Пређи на садржај

Станислав Мартиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
станислав мартиновић
Станислав Мартиновић
Лични подаци
Датум рођења(1916-05-05)5. мај 1916.
Место рођењаБајице, код Цетиња, Краљевина Црна Гора
Датум смрти16. јун 1943.(1943-06-16) (27 год.)
Место смртиМежица, код Миљевине, Независна Држава Хрватска
Професијастудент медицине
Деловање
Члан КПЈ одпочетка 1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од11. јула 1945.

Станислав Станко Мартиновић (Бајице, код Цетиња, 5. мај 1916 — Межица, код Миљевине, 16. јун 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1916. године у селу Бајице, код Цетиња. Основну школу и гимназију завршио је у Цетињу. Године 1935. је уписао Медицински факултет у Београду.

После окупације Југославије, вратио се у родно место. Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Одмах после избијања Тринаестојулског устанка италијански војници су га ухапсили и интернирали у концентрациони логор у Албанији. Новембра 1941. је избављен из логора заменом за италијанске заробљенике. После изласка из логора, био је постављен за референта санитета Ловћенског партизанског одреда.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1942. године.

Као борац у Четвртој пролетерској црногорској бригади учествовао је у Трећој, Четвртој и Петој непријатељској офанзиви.

Током битке на Неретви био је командант болнице тифусара и учествовао у њиховој евакуацији. Због заслуга у спасавању рањеника и тифусара, постао је члан Санитетског одсека Врховног штаба НОВ и ПОЈ.

Током битке на Сутјесци био је задужен за болнице и организовао прелаз рањеника и болесника преко Пиве. Нашао се са групом рањеника која била уз Трећу ударну дивизију НОВЈ под командом Саве Ковачевића. Већина бораца дивизије изгинула је приликом покушаја пробоја обруча, након чега су немачки војници побили све рањенике на које су наишли. Станислав је успео да организује групу рањеника и извуче се поред Немаца. Међутим, код села Межице су их 16. јуна пресрели четници. Поубијали су све рањенике у групи, а Станислава мучили и на крају убили.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 11. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.[1][2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 508.
  2. ^ „Службени лист ФНРЈ 95/45” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 7. 12. 1945. 

Литература

[уреди | уреди извор]