Hronologija Narodnooslobodilačke borbe mart 1945.

Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za Narodnooslobodilačku borbu naroda Jugoslavije, koji su se desili tokom marta meseca 1945. godine:

← februar · Hronologija Narodnooslobodilačke borbe u 1945. godini · april →

1 · 2 · 3 · 4 · 5 · 6 · 7 · 8 · 9 · 10 · 11 · 12 · 15 · 16 · 17 · 18 · 19 · 20 · 21 · 22 · 24 · 25 · 27 · 28 · 30 · 31

1. mart[uredi | uredi izvor]

Ukazom maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije (NOV i POJ) reorganizovani u Jugoslovensku armiju (JA), a Mornarica NOVJ u Jugoslovensku mornaricu. Istim ukazom Vrhovni štab NOV i NOJ je reorganizovan i preimenovan u Generalštab JA, kao neposredni organ Povereništva narodne odbrane Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ).^[1]^[2]

2. mart[uredi | uredi izvor]

Kralj Petar II Karađorđević, pod pritiskom Vlada Velike Britanije i SAD, imenovao je tri člana Regentskog saveta (namesništvo), na koji je 20. januara preneo svoju vlast - Srđan Budisavljević, Ante Mandić i Dušan Sernec.
U Beogradu, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu otvorena Komemorativna izložba posvećena slikarima stradalim u Narodnooslobodilačkom ratu - Jurici Ribaru (1918—1943), Bori Baruhu (1911—1942), Danielu Ozmo (1912—1942), Savi Šumanoviću (1896—1942), Bogdanu Šuputu (1914—1942), S. Pekiću, M. Novakoviću i D. Vučkoviću.

5. mart[uredi | uredi izvor]

U Beogradu Josip Broz Tito podneo Predsedništvu AVNOJ-a ostavku na mesto predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ). Ovim je u skladu sa dogovorom „Tito-Šubašić“ prestao da postoji NKOJ, a njegovi članovi su uključeni u Privremenu vladu DFJ, koja je formirana 7. marta.
U Beogradu dr Ivan Šubašić podneo Regentskom savetu ostavku na mesto predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu. Ovim je u skladu sa dogovorom „Tito-Šubašić“ prestala da postoji Vlada u egzilu, a njeni članovi su uključeni u Privremenu vladu DFJ, koja je formirana 7. marta.

6. mart[uredi | uredi izvor]

Regentski savet poverio mandat za stvaranje nove vlade maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu.

7. mart[uredi | uredi izvor]

U Beogradu formirana Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije u koju su uključeni članovi NKOJ-a i Vlade u egzilu. Ova Vlada postojala je do 1. decembra kada je, posle izbora za Ustavotvornu skupštinu formirana nova Vlada.

8. mart[uredi | uredi izvor]

U svim oslobođenim mestima širom Jugoslavije održani zborovi, mitinzi i priredbe povodom 8. marta - Međunarodnog dana žena.

9. mart[uredi | uredi izvor]

Privremena vlada DFJ donela „Deklaraciju“ kojom se obavezala da će nastavi borbu protiv okupatora, da će poštovati odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a, da će po oslobođenju zemlje sprovesti izbore za Ustavotvornu skupštinu i dr. Isto veče ovu Deklaraciju je na Radio Beogradu pročitao predsednik Vlade Josip Broz Tito.

12. mart[uredi | uredi izvor]

U Beograd stigao Ralf Skrajn Stivenson, prvi ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji.

13. mart[uredi | uredi izvor]

U Prištini albanski nacionalista Haki Taha izvršio atentat u kome je ubijen Miladin Popović (1910—1945), sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju.^[3]^[4]

14. mart[uredi | uredi izvor]

U Beogradu održana Zemljaska konferencija Zemljoradničke stranke dr Dragoljuba Jovanovića na kojoj je odlučeno da ova stranka stupi u Jedinstveni narodnooslobodilački front Srbije.

15. mart[uredi | uredi izvor]

Izdavačko preduzeće „Prosveta“ objavilo roman Ive Andrića „Na Drini ćuprija“ (za ovo delo nastalo za vreme okupacije, Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu).

20. mart[uredi | uredi izvor]

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva priznala Privremenu vladu DFJ. Njen ambasador stigao je u Beograd 12. marta, još pre zvaničnog priznanja.
U Beograd stigao J. V. Sadičkov, prvi ambasador Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR) u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji.

24. mart[uredi | uredi izvor]

U Beogradu potpisan sporazum između Privremene vlade DFJ i delegacije Ujedinjenih naroda za pomoć i obnovu (engl. United Nations Relief and Rehabilitation Administration - UNRRA). Sporazum je predviđao snabdevanje Jugoslavije hranom, lekovima, obućom, odećom, kao i dobrima i stručnjacima za pomoć u obnovi poljoprivrede, industrije i saobraćaja.^[5]

25—29. mart[uredi | uredi izvor]

U Novom Pazaru održana sednica Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka (AVNOS) na kojoj je odlučeno da se pribojski, mileševski, zlatarski, sjenički, deževski i štavički srez pripoje Federalnoj Državi Srbiji, a da se pljevaljski i bjelopoljski srez pripoje Federalnoj Državi Crnoj Gori. Na istoj sednici odlučeno je da se AVNO Sandžaka raspusti, a da se njegovi većnici, iz srezova koji su pripali Srbiji, obrazuju skupštinu i izaberu Izvršni odbor.

27. mart[uredi | uredi izvor]

U Beogradu na Pozorišnom trgu, povodom četvrte godišnjice događaja od 27. marta, održan miting na kom je učestvovalo oko 250.000 ljudi. Sa balkona zgrade Narodnog pozorišta okupljenima se obratio i maršal Jugoslavije Josip Broz Tito.
U Prištini 27. i 28. marta, u cilju smirivanja stanja na Kosovu i Metohiji uzrokovanog pobunom balističkih grupa, održana Konferencija oko 400 delegata, predstavnika albanskog naroda iz svih krajeva KiM, radi formiranja Albanskog nacionalnog komiteta za Kosovo i Metohiju (alb. Shqiptar Komiteti Kombëtar për Kosovë dhe Metohi). čije su osnovne linije aktivnosti bile zalaganje za nacionalna prava, ekonomski, politički i kulturni razvoj i emancipaciju Albanaca na Kosovu i Metohiji. Na Konferenciji je izabran Plenum komiteta od 114 i Sekreterijat od 10 članova. Za predsednika Komiteta izabran je Fadilj Hodža, a za sekretara Džavid Nimani.^[6]

28. mart[uredi | uredi izvor]

Vlada Sjedinjenih Američkih Država priznala Privremenu vladu DFJ. Njen ambasador stigao je u Beograd 31. marta.

29. mart[uredi | uredi izvor]

Vlada Sovjetskog Saveza priznala Privremenu vladu DFJ. Njen ambasador stigao je u Beograd 20. marta, još pre zvaničnog priznanja.

31. mart[uredi | uredi izvor]

U Beograd stigao Ričard Paterson, prvi ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji.

U toku marta[uredi | uredi izvor]

U Sremu otpočela dobrovoljna radna akcija pod nazivom „Sve za Srem - svi za Srem“. Ova akcija pokrenuta je radi podizanja porušenih i popaljenih sremskih sela, od kojih su mnoga bila spaljena do temelja. Ova sela stradala su najvećim delom tokom vođenja Sremskog fronta. Prema podacima Glavnog Narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine oštećenja od 95-100% pretrpela su sela: Batrovci, Ledinci, Sremska Rača, Bosut, Grabovo, Bešenovački Prnjavor i Stari Divoš.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Hronologija 2 1980, str. 336.
^ Hronologija NOB 1964, str. 1079.
^ Hronologija 2 1980, str. 339.
^ Hronologija NOB 1964, str. 1089.
^ Hronologija 2 1980, str. 341.
^ Hronologija 2 1980, str. 342.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1978. COBISS.SR 50018311
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479

[FOOTNOTEHronologija_21980336-1] Hronologija 2 1980, str. 336.

[FOOTNOTEHronologija_NOB19641079-2] Hronologija NOB 1964, str. 1079.

[FOOTNOTEHronologija_21980339-3] Hronologija 2 1980, str. 339.

[FOOTNOTEHronologija_NOB19641089-4] Hronologija NOB 1964, str. 1089.

[FOOTNOTEHronologija_21980341-5] Hronologija 2 1980, str. 341.

[FOOTNOTEHronologija_21980342-6] Hronologija 2 1980, str. 342.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

p r u Hronologija KP Jugoslavije, Narodnooslobodilačke borbe i FNR Jugoslavije 1940—1949.
Hronologija Radničkog pokreta i KP Jugoslavije, Narodnooslobodilačke borbe i FNR Jugoslavije od 1940. do 1949. godine.
1940. godina	Januar ’40 Februar ’40 Mart ’40 April ’40 Maj ’40 Jun ’40 Jul ’40 Avgsut ’40 Septembar ’40 Oktobar ’40 Novembar ’40 Decembar ’40
1941 — 1941.	Januar ’41 Februar ’41 Mart ’41 April ’41 Maj ’41 Jun ’41 Jul ’41 Avgust ’41 Septembar ’41 Oktobar ’41 Novembar ’41 Decembar ’41
1942. godina	Januar ’42 Februar ’42 Mart ’42 April ’42 Maj ’42 Jun ’42 Jul ’42 Avgust ’42 Septembar ’42 Oktobar ’42 Novembar ’42 Decembar ’42
1943. godina	Januar ’43 Februar ’43 Mart ’43 April ’43 Maj ’43 Jun ’43 Jul ’43 Avgust ’43 Septembar ’43 Oktobar ’43 Novembar ’43 Decembar ’43
1944. godina	Januar ’44 Februar ’44 Mart ’44 April ’44 Maj ’44 Jun ’44 Jul ’44 Avgust ’44 Septembar ’44 Oktobar ’44 Novembar ’44 Decembar ’44
1945 — 1945.	Januar ’45 Februar ’45 Mart ’45 April ’45 Maj ’45 Jun ’45 Jul ’45 Avgsut ’45 Septembar ’45 Oktobar ’45 Novembar ’45 Decembar ’45
1946. godina	Januar ’46 Februar ’46 Mart ’46 April ’46 Maj ’46 Jun ’46 Jul ’46 Avgust ’46 Septembar ’46 Oktobar ’46 Novembar ’46 Decembar ’46
1947. godina	Januar ’47 Februar ’47 Mart ’47 April ’47 Maj ’47 Jun ’47 Jul ’47 Avgust ’47 Septembar ’47 Oktobar ’47 Novembar ’47 Decembar ’47
1948. godina	Januar ’48 Februar ’48 Mart ’48 April ’48 Maj ’48 Jun ’48 Jul ’48 Avgust ’48 Septembar ’48 Oktobar ’48 Novembar ’48 Decembar ’48
1949. godina	Januar ’49 Februar ’49 Mart ’49 April ’49 Maj ’49 Jun ’49 Jul ’49 Avgust ’49 Septembar ’49 Oktobar ’49 Novembar ’49 Decembar ’49