Natrijum nitrat

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Natrijum nitrat
NaNitrate.png
Sodium-nitrate-unit-cell-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
Sodium nitrate
Drugi nazivi
Caliche
Chile saltpeter
Nitrate of soda
Nitratine
Peru saltpeter
Soda niter
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.028.686
E-brojevi E251 (konzervansi)
RTECS WC5600000
UN broj 1498
Svojstva
NaNO3
Molarna masa 84.9947 g/mol
Agregatno stanje Beli prah ili bezbojni kristali
Gustina 2.257 g/cm3
Tačka topljenja 308 °C
Tačka ključanja 380 °C razlaže se
73 g/100 mL (0°C)
92.1 g/100 ml (25 °C)
180 g/100mL (100 °C)
Rastvorljivost veoma rastvoran u amonijaku; rastvoran u alkoholu
Indeks refrakcije (nD) 1.587 (trigonalni)
1.336 (romobohedralni)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura trigonalni i rombohedralni
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 117 J mol−1 K−1
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −468 kJ/mol
Opasnosti
Opasnost u toku rada Oksidant, iritant
Bezbednosni spisak ICSC 0185
Tačka paljenja ne-zapaljiv
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
3236 mg/kg
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Natrijum nitrit
Drugi katjoni
Litijum nitrat
Kalijum nitrat
Rubidijum nitrat
Cezijum nitrat
Srodna jedinjenja
Natrijum sulfat
Natrijum hlorid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Natrijum nitrat NaNO3 je važan nitrat koji se javlja u prirodi.[1] Najveća nalazišta su u Čileu, pa se zato naziva čilska šalitra. Manjih nalazišta ima u Egiptu, Maloj Aziji, Kolumbiji i Kaliforniji, ali od tehničkog značaja su samo nalazišta u Čileu.

Dobijanje[uredi]

Sirova čilska šalitra većinom nije čista, nego se javlja sa pijeskom i glinom, te raznim drugim solima (najčešće natrijum hloridom). Osim toga sadrži primese natrijum-, magnezijum- i kalcijum- sulfata i malim količinama kalcijum jodata, te je siva ili smeđa kamena masa. Iz ovog materijala dobija se natrijum nitrat izluživanjem vrućom vodom. Pritom se nastali rastvor natrijum nitrata filtrira da se odvoji glineni mulj i zaostali nerastvoreni natrijum hlorid, a zatim se hladi pri čemu kristalizira. Dobiveni natrijum nitrat je 98%-tan. Matični lugovi sadrže natrijum jodat i služe za dobijanje joda.[2] U Njemačkoj se natrijum nitrat dobija pretežno iz sode sa azotnom kiselinom:

Na2CO3 + 2 HNO3 → 2 NaNO3 + H2O + CO2

i to tako da se nitrozni otpadni plinovi od oksidacije amonijaka apsorbiraju u rastvoru sode. Pritom nastali rastvor nitrita i nitrata (Na2CO3 + 2 NO2 → NaNO2 + NaNO3 + CO2) se zakiseli azotnom kiselinom i oksidira se u vazduju u nitrat, koji se sodom neutrališe i upari u vakuumskim isparivačima.

Osobine[uredi]

Natrijum nitrat kristalizira iz vodenog rastvora u obliku bezbojnih, kockastih romboedara (kubična šalitra), koji imaju tačku topljenja na 307°C, a kod 380°C počinju da se degradiraju. U vodi se lako rastvara i rastvorljivost mu jako raste sa porastom temperature.[3]

Upotreba[uredi]

Veći deo čilske šalitre ranije se koristio za đubrivo, ostali dio se upotrebljavao za dobijanje azotne kiseline i kalijumove šalitre. Danas natrijum-nitrat ima značaj samo kao veštačko đubrivo.

Reference[uredi]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  3. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]