Алекса Маркишић

С Википедије, слободне енциклопедије
алекса маркишић
Алекса Маркишић
Лични подаци
Датум рођења(1908-05-19)19. мај 1908.(115 год.)
Место рођењаОбзовица, код Цетиња, Књажевина Црна Гора
Датум смртијануар 1942. (34 год.)
Место смртиблизина Сокобање, Србија
Професијаправник, новинар
Деловање
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од6. јула 1953.

Алекса Маркишић – Павле (Обзовица, код Цетиња, 19. мај 1908 — близина Сокобање, јануар 1942) био је правник, новинар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Спомен биста у Сокобањи

Рођен је 1908. године у селу Обзовици, код Цетиња, у породици царинског службеника. Због лоших материјалних услова, продица му се 1920. одселила у Сокобању. Алекса је 1922. завршио основну школу у Сокобањи, а гимназију у Алексинцу 1928. године. После гимназије се уписао на Правни факултет у Београду 1930, као ванредни студент.

Од 1930. је био дописник неколико новинских гласила, попут београдске „Правде“, „Политике“, уредник „Сокобањских новости“, дописник сарајевске новинске агенције „Авала“, радник у редакцији „Политике“ и остало.

Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1935. године. На Правном факултету је дипломирао 1939. и затим примљен на стаж у срески суд у Сокобањи.

Капитулација Југославије 1941. затекла га је у Боки которској. После тога се вратио у Сокобању.

Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Дана 3. августа је са групом другова постао борац Озренског партизанског одреда. Био је први политички комесар одреда. Крајем септембра 1941. враћен је на сокобањски терен у својству секретара Среског комитета КПЈ за бањски срез.

Приликом ликвидације једног провокатора у Сокобањи, Алекса и Рајко Вићентијевић су били издани, након чега су их опколили недићевци и жандарми. Након 12-часовне борбе, жандарми су потпалили кућу у којој су се утврдили. Њих двојица су извршили пробој, при чему је Рајко погинуо. Алекса је одмакао, али је био рањен у кичму. Последњим метком је извршио самоубиство да не би жив пао непријатељу у руке.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 6. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

У Сокобањи му је подигнута спомен-биста.

Литература[уреди | уреди извор]