Ђоко Војводић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЂОКО ВОЈВОДИЋ
Đoko Vojvodić.jpg
Ђоко Војводић
Датум рођења(1914-01-24)24. јануар 1914.
Место рођењаРадомир, Цетиње
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти9. мај 1942.(1942-05-09) (28 год.)
Место смртиоколина Мојковца
Црна Гора НД Црна Гора
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од20. децембра 1951.

Ђоко Војводић (Радомир, Цетиње, 24. јануар 1914Београд, 9. мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе, и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у селу Радомиру код Цетиња, 24. јануара 1914. године у земљорадничкој породици. Основну школу је завршио у грађанима, а затим је отишао у Београду где је радио као физички радник. Ванредно је завршио матуру, а у београдском биоскопу је радио до Другог светског рата. Као артиљерац је учествовао у Априлском рату у борбама на албанском фронту. После капитулације вратио се у родно село и учествовао у припреми устанка. Члан КПЈ постао је 1941. године.[1][2]

Учествовао је у ослобађању Вирпазара и у борби код Брајића као војник Радомирско-партизанског одреда. Са Ловћенским одредом борио се у Пљеваљској бици где је и рањен. Када је формирана Прва пролетерска бригада 21. децембра 1941. године постао је командир 1. чете 1. батаљона. Учествовао је у великом броју борби: код Видрића, Округлице, маршевима преко Романије и Игмана, нападу на железничку станицу Жепче и у борби на Улог и Жупу.Ђоко је погинуо 9. маја 1942. године после борби против четника Павла Ђуришића на Вечериновцу у близини Мојковца.[1][2]

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1][2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]