Хрватска и Славонија (1918—1925)
Покрајина Хрватска и Славонија | |
---|---|
1918.—1925. | |
Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године | |
Главни град | Загреб |
Земља | Краљевина СХС |
Површина | 43.822 км2 |
Становништво | 2.739.888 (1921) |
Догађаји | |
Статус | Бивша покрајина |
Историјска ера | Нови век |
• Успостављено | 1918. |
• Југословенско уједињење | 1918. |
• Укинуто | 1925. |
Покрајина Хрватска и Славонија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења крајем 1918. године до почетка 1925. године. Укидање покрајинских управа и увођење области као административних подручја било је предвиђено Видовданским уставом из 1921. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Овај чланак је део серије о историји Хрватске |
Привремено уређење на подручју Хрватске и Славоније трајало је у раздобљу од децембра 1918. до јануара 1925. године. Управа је у прво време имала облик Земаљске владе (1918-1921), а потом је преименована у Покрајинску управу Хрватске и Славоније (1921-1925). Процес њеног укидања инициран је 13. новембра 1924. године, а коначна одлука о престанку рада Покрајинске управе донета је 22. јануара 1925. године.
Поглавари
[уреди | уреди извор]Покрајински поглавари Хрватске и Славоније су као старешине Земаљске владе (1918-1921) носили традиционалну титулу бана, а потом су као старешине Покрајинске управе (1921-1925) носили титулу краљевских намесника.
Банови Хрватске и Славоније (1918—1921)
[уреди | уреди извор]Антун Михаловић (1. децембар 1918. - 20. јануар 1919.) | |
Иван Палечек (20. јануар 1919. – 24. новембар 1919.) | |
Томислав Томљеновић (25. новембар 1919. – 19. фебруар 1920.) и (28. фебруар 1921. – 28. јун 1921.) | |
Матко Лагиња (20. фебруар 1920. – 28. новембар 1920.) | |
Теодор Бошњак (28. новембар 1920. – 28. фебруар 1921. ) |
Краљевски намесници Хрватске и Славоније (1921—1925)
[уреди | уреди извор]Јурај Деметровић (1921-1923) | |
Ернест Чимић (1923-1924) |
Жупаније
[уреди | уреди извор]Жупаније Хрватске и Славоније биле су:
- Бјеловарско-крижевачка
- Вараждинска (са Међимурјем)
- Вировитичка
- Загребачка
- Личко-крбавска
- Модрушко-ријечка (са острвом Крк и општином Кастав)
- Пожешка
- Сремска
Жупаније су постојале као административне јединице све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када су ушле у састав новоустановљених области.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]По подацима из 1921. године, становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе:
- римокатолици (1.992.519),
- православни (658.769),
- евангелисти (47.990),
- израелићани (20.562),
- гркокатолици (16.226),
- муслимани (2.537),
- други (1.096),
- без конфесије и непознато (189).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Димић 2001, стр. 111-117.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Резултати Пописа становништва Краљевине СХС 1921