]
 Venecuela400.000[10]
 Južnoafrička Republika350.000[11]
 Italija320.794[12]
 Francuska230.515[4]
 Španija197.214[4]
 Indija189.470[4]
 Laos185.765[4]
 Ujedinjeno Kraljevstvo296.623[4]
 Brazil151.649[4]
 Novi Zeland147.510[13]
 Holandija144.928[14]
 Panama135.000[15]
 Kuba114.240[16]
 Kostarika40.000[1]
 Republika Irska11.218
Jezici
Kineski jezik
Religija
nereligioznost, kineska narodna religija (uključujući taoizam, konfučijanstvo, kao i druge religije), mahajana budizam, hrišćanstvo, islam i druge religije
Srodne etničke grupe
sino-tibetanski narodi

Han Kinezi,[17][18][19] Hanzu,[20][21][22] Han narod[23][24][25][26] (kin: 漢族 / 汉族)[27][28][29] su najveća etnička zajednica na svetu,[30][31] oko 1,31 milijardi pripadnika (oko 19% od ukupne svetske populacije).[32][33] Nastanjeni su najviše u Narodnoj Republici Kini[34][35] i Republici Kini, ali takođe imaju mnogo iseljenika u svetu, posebno u Indoneziji, Tajlandu, Maleziji, Singapuru,[36] kao i u drugim državama sveta.[37][38][39][40]

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Reč Han potiče od dinastije Han, koja je zamenila dinastiju Ćin, i koja je uspela da ujedini celu Kinu. Ime dinastije dolazi od reke Han u centralnom delu Kine.

Iseljavanja

[uredi | uredi izvor]

Iseljavanja Han Kineza su počela 1276, to jest nakon mongolske invazije. Mnogi su se preselili u predele jugoistočne Azije, i naselili urbana središta gde su se bavili trgovinom. Trgovina je ostala glavna preokupacija njihovih iseljenika sve do današnjih dana. U mnogim zemljama Kinezi su postali biznismeni, neki su obični mali trgovci ali neki su postali i vlasnici velikih međunarodnih korporacija. I bogati i siromašni Kinezi su ostali verni svojoj tradicionalnoj kulturi, pa im je pirinač i danas glavna hrana, a štapići za jelo i dalje su glavni pribor. Posebnu pažnju posvećuju običajima venčanja i braka.

Tokom japanske okupacije Kine u Drugom svetskom ratu, među iseljenim Han Kinezima je počeo da raste nacionalistički pokret. Članovi pokreta su počeli da pružaju snažnu podršku Kini. Kada su komunisti 1949. zavladali zemljom, Kinezi su nastavili da pružaju veliku pomoć domovini.

Jezik i lokalne grupe

[uredi | uredi izvor]

Jezici Han Kineza, koji se često ne mogu međusobno razumjeti, pripadaju velikoj porodici sino-tibetskih jezika. Najbrojnija etnička grupa Han Kineza takođe govori nizom manje ili više razumljivih dijalekata.

  1. Veoma brojna grupa Kantonskih Han Kineza koji govore dijalektom (ili jezikom) jue raširena je u 45 država s ukupno 65.571.000 ljudi. Najviše ih je izvan Kine u Maleziji, gde ih živi 1.297.000. Ovdje treba napomenuti da 20.000 Kineza u Gvatemali govori španski, a ima ih i 1.100 u Portugaliji koji se služe portugalski jezikom. Takođe 21.000 kantonskih Han Kineza živi na Mauricijusu, a govore jezikom hakka.
  2. Čaodžou Han Kinezi, nastanjeni u Francuskoj, tek 10.000 pripadnika, govore jezikom min nan.
  3. Grupa Dan, koja govori jezikom jue, nastanjena je u zemlji matici, ima 4.414.000 pripadnika.
  4. Fukineski Han Kinezi, ova grupa nastanjena je na Brunejima i ima tek 3.400 članova. Govore jezikom jue.
  5. Gan Kinezi (koji takođe pripadaju pravim Han Kinezima) broje 37.560.000 duša, žive u Kini i govore jezikom gan.
  6. Hajnanski Kinezi žive u 5 država (najviše u Kini), svih skupa ima ih 5.578.000. Ostali žive u Kambodži (14.000), Maleziji (104.000), Singapuru (170.000) i Tajlandu (6.500). Govore jezikom min nan.
  7. Hakka Kinezi broje 37.310.000 duša, žive u dvadesetjednoj državi. Van Kine najviše ih je na Tajvanu (2.254.000) i Maleziji (1.764.000), svi govore jezikom hakka.
  8. Hui'an Kinezi (160.000) živi u Kini i govore jezikom min dong.
  9. Huejdžou Kinezi (3.913.000) govore istoimenim jezikom.
  10. Đin Kinezi (57.315.000), svi iz Kine, govore jinyu.
  11. Mandarinski Kinezi (najveća Han grupa) 816.319.000 pripadnika, govore mandarinski živi u 94 države. Na Tajvanu ih ima 4.12.000; u Sjedinjenim Državama (1.483.000); u Bangladešu 2.500; 80.000 u Francuskoj; 11.000 u Meksiku; 31.000 na Novom Zelandu; 140.000 u Rusiji; 694.000 u Vijetnamu. Ovih Kineza ima čak i po nekim egzotičnim ostrvima i državicama kao što su: Vanuatu (400); Tuvalu (30); Niue (10), i još cijelom nizu država.
  12. Min Bej Kinezi žive u 6 država, najviše u Tajlandu (5.623.000) i u matici (2.632.000). Svi govore min bej. Ima ih i na Brunejima, Singapuru, Indoneziji i Maleziji.
  13. Min Dong Kinezi (9.313.000), koji govore istoimeni jezik živi u 6 država, najviše u Kini (9.040.000), te nešto u Indoneziji, Bruneju, Maleziji, Singapuru i Tajlandu.
  14. Min Nan Kinezi (39.670.000), uglavnom u Kini (32.601.000) govore min nan. Žive ukupno u 13 država, izvan Kine najviše u Maleziji (2.021.000). Takođe u Singapuru, Tajlandu, Filipinima, Sjedinjenim Državama i drugde.
  15. Min Zhong Kinezi (820.000), govore min zhong, žive u Kini.
  16. Pinghu Kinezi iz Kine govore sjeverni zhuang. Ima ih 2.508.000.
  17. Pu-Xian iz Singapura, njih 6.000, govori pu-džian.
  18. Pudžian Kinezi iz Kine (2.706.000) i nepoznatog broja u Maleziji govore pu-džian.
  19. Shaojiang (895.000) iz Kine govore južni zhuang.
  20. Shaozhou, iz Kine (961.000) govore min nan.
  21. Tajvanski Kinezi 800 u Kostarici govore Jangshung i 1,000 u Francuskoj se služi mandarinskim.
  22. Teochenj žive u Maleziji (891.000), Singapuru (534.000) i Kambodži (174.000), svi govore min nan.
  23. Vadžiang iz Kine (328.000) govore Vadžianghua.
  24. Venchonj Kinezi u Francuskoj (20.000) govore jezikom Vu.
  25. Vu Kinezi u Kini (84.202.000) i još devet država govore Vu.
  26. Xiang (37.056.000) u Kini koji govore džiang, imaju i nepoznat broj pripadnika u Sjedinjenim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi.
  27. Xunpu Kinezi iz Kine (1.100) govore min nan.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v CIA Factbook Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. novembar 2015): "Han Chinese 91.6%" out of a reported population of 1,355 billion (July 2014 est.)
  2. ^ Kewarganegaraan, Suku Bangsa, Agama dan Bahasa Sehari-hari Penduduk Indonesia Hasil Sensus Penduduk 2010. Badan Pusat Statistik. 2011. ISBN 9789790644175. Arhivirano iz originala 10. 7. 2017. g. Pristupljeno 8. 11. 2014. 
  3. ^ „印尼2006年華人人口統計推估” [2006 Chinese in Indonesia Estimate] (PDF) (na jeziku: Chinese). Overseas Compatriot Affairs Commission. maj 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 6. 2011. g. Pristupljeno 24. 2. 2010. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j k l :: Overseas Compatriot Affairs Commission, R.O.C. :: Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. novembar 2013). Ocac.gov.tw (2004-08-24). Pristupljeno 2010-12-12.
  5. ^ Malaysia. State.gov (2010-07-14). Pristupljeno 2010-12-12.
  6. ^ „Race Reporting for the Asian Population by Selected Categories: 2010 more information”. United States Census Bureau. Pristupljeno 19. 1. 2014. 
  7. ^ Cambodia: Zongzi becomes a tool of affection relay_English_Xinhua
  8. ^ 2071.0 - Reflecting a Nation: Stories from the 2011 Census, 2012–2013
  9. ^ „国籍（出身地）別在留資格（在留目的）別外国人登録者(Number of foreign residents by country in 2008)” (na jeziku: Japanese). Ministry of Justice. 4. 9. 2009. 
  10. ^ http://convergencia.uaemex.mx/rev38/38pdf/LIZCANO.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. jun 2013) "Chinese people are an important population mostly in Venezuela (400,000)…" P. 201 (in Spanish)
  11. ^ Park, Yoon Jung (2009). Recent Chinese Migrations to South Africa – New Intersections of Race, Class and Ethnicity (PDF). Representation, Expression and Identity. Interdisciplinary Perspectives. ISBN 978-1-904710-81-3. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 12. 2010. g. Pristupljeno 20. 9. 2010. 
  12. ^ „Non-EU citizens”. 
  13. ^ „National Ethnic Population Projections: 2006(base)–2026 update”. Pristupljeno 22. 7. 2011. 
  14. ^ 통계연보(글내용) < 통계자료실 < 출입국·외국인정책본부
  15. ^ „Little China in Belgrade”. BBC News. 12. 2. 2001. Pristupljeno 4. 5. 2010. 
  16. ^ [„The World Factbook[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 10. 02. 2016. g. Pristupljeno 08. 11. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) The World Factbook]
  17. ^ Hsu 2012, str. 126
  18. ^ Yang, Miaoyan (2017). Learning to Be Tibetan: The Construction of Ethnic Identity at Minzu. Lexington Books. str. 7. ISBN 978-1-4985-4463-4. 
  19. ^ Who are the Chinese people? . Huayuqiao.org. Pristupljeno 2013-04-26.
  20. ^ Joniak-Luthi, Agnieszka (2015). The Han: China's Diverse Majority. University of Washington Press. str. 3. ISBN 978-0-295-80597-9. 
  21. ^ Chow, Kai-wing (2001). Constructing Nationhood in Modern East Asia. University of Michigan Press. str. 2. ISBN 978-0-472-06735-0. 
  22. ^ Rawski, Evelyn (2001). The Last Emperors: A Social History of Qing Imperial Institutions. University of California Press. str. 2. ISBN 978-0-520-92679-0. 
  23. ^ Li, Xiaobing (2012). China at War: An Encyclopedia. Pentagon Press. str. 155. ISBN 978-81-8274-611-4. 
  24. ^ Fairbank, John K. (1983). The Cambridge History of China Volume 12: Republican China, 1912–1949, Part 1. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-05479-9. Pristupljeno 20. 5. 2016. 
  25. ^ Wen; et al. (2004). „Genetic evidence supports demic diffusion of Han culture”. Nature. 431 (7006): 302—05. Bibcode:2004Natur.431..302W. PMID 15372031. doi:10.1038/nature02878. 
  26. ^ Stix, Gary (2008). "Traces of a Distant Past" Scientific American, July: 56–63.
  27. ^ „Han definition and meaning | Collins English Dictionary”. www.collinsdictionary.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 6. 2018. 
  28. ^ "Han". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  29. ^ Kim, Hodong (2004). Holy War in China: The Muslim Rebellion and State in Chinese Central Asia, 1864–1877. Stanford University Press. str. 320. ISBN 978-0-8047-7364-5. Pristupljeno 20. 5. 2016. 
  30. ^ Li, Xiaobing; Shan, Patrick Fuliang (2015). Ethnic China: Identity, Assimilation, and Resistance. Lexington Books. str. 69. ISBN 978-1-4985-0729-5. 
  31. ^ Rawski, Evelyn S. (1998). The Last Emperors: A Social History of Qing Imperial Institutions. Stanford University Press. str. 2. ISBN 978-0-520-92679-0. 
  32. ^ Zhang, Feng; Su, Bing; Zhang, Ya-ping; Jin, Li (22. 2. 2007). „Genetic Studies of Human Diversity in East Asia”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 362 (1482): 987—996. PMC 2435565 Slobodan pristup. PMID 17317646. doi:10.1098/rstb.2007.2028. 
  33. ^ Zhao, Yong-Bin; Zhang, Ye; Zhang, Quan-Chao; Li, Hong-Jie; Cui, Ying-Qiu; Xu, Zhi; Jin, Li; Zhou, Hui; Zhu, Hong (2015). „Ancient DNA Reveals That the Genetic Structure of the Northern Han Chinese Was Shaped Prior to three-thousand Years Ago”. PLoS ONE. 10 (5): e0125676. Bibcode:2015PLoSO..1025676Z. PMC 4418768 Slobodan pristup. PMID 25938511. doi:10.1371/journal.pone.0125676. 
  34. ^ „Arhivirana kopija” 中華民國國情簡介 [ROC Vital Information]. Executive Yuan (na jeziku: kineski). 2016. Arhivirano iz originala 18. 2. 2017. g. Pristupljeno 23. 8. 2016. „臺灣住民以漢人為最大族群，約占總人口97%” 
  35. ^ Executive Yuan, R.O.C. (2014). The Republic of China Yearbook 2014 (PDF). str. 36. ISBN 978-986-04-2302-0. Pristupljeno 11. 6. 2016. 
  36. ^ „Home” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 2. 2016. g. Pristupljeno 14. 2. 2016. 
  37. ^ Ang, Khai C.; Ngu Mee S.; Katherine, Reid P.; Meh, Teh S.; Aida, Zamzuraida; Koh X.R. Danny; Berg, Arthur; Oppenheimer, Stephen; Salleh, Hood; Clyde M. Mahani; ZainMd M. Badrul; Canfield A. Victor; Cheng C. Keith (2012). „Skin Color Variation in Orang Asli Tribes of Peninsular Malaysia”. PLoS ONE. 7 (8): 2. Bibcode:2012PLoSO...742752A. PMC 3418284 Slobodan pristup. PMID 22912732. doi:10.1371/journal.pone.0042752. 
  38. ^ Wang, Yuchen; Dongsheng, Lu; Chung Yeun-Jun; Shuhua, Xu (2018). „Genetic structure, divergence and admixture of Han Chinese, Japanese and Korean populations” (PDF). Hereditas. 155: 19. PMC 5889524 Slobodan pristup. PMID 29636655. doi:10.1186/s41065-018-0057-5. 
  39. ^ Chiang, Charleston (2017). „Map of Genetic Variation in Han Chinese” (PDF). str. 10. bioRxiv 162982 Slobodan pristup. 
  40. ^ Wang, Yuchen; Lu, Dongsheng; Chung, Yeun-Jun; Xu, Shuhua (2018). „Genetic structure, divergence and admixture of Han Chinese, Japanese and Korean populations”. Hereditas (objavljeno 6. 4. 2018). 155: 19. PMC 5889524 Slobodan pristup. PMID 29636655. doi:10.1186/s41065-018-0057-5. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хан_Кинези&oldid=28510794”