Јован Вучковић (народни херој)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈОВАН ВУЧКОВИЋ
Jovan Vuckovic.jpg
Јован Вучковић
Датум рођења1913.
Место рођењаПрекорница, код Цетиња
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти3. април 1944.(1944-04-03) (30/31 год.)
Место смртиМркоњић Град
Хрватска НД Хрватска
Професијарудар
Члан КПЈ од1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од27. новембра 1953.

Јован Вучковић (Прекорница, код Цетиња, 1913Мркоњић Град, 3. април 1944), рудар, заменик политичког комесара Првог батаљона Прве пролетерске ударне бригаде и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1913. године у селу Прекорница, код Цетиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. Због лошег материјалног стања, бавио се разним пословима, а потом се запослио у руднику Трепча. После одређеног времена прешао је у Борски рудник, где је радио до почетка Априлског рата, 1941. године.

Још током рада у Трепчи сусрео се са револуционарним радничком покретом и постао његов симпатизер. Преласком у Бор, наставио је политичку активност у радничком покрету и 1934. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Активно је учествовао у штрајковима и демонстрацијама рудара и сарађивао са Филипом Кљајићем Фићом и Васом Дрецуном и другим познатим револуционарима.

После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, вратио се у родно место и као члан Партије активно учествовао у припремама оружаног устанка. Јула 1941. године, заједно са својим братственицима учествовао је у Тринаестојулском устанку, где се истакао у борби на Обзовици.

Као доборовољац ступио је у Ловћенски батаљон који је у оквиру Црногорско-санџачког партизанског одреда, учествовао у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941. године. Током ове борбе налазио се у групи бораца која је успела да се пробије до центра гарда, а потом била опкољена. Тек сутрадан, 2. децембра, он и његови другови су успели да се, под борбом и велике жртве, извуку из града. После борбе на Лисини, 4. децембра, у којој је погинуо Зарија Јоветић, командир његове чете, изгубио је везу са својим батаљоном. Тек 24. децембра, с групом другова, у селу Међењу у источној Босни, успео је да пронађе своје саборце који су ступили у Први ловћенски батаљон тек формиране Прве пролетерске ударне биргаде.

Као борац Прве пролетерске бригаде, истакао се у маршу преко Романије и Игмана, у борбама на Сињајевини, Коњицу, Бугојну, Ливну и Јајцу, те и борбама око Прњавора и Теслића. У току борбе за Улог, почетком 1942. године, предводио је групу бомбаша, која је уништила неколико непријатељских бункера и бригади олакшала даље напредовање. У борбама за Ливно, 1942. године, поново је починио неколико подвига са својим бомбашима. У борбама, током Четврте и Пете непријатељске офанзиве, истакао у борбама око Иванседла, преко Неретве, Дрине, Пиве и Сутјеске.

Погинуо је 3. априла 1944. године, у јуришу, недалеко од Мркоњић Града, као заменик политичког комесара Првог ловћенског батаљона Прве пролетерске ударне бригаде. Тројица његове браће стрељана су 1942. године у Ријеци Црнојевића, као активисти Народноослободилачког покрета.

За народног хероја проглашен је 27. новембра 1953. године.

Литература[уреди]