Јован Вучковић (народни херој)

За другу употребу, погледајте страницу Јован Вучковић.

јован вучковић
Јован Вучковић
Лични подаци
Датум рођења	1913.
Место рођења	Прекорница, код Цетиња, Краљевина Црна Гора
Датум смрти	3. април 1944.(1944-04-03) (30/31 год.)
Место смрти	Мркоњић Град, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто)
Професија	рудар
Деловање
Члан КПЈ од	1934.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.

Јован Вучковић (Прекорница, код Цетиња, 1913 — Мркоњић Град, 3. април 1944) био је рудар, заменик политичког комесара Првог батаљона Прве пролетерске ударне бригаде и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 1913. године у селу Прекорница, код Цетиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. Због лошег материјалног стања, бавио се разним пословима, а потом се запослио у руднику Трепча. После одређеног времена прешао је у Борски рудник, где је радио до почетка Априлског рата, 1941. године.

Још током рада у Трепчи сусрео се са револуционарним радничком покретом и постао његов симпатизер. Преласком у Бор, наставио је политичку активност у радничком покрету и 1934. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Активно је учествовао у штрајковима и демонстрацијама рудара и сарађивао са Филипом Кљајићем Фићом и Васом Дрецуном и другим познатим револуционарима.

После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, вратио се у родно место и као члан Партије активно учествовао у припремама оружаног устанка. Јула 1941. године, заједно са својим братственицима учествовао је у Тринаестојулском устанку, где се истакао у борби на Обзовици.

Као добровољац ступио је у Ловћенски батаљон који је у оквиру Црногорско-санџачког партизанског одреда, учествовао у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941. године. Током ове борбе налазио се у групи бораца која је успела да се пробије до центра гарда, а потом била опкољена. Тек сутрадан, 2. децембра, он и његови другови су успели да се, под борбом и велике жртве, извуку из града. После борбе на Лисини, 4. децембра, у којој је погинуо Зарија Јоветић, командир његове чете, изгубио је везу са својим батаљоном. Тек 24. децембра, с групом другова, у селу Међењу у источној Босни, успео је да пронађе своје саборце који су ступили у Први ловћенски батаљон тек формиране Прве пролетерске ударне биргаде.

Као борац Прве пролетерске бригаде, истакао се у маршу преко Романије и Игмана, у борбама на Сињајевини, Коњицу, Бугојну, Ливну и Јајцу, те и борбама око Прњавора и Теслића. У току борбе за Улог, почетком 1942. године, предводио је групу бомбаша, која је уништила неколико непријатељских бункера и бригади олакшала даље напредовање. У борбама за Ливно, 1942. године, поново је починио неколико подвига са својим бомбашима. У борбама, током Четврте и Пете непријатељске офанзиве, истакао у борбама око Иванседла, преко Неретве, Дрине, Пиве и Сутјеске.

Погинуо је 3. априла 1944. године, у јуришу, недалеко од Мркоњић Града, као заменик политичког комесара Првог ловћенског батаљона Прве пролетерске ударне бригаде. Тројица његове браће стрељана су 1942. године у Ријеци Црнојевића, као активисти Народноослободилачког покрета.

За народног хероја проглашен је 27. новембра 1953. године.

Литература

• Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.