Ајуми Хамасаки
Ајуми Хамасаки | |
|---|---|
Хамасаки 2024. | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | 濱﨑 歩 |
| Друга имена | 浜崎くるみ 浜﨑あゆみ ayumi hamasaki ayu (あゆ) CREA |
| Датум рођења | 2. октобар 1978. |
| Место рођења | Фукуока, Јапан |
| Занимање | Певачица, перформер, текстописац, музички продуцент, композитор, глумица, модел |
| Супружник | Мануел Шварц (2011—2012) Тајсон Бодкин (2014—2016) |
| Партнер | Томоја Нагасе (2000—2007) |
| Деца | 2 |
| Музички рад | |
| Активни период | 1993-1997 (модел, глумица) 1998-данашњица (певачица) |
| Жанр | поп денс електронска рок класична |
| Издавачка кућа | Nippon Columbia (1995) Avex Trax (1998-данашњица) Drizzly (2002—2005) |
| Потпис | |
Ајуми Хамасаки (јап. 浜崎あゆみ; Фукуока, 2. октобар 1978) јапанска је певачица, текстописац, композитор, музички продуцент и бивша глумица и модел.[1] Најпродаванији је соло извођач у историји јапанске музичке индустрије, са више од 50 милиона продатих носача звука у Јапану.[2] Аутор је текстова свих својих песама, а током каријере учествовала је и у компоновању и продукцији дела свог музичког каталога (под псеудонимом CREA), укључујући албуме I am..., RAINBOW, Memorial address, MY STORY и (miss)understood.[3][4][5][6][7] Такође је учествовала у креативној продукцији и уметничком концепту својих концертних турнеја, које су у званичним издањима означене као „Produced by Ayumi Hamasaki“.[8]
Надимак јој је Ају, а од стране њених обожавалаца Ајуми је названа „Царица попа”[9][10] због њене популарности и великог утицаја у отаџбини и широм Азије. Њен изглед и стил имали су велики утицај на јапанску моду, чак и на друге азијске земље.[11][12]
Добитница је многобројних награда и остваривала је многобројне рекорде кроз целу њену каријеру. Освојила је више великих индустријских признања, укључујући 23 Japan Gold Disc Awards,[13] 8 Japan Record Awards,[14] 3 MTV Video Music Awards Japan[15] и 2 MTV Asia Awards,[16] као и 4 награде на World Music Awards,[17][18][19] што је чини једном од најуспешнијих јапанских соло извођачица. Постала је први извођач који је освојио Japan Record Awards (еквивалентно гремију) 3 пута узастопно.[20] Освојила је за песме Dearest (2001), Voyage (2002) и No Way to Say (2003).
Као соло извођач, Ајуми држи више рекорда на јапанским Oricon топ-листама. Према подацима компаније Oricon, има највећи број синглова који су достигли прво место међу соло извођачима (38), највећи број узастопних синглова на првом месту (25), највећи број синглова који су се пласирали међу десет најбољих (52) и највећи број албума у првих десет (54).[21][22][23][24] Продала је око 26 милиона примерака синглова у физичком формату, као и око 46,5 милиона дигиталних синглова.[25][26] Са више од 2,3 милиона продатих музичких DVD издања, најпродаванији је женски музички DVD извођач у историји Јапана.[27] Са укупном продајом већом од 5 милиона примерака музичких видео-издања (DVD и Blu-ray), држи историјски рекорд у Јапану као најпродаванији извођач у овој категорији.[28] Такође држи рекорд по броју милионских продаја међу јапанским соло извођачима.[29][fn 1] Од 1999. до 2010. године сваке године имала је најмање два сингла која су достигла прво место Oricon листе. Године 2010. постала је први извођач у историји Oricon листе чији су албуми достигли прво место током 13 узастопних година од њеног дебија, чиме је поставила рекорд у овој категорији.[30][fn 2] Постала је и трећи извођач у историји Oricon албумске листе који је достигао 20 албума на првом месту, као и најбржи соло извођач коме је то пошло за руком, 14 година и 10 месеци након дебија.[31]
Ајуми има богату дискографију ремикс издања, која обухвата 26 издања. Њена ремикс издања била су и комерцијално веома успешна. Super Eurobeat Presents Ayu-ro Mix добио је 3× Platinum сертификат од стране RIAJ-а за продају од 1.200.000 примерака, а више њених других ремикс издања остварило је продају већу од пола милиона примерака.[32][33]
Издала је 18 студијских албума, 6 мини албума, 26 ремикс албума, 7 компилацијских албума и 56 синглова.
Живот и музичка каријера
[уреди | уреди извор]Детињство
[уреди | уреди извор]Ајуми Хамасаки је рођена у Фукуоки 1978. Њен отац је оставио њу и њену мајку када је имала само три године. Једне ноћи, Ајуми се пробудила и видела њеног оца како пакује своје ствари. Када га је питала где иде, он је рекао да одлази на пословни пут. Након тога, Ајуми га никада више није видела.[34][35] У једном интервјуу је изјавила да не зна како јој отац изгледа и како се зове, јер никада о њему није причала са мајком.
„Не знам име мог оца или како изгледа, али негде дубоко у себи мислим да би било лепо да га једног дана видим пре него што умрем.”
— Ayumi Hamasaki, in All-Night Nippon: Hamasaki Ayumi is not stupid!, децембар 1998.
После одласка њеног оца, она и њена мајка се селе код баке. Њена мајка је радила већину времена, а тиме и одговорност и брига за младу Ајуми је пала на баку. Ајуми је касније рекла да је више осећала да јој је бака као мајка.[34]
„Мама се није бринула о мени, нити њени родитељи. Није ме грдила кад сам грешила, није ме хвалила кад сам била добра, никад ништа није рекла. Пошто је моја мајка живела слободно, ја сам мислила да и ја могу тако. Зато нисам често ишла у школу. [...] Суседи су стално причали о нама. Говорили су својој деци да се не друже са мном. Такође су покушавали да ме натерају да променим школу неколико пута, али ме то никада није узнемиравало.”
— Ayumi Hamasaki, in All-Night Nippon: Hamasaki Ayumi is not stupid!, децембар 1998.
Када је имала седам година, почела је да ради као модел за локалне институције да би помогла породици. Са 14 година, преселила се у Токио и потписала уговор са агенцијом за таленте „SOS”. Радила је као модел за бројне часописе. Она је такође глумила у неколико филмова и ТВ серија. Међутим, њена каријера као модела није дуго трајала, јер је била сувише ниска да би била модел. Пребачена је из „SOS”-a[34] у музичку агенцијy, „Sun Music”. Била је веома кратко у агенцији „Nippon Columbia” под именом AYUMI. Издала је један сингл и један мини албум, оба под именом Nothing from Nothing. Пошто је доживела неуспех, агенција јој је дала отказ.[36] Незадовољна због посла као глумице и неуспеха као певачице, Ајуми је решила да одустане од тога и одлази код мајке (која се тада преселила у Токио).
Као средњошколка, Ајуми је у почетку била одличан ученик. Међутим, њен интерес полако слаби, а са тим и њене оцене. Ајуми је покушала да се врати у школу и уписује „Horikoshi Gakuen” средњу уметничку школу. Одустала је након прве године. Без посла, одлучује да је најбоље да време потроши у шопингу и клубу који је био у власништву Avex-a.[37] Једне судбоносне ноћи 1997, Ајуми се упознаје са Макс Мацуром(њен будући продуцент). Након што је чуо Ајуми како пева караоке, Мацура јој је рекао да има леп глас, али да не зна добро да пева. Он је желео да је пошаље на часове певања и да након тога пређе у његову агенцију Avex Trax. Био јој је сумњив и одбила је његову понуду.[35] Међутим, Мацура је био упоран и убедио је Ајуми да потпише уговор.[35][38] Потом је послата у Њујорк на часове певања, на којима је она ретко присуствовала, пошто је имала проблем са ауторитетом.[37] Никада није рекла Мацури да није посећивала часове и да је уместо тога ишла у куповину. Док је била у Њујорку дописивала се са Мацуром, показујући изванредан таленат за изражавање својих осећања.
1998–1999: Музички почеци, A Song for ×× и LOVEppears
[уреди | уреди извор]Коначно се вратила у Јапан да сними свој први сингл, „poker face”. До самог дана снимања, била је незадовољна текстовима. Мацура, сећајући се Ајуминих писама, предложио јој је да покуша да напише текстове.[35]
„Увек су ми говорили: „Не можеш ништа да урадиш.” Али онда је Мацура рекао: „Можеш.” Занемаривала сам своје часове певања и плеса, и размишљала сам само да се забављам, али ми је он рекао: „Можеш. Можеш писати текстове и певати песме.” То је био први пут да сам упознала неког таквог. Раније нико ништа није тражио од мене или очекивао. Део мене је био поласкан, део мене је био уплашен, али нисам желела признати да то не могу.”
— Ayumi Hamasaki, in All-Night Nippon: Hamasaki Ayumi is not stupid!, децембар 1998.
Дан пре снимања, Ајумина бака се разболела и примљена је у болницу. Ајуми ју је посетила и рекла да ће поново доћи након снимања свог првог сингла. На дан снимања добила је вест да је њена бака преминула.[39]
Сингл „poker face” објављен је 8. априла 1998. године. Након њега уследио је други сингл „YOU”. Оба издања нису остварила већи комерцијални успех, али су њени емотивни текстови постепено привукли пажњу публике. Трећи сингл „Trust” постао је њен први сингл који је ушао међу десет најбољих на Oricon листи.[40][41] Њен први већи пробој представљао је пети сингл „Depend on you”, који је коришћен као тематска песма за видео-игру „Thousand Arms”. Сингл је допринео расту њене популарности и постепеном успостављању њеног препознатљивог стила заснованог на личним и емотивним текстовима.[42]
Ајуми се појавила на догађају поводом њеног првог албума A Song for ×× испред Shibuya 109 26. децембра 1998. Дана 28. децембра 1998, појавила се као гостујућа личност на радио програму Nippon Broadcasting System All Night Nippon, такмичећи се против Томоми Кахару, коју је у то време продуцирао Тецуја Комуро и која је имала велики успех као његова девојка.[43] Од свог дебија као певачица, она је свесно представљала контрастни имиџ, певајући песме о усамљености високим гласом и показујући наивну страну своје личности, што је постало врућа тема међу средњошколкама, али су многе од њих говориле да веома личи на Кахару. Због тога је преокренула ову стратегију и пре емитовања програма, покренула слоган „Ајуми Хамасаки није глупа“ и емитовала промотивни материјал на телевизији. Током емисије, људи који нису волели Ајуми су се јављали да разговарају са њом, али их је она навела да се саосећају са њом и да заплачу, а одзив је био толико велики да је форум на њеном званичном сајту био преоптерећен следећег дана.[44]
Дана 1. јануара 1999. је објављен њен деби албум под називом A Song for xx. Албум заузима прво место на дневној, недељној и месечној Oricon албум листи са продајом од 548.210 примерака у првој недељи. Укупно је продат у око 1,5 милиона примерака у Јапану.[45] Албум је достигао прво место на Oricon листи албума и задржао се на врху пет недеља, што је био значајан успех за њен дебитантски албум. Укупна продаја албума и пет синглова објављених у оквиру његове ере износила је приближно 2,19 милиона примерака у Јапану. Због успеха албума, она добија награду Japan Gold Disc Award за новог извођача године и награду за поп албум године.[46]
Године 1999, Ајуми је направила још један корак више експериментишући са различитим музичким стиловима, укључујући тренс, денс, баладе и оркестар. У фебруару 1999. године, издаје свој нови сингл „WHATEVER”, са две различите верзије песме и достиже 5. место на Oricon листи. У априлу 1999. године, издаје нови сингл „LOVE~Destiny~” који је заузео прво место на Oricon топ листи.[47] 12. маја 1999. излази њен нови сингл „TO BE” и заузима четврто место на Oricon топ листи. Њен девети сингл „Boys & Girls” је изашао 14. јула 1999. Ово је њен први сингл који се продао у више од милион примерака и заузима прво место на Oricon топ листи. У августу 1999. сингл „A” објављен је у 10 различитих издања. Avex је дистрибуирао четири различита издања сингла тако што је мењао боје компакт диска у плаву, зелену, наранџасту и црвену. За сваку боју је било ограничено по 70.000 примерака. Након што се сингл продао у више од милион примерака у Јапану, Avex је дистрибуирао ограничено златно издање. Ово издање је било ограничено на 100.000 примерака.[48] Међутим, након прве златне верзије продате преко своје границе, Avex је објавио други златни диск под називом Shining Gold CD на 150.000 примерака. Диск је био од правог злата.[49] Остала издања су била грамофонске плоче.[50][51] Сингл „A” је продат преко 1,7 милиона примерака и до данашњег дана је њен најпродаванији сингл у физичком формату. Сингл добија награду Japan Gold Disc Award за песму године. Oricon је објавио да је ово шести најпродаванији сингл од женског извођача у последњих 10 година.[52]
Са албумом LOVEppears, Ајуми је додатно учврстила свој положај као једна од најуспешнијих и најутицајнијих извођача јапанске поп музике.
„Наслов LOVEppears има два значења: ‘нешто што личи на љубав’ и ‘разлика између онога што видимо и онога што заиста постоји’. …Пре мог путовања у Њујорк ради фотографисања омота, гледала сам кроз прозор аутомобила и видела пар који је изгледао веома срећно, али сам помислила да су можда усред озбиљне кризе. Или можда заправо разговарају о растанку. Тада сам помислила на значење речи ‘appears’ у смислу ‘изгледа да’ и уклопила је у наслов. Ми себи стварамо одређени спољашњи имиџ и утиске, покушавајући да прикажемо ствари као добре или лоше, онако како желимо да их представимо другима, али у стварности оне нису онакве каквима их приказујемо."
Албум је објављен 10. новембра 1999. У првој недељи је продато преко 1,2 милиона примерака и албум одмах достиже прво место на Oricon албум листама, где је остао на првом месту три узастопне недеље.[54][55] Албум је имао два диска. На првом су биле песме са албума, а на другом неколико нових ремикса и звучни и видео снимци, скенирани часописи и фотографије иза сцене. Музички, LOVEppears је денс албум и лирично се фокусира на теме љубави, фрустрације живота, усамљености и индивидуализма. Постоји очигледна промена у текстовима, иако текстови и даље показују њен недостатак самопоуздања и њених скривених емоција, али многи од њих су написани са становишта треће особе. Ајуми се први пут офарбала у плаво. Од тада, плава коса је постала њен заштитни знак, а такође је започела тренд међу многим јапанским тинејџерима који су је копирали. Омот албума на коме она позира у топлесу, подигао је велики број дебата. Упркос томе, LOVEppears је био још успешнији од првог албума и продат у преко 2,5 милиона примерака. Албум и синглови повезани са албумом остварили су укупну продају од приближно 7.550.000 примерака.[56][57] Албум је освојио награду Japan Gold Disc Award за поп албум године.[52] Сингл „appears” је пуштен истог дана кад и албум и достигао је друго место на Oricon листи.[58]
2000–2002: Duty, A BEST, I am... и RAINBOW
[уреди | уреди извор]У лето 2000. Ајуми је имала прву концертну турнеју, која је била велики успех. Касније је пуштена у продају на DVD, VHS и VCD у два одвојена издања. У априлу 2000. године, објављује „vogue”, први сингл у пројекту special release. „vogue”, „Far away” и „SEASONS” су пуштени један месец за другим на тржиште као трилогија. Синглови су били веома успешни, са фокусом емоција на безнађе, одраз Ајуминог разочарења на своју прошлост. „SEASONS” је њен други најпродаванији сингл у физичком формату и продат је у 1.368.400 примерака.[59][60] Такође је освојио награду the Best Lyrics Prize.[61]
У септембру 2000. године, Ајуми објављује свој трећи студијски албум Duty. Албум представља једну од најважнијих прекретница у њеној раној каријери, јер је у односу на њена претходна издања имао зрелији и мрачнији концепт. Текстови песама обрађују теме као што су усамљеност, конфузија, притисак успеха и осећај одговорности који је Ајуми осећала током периода велике популарности. Музички стил албума се разликовао од њених претходних радова, са израженијим утицајима рока и мрачнијег поп звука. Duty садржи неке од њених најпознатијих песама, укључујући синглове „vogue“, „Far away“, „SEASONS“, „SURREAL“ и „AUDIENCE“, који су допринели великом успеху албума.[62] Албум заузима прво место на дневној, недељној и месечној Oricon албум листи са продајом од 1.682.760 примерака у првој недељи.[63] Укупно је продато преко 3 милиона примерака у Јапану.[64] Укупна продаја албума и његових синглова износила је приближно 6,3 милиона примерака. Duty је завршио на другом месту годишње Oricon листе најпродаванијих албума у Јапану за 2000. годину.[65] Поред музичког успеха, Duty је имао значајан утицај и на Ајуминој визуелној естетици. На омоту албума Ајуми је позирала у леопард оделу са црном косом које је имало огроман утицај међу Јапанцима. Албум Duty је освојио награду за најбољи албум године и поп албум године, а сингл „SEASONS” за песму године.[66]
2020. године, Џонатан Мекнамара из The Japan Times уврстио је албум Duty међу 10 јапанских албума који би требало да се нађу на листи Rolling Stone магазина „500 највећих албума свих времена”, описујући га као „есенцијални албум за свакога ко жели да разуме стално променљиви пејзаж јапанске поп музике”.[67]
Током Duty ере, Ајуми је постигла још један значајан успех када су њен трећи студијски албум Duty, сингл „SURREAL“ и концертни DVD ayumi hamasaki concert tour 2000 A 第2幕 истовремено заузели прво место на Oricon листама у својим категоријама. Тиме је постала први извођач у историји Oricon-а који је исте недеље имао издања на првом месту листе албума, синглова и DVD издања.[68]
Након великог комерцијалног успеха, Ајуми је освојила бројне музичке награде и постала једна од највећих личности јапанске поп музике почетком 2000-их. Ипак, упркос професионалном успеху, често је говорила о личним несигурностима и притиску који је носила због велике популарности. Са временом је постала свесна да је многи млади обожаваоци доживљавају као узор и симбол своје генерације.[69]
На крају 2000. године, Ајуми одржава свој први новогодишњи концерт у Јојоги Националном стадиону. То је традиција коју од тада одржава сваке године.
Дана 14. марта 2001, Ајуми осваја награду Japan Gold Disc Award за извођача године.[70]
Године 2001, Avex је одлучио да објави њен први best of албум, A BEST. Ајуми није била задовољна овом одлуком, јер је сматрала да је за такав пројекат још увек прерано и желела је да њен први компилацијски албум буде објављен у тренутку и на начин који би она сама одабрала. Према њеним изјавама, осећала је да још није завршила развој као извођач и била је изненађена одлуком издавачке куће да објави best of албум у тој фази њене каријере.[71] Ипак, рад на албуму је започет, а Ајуми је невољно учествовала у избору песама. За ново издање поново је снимила три нумере: „A Song for ×ד, „Trust“ и „Depend on you“ у новим вокалним верзијама и са новим миксом.[72] Током промоције албума, Ајуми је поставила циљ да се појави на 40 насловних страна часописа, што је и остварила. Велика медијска кампања допринела је томе да A BEST постане једно од најишчекиванијих музичких издања године.[73] У то време, два најуспешнија извођача јапанске поп музике биле су Ајуми Хамасаки и Хикару Утада. Хикару Утада је својим дебитантским албумом First Love постигла огроман успех, а њен други студијски албум Distance био је најављен за објављивање у истом периоду. Avex је стратешки заказао објављивање албума A BEST у истој недељи када је излазио и Distance. Као резултат тога, медији су извештавали о наводном ривалству између две младе звезде.[74] Ајуми и Хикару су одбациле тврдње о стварном ривалству и изјавиле да је такву слику створила медијска пажња и стратегија њихових издавачких кућа.[75] A BEST је добио велику промотивну кампању, а Ајуми се појавила на бројним насловним странама часописа. Посебну пажњу привукле су промотивне фотографије и насловница албума на којима је Ајуми приказана са сузом на лицу. Слика сузе је тумачена као симбол њеног незадовољства због начина на који је албум настао и чињенице да није имала потпуну контролу над одлуком о његовом објављивању.[76]
„Морала сам. Али сам била јако шокирана. Мислила сам да се шале.”
Албум A BEST је објављен 28. марта 2001. У првој недељи, Хикарин албум је био први на Oricon топ листи. У другој недељи, прву позицију је заузео Ајумин албум.[77] На крају, оба албума су били велики успеси. A BEST је укупно продат у 4.301.353 копија[78][79](постаје Ајумин најпродаванији албум и на 6. месту најпродаванијих албума у јапанској историји музике), а Distance је продат у 4.469.135 копија (што га чини 4. најпродаванијим албумом у јапанској историји музике). A BEST и Distance су заједно забележили продају од око три милиона примерака у првој недељи, док су првог дана објављивања оба албума продата у више од 1,6 милиона примерака.[80] Рекорд је оборио Аделин студијски албум 25 у 2015. години, са продатих 3,4 милиона примерака.[81] A BEST осваја награду Japan Gold Disc Award за поп албум године.[82] Зарада од албума A BEST је достигла више од 12 милијарди јена(приближно 106.124.280 америчких долара) до краја године, што је у великој мери утицало на цене акција компаније.[39] Према компанији Avex, албум је продат у више од 5 милиона примерака широм света.[83]
Да би промовисала албуме Duty и A BEST, Ајуми креће на турнеју која се звала DOME TOUR. Концерти су одржани у четири највеће куполне арене у Јапану: Фукуока доум, Осака доум, Нагоја доум и Токијски доум. Прва два концерта одржана су у Фукуоки, након чега су уследила по два концерта у Осаки, Нагоји и Токију. Турнеја је обухватила укупно осам концерата.[84] Према документарцу о њеној каријери, у то време се сматрало да је Ајуми једна од ретких извођача који су могли да распродају све датуме у четири велике dome арене, што је представљало један од највећих успеха њене каријере.[39] Истовремено, она се физички и ментално исцрпела. Ајуми је морала да прекида пробе за турнеју због проблема са слухом у левом уху.[39] Због тога су одређене песме морале бити избачене са турнеје због високих фреквенција које су јој стварале потешкоће током певања.[39] Упркос здравственим проблемима, она није желела да одложи пробе и концерте.[39] Према документарцу, Ајуми је неколико пута била на лекарским консултацијама, а лекар ју је упозорио да би наставак рада у таквом стању могао довести до трајног губитка слуха.[39] Током проба, због проблема са слухом није могла да заврши све наступе, због чега су пробе морале бити убрзане.[39] Дана 6. јула 2001. године, док су фанови чекали у реду за њен први концерт, нису знали за њене здравствене проблеме. Током пробе је повредила ногу, а организатори су разматрали отказивање наступа. Ипак, Ајуми није желела да изневери своје фанове и инсистирала је да се концерт одржи.[39] Након повратка из болнице, до бине је довезена у инвалидским колицима и одржала је концерт.[39] DOME TOUR је била велики комерцијални успех, али је период турнеје оставио трајне последице на њено здравље. На крају турнеје, Ајуми је скоро потпуно изгубила слух у левом уху.[39] Ово оштећење је касније довело до трајног губитка слуха на тој страни, што је Ајуми јавно потврдила неколико година касније.[39]
Иако је Avex постигао велики успех са албумом A BEST, Ајуми је у том периоду почела да тражи већу контролу над својом каријером. На крају је одлучила да остане у издавачкој кући, али је постепено преузимала већу улогу у креативном процесу својих издања. Њен успех и велики комерцијални резултати омогућили су јој већу уметничку слободу, а током овог периода постала је све више укључена у одлуке које су се тицале њене музике и имиџа. Према документарцу Hamasaki Ayumi: Light and Shadow, Despair and Decision at age 25, Ајуми је током овог периода имала контролу над великим бројем детаља везаних за своја издања, до те мере да ништа није било објављено без њеног одобрења, чак ни визуелни елементи као што је врста фонта.[85]
Пре изласка A BEST, Ајуми објављује сингл „М” у децембру 2000. године који је њен први сингл после изласка албума Duty, као и прекретница у њеној каријери. Ово је прва песма чију музику је она компоновала и то под именом CREA. Заузео је прво место на Oricon топ листи продајом од 541.350 примерака у првој недељи.[86] Сингл је продат у 1.320.000 примерака. Постаје други најпродаванији сингл године и добија награду Japan Gold Disc Award за песму године.[87][88][89][90][91] Од тада, скоро сваки сингл који је објавила је достигао прво место на Oricon топ листама. Након контроверзија са A BEST, преузела је контролу над својом каријером и запретила да ће напустити Avex ако је не буду третирали као људско биће.
„evolution” је Ајумин двадесети сингл и изашао је у продају 31. јануара 2001. Сингл је остварио успех са преко милион продатих примерака.[92] Заузео је прво место на Oricon листама. Објављен је и као DVD сингл, винил и VHS, неколико месеци касније.[93][94][95]
Дана 7. марта 2001. објављује сингл „NEVER EVER”. Ово је њен трећи сингл у низу чију музику је она компоновала. Сингл је продат у преко 757.000 примерака и заузима прво место на Oricon топ листама. Средином октобра 2007, трећа песма на овом синглу „SEASONS (H-H Remix)”, шест и по година након објављивања, појављује се као трећа највише преузимана песма у Јапану.[96]
Дана 2. маја 2001, Ајуми осваја Светску музичку награду за најпродаванијег азијског извођача и најбољег јапанског поп/рок извођача.[97]
Следећи сингл „Endless sorrow” објављује 16. маја 2001. И за овај сингл је потписана као композитор. Док оригиналну сингл верзију карактеришу жице, клавир и рок елементи, албумска верзија има мирнији софт-рок оријентисани звук. Сингл је продат у 768.510 примерака и заузима прво место на Oricon топ листама.
Дана 27. септембра 2001, објављује 24. сингл и једну од њених најлегендарнијих песама, „Dearest”. Сингл је био огроман хит, продајом од укупно 750.420 примерака и заузео је прво место на Oricon листама. Освојио је награду Japan Cable Radio Awards и Japan Record Awards.[98][99]Такође је коришћен као одјавна шпица популарне аниме серије InuYasha. Међутим, текст и спот су били директни приказ Ајуминих осећања према начину како је била третирана током контроверзије са A BEST албумом.
У децембру 2001. године, заједно са другим популарним певачима учествује на хуманитарном концерту како би се прикупио новац за жртве напада на Светски трговински центар 11. септембра, 2001. Ајуми сарађује са Keiko на синглу „a song is born” за пројекат за прикупљање новца за добротворне сврхе.[100] Сингл „A Song Is Born”, који је изведен у оквиру добротворног пројекта „Song Nation”, био је једини од свих песама учесница пројекта који је достигао прво место на Oricon листи синглова.[101]
Дана 1. јануара 2002. године, објављује свој четврти студијски албум I am.... Албум представља важну прекретницу у њеној каријери јер је Ајуми, под именом CREA, компоновала скоро сваку песму на албуму. Првобитни концепт албума био је другачији, али након напада на Светски трговински центар 11. септембра 2001. године, Ајуми је променила концепт албума и усмерила га ка темама као што су вера, нада и мир у свету.[102] Музички, I am... је рок албум који садржи елементе џеј-попа, електронске музике и акустичне инструментализације. Заузео је прво место на дневној, недељној и месечној Oricon албум листи са продајом од 1.751.360 примерака у првој недељи.[103] Албум се у Јапану продао у више од 2,3 милиона примерака према Oricon подацима и добио је двоструку милионску сертификацију од стране Recording Industry Association of Japan (RIAJ).[104][105]Укупна продаја албума и пратећих синглова износила је приближно 8,1 милион. I am... је постао први јапански албум који је сертификован на Тајвану, где је добио сертификацију 3× Platinum + Gold.[106] У Хонгконгу је добио платинасту сертификацију и био један од најпродаванијих јапанских албума те године.[107] Албум укључује и песму „Connected”, коју је снимила у сарадњи са европским тренс продуцентом Фери Корстеном. Ова песма је била Ајумин први сингл објављен у Европи. I am... постаје други најпродаванији албум године у Јапану.[108] Албум осваја награду Japan Gold Disc Award за поп албум године.[109]
„У почетку сам у својој музици тражила себе. Моја музика је била само за мене. Нисам имала ментални простор да размишљам о слушаоцима. Писала сам да бих се спасила. Нисам разумела шта заправо значи писати песме. Али временом сам почела да уочавам многе ствари, свој утицај и одговорност коју сам добила.”
Дана 29. маја 2002. године, Ајуми осваја награду Japan Gold Disc Award за извођача године.[111]
„Free & Easy” је Ајумин 26. сингл по реду и објављен је 24. априла 2002. Сингл је објављен заједно са фото књигом Hamasaki Republic. Са албумом RAINBOW, Ајуми је преузела креативан искорак, додајући енглеске речи и продуцирајући већину њених песама под именом CREA. Сингл „Free & Easy” је продуциран од стране ње и DAI-а. Текстови говоре о самопоштовању и слободи.[112] Ајуми је објаснила:
„У „Free & Easy” написала сам шта тренутно осећам. Другим речима, желим да будем особа која живи преузимањем одговорности за моју сопствену слободу и желим да будем особа за коју су ове речи савршено примењиве.”
Песма почиње са источном флаутом, а Ајуми пева стихове лаганим и ваздушним вокалом. Како песма напредује, она почиње да пева са агресивним тоновима праћене мелодијом.[114] На почетку можете препознати и одређену сличност између наслова „No Amen” из „The Messenger- Story of Joan of Arc”.
Дана 24. јула 2002. године објављује сингл „H“. Сингл је издат у пет различитих варијанти: са белим, розе, плавим и зеленим омотом, као и у ограниченом издању које је поново објављено 7. новембра 2002. године са четири различита омота и златним диском. Овакав начин издавања допринео је колекционарском карактеру њених физичких издања. „H“ је продат у 1.012.544 примерака и постао је најпродаванији сингл у Јапану током 2002. године, као и једини сингл те године који је премашио милион продатих примерака.[115] Сингл „H“ освојио је награду Japan Gold Disc Award за песму године. Исте године исту награду освојила су још два њена сингла, „Free & Easy“ и „Voyage“, чиме је Ајуми постала један од најуспешнијих извођача на додели награда.[116]
„Voyage” је Ајумин 28. сингл који је изашао у продају 26. септембра 2002. Дебитовао је на првом месту Oricon недељне листе са више од 319.020 примерака продатих у првој седмици и остао је на врху још три недеље. Укупно је остао 28 недеља на листи и тако постао њен најдужи сингл на топ листама. Сингл је продат у 679.463 примерака и постаје девети најпродаванији сингл те године. Освојио је награду Japan Record Awards(највиша могућа награда у Јапану).[117]
18. децембра 2002. године објављује свој пети студијски албум RAINBOW. Албум је наставио њен креативни развој, јер је Ајуми наставила да учествује у процесу стварања музике и писања текстова. У првој недељи продаје, RAINBOW је продат у 1.016.482 примерака и заузео је прво место на дневној, недељној и месечној Oricon албум листи.[55] Ово је био Ајумин пети студијски албум који је у првој недељи продаје премашио милион продатих примерака. Албум је продат у 1.920.000 примерака у Јапану. DVD верзија албума објављена је 9. јула 2003. године.[118][119] Укупна продаја албума и синглова износила је око 4 милиона. Био је један од најпродаванијих јапанских албума у Хонгконгу током 2003. године.[120]На Тајвану је албум продат у 110.000 примерака.[121] RAINBOW је поп рок албум са елементима трип хопа и електронске музике. Рана издања албума садржала су посебан код и URL адресу која је омогућавала купцима приступ ексклузивној интернет страници посвећеној промоцији албума. На страници је било могуће послушати 40 секунди демо верзије недовршене песме „RAINBOW”.[122] Током промоције, Avex и Ајуми су добили више од 100.000 порука од обожавалаца који су поделили своја мишљења о демо снимку и слали предлоге за текст песме. Ова кампања представљала је један од првих случајева у њеној каријери у којем су обожаваоци директно учествовали у процесу настанка песме. Ајуми је изјавила да никада раније није писала текст који је био заснован на порукама које је добила директно од својих фанова.[123]
Заиста сам желела да чујем (прочитам) све поруке које су послате (и текстове и теме), јер ако се 100.000 људи скупи, видеће ствари на 100.000 различитих начина. Неке од порука које сам примила су биле јако тужне, док су друге дочарале срећне слике и боје, али сам помислила да би професионални писац урадио бољи посао везивањем ових речи појединачно него ја. Зато сам прочитала све поруке и онда написала текстове на основу онога што сам осетила после.
Песма „RAINBOW” се нашла на компилацијском албуму A BALLADS. Албум RAINBOW постаје други најпродаванији албум године и осваја награду Japan Gold Disc Award за рок/поп албум године.[124]
2003–2006: A BALLADS, Memorial Address, MY STORY, (miss)understood и Secret
[уреди | уреди извор]Дана 12. марта 2003. године објављује њен други компилацијски албум A BALLADS. Албум осваја награду Japan Gold Disc Award за рок/поп албум године.[125] Компилација је састављена од балада и баладичних синглова објављених између 1998. и 2003. године, али није представљала само збирку претходно објављених снимака, већ је садржала и нове верзије појединих песама са измењеним аранжманима и продукцијом.[126] Ајуми је на албуму учествовала као композитор и продуцент шест нумера под својим другим именом CREA. Албум се састоји од четрнаест нумера, укључујући две нове песме „RAINBOW“ и обраду песме „卒業写真“ (Sotsugyō Shashin) јапанске певачице Јуми Мацутоје из 1975. године.[127] Седам нумера на албуму „appears“, „YOU“, „TO BE“, „M“, „SEASONS“, „A Song for ×ד и „Who...“ добиле су нове верзије са новим аранжманима и продукцијском обрадом, док су песме „Key“, „HANABI“, „Dearest“, „Dolls“ и „Voyage“ укључене као оригиналне верзије.[128] Неке од песама су такође добиле поново снимљене вокале и нове интерпретације, попут песама „YOU“, „A Song for ×ד и „Who...“.[129] Албум је дебитовао на првом месту Oricon топ листе и продат је у више од 1,3 милиона примерака у Јапану.[130]
У августу 2003. године, Ајуми издаје свој 30. сингл „forgiveness”. Јубилеј је обележила посебним концертом под називом A museum ~30th single collection live~, који је одржан 19. и 20. августа 2003. године у Јојоги Националном стадиону. Концерт је био посвећен њеним првих тридесет синглова, од деби сингла „poker face” (1998) до „forgiveness” (2003), а на њему је извела избор песама из тог периода каријере.[131] Концерт је одржан у години када је Ајуми обележавала пету годишњицу дебитовања и представљао је осврт на њен дотадашњи музички развој. Снимак концерта је касније објављен на DVD издању A museum ~30th single collection live~ у новембру 2003. године.[132]
Дана 12. октобра 2003. године, осваја Светску музичку награду за најбољег јапанског поп/рок извођача.[133]
У децембру 2003. године издаје свој први мини албум Memorial address у три формата: CD, CD+DVD и дигитално издање. CD+DVD издање је представљало нови приступ у њеној дискографији, јер је поред аудио снимака садржало и музичке спотове и додатни видео материјал, што је касније постало често коришћено код њених издања.[134] Албум је заузео прво место на дневној, недељној и месечној Oricon албум листи.[135] Продато је 1.115.000 примерака у Јапану.[136] Тиме је Memorial address постао један од најуспешнијих мини албума у историји јапанске музике, као и први мини албум женског извођача који је премашио милион продатих примерака.[137] Укупна продаја овог албума и синглова достигла је око 2,3 милиона примерака.[138] Албум је освојио награду Japan Gold Disc Award у категорији рок/поп албума године.[139] Memorial address је такође био најпродаванији албум у Хонгконгу током 2004. године.[140] Memorial address је био значајан и по томе што је представљао први мини албум у њеној каријери и наставио експеримент са краћим форматима издања након компилацијског албума A BALLADS. Албум је садржао осам нових песама, укључујући синглове „forgiveness“, „No way to say“ и „&“, као и песме које су представиле нови правац у њеној продукцији након периода обележеног албумима RAINBOW и A BALLADS.[141]
Дана 14. априла 2004. године, Ајуми осваја награду Japan Gold Disc Award за извођача године.[111]
Чак и након контроверзи са A BEST албумом, Ајуми је и даље осећала да је третирају као производ, а не као особу. Рекла је да су последња два студијска албума пребрзо изашла у продају. То је било време када је почео постепени пад продаје физичких издања у јапанској музичкој индустрији, што се поклопило са повећањем пиратерије и променама у начину дистрибуције музике у Јапану.[142] Тај осећај незадовољства покренуо је Ајуми да почне да ради на свом шестом студијском албуму, MY STORY. На том албуму је писала слободније и искреније, углавном аутобиографске текстове о својим емоцијама, искуствима и трајању њене каријере. Музика је одражавала слободнији приступ темама текстова, док су изражени рок елементи показали њену љубав према рок музици. Задовољна звуком албума, изјавила је да је MY STORY њен први албум у каријери са којим се осећала заиста задовољно.[143] MY STORY је представљао промену у њеној продукцији, јер је садржао израженији рок утицај у односу на њене претходне албуме, са већим нагласком на живе инструменте. Албум садржи 17 нумера, укључујући синглове „Moments“, „INSPIRE“ и, „CAROLS“.[144] Албум је објављен 15. децембра 2004. године у два издања: CD и CD + DVD. Прво издање је имало четири различита омота албума. Током концертне турнеје, MY STORY је поново објављен у још два формата: SACD и DVD-Audio.[145] У првој недељи продато је 574.321 примерак, а албум је заузео прво место на дневној, недељној и месечној Oricon албум листи.[146] Албум је продат око 1.200.000 примерака у Јапану.[147] Укупна продаја албума и синглова износила је 2,1 милион примерака. Албум осваја награду Japan Gold Disc Award за рок/поп албум године.[148] MY STORY је био најпродаванији јапански/корејски албум у Хонгконгу.[149] Да би се промовисао албум, Ајуми је започела турнеју под називом ARENA TOUR 2005 A ~ MY STORY ~. То је била њена прва турнеја која је носила назив једног њеног студијског албума.[150] MY STORY је њен једини студијски албум који је добио и класичну верзију. MY STORY Classical је објављен 24. марта 2005. године и садржи класичне аранжмане песама са оригиналног албума. Већина нумера је снимљена са француским оркестром Lamoureux Orchestra, којим је дириговао Јутака Садо. Албум је дебитовао на четвртом месту Oricon топ листе и сертификован је златним тиражом.[151]
Након објављивања MY STORY, Ајуми објављује још 4 сингла: „STEP you/Is this LOVE?”, „fairyland”, „HEAVEN” и „Bold & Delicious/Pride”. Спот за песму „fairyland” постаје најскупљи јапански музички спот, док спот за песму „my name's WOMEN” постаје други најскупљи јапански музички спот икада снимљен.[152][153]
Дана 31. августа 2005, Ајуми осваја Светску музичку награду за најпродаванијег соло и женског јапанског извођача.[154]
Дана 14. септембра 2005, објављује сингл „HEAVEN”. Коришћен је као тематска песма за филм „Shinobi: Heart Under Blade” и добија награду Musicnet Awards за најбољи сингл.[155] Продат је у 327.111 примерака у Јапану, а према наводима дискографских извора остварио је преко 1.580.000 дигиталних преузимања.[156][157]
„Bold & Delicious/Pride” постаје Ајумин 25. сингл који је заузео прво место на топ листама, и заједно са Matsuda Seiko постаје женски извођач са највише синглова који су завршили на првом месту топ листа.[158]
Дана 1. јануара 2006. године објављује свој седми студијски албум (miss)understood у два издања: CD и CD + DVD. Албум осваја награду Japan Gold Disc Award за рок/поп албум године.[159] Звук овог албума се разликује од свих њених претходних студијских издања. То је делимично последица тога што су неке од нумера адаптације песама које је компоновао Роберто „Гео“ Росан за пројекат Sweetbox. Ајуми се допао његов музички стил и затражила је дозволу да обради неке од композиција, што је довело до сарадње која је значајно утицала на звук албума.[160] Албум садржи различите музичке стилове, укључујући рок, денс поп и фанк, што га је издвојило у односу на њена ранија издања.[161] (miss)understood је дебитовао на првом месту Oricon топ листе албума. У првој недељи продаје продато је 654.000 примерака.[162] Према подацима RIAJ, албум је продат у 1.030.000 примерака у Јапану.[163][164] Укупна продаја албума и синглова износила је око 2,3 милиона примерака.[165] (miss)understood је такође имао успех на другим азијским тржиштима. Заузео је прво место на музичким листама на Тајвану и продат је у више од 100.000 примерака, док је био најпродаванији албум у Хонгконгу.[166]
Дана 8. марта 2006. године, објављује сингл „Startin'/Born To Be...”. Сингл је постао њен 26. сингл који је заузео прво место на топ листама, и тиме обара рекорд Matsuda Seiko за највише синглова на првом месту топ листа од женских извођача.[167]
Ајумин осми студијски албум Secret, објављен је 29. новембра 2006. у два издања: CD и CD + DVD. Ајуми је у интервјуу изјавила да је разлог за именовање албума Secret био тај да је албум буквално био тајна.
„Али то није тајна у смислу „Открићу нешто што ниси знао!” Уместо тога, могло би бити у вези "мене" у мом свакодневном животу, или би могло бити о теби... Сви чувамо тајне. На овој планети нема ни једне особе која нема барем једну тајну, нити постоји особа која може другима да говори све о себи. Чак и када покушате да разумете друге (или да имате међусобно разумевање), увек постојиш "ти", о коме само ти знаш. Имам аспекте које познају само одређени људи и аспекте о којима сви знају. То је оно што ја зовем тајна. У том смислу, постоје тајне које су укључене у овај албум.”
У почетку је требало да буде мини албум, али Ајуми се предомислила и написала још пет песама.
„Овај албум је у почетку требало да буде мини албум, али смо га брзо променили у цео албум. Једног дана сам толико тога желела да кажем и била сам преплављена и помислила сам да ако нисам у стању да ово избацим из мог система у песму... Тако да сам за један дан написала три песме, затим две песме другог дана. Написала сам песме у стварно брзом темпу.”
— Ayumi Hamasaki, in Vivi Magazine, јануар 2007.
Током снимања албума, Ајуми је посебно издвојила песму „momentum” као једну од најзахтевнијих песама за снимање. За завршетак вокалног снимања ове песме било јој је потребно четири дана, што је био најдужи период који је до тада провела снимајући једну песму у својој каријери. Навела је да је обично брзо завршавала снимање вокала, али да је током рада на „momentum” проводила толико времена у студијској кабини да је имала осећај као да би могла тамо и да заспи. Такође је изјавила да је касније, када слуша песму, подсећа на тежак процес њеног снимања и да је због тога доводи до суза.[169]
Secret је заузео прво место на дневној и недељној Oricon албум листи након објављивања.[170] Албум Secret је, према подацима које је објавио Avex Group Holdings, продат у 900.000 примерака.[171] Упркос нижој продаји у односу на њене претходне студијске албуме, Secret је имао велики успех на другим азијским тржиштима и достигао прва места на музичким листама у земљама и регионима као што су Тајван, Хонгконг, Кина и Сингапур.[172] Албум осваја награду Japan Gold Disc Award за албум године.[173]
Песма „Secret” коришћена је као тематска песма за хонгконшки филм „Confession of Pain”.[174]
2007–2008: Компилацијски албуми, GUILTY и десетогодишњица
[уреди | уреди извор]Дана 28. фебруара 2007. године објављује два компилацијска албума, A BEST 2 -BLACK- и A BEST 2 -WHITE-. Албуми су представљали наставак њеног успешног компилацијског издања A BEST из 2001. године и садржали су избор песама из њене касније каријере, обухватајући период од албума I am... до албума (miss)understood. Издања су објављена у две верзије: стандардно CD издање и ограничено CD + 2DVD издање. Концепт албума био је подељен на две целине. A BEST 2 -BLACK- садржао је углавном мрачније и емотивније песме које су представљале тежу страну њеног стваралаштва, док је A BEST 2 -WHITE- представљао светлије и поп оријентисане песме. Ова подела одражавала је различите музичке и тематске стране њене каријере током 2000-их. A BEST 2 -BLACK- заузео је прво место на Oricon дневној, недељној и месечној листи албума, док је A BEST 2 -WHITE- заузео друго место. Тиме је Ајуми Хамасаки постала прва женска извођачица у последњих 36 година која је истовремено заузела прву и другу позицију на Oricon недељној листи албума.[175] Према подацима компаније Avex, компилацијски албуми A BEST 2 заједно су продати у више од 2 милиона примерака.[176]
Са успешним албумом Secret и два компилацијска албума у азијским земљама изван Јапана, Ајуми је одлучила да започне азијску турнеју. Фанови су били јако узбуђени овом објавом. Улазнице за концерт у Таипеију, Хонгконгу и Шангају распродате су за мање од 3 сата.[177][178]

У јулу 2007. године, након више од годину дана избацује нови сингл, „glitter/fated”. Поводом овог сингла је снимила кратак филм у Хонгконгу.[179]
Дана 13. јула 2007. године, објавила је да је раскинула 7 година дугу везу са својим колегом Томојом Нагасе.[180]
У септембру, Ајуми објављује сингл „talkin' 2 myself”, у којем је изразила своје унутрашње филозофске мисли о свом животу у том тренутку. Овај сингл је наставио Ајумин низ од броја синглова на првом месту топ листа.[179] Сингл осваја награду Musicnet Awards за најбољи сингл. На краја године, њена блиска пријатељица из детињства је извршила самоубиство и посветила јој је песму „untitled ~for her~”.
У децембру 2007. године, објављује свој први дигитални сингл, „Together When...”. Сингл је преузет 3,3 милиона пута и постаје њен најпродаванији дигитални сингл.[181][182]
Дана 1. јануара 2008. године, објављује свој девети студијски албум GUILTY у неколико издања: CD, CD + DVD и дигитално издање. Албум представља значајан музички заокрет у односу на њене претходне радове, са мрачнијим и тежим звуком, као и текстовима који се баве темама попут кајања, кривице, усамљености и личних преиспитивања. Музички, GUILTY комбинује елементе рока, хеви метала и поп балада. GUILTY је дебитовао на првом месту дневне Oricon албум листе и остао на тој позицији током целе прве недеље.[183] Међутим, због Oricon правила по којем се годишња листа рачуна у периоду од 51 недеље, албум је званично ушао на листу у другој недељи јануара, а не у првој недељи године.[184] Због тога је GUILTY званично дебитовао на другом месту недељне Oricon албум листе, са продајом од 432.000 примерака у прве две недеље.[185] Албум је продат у око 610.000 примерака у Јапану.[186] Иако GUILTY није достигао комерцијалне резултате њених најуспешнијих албума из раније каријере, сматра се једним од њених личнијих и експерименталнијих издања, са израженијим рок утицајима и озбиљнијим тематским приступом.
Дана 8. јануара 2008. Ајуми је изјавила да болује од тинитуса и Менијерове болести, која је изазвала потпуну глувоћу у њеном левом уху.[187] Упркос томе, изјавила је да жели да настави са певањем и да не одустаје од каријере пре свега због својих фанова.[188][189]
Да би започео прославу десетогодишњице откако је Ајуми на музичкој сцени, Avex избацује сингл „Mirrorcle World” 8. априла 2008. тачно 10 година од њеног првог сингла „poker face”. Сингл је заузео прво место на Oricon листама, чинећи Ајуми јединим соло извођачем да има сваке године сингл на првом месту топ листа за 10 узастопних година.[47] Спот за „Mirrorcle World” рађен је у Паризу.
Ајуми је затим кренула на другу азијску турнеју под називом ASIA TOUR 2008 ~ 10th Anniversary ~, да би промовисала албум GUILTY. Концерт је снимљен на DVD у Таипеију.
Дана 10. септембра 2008, објављује компилацијски албум A COMPLETE ~ ALL SINGLES ~ на којем се налазе сви њени синглови. Прво издање албума ишло је са посебном кутијом и албумом са 48 страница који укључује претходно необјављене алтернативне омоте свих синглова. Албум је објављен у 3 верзије: 3CD, 3CD + DVD и дигитално издање. Тајванско, хонгконшко, кинеско и малезијско издање је имало кинеску верзију песме "Who...". У првој недељи је продато 538.876 примерака и албум заузима прво место на дневној, недељној и месечној Oricon албум листи. До данас је продато 1.120.000 примерака у Јапану, а у свету преко 2 милиона примерака.[190] Албум је постао 8. најпродаванији албум у Јапану за 2008. годину, а у Кини и на Тајвану је постао најпродаванији албум јапанског извођача за 2008. годину.[191][192] A COMPLETE ~ALL SINGLES~ осваја награду Japan Gold Disc Award у категорији „The 10 Best Albums“ за 2009. годину.[193]
У децембру 2008. године, објављује сингл „Days/GREEN”.[179] Сингл заузима прво место на Oricon топ листи.
Као завршницу десетогодишњице прославе, одржава новогодишњи концерт, овај пут под називом PREMIUM COUNTDOWN LIVE 2008-2009 А изводећи многе од њених старих хитова.
2009–2011: NEXT LEVEL, Rock 'n' Roll Circus, Love songs и FIVE
[уреди | уреди извор]У фебруару 2009. године, објављује сингл „Rule/Sparkle”. „Rule” је коришћен за филм „Dragon Ball Evolution”. Сингл је завршио на првом месту топ листа.[179] Акира Торијама, манга уметник и креатор серије Змајева кугла, нацртао је илустрацију Ајуми Хамасаки, која се појавила на првом издању сингла. Акира је рекао: „У ствари, ја нисам баш добар у карикатури и у неком тренутку сам зажалио што сам преузео овај посао. Хамасаки-сан има много фанова и надам се да се не љуте што им слика не личи на њу!”[194]
Дана 25. марта 2009. издаје свој десети студијски албум NEXT LEVEL. Заузео је прво место на Oricon листама. Продато је 420.000 примерака у Јапану.[195][196] Овај пут, њен стил је више електронски. NEXT LEVEL је електронски албум са бројним музичким елементима као што су џеј-поп, рок, денс поп и традиционална азијска музика. Албум је био у неколико издања: CD, CD + DVD, 2CD + DVD и као USB са 2 гигабајта меморије.
Албум је привукао пажњу и због иновативног начина издавања. Поред стандардних CD издања, албум је објављен и у посебној верзији на USB меморији, чиме је Ајуми постала први извођач у Јапану чији је албум објављен у том формату. USB издање је садржало све песме са албума у MP3 формату, музичке спотове и дигиталну књижицу, док је сам USB уређај имао дизајн инспирисан Ајумининим препознатљивим симболом поводом десетогодишњице каријере.[197]
Идеја о USB издању у почетку је изазвала забринутост унутар тима због могућности неовлашћеног копирања музике, али је Ајуми инсистирала на реализацији пројекта. Њена намера била је да слушаоцима понуди музику у формату који би што верније пренео квалитет звука који је коришћен током продукције у студију. У време када дигитална дистрибуција још није нудила високу резолуцију звука, тим је одабрао USB формат као начин да директно испоручи фановима музички садржај, уз додатне видео материјале и дигитални буклет.[198] Сличан приступ Ајуми је поновила и са албумом „Love songs“ (2010), чије је ограничено USB издање понудило песме у још квалитетнијим аудио форматима, укључујући WAV и AIFF датотеке високе резолуције.[199]
Спотови за песме „NEXT LEVEL” и „Curtain Call” су рађени у Лос Анђелесу. Да би промовисала албум NEXT LEVEL, Ајуми одржава турнеју под називом ARENA TOUR 2009 А ~ NEXT LEVEL ~. Турнеја је оборила рекорд посећености са преко 400.000 фанова широм Јапана.[200] Ово је њена прва турнеја коју је објавила и у 3D Blu-ray формату. Добила је награду од међународног 3D друштва.[201]
У лето 2009. године, објављује њен 46. сингл, „Sunrise/Sunset ~ LOVE is ALL ~”. Постаје њен 44. сингл на топ 10 Oricon листама, што је чини извођачем са највише синглова на топ 10 Oricon листама икада у јапанској поп музици.[202] Затим у децембру, објављује 47. сингл „You were.../BALLAD”. Сингл заузима прво место на Oricon листама.[203] Песма „You were...” изабрана је да буде тематска песма за Дизнијев филм „Tinker Bell and the Lost Treasure” на јапанском језику.[204]
Дана 14. априла 2010, објављује свој једанаести студијски албум Rock 'n' Roll Circus у неколико издања: CD, CD + DVD и ограничена сет кутија. Албум је сниман у Лондону. Спотови су исто рађени у Лондону.
„Разлог због којег сам овога пута изабрала снимање у Лондону, био је тај што сам желела да направим албум у затвореном окружењу, некако као место где сунчева светлост не допире. Песме су овог пута као ја. Нису либералне и отворене. Песме које сам одувек снимала често деле исте ставове и идеје као слушалац, али овог пута више су попут крика и молитви. Са овим сам се вероватно приближила каква сам била изнутра када сам први пут дебитовала. Оно што ја радим у Америци одувек је било либерално и отворено, па сам зато овога пута изабрала Лондон.”
Rock 'n' Roll Circus је рок албум са бројним музичким елементима као што су електро поп, џеј-поп, рок, денс и поп баладе. Албум је дебитовао на врху дневне и недељне Oricon албум листе са око 205.000 продатих копија у првој недељи и тако постао најпродаванији албум женског извођача за прву недељу продаје у тој години.[206][207] Rock 'n' Roll Circus је достигао 73. место у Јужној Кореји и прво место на Тајвану.[208] Заузевши прво место на Oricon листама, Ајуми је постала први женски извођач у 20 година да има 10 студијских албума на првом месту топ листа.[179] На J-Station Music Awards, Ајуми осваја награду за најбољег женског извођача, албум осваја награду за најбољи поп албум, спот за песму „Microphone” осваја награду за најбољи музички спот, спот за песму „blossom” осваја награду за најбољу мини-драму, a песма „Dream On” осваја награду за најбољу сарадњу.[209]
Дана 14. јула 2010. издаје свој 48. сингл „MOON/blossom”. Сингл заузима прво место на Оricon листама. 49. сингл „crossroad” је пуштен 22. септембра 2010. године, а 50. сингл „L”, објављен је недељу дана касније, 29. септембра. И они завршавају на првом месту Oricon топ листа.
Ајуми се први пут окушала као музички продуцент за другог извођача. Продуцирала је сингл Dream ON извођача Урате Наоје, за који је такође написала текст и на којем је гостовала као вокал. Песма је објављена 22. децембра 2010. године и представљала је њено прво продуцентско дело ван сопствених издања.[210] Dream ON је достигао прво место Oricon недељне листе синглова, чиме је постао 26. узастопни сингл Ајуми Хамасаки који је достигао врх листе и њен 39. сингл на првом месту укупно.[211]
Њен дванаести студијски албум Love songs, објављен је крајем децембра. Овај албум је стилски повратак на естетику њених албума пре Secret. Love songs садржи поп песме са текстовима који се првенствено врте око љубави, а многе од њих су баладе. Албум је дебитовао на врху дневне и недељне Oricon албум листе са преко 180.000 продатих копија у првој недељи.[212] Био је у неколико издања: CD, CD + DVD и ограничено издање са DVD-јем, usb-ом, microSD-ом и фото албумом.[213] Прво CD + DVD издање долазило је са слипкејсом и посебном серијском картицом која омогућава приступ ексклузивном дигиталном садржају за мобилне телефоне, док је прво CD издање имало само серијски број картице. USB садржи песме у WAV формату, као и у AIFF формату.
Ајуми и председник Avex-а Макс Мацура потврдили су преко твитера да се ради на албуму ayu-mi-x 7 presents ayu Trance 4. Албум је објављен 30. марта 2011. и још три ремикс албума су објављена истог дана. Сви албуми су састављени на специјалном издању ayu-mi-x 7 -LIMITED COMPLETE BOX SET-, такође објављени 30. марта. Ајуми постаје први извођач који има 4 албума на Oricon топ 10 листи.[214]
Дана 1. јануара 2011. године, Ајуми открива на њеном TeamAyu блогу да се удаје за аустријског модела и глумца Мануела Шварца, којег је упознала на снимању спота „Virgin Road”.[215] 2. јануара је објавила да су се званично венчали у непознатој капели у Лас Вегасу.[216]

Ајуми објављује њену турнеју Rock'n'Roll Circus Tour Final: 7days Special 20. априла 2011. на DVD и Blu-ray. Истог дана објављује и A 50 Singles: Live Selection. Првобитно је требало да буде пуштено у продају 30. марта, али је одложено до 20. априла због земљотреса и цунамија у Тохокуу. Rock'n'Roll Circus Tour Final: 7days Special је заузео прво место на Oricon DVD недељној топ листи, а A 50 Singles: Live Selection друго место, чинећи је првим извођачем који је заузео и прву и другу позицију на Oricon DVD топ листи. Продаја ова два DVD-ја учинила ју је извођачем са највише продатих DVD-јева у Јапану, са 2.313.000 продатих копија.[217]
Након изласка албума Love songs, креће на турнеју под називом ARENA TOUR 2011 A ~ HOTEL Love songs ~ како би промовисала свој албум, али због разорног земљотреса осећала је да јој је потребан нови концепт на њеном концерту, тако да је променила име турнеје у ~ POWER of MUSIC ~ 2011 A, на којој је било мање комерцијалног, а више класичног и интимног.
Други мини албум FIVE, објављен је 31. августа 2011. године у три издања: CD, CD ограничено издање и CD + DVD. Blu-ray верзија објављена је 9. новембра 2011. године. FIVE је постао први мини-албум у свету објављен у Blu-ray Disc формату (BDM), који је користио могућности Blu-ray технологије, укључујући висококвалитетни аудио запис и BD-LIVE функције.[218]. CD ограничено издање имало је приступну картицу за преузимање костима за плејстејшн игрицу Tales of Xillia. Такође, прво CD + DVD издање имало је серијски број за приступ специјалном сајту емитовања материјала са концерта Ayumi Hamasaki Countdown Live 2010-2011 A: Do It Again. Албум је заузео прво место на дневној, недељној и месечној Oricon албум листи.[219] Био је на првом месту топ листе две узастопне недеље.[219][220] Ово је њен први албум који нема ниједан сингл. Свих пет песама користиле су се у комерцијалне сврхе. Песма „progress” је коришћена као тематска песма за плејстејшн игрицу Tales of Xillia; „ANother song” је коришћена као тематска песма емисије SweetTV канала BeeTV; „Why…” је коришћена у ТВ рекламама за кампању тајванске туристичке агенције H.I.S., као и у рекламама за RecoChoku; „beloved” је коришћена као тематска песма за NTV емисију Sukkiri!!; „BRILLANTE” је коришћена у ТВ рекламама за Music.jp.
2012–2013: Party Queen, Playbutton издања, мини-албуми, LOVE again и петнаестогодишњица
[уреди | уреди извор]Дана 1. јануара 2012. објављује A CLIP BOX 1998-2011, који садржи све њене спотове од 1998. до 2011. године, као и неки бонус материјал, попут интервјуа.
У јануару 2012. Ајуми је путем свог званичног фан клуба „Team Ayu” објавила да покреће поступак развода. Као разлог навела је личну одлуку и немогућност да настави живот у Сједињеним Државама након земљотреса и цунамија у Тохокуу 2011. године, због чега је осетила снажну потребу да остане у Јапану. Такође је изјавила да је њена одлука довела до емоционалног удаљавања између ње и супруга.[221][222]
Дана 8. фебруара 2012. године, Ајуми је објавила свој трећи дигитални сингл „how beautiful you are”, који је коришћен као завршна песма јапанске телевизијске драме Saikō no Jinsei no Owarikata: Ending Planner.[223]
Месец дана касније, 21. марта 2012. године, објавила је свој тринаести студијски албум Party Queen. Албум је издат у више формата: CD, CD + DVD, CD + 2DVD, као и у ограниченим сет издањима.[224] Музички, Party Queen представља једно од њених најсмелијих стилских скретања, комбинујући денс-поп и електронске елементе са утицајима џеза, кабареа и ретро естетике. Албум је имао изражену сценску и театралну атмосферу, што се огледало и у визуелном концепту повезаном са темом хотела и ноћног живота. На снимању албума учествовали су међународни музичари и продукцијски тимови, а целокупан албум је сниман у Лондону, што је допринело његовом интернационалнијем звуку.[225] Албум садржи 14 песама, међу којима су „Party queen”, „NaNaNa”, „Shake It”, „Eyes, Smoke, Magic” и „how beautiful you are”.[226] Иако је наставио њену традицију мешања различитих музичких стилова, Party Queen се издвојио од њених претходних издања због мање оријентације ка класичном J-pop звуку и већег ослањања на клубску, електронску и експерименталнију продукцију.[227] Party Queen је дебитовао на другом месту Oricon листе албума, што га је учинило њеним другим студијским албумом који није заузео прво место на листи.[228]
Након објављивања албума, Ајуми је започела концертну турнеју ayumi hamasaki ARENA TOUR 2012 A ~HOTEL Love songs~, која је била тематски повезана са концептом албума Party Queen.[229]
Ајуми је 2012. године објавила своја издања у формату Playbutton, новом музичком медију у облику значке са уграђеним преносивим аудио-плејером. Колекција је обухватала 18 издања из периода од 1999. до 2012. године, укључујући студијске и мини-албуме, као и компилације „A BEST“, „A BEST 2 -BLACK-“ и „A BEST 2 -WHITE-“. Свако Playbutton издање користило је оригинални дизајн омота албума, уз ексклузивни изглед значке креиран посебно за ову серију. Производи су објављени у ограниченом тиражу као колекционарска издања.[230]
Playbutton је био самостални преносиви музички плејер намењен репродукцији унапред инсталираног албума. Корисници су могли одмах да слушају музику прикључивањем слушалица, док се уређај пунио преко USB кабла. Формат није омогућавао брисање, копирање или додавање других музичких датотека, већ је био осмишљен као спој музичког носача, модног детаља и колекционарског предмета.[231]
Дана 8. августа 2012. године, Ајуми је објавила свој шести компилацијски албум A SUMMER BEST, посвећен њеним најпознатијим летњим песмама. Албум је објављен у два издања: 2CD и 2CD + DVD. Први диск, назван „DISC-N“, садржи енергичније летње песме као што су „BLUE BIRD“, „Greatful days“, „Boys & Girls“ и „evolution“, док други диск, „DISC-A“, обухвата емотивније песме попут „HANABI“, „monochrome“ и „SEASONS“.[232] Албум је садржао и две нове песме: „You & Me“, оригиналну композицију написану посебно за ово издање, као и обраду песме „Happening Here“ групе TRF, која је уједно коришћена као тема њене турнеје ayumi hamasaki ARENA TOUR 2012 A ~HOTEL Love songs~. Укупно је садржао 26 ремастерованих песама, а DVD издање укључивало је раније необјављене снимке наступа уживо, укључујући материјале са a-nation фестивала, као и музичке спотове за одабране песме.[233] A SUMMER BEST достигао је друго место на Oricon недељној листи албума, чиме је наставио низ комерцијалних успеха њених компилацијских издања.[234]
Дана 14. новембра је написала на свом блогу да је у озбиљној вези са својим плесачем Maroka Uchiyamom. Следећег дана, Маро је потврдио вест на свом блогу.
Њени трећи и четврти мини албуми LOVE и again, пуштени су у новембру и децембру. Албум LOVE је био у три издања: CD, CD ограничено издање и CD + DVD, а албум again је био у два издања: CD и CD + DVD.
Дана 8. јануара 2013, пустила је у продају њен други класични албум, A Classical. Представљао је повратак Ајуми класичним и оркестарским аранжманима њених песама, након албума „MY STORY Classical” из 2005. године. Издање садржи десет песама у новим оркестарским верзијама, укључујући „M”, „Dearest”, „Voyage”, „BLUE BIRD”, „You & Me”, „Song 4 u” и „Missing”. Класичне аранжмане је надгледао композитор и аранжер Коске Јамашита, који је предводио тим аранжера задужених за нове верзије песама. Албум је објављен као треће издање у оквиру пет узастопних издања поводом петнаестогодишњице музичког дебија Ајуми Хамасаки. „A Classical” је дебитовао на првом месту Oricon недељне листе албума, чиме је постао први класични албум који је достигао прво место на тој листи од њеног оснивања.[235][236]
У јануару 2013. објавила је да је раскинула везу са Maroka Uchiyamom.
Док је била на одмору у Лос Анђелесу, упознаје њеног будућег мужа, 10 година млађег америчког студента медицине. 13. децембра је објавила веридбу, а венчали су се 3. марта 2014.[237][238][239]
Ајумин четрнаести студијски албум LOVE again, објављен је у фебруару у пет издања: CD, CD + DVD, CD + Blu-ray и два ограничена издања: CD + DVD + ayupan + фото албум и CD + Blu-ray + ayupan + фото албум.[240] Албум је дебитовао на врху дневне и недељне Oricon албум листе. Ово је њен двадесети албум на врху Oricon топ листе. Постижући овај рекорд након 14 година и 10 месеци од њеног дебија, оборила је рекорд B'z-a који је овај подвиг остварио након 17 година и 10 месеци. LOVE again је такође означио Ајуми као трећег извођача у Јапану са 20 албума на првом месту топ листа, заједно са B'z-ом и Јуми Мацутојом. Поводом овога Ајуми је изјавила: „Јако сам срећна што је толико људи подржало овај албум. Свима вам много хвала. Бити у могућности да остварим овај рекорд је све захваљујући фановима који су ме подржавали. Ове године обележавам моју петнаестогодишњицу и желим да у овој години створим дивне успомене са свима.”[241]
Да би прославила своју петнаестогодишњицу, Ајуми је одлучила да њени фанови изаберу песме за концерт. Гласање је било онлајн на сајту, тако да је свако могао да гласа за три песме. Гласање је завршено 3. априла 2013. и изабрано је 50 песама, укључујући и песму „kanariya”, коју никада није изводила уживо. Турнеја се звала 15th Anniversary TOUR ~A BEST LIVE~. Поводом годишњице, избацила је песму „Tell All”.
Дана 25. децембра 2013. године, објављује сингл „Feel the Love/Merry-go-round”. Обе песме су под утицајем западног денс попа.
2014–2015: Colours, A ONE и sixxxxxx
[уреди | уреди извор]У јануару 2014. године, саопштено је да је нова песма под називом „Pray” изабрана да буде тематска песма за аниме филм „Osamu Tezuka's Budda 2—Owarinaki Tab”, који је премијерно приказан 8. фебруара 2014. године у Јапану.[242][243] Још једна нова песма под називом „Hello New Me” је представљена као песма за нову сезону Фуџи ТВ драме „Zoku—Saigo Kara Nibanme no Koi” која је почела са емитовањем у априлу 2014.[244] Песма је објављена 14. маја 2014. Од 30. маја до 6. јула 2014. године, Ајуми одржава турнеју под називом Premium Showcase: Feel the love, на којој је она понудила 11 концерата на 3 локације: Нагоји, Осаки и Токију.
Ајумин петнаести студијски албум под називом Colours објављен је 2. јула 2014. године. Албум је издат у неколико издања: стандардном CD издању, CD + DVD издању, CD + Blu-ray издању, као и у ограниченим издањима намењеним члановима њеног фан клуба „Team Ayu”.[245] Музички, Colours представља наставак њеног истраживања електронске плесне музике (EDM), са снажним утицајем клубског звука и међународне продукције. На албуму су учествовали бројни страни продуценти и DJ-еви, укључујући Armin van Buuren, Fedde Le Grand, RedOne, Rodney Jerkins и друге сараднике из електронске и поп музичке сцене. Ове сарадње допринеле су модернијем и интернационалнијем звуку албума.[246] Colours је дебитовао на петом месту Oricon листе албума, што је био први пут да један њен студијски албум није дебитовао међу прва три места на листи.[247] Ипак, албум је наставио њену дугу серију успеха на јапанским топ листама. Са овим издањем, Ајуми је изједначила рекорд са Јуми Мацутојом по броју албума који су се нашли у првих десет на Oricon листи, поставши један од извођача са најдужом серијом Top 10 албума у историји јапанске музике.[248]
У октобру 2014. године, Ајуми је објавила 52. сингл „Terminal”. Песма је настала у сарадњи са холандским DJ-ем и продуцентом Armin van Buurenom и представљала је наставак електронског правца који је истраживала на албуму Colours.[249] Сингл је садржао оригиналну верзију песме, као и неколико ремикса.[250]
Дана 2. новембра 2014. године, објављује преко своје званичне Facebook странице да је почела са снимањем „winter ballad trilogy”. 6. новембра 2014. године, откривено је да ће назив новог сингла бити „Zutto.../Last Minute/Walk”, а да ће његов датум изласка бити 24. децембар 2014. године. Сингл заузима пето место на Oricon листама. Са овим остварењем, Ајуми је постала први соло извођач у историји Јапана да има 50 синглова у Топ 10 на Oricon листама.[251]
Дана 28. јануара 2015. објављује њен трећи класични албум LOVE CLASSICS. Назван је "mash-up album" између Ајуминих љубавних песама и класичне музике,[252] састављен од раније објављених балада љубавних песама, које су преуређене користећи класичне комаде реномираних европских композитора, као што су између осталих Антонио Вивалди, Јохан Себастијан Бах, Фредерик Шопен и Клод Дебиси. Издање је било концептуално повезано са Даном заљубљених. Омот албума, који је креирао визуелни уметник Аки Мијађима, заснован је на једној од насловница Ајуминог сингла „Zutto.../Last Minute/Walk” објављеног у децембру 2014.[253]
Дана 8. априла 2015. године објављен је њен шеснаести студијски албум A One. Албум је издат у три главна формата: CD издању, CD + DVD издању и CD + Blu-ray издању.[254] Музички, A One представља повратак класичнијем поп и рок звуку који је обележио део њене раније каријере, након електронски оријентисаног албума Colours. Ајуми је током промоције албума изјавила да је желела да се врати „Ајуми Хамасаки из прошлости”, описујући албум као повратак емоцијама и стилу који су је раније дефинисали.[255]
Након објављивања албума, Ајуми је започела концертну турнеју ayumi hamasaki ARENA TOUR 2015 A: Cirque de Minuit ~真夜中のサーカス~. Турнеја је одржана током 2015. године и обухватила је више арена широм Јапана, укључујући наступе у Saitama Super Arena, Osaka-jō Hall, Yokohama Arena и другим великим концертним дворанама.[256] Турнеја је била наставак концепта из њеног новогодишњег концерта COUNTDOWN LIVE 2014–2015 A: Cirque de Minuit, а сам назив „Cirque de Minuit” (француски: „Поноћни циркус”) представљао је централну тему сценског наступа.[257]
Дана 5. августа 2015. године, Ајуми је објавила свој пети мини-албум sixxxxxx. Издање је објављено у три формата: стандардном CD издању, CD + DVD издању и CD + Blu-ray издању, а садржало је шест нових песама.[258] Међу песмама на албуму налазила се и дуетска песма „Sayonara” са тајванским бендом SpeXial, који је представљао њену сарадњу са извођачима са кинеског говорног подручја. Песма је привукла значајну пажњу на азијском тржишту и достигла прво место на музичким листама у Хонгконгу, Сингапуру, Малезији и Тајвану.[259] Објављивање sixxxxxx наставило је њену активност на азијском музичком тржишту, након што је претходних година све више ширила присуство ван Јапана кроз сарадње са страним извођачима и наступе у другим азијским земљама.
16. децембра 2015. године, Ајуми је објавила обраду песме „Many Classic Moments” јапанске групе globe, као део пројекта којим је одала почаст овој групи и њеном утицају на јапанску поп сцену.[260] Неколико дана касније, 23. децембра 2015. године, објавила је свој четврти класични албум Winter Diary: A7 Classical. Издање је садржало оркестралне и класичне аранжмане песама са њених претходних албума A One и Sixxxxxx, као и нову песму „Winter Diary”.[261] Winter Diary: A7 Classical био је наставак њене серије класичних издања која су прерађивала њене раније песме у новом, оркестралном стилу, након пројеката као што су My Story Classical, A Classical и LOVE CLASSICS.
2016–2020: M(A)DE IN JAPAN, двадесетогодишњица и TROUBLE
[уреди | уреди извор]На петнаестогодишњицу изласка њеног најпродаванијег компилацијског албума A BEST, Ајуми је најавила специјално издање под називом A BEST -15th Anniversary Edition-. Албум је поново објављен 28. марта 2016. године, на исти датум када је оригинално издање објављено 2001. године.[262] Оригинални албум A BEST продат је у више од пет милиона примерака широм света и сматра се једним од најуспешнијих издања у историји јапанске поп музике. Поводом јубилеја, ново издање је добило потпуно нови ремастеринг свих 16 песама са оригиналних мастер снимака, који је урадио Стивен Маркусен (Stephen Marcussen), инжењер познат по раду са извођачима као што су The Rolling Stones и Пол Макартни (Paul McCartney).[263] A BEST -15th Anniversary Edition- објављен је у стандардном CD издању, као и ограниченом луксузном пакету који је укључивао CD, Blu-ray, DVD, јубиларну књигу са рукописима текстова, белешкама сарадника и фотографијама из периода стварања оригиналног албума, као и мајицу са једним од седам различитих дизајна.[264]
У мају 2016. године, Ајуми је започела концертну турнеју ayumi hamasaki ARENA TOUR 2016 A: Made in Japan. Неколико дана пре објављивања албума, 11. маја 2016. године, изненадила је фанове најавом да ће њен седамнаести студијски албум M(A)DE IN JAPAN бити доступан за ексклузивно стриминг издање путем јапанске музичке платформе AWA, месец и по дана пре физичког изласка. Албум је на платформи достигао милион легалних стримова за само пет дана.[265][266] Физичка издања албума објављена су 29. јуна 2016. године у неколико формата: CD, CD + DVD, CD + Blu-ray, као и у ограниченим издањима намењеним члановима фан клуба „Team Ayu”.[267] Музички, M(A)DE IN JAPAN представља повратак елементима који су обележили њену ранију каријеру, комбинујући различите жанрове, укључујући хард рок, поп баладе и електронску плесну музику. Албум је садржао и песме са снажним рок утицајем, али и емотивне баладе, настављајући њену традицију мешања различитих стилова.[268] M(A)DE IN JAPAN је дебитовао на другом месту Oricon листе албума. Са овим издањем, Ајуми је поставила нови рекорд као извођач са највећим бројем албума који су се пласирали у Top 10 на Oricon листи албума, са укупно 50 албума у првих десет.[269]
Дана 12. септембра 2016. је објавила да се разводи од њеног другог мужа. Развели су се 30. септембра 2016.[270][271][272]
„We are the QUEENS” је Ајумин дванаести дигитални сингл. Изашао је 30. септембра 2016. Песма је коришћена за игрицу „CLASH OF QUEENS” на смарт телефону.[273]
Дана 20. маја 2017. године, Ајуми је написала на свом блогу да почиње да губи слух и у десном уху и да је доживела вртоглавицу и мучнину. Обећала је да ће наставити са наступима, додајући:
„Сцена је место где ја припадам. То је једино место где заиста, истински постојим. Не знам ни за шта друго. Нема смисла бринути о ономе што је пред нама. Наставићу да слушам, чак и ако не могу да чујем. Наставићу да се крећем, чак и ако се не могу кретати. Не тражим симпатије или сажаљење. Држаћу главу високо и наставити да идем напред до последњег даха.”
Дана 6. септембра 2017. године, објављује нову песму под називом „WORDS”, која је могла да се скине бесплатно до 30. новембра на сајту mu-mo.[275]
Током 2017. године, започела је турнеју Just the Beginning -20- Tour 2017, чији је први део почео од 13. маја 2017. године у Yokohama Arena, до 17. јула у Osaka-jō Hall. Други део турнеје под називом Just the beginning Part 2: Sacrifice, почео је 6. септембра у Pacifico Yokohama National Convention Hall и предвиђен је да се заврши 28. новембра у Shunanshi Bunka Hall. Трећи део турнеје је такође заказан, почев од 2. децембра 2017. године у Wakayama Prefectural Cultural Hall, до 20. фебруара 2018. године у Okinawa Convention Center.[276] Укупно је одржано 60 концерата и уједно је то и њена највећа турнеја икада.[277]
Дана 22. јануара 2018, Ајуми је објавила да ће се њена нова турнеја звати Arena Tour 2018 ~POWER of MUSIC 20th Anniversary~ на којој ће прославити 20 година каријере. Заказано је 11 концерата широм Јапана. Прва два су била заказана 7. и 8. априла у Saitama Super Areni. 8. априла је било тачно 20 година од када је издала њен први сингл „poker face”.[278]
Дана 22. јула 2018. године објављено је да ће Ајуми објавити свој шести мини-албум TROUBLE, чији је излазак био заказан за 15. август 2018. године. Албум је претходно, 6. августа 2018. године, постао доступан за дигиталну куповину путем iTunes Japan.[279] TROUBLE је њен шести мини-албум, објављен након Sixxxxxx (2015), и издат је у шест различитих верзија: два стандардна CD издања, два CD + DVD + поклон-предмети издања и два CD + Blu-ray + поклон-предмети издања. Ограничена DVD и Blu-ray издања, доступна преко Team Ayu и mu-mo Shop продавница, долазила су у посебним луксузним кутијама са додатним поклонима, укључујући фото-картице и потписани привезак у облику срца.[280] Музички, TROUBLE наставља енергичнији поп и денс звук који је Ајуми истраживала током претходних издања, са песмама које комбинују електронску продукцију, рок елементе и њен препознатљив вокални стил.
Мини-албум прати и концертна турнеја ayumi hamasaki LIVE TOUR -TROUBLE- 2018–2019 A, која је започела у октобру 2018. године. Турнеја је касније настављена и проширена у наредном периоду под називом Trouble Tour 2019–2020: Misunderstood.[281]
Између ових турнеја, Ајуми је одржала и годишњи новогодишњи концерт Countdown Live 2019–2020: Promised Land.[282]
У фебруару 2020. године, певачица је започела турнеју Trouble Tour 2020: Saigo no Trouble, која је касније отказана након два одржана концерта због пандемије COVID-19.[283]
Као одговор на ситуацију, Ајуми је организовала и учествовала у више онлајн концерата: Premium Limited Live A: Natsu no Trouble 25. јула,[284] A-Nation Online 2020 29. августа,[285] Trouble Tour 2020: Saigo no Trouble – Final 2. октобра,[286] и Special Showcase Xmas Eve 2020 24. децембра.[287]
Countdown Live 2020–2021 A: Music For Life, два концерта заказана за 30. и 31. децембар, отказана су 29. децембра након што је један члан особља био позитиван на COVID-19.[288][289]
Две песме, „Ohia no Ki” и „Dreamed a Dream”, објављене су у јулу 2020. године.
2021–2022: A BALLADS 2, 23rd Monster и повратак концертним турнејама
[уреди | уреди извор]Ајуми је 26. марта 2021. године објавила компилацијски албум A BALLADS 2, наставак њеног првог баладног компилацијског албума A BALLADS из 2003. године. Албум је дебитовао на трећем месту Oricon листе албума.[290] A BALLADS 2 објављен је у више формата, укључујући 2CD издања, 2CD + DVD/Blu-ray издања, као и ограничене TeamAyu и mu-mo Shop верзије са додатним поклон-предметима. Ограничена издања садржала су луксузно паковање, дигипак кућиште, мајицу са насловном фотографијом и посебну књигу. Додатни DVD/Blu-ray садржао је музичке спотове и раније необјављене снимке наступа уживо са телевизијских појављивања и концерата.[291] Албум је садржао нову песму „Haru yo, Koi“, њену прву нову песму од августа 2020. године, као и њену другу обраду песме Јуми Мацутоје (Yumi Matsutoya). Прва њена обрада песме ове кантауторке, „Sotsugyou Shashin“, била је објављена на албуму A BALLADS.[292] Истог дана када је објављен албум, Ајуми је издала и сингл „23rd Monster“, који је достигао прво место на дневној Oricon листи дигиталних синглова.[293]
У јуну 2021. године, Ајуми је одржала Music for Life: Return, који је користио део концепта и сет-листе првобитно планиране за отказани концерт Countdown Live 2020–2021: Music For Life. Догађај Summer Party 2021 одржан је 23. августа.[294]
Након тога, Ајуми је започела турнеју Asia Tour 2021–2022 A: 23rd Monster 2. октобра. Иако носи назив „Asia Tour“, због ограничења изазваних пандемијом COVID-19 није било потврђених датума ван Јапана.[295]
Дана 4. новембра објављено је да је Ајуми задобила прелом скочног зглоба, али да ће се концерти тог викенда ипак одржати.[296] Дана 6. новембра, након наступа, била је хоспитализована због анафилактичког шока.[297]
Вратила се послу 13. новембра за догађај 17LIVE 4th Anniversary meets Ayumi Hamasaki,[298] а 16. новембра је подвргнута операцији скочног зглоба.[299]
Крајем године одржани су концерти Countdown Live 2021–2022 A: 23rd Monster у Токију, уз пренос уживо на dTV платформи.[300]
Априла 2022. године одржан је концерт поводом годишњице под називом Asia Tour: 24th Anniversary Special.[301]
Током јула и августа 2022. одржана је турнеја Summer TA Party 2022.[302]
Након најаве рада на новом студијском албуму, објављени су синглови „Nonfiction”, „Summer Again” и „Mask”, који су се пласирали међу првих пет на Орикон дневној дигиталној листи.
Последњи концерт турнеје Asia Tour 2021–2022 A: 23rd Monster одржан је 10. децембра 2022. у Нагоји.[295]
Countdown Live 2022–2023: Remember You одржан је 30. и 31. децембра у Јојоги Националном стадиону.[303]
Овај концерт је означио 20. издање њене новогодишње „Countdown Live“ серије уочи 25. годишњице од дебија.
2023: Двадесетпетогодишњица и Remember you
[уреди | уреди извор]Дана 25. јануара, Ајуми је објавила свој осамнаести студијски албум Remember You. Објављен је у шест издања: стандардном CD издању, CD + DVD, CD + Blu-ray, као и два ограничена TeamAyu/mu-mo Shop издања (CD + 2DVD + фото-књига и CD + 2Blu-ray + фото-књига), док је био доступан и у дигиталном формату. Ограничена издања долазила су у луксузној кутији и укључивала су фото-књигу од 92 странице, музичке спотове и њихове снимке са снимања, као и снимак концерта a-nation online 2020.[304] Албум је постао њено 54. издање које је достигло Топ 10 позицију на Oricon листи албума, чиме је поставила рекорд међу женским соло извођачима у Јапану по броју албума који су се пласирали у првих десет.[305] Пре објављивања албума, песма „(Not) Remember You” објављена је 1. јануара 2023. године као прва нумера са пре-издања албума на свим стриминг платформама.[306] Друга нумера са пре-издања албума, „Just the Way You Are”, објављена је 18. јануара заједно са промотивним спотом у којем се појављује Kumamoto Pro-Wrestling, чланица комичарског дуа Benishoga. Сарадња је привукла пажњу јапанских медија, који су песму описали као нежну и емотивну баладу.[307][308] Музички, Remember You представља мешавину попа, електронске продукције, рок елемената и емотивних балада, настављајући њену традицију комбиновања различитих стилова. Албум је објављен након периода пандемије COVID-19, а његови текстови обрађују теме личних промена, преиспитивања, прихватања себе и односа према прошлости и будућности. Кроз песме Ајуми се осврће на своје животно и уметничко искуство, као и на промене које су је пратиле током више од две деценије каријере. Албум је такође привукао пажњу због директнијег начина изражавања у појединим песмама. У песми „(Not) Remember You” Ајуми користи експлицитнији језик него у већем делу своје раније дискографије, што је представљало један од примера отворенијег приступа текстовима на овом издању. Певачица је говорила о томе да се током стварања албума суочавала са креативним изазовима и изгарањем, као и са питањима о сопственом уметничком идентитету и очекивањима публике.[309] Remember You је био први њен студијски албум након што је јавно говорила о проблемима са слухом, укључујући губитак слуха на левом уву и оштећење слуха на десном уву.[310]
Дана 28. марта 2023. године, Ајуми је најављена као бренд амбасадор компаније Rhythm Co., Ltd. у оквиру промотивне кампање поводом свог 25. јубилеја каријере.[311]
Поводом 25. годишњице изјавила је:
| „ | Не бих могла све ово да радим 25 година ако бих радила само за себе. Желим да узвратим људима који су бринули о мени. (...) Не осећам да уопште славим себе.[312][313] | ” |
Ајуми је одржала концерт поводом 25. годишњице под називом 25th Anniversary Live 8. априла, уз директан пренос преко Abema платформе.[314]
Од 7. априла 2023. године у Шибуји је одржана „25th Anniversary SHIBUYA109 Campaign”, у оквиру прославе 25. годишњице Ајуми Хамасаки. Кампања је трајала до 23. априла и укључивала је продају колаборационих производа, поп-ап продавницу, специјалне промоције и декоративне инсталације унутар и око комплекса SHIBUYA109 у Токију.[315][316]
Кампања је привукла велико интересовање јавности, а поједини извештаји и коментари посетилаца указују да су ограничени производи брзо распродати током трајања догађаја.[317]
Дана 8. јула, Ајуми је започела 25th Anniversary Tour, најављујући три различита дела турнеје која су трајала до марта 2024. године.[318]
Турнеја је обухватила наступе у свих 47 префектура Јапана, што је био први такав подухват у њеној каријери. Ајуми је касније изјавила да је то произишло из жеље да „види све чланове Team Ayu” поводом 25. годишњице.[319]
Новогодишњи концерт Ајуми, Countdown Live 2023–2024: A Complete 25, одржан је 30. и 31. децембра у Јојоги стадиону. Директан пренос последњег дана емитован је преко Abema платформе.[320]
2024–данас: I am Ayu
[уреди | уреди извор]У марту 2024. године, Ајуми је објавила обраду песме Miyuki Nakajima „Jidai” као тематску песму за Banpaku no Taiyo.[321]
У априлу, песма „Bye-Bye” коришћена је као априлско-мајска тема за програм Minna no Uta, чиме је Ајуми први пут учествовала у овом програму.[322]
Дана 21. маја, песма „Aurora” добила је ограничено издање као тематска песма за седму годишњицу игре Azur Lane, док је 26. јуна објављена међународно.[323]
Дана 1. септембра, Ајуми је наступила на главној бини фестивала A-Nation 2024.[324]
Од 2. септембра до 2. октобра, Ајуми је одржала турнеју TA Limited: Thank U Tour, са седам концерата у четири локације у Јапану.[325]

Трећа азијска турнеја Ајуми, I Am Ayu Tour, започела је у Шангају 1. новембра 2024. године. Концерти у Кини су распродати у року од неколико минута, а за први датум у Шангају забележено је преко 100.000 људи у онлајн реду, што је довело до додавања додатног концерта који је такође брзо распродат.[326]

Дана 8. априла 2025. године, започета је турнеја Asia Tour 2025: I Am Ayu Ep. II у Токију.[327]
Истог дана објављена је песма „Mimosa” поводом 27. годишњице каријере, која је коришћена у трећој сезони серије Second to Last Love.[328]
Концерт у Шангају заказан за 29. новембар 2025. године је отказан дан пре одржавања, а у појединим медијима се наводи да је разлог повезан са појачаним политичким тензијама између Јапана и Кине. Упркос отказивању, Ајуми је извела планирани наступ без публике у празној арени, а снимак је забележен за каснију објаву.[329]
Дана 15. априла, Ајуми је добила награду за најбољег извођача на 2025 Weibo Culture Exchange Night.[330]
Специјална NHK емисија NHK Songs Ayumi Hamasaki емитована је 26. јуна 2025. године.[331]
Дана 31. августа 2025, Ајуми је наступила на фестивалу A-Nation 2025, где је свој наступ завршила заједничком изведбом песме „WOW WAR TONIGHT” са више извођача.[332]
Годину је завршила новогодишњим концертима Countdown Live 2025–2026 A: We are Ayu, одржаним 30. и 31. децембра.[333]
Турнеја по Јапану под називом Japan Tour 2026 A: Scapegoat најављена је 21. јануара 2026. године, са трајањем од 8. априла до 27. новембра 2026. године.[334]
Уметништво
[уреди | уреди извор]Утицај
[уреди | уреди извор]Ајумин утицај превазилази музику. Она се сматра модном иконом и тренд сетером.[335][336][337] Осим честих појављивања у модним часописима као што су Vivi, Popteen и Cawaii!, Ајуми је често похваљивана због њених избора у одевним предметима. Oricon ју је више пута назвао "најмодернијим женским извођачем".[11][338] На многе аспекте јапанске моде, укључујући одећу, косу, нокте и аксесоаре је она на неки начин имала утицај.[12][338] Као и са њеном музиком, Ајумини трендови почели су се ширити на азијске земље као што су Тајван, Кина и Сингапур.[339][340][341] Међу трендовима Ајуми је започела hime-kei (изглед инспирисан модом француске аристократије из 18. века). Она је такође снажно утицала на когалну супкултуру.[342][343][344] Њено константно мењање изгледа је очигледно не само на модним фотографијама, већ и на њеним омотима за албум, елементу који она сматра неопходним у преношењу њених порука.[345] Она се представила као "муза мира" или "грчка богиња" (на омоту њеног албума I am...), као и "Јованка Орлеанка двадесет првог века" (за њен сингл „Free & Easy”).[346][347] Иако се Ајуми представила у ранијим издањима као "девојка из суседства", усвојила је провокативнију слику о себи још од албума Loveppears. Омоти за албуме Loveppears, I am..., RAINBOW и Party Queen, приказују Ајуми делимично голу, због чега је изазивала контроверзе.[348]
Прихватала је понуде бројних брендова. Током своје каријере у оквиру Avex-a, промовисала је производе који се крећу од електронике (Tu-Ka мобилне телефоне и Panasonic),[349] до различитих прехрамбених производа.[338] Међу производима које је рекламирала на телевизији су Honda Crea скутер,[350] KOSÉ козметика,[338] Mister Donut крофне[351] и Boss кафа.[352] Документован је рекорд од 500.000 продатих кармина за само два дана од кад се Ајуми појавила у рекламама за промоцију Косеовог кармина. Кармин који је лансиран неколико месеци касније, оборио је овај рекорд. Наручено је преко 800.000 кармина.[353] Поред тога што служе као позадинска музика за телевизијске рекламе, неке од њених песама користе се као теме за видео игре, телевизијске емисије и филмове, као што су Onimusha: Dawn of Dreams, InuYasha, Shinobi: Heart Under Blade и Tales of Xillia.[354][355][356][357] Она сама је доносила 40% профита Avex-у. То је показало колики је утицај имала.[358] Иако је Ајуми на почетку подржавала експлоатацију њене популарности у комерцијалне сврхе, рекавши да је неопходно да се (она) сматра производом,[359] на крају се супроставила одлуци Avex-a да је представи као производ, а не особу.[360]
Крајем деведесетих у јапанској музици (па чак и сада у већини случајева) било је незамисливо да певач пева о смрти члана породице, недостатку самопоуздања, издаји и разочарењу. Извођачи као што су Ami Suzuki, Utada Hikaru, Namie Amuro, Kaori Mochida, Yuri и Кеiko су певали о томе да ли су заиста заљубљени или не, оптимизму о 2000-им, плесу и љубави. Доласком Ајуми и њених текстова, песме осталих извођача су постале смелије. Ајуми је допринела да јапанска музика постане слободнија. Зато су њени текстови јако добро пролазили код публике, нарочито код тинејџера.[361]
Музички стил
[уреди | уреди извор]Ајуми пише све своје текстове песама. Фанови хвале њене текстове као искрене и да изражавају одлучност. У анкети коју је Oricon покренуо, испитаници су гласали за њене текстове као омиљени аспект њеног уметничког рада.[362][363]
„Често чујем како људи кажу да су били спашени или на неки начин охрабрени мојим текстовима. Што сам више слушала како то говоре, више сам била забринута са предрасудама које су људи могли имати, мислећи: „Да ли је мој посао да их спашавам или да ли је моја дужност да их охрабрујем?” Понекад када покушам да то урадим, завршим пишући текстове са супротним осећајем. Једном ми је неко рекао да су ми текстови уздижући и фини, па бих помислила: „О чему то причаш?”
— Ayumi Hamasaki, in Rockin' On Japan, Spring 2001
Стив Мекклур из The Japan Times је истакао да је Ајуми развила репутацију пажљивог, интроспективног текстописца.[364] Имајући потешкоћа у изражавању њених мисли, Ајуми користи своје текстове као излаз. Она извлачи инспирацију из сопствених (а повремено и својих пријатеља) искустава и емоција и покушава да их пренесе искрено у речи.[365] Изјавила је да је искреност од суштинског значаја за њене текстове, рекавши: „Ако пишем кад сам тужна, онда ће то бити мрачна песма, али ме није брига. Желим да будем искрена према себи у сваком тренутку.”[365] Ово је значило да она није користила енглеске речи до њеног албума RAINBOW, јер је осећала да се најбоље може изразити на јапанском језику. Као и код њеног музичког стила, теме њених текстова су се разликовале. Њен деби албум A Song for xx углавном се бавио темама усамљености и конфузије, као и њен други албум Loveppears. На албуму Duty је такође изразила осећања разочарења и конфузије. Ајуми је почела да преузима глобалнију перспективу с њеним следећим албумима I am... и RAINBOW, разгранајући их на шире теме попут вере и мира.[366] Музички критичар Тецу Мисаки приметио је велику промену у стилу песама између њеног дебитантског албума A Song for xx, који се углавном бавио личним проблемима, и њених следећих албума Loveppears и Duty. Мисаки је веровао да је Ајуми почела размишљати о њеном утицају на друштво и да је почела писати песме са важним порукама које је желела изразити својим слушаоцима. Ово је сигнализирано њеним некоришћењем заменице у првом лицу, а уместо тога коришћењем чешће речи бокура (僕ら, "ми") и цутаеру (伝える, "пренети"). Пошто је Ајуми сазрела, њени текстови су почели да изражавају више самопоуздања. Теме на њеним каснијим албумима укључивале су љубав и борбу жена.[367] Са албумом GUILTY, Ајуми је почела да пише своје текстове не само као излагање њених личних осећања, већ и као охрабрење за њене слушаоце, што је такође наставила и на њеном албуму NEXT LEVEL. У песмама као што су „talkin 2 myself” и „Mirrorcle World”, Ајуми се бави свесношћу и борбеним духом преживљавања у високо ризичном времену како би охрабрила слушаоце. У песми „rollin” (са албума NEXT LEVEL), Ајуми је написала: „Времена се окрећу у круг / у брзини кретања према крају / изван границе / разочарење и нада се боре међусобно.”[368] Поред личних искустава и осећања, она базира текстове о изворима као што су историјски догађаји. Живот Јованке Орлеанке је био инспирација за песму „Free & Easy”, а прича коју јој је пријатељица рекла за светицу по имену Марија, била је инспирација за песму „М”.[369] Напади 11. септембра су били инспирација за песму „A Song is born”.
Поред писања текстова, Ајуми се укључила и у друге аспекте продукције, као што је уметнички смер. Иако је Макс Мацура званично признат као продуцент њених песама, за Ајуми је рекао: „Ају је врло прецизан радник иза сцене. Много посла који она сама ради је више у продуцентској арени. Заиста мислим да би требало рећи 'Продуцирано од стране [А]јуми [Х]амасаки' ”.[370] До њеног сингла „М”, Ајуми је препуштала задатак компоновања својем особљу. Како је објаснила: „Ја нисам професионалац, немам ни основно знање о писању музике.”[371] Међутим, почела је компоновати своје мелодије након што њено особље није успело искомпоновати мелодију за песму „М”, која би се њој допала.[34] Желећи да створи радове верне њеним визијама, Ајуми је преузела контролу над већином аспеката своје уметности.[345][372] I am... је представник ове фазе у њеној каријери. Водила је продукцију својих песама, видео снимака и уметничких дела. Почела је да компонује мање након I am.... Док је скоро све на албуму I am... њен рад, она је компоновала само девет од шеснаест песама са албума RAINBOW. Још мање је била укључена у компоновању следећих албума, компонујући две нумере на Memorial address, три на My Story и једну на (miss)understood. Од албума Secret, за ниједну од песама на њеним студијским албумима није наведена као композитор. Са каснијим албумима, Ајуми је такође почела да преноси своје задатке особљу које је једном руководила сама.[335] Ајуми наводи Мадону, соул музичаре Babyface и Ен воуг и роk бендове Лед зепелин и Дип парпл као своје утицаје и наводи да се диви Мишели Бранч, Kid Rock-у, Џоани Озборн, Сеико Мацуди, Рие Мијазави и Кеико Јамади.[365][371] Ови разноврсни утицаји су довели до разноликости сопствене музике. Почела је да пушта ремиксове својих песама у раној каријери, а ова пракса такође је утицала на разноврсност њене музике.[373] Ови ремикси обухватају различите жанрове електронске плесне музике укључујући Eurobeat, хаус, тренс као и акустичне жанрове попут класичне и традиционалне кинеске музике. Запошљавала је и западне и јапанске музичаре, међу којима су били Above & Beyond, Фери Корстен, Армин ван Бурен, Џони Вишос, Fantastic Plastic Machine, the Lamoureux Orchestra of France, традиционални кинески музички ансамбл Princess China Music Orchestra и др.[374] Ајуми је током каријере објавила више стотина оригиналних песама. Њена музика обухвата широк спектар жанрова и елемената, укључујући поп, денс, рок, прогресивни рок, хеви метал, ритам и блуз, фанк, хип-хоп, трип-хоп, џез, кабаре, електронску и класичну музику.[375][376][377][378] Користи различите инструменте и технике, укључујући клавир, оркестар, госпелове хорове, гитаре, традиционалне јапанске жице, музичке кутије и ефекте као што су викање, пљескање и гребање.[367][373]
Спотови и наступи
[уреди | уреди извор]Ајуми је до данас снимила 135 музичких спотова. Често је учествовала у стварању уметничког правца њених музичких спотова. Они су уметничке продукције кроз које Ајуми покушава да пренесе значење или осећај својих песама.[379] Теме видеа су разноврсне. Направила је тужне, крхке и емотивне видео записе за песме „momentum” и „Endless sorrow”, освежавајуће летње видео записе за песме „BLUE BIRD” и „fairyland”, надреалне и страшне за песме „1 LOVE” и „Marionette” и хумористичке за песме „evolution”, „ANGEL'S SONG” и „Beautiful Fighters”.[380] Поред тога, многи од видео записа садрже кратке приче, од којих неке користе симболику да преносе своје одговарајуће поруке.[380] У споту за песму „Voyage”, Ајуми се појављује као жена у психијатријској болници чија је претходна инкарнација била жена у феудалном Јапану и која је жртвована Месецу; у споту за песму „Endless sorrow”, налази се дечак који живи у друштву у којем је по закону забрањен говор; у споту за песму „Free & Easy”, Ајуми је приказана као "Јованка Орлеанка двадесет првог века" да би пренела своју поруку „Слобода се не може лако добити, мора се платити цена за то”; у споту за песму „ourselves” појављују се маскирани људи који уништавају слике из Ајумине прошлости као што су фотографије и омоти албума који симболизују разарање и препород.[381] Поред тога, видео снимци „fairyland”, „My name's WOMEN”, „JEWEL”, „GREEN” и „Virgin Road” спадају на листу шездесет најскупљих музичких спотова икада снимљених, чинећи Ајуми јединим неамеричким уметником који држи такав рекорд.[382][383] Џенет Џексон води са шест видеа на листи, док Мајкл Џексон, Ајуми Хамасаки и Бритни Спирс имају по пет.[384][385][386][387] Ајуми је такође укључена у продукцијски и уметнички правац њених наступа уживо. Они, као и њени видео снимци, често су раскошне продукције и користе разне реквизите, екстравагантне костиме и кореографске плесове. Користила је велике видео екране, ватромете, симулиране падавине киша и снега, трикове са подовима и обешене уређаје.[388]
Друге активности
[уреди | уреди извор]Хуманитарни рад
[уреди | уреди извор]Почетком 2000-их, Ајуми је учествовала у хуманитарном пројекту компаније Avex „song+nation“, покренутом ради прикупљања средстава за помоћ након терористичких напада 11. септембра 2001. године. У оквиру пројекта, снимила је песму „A Song Is Born“ са Кеико из групе globe. Песма је објављена као хуманитарни сингл, а Ајуми је написала текст композиције.[389][390]
У марту 2011. године, Ајуми је донирала 35 милиона јена за помоћ након земљотреса и цунамија у Тохокуу.[391] Године 2021, уметница је донирала 10 милиона јена Националном центру за глобално здравље и медицину Јапана, за шта је добила Медаљу части.[392] Током последица тајфуна у префектури Шизуока 2022. године, Ајуми је јавно критиковала медије због недовољног извештавања о катастрофи. Током три дана организовала је место за прикупљање донација, посетила Шизуоку како би разговарала са преживелима и координисала расподелу помоћи.[393]
У мају 2018. године, Ајуми је била главна извођачица на манифестацији Tokyo Pride, одржаној у парку Јојоги. Током наступа, певачица је говорила о својим пријатељима из области Ни-чоме и потреби за залагањем за промене: „Јапан је и даље конзервативна земља, па постоји део нас који не може да се ослободи идеје да су припадници мањинских група у погрешном положају. Ако у будућности дођу тренуци када се будете осећали малима и пожелите да одустанете, молим вас сетите се овог дана, надам се да ћете увек бити поносни на то ко сте и да ћете наставити даље. Увек ћу ићи уз вас.“[394]
Године 2023, Ајуми је усвојила два пса са озбиљним здравственим проблемима и прошлошћу повезаном са злостављањем. У заједничком обраћању са представницима азила за животиње, Ајуми је истакла потребу за бригом о животињама које дуго бораве у прихватилиштима и подстакла свест о фабрикама за производњу штенаца и утицају који усвајање може имати: „Спасавање живота једне животиње неће променити свет, али ти можеш заувек променити свет те животиње.“[395]
MTRLG
[уреди | уреди извор]Ајуми је 2001. године покренула сопствени модни бренд MTRLG (Material Girl), који је био усмерен ка омладинској поп и уличној моди тог периода. Бренд је представљао један од првих покушаја да се у јапанској поп индустрији споји музичка каријера и комерцијална модна линија под директним уметничким утицајем извођача.[396]
Одећа је продавана у MTRLG бутицима, као и у продавницама Mise S*clusive, а отварање првих продајних места изазвало је значајну медијску пажњу и велико интересовање фанова, што је допринело популарности бренда у Јапану почетком 2000-их.[397]
Бренд се често наводи као део ширег феномена „Ају бренда“, где је њен визуелни стил имао директан утицај на моду младих у Јапану током тог периода, посебно у оквиру gyaru и street fashion културе.[398]
Ајупан (Ayupan)
[уреди | уреди извор]Ајупан (јап. あゆぱん) је званична маскота и анимирани лик Ајуми Хамасаки, представљен 2002. године. Лик је настао као карикатурална верзија саме Ајуми, инспирисана њеним сценским изгледом, костимима и музичким спотовима. Дизајниран је као део њеног званичног мерчандајзинга, а временом је постао један од најпрепознатљивијих симбола повезаних са њеном каријером.[399]
Прве фигурице Ајупана појавиле су се 2002. године и приказивале су Ајуми у костимима из музичких спотова, концертних турнеја, фотосесија и омота издања. Након великог комерцијалног успеха, линија је проширена бројним производима, укључујући плишане играчке, привеске, налепнице, торбе, школски прибор, одећу и друге колекционарске предмете. Нове верзије Ајупана редовно су представљане уз нове албуме, концертне турнеје и новогодишње наступе, због чега је лик постао неизоставан део њеног званичног мерчандајзинга.[400]
Популарност лика довела је и до његовог појављивања у концертним продукцијама. Анимирани Ајупан је први пут приказан током турнеје Arena Tour 2002 A, где је публика уз његову помоћ учила кореографије за песме „Trauma“ и „independent“. Године 2003. произведена је и кратка телевизијска анимирана серија Ayupan, у којој су се, поред главног лика, појављивали и карикатурални прикази њених кућних љубимаца Marron, Purin и CREA. Радња серије пратила је Ајупана у потрази за словима која формирају реч „RAINBOW“, чиме је истовремено промовисан истоимени студијски албум.[401]
Током наредних година Ајупан је остао важан део бренда Ајуми Хамасаки. Лик је коришћен у мобилним апликацијама, дигиталним кампањама, AR (проширена стварност) промоцијама, тематским позадинама за мобилне телефоне и бројним ограниченим серијама концертног мерчандајзинга. Компанија Avex је више пута објављивала нове колекције Ајупан производа поводом турнеја, годишњица и специјалних догађаја, укључујући и сарадње са другим популарним брендовима и ликовима.[402]
Због дугогодишње присутности и великог броја различитих издања, Ајупан се сматра једним од најуспешнијих и најдуговечнијих маскота повезаних са јапанским музичким извођачима, као и препознатљивим делом визуелног идентитета Ајуми Хамасаки.[403]
Бренд сарадње
[уреди | уреди извор]За њену турнеју „Tour of Secret”, Ајуми је сарађивала са компанијом Sanrio, да би направила линију робе „Ayumi Hamasaki x Hello Kitty”, у којој су се налазиле Ayupan и Hello Kitty заједно.[404] Роба је укључивала траке за мобилне телефоне и Lumix камере декорисане са сликом Hello Kitty иза Ајуминог логотипа „A”.
Дана 28. марта 2023. године, Ајуми је најављена као бренд амбасадор компаније Rhythm Co., Ltd. за њихов нови производ „R-FACE BFT Pack“, карбонски гел-пак за негу коже. Поводом њеног 25. јубилеја каријере, компанија је објавила специјално издање амбалаже са Ајумининим дизајном, док је производна кампања користила њену песму „MASK“ као званичну сарадничку тему. Истог дана Ајуми је присуствовала представљању производа у Токију, што је био њен први наступ на конференцији за медије у Јапану након осам година.[405][406]
У децембру 2024. године, Ајуми је објавила званичну сарадњу са брендом Sailor Moon. Производи из колекције садржали су илустрацију коју је нацртала Наоко Такеучи на којој су приказане Ајуми и главни лик Усаги.[407] Истог дана, уметница је покренула и своју другу линију дизајна у сарадњи са компанијом Sanrio, под називом „Ayupan x My Melody“.[408]
Ayuready?
[уреди | уреди извор]Од октобра 2002. до марта 2004. године, Ајуми је била водитељка сопствене телевизијске емисије Ayuready? која се емитовала на каналу Fuji Television у касним суботњим терминима. Емисија је представљала комбинацију ток-шоуа и музичког програма, у којем је Ајуми разговарала и наступала са гостима из јапанске поп и рок сцене, укључујући уметнике као што су Goto Maki, Puffy, Akina Nakamori, EXILE и други.
Формат емисије се издвајао по томе што је свака епизода завршавана музичким наступом, често у сарадњи са гостујућим извођачима, што је допринело њеној популарности међу младом публиком и љубитељима J-pop сцене.
Као део промоције емисије и албума RAINBOW, 1. јула 2003. године Ајуми је отворила привремени тематски ресторан „Rainbow House” на плажи Shōnan у префектури Канагава. Ресторан је функционисао током летње сезоне и био замишљен као „летња кућа“ инспирисана естетиком емисије и албума, привлачећи велики број посетилаца и фанова.
Емисија је завршена у марту 2004. године након скоро две године емитовања и укупно 74 епизоде.[409]
Награде и рекорди
[уреди | уреди извор]| Година | Награде и рекорди |
|---|---|
| 1999 |
|
| 2000 |
|
| 2001 |
|
| 2002 |
|
| 2003 |
|
| 2004 |
|
| 2005 |
|
| 2006 |
|
| 2007 |
|
| 2008 |
|
| 2009 |
|
| 2010 |
|
| 2011 |
|
| 2012 |
|
| 2013 |
|
| 2016 |
|
| 2023 |
|
| 2025 |
|
Дискографија
[уреди | уреди извор]Студијски албуми
[уреди | уреди извор]- A Song for ×× (1999)
- LOVEppears (1999)
- Duty (2000)
- I am... (2002)
- RAINBOW (2002)
- MY STORY (2004)
- (miss)understood (2006)
- Secret (2006)
- GUILTY (2008)
- NEXT LEVEL (2009)
- Rock'n'Roll Circus (2010)
- Love songs (2010)
- Party Queen (2012)
- LOVE again (2013)
- Colours (2014)
- A ONE (2015)
- M(A)DE IN JAPAN (2016)
- Remember you (2023)
Мини албуми
[уреди | уреди извор]- Memorial address (2003)
- FIVE (2011)
- LOVE (2012)
- again (2012)
- sixxxxxx (2015)
- TROUBLE (2018)
Компилацијски албуми
[уреди | уреди извор]- A BEST (2001)
- A BALLADS (2003)
- A BEST 2: BLACK (2007)
- A BEST 2: WHITE (2007)
- A COMPLETE: ALL SINGLES (2008)
- A SUMMER BEST (2012)
- A BALLADS 2 (2021)
Ремикс албуми
[уреди | уреди извор]- ayu-mi-x (1999)
- SUPER EUROBEAT PRESENTS ayu-ro-mix (2000)
- ayu-mi-x II Version US&EU (2000)
- ayu-mi-x II Version JPN (2000)
- ayu-mi-x II Version Acoustic Orchestra (2000)
- ayu-mi-x II Version Non-Stop Mega Mix (2000)
- ayu-mi-x III Version Non-Stop Mega Mix (2001)
- ayu-mi-x III Acoustic Orchestra (2001)
- SUPER EUROBEAT presents ayu-ro mix 2 (2001)
- Cyber TRANCE presents ayu trance (2001)
- ayu-mi-x IV + selection Non-Stop Mega Mix Version (2002)
- ayu-mi-x IV + selection Acoustic Orchestra Version (2002)
- Cyber TRANCE presents ayu trance 2 (2002)
- ayumi hamasaki RMX WORKS from ayu-mi-x 5 non stop mega mix (2003)
- ayumi hamasaki RMX WORKS from Cyber TRANCE presents ayu TRANCE 3 (2003)
- ayumi hamasaki RMX WORKS from SUPER EUROBEAT presents ayu-ro mix 3 (2003)
- MY STORY Classical (2005)
- ayu-mi-x 6 -GOLD- (2008)
- ayu-mi-x 6 -SILVER- (2008)
- ayu-mi-x 7 -version HOUSE- (2011)
- ayu-mi-x 7 -Acoustic Orchestra- (2011)
- ayu-mi-x 7 presents ayu trance 4 (2011)
- ayu-mi-x 7 presents ayu-ro mix 4 (2011)
- A Classical (2013)
- LOVE CLASSICS (2015)
- Winter diary ~A7 Classical~ (2015)
Синглови
[уреди | уреди извор]- "poker face" (1998)
- "YOU" (1998)
- "Trust" (1998)
- "For My Dear..." (1998)
- "Depend on you" (1998)
- "WHATEVER" (1999)
- "LOVE ~Destiny~" (1999)
- "TO BE" (1999)
- "Boys & Girls" (1999)
- "A" (1999)
- "appears" (1999)
- "kanariya" (1999)
- "Fly high" (2000)
- "vogue" (2000)
- "Far away" (2000)
- "SEASONS" (2000)
- "SURREAL" (2000)
- "AUDIENCE" (2000)
- "M" (2000)
- "evolution" (2001)
- "NEVER EVER" (2001)
- "Endless sorrow" (2001)
- "UNITE!" (2001)
- "Dearest" (2001)
- "A Song is born" (2001)
- "Daybreak" (2002)
- "Free & Easy" (2002)
- "H" (2002)
- "Voyage" (2002)
- "&" (2003)
- "forgiveness" (2003)
- "No way to say" (2003)
- "Moments" (2004)
- "INSPIRE" (2004)
- "CAROLS" (2004)
- "STEP you / is this LOVE?" (2005)
- "fairyland" (2005)
- "HEAVEN" (2005)
- "Bold & Delicious / Pride" (2005)
- "Startin' / Born To Be..." (2006)
- "BLUE BIRD" (2006)
- "glitter / fated" (2007)
- "talkin' 2 myself" (2007)
- "Mirrorcle World" (2008)
- "GREEN / Days" (2008)
- "Rule / Sparkle (2009)
- " Sunrise / Sunset ~ LOVE is ALL ~" (2009)
- "You were... / BALLAD" (2009)
- "MOON / blossom" (2010)
- "crossroad" (2010)
- "L" (2010)
- "Dream ON" (2010)
- "Feel the love / Merry-go-round" (2013)
- "Terminal" (2014)
- "Zutto... / Last minute / Walk" (2014)
Дигитални синглови
[уреди | уреди извор]- "Together When..." (2007)
- "Happening Here" (2011)
- "how beautiful you are" (2012)
- "Tell All" (2013)
- "Pray" (2014)
- "My Way" (2014)
- "Hello new me" (2014)
- "Movin' on without you" (2014)
- "The GIFT" (2015)
- "Step by step" (2015)
- "We are the Queens" (2016)
- "WORDS" (2017)
- "Ohia no Ki (オヒアの木)" (2020)
- "Dreamed a Dream" (2020)
- "23rd Monster" (2021)
- "Nonfiction" (2022)
- "Summer Again" (2022)
- "MASK" (2022)
- "Jidai (時代)" (2024)
- "BYE-BYE" (2024)
- "Aurora" (2024)
- "mimosa" (2025)
Промо синглови
[уреди | уреди извор]- "XOXO / Terminal" (2014)
- "Angel / Lelio" (2014)
- "What is forever love / NOW & 4EVA" (2014)
Ремикс синглови
[уреди | уреди извор]- "the other side ONE: Hex Hector" (2000)
- "the other side TWO: Junior Vasquez" (2001)
- "the other side THREE: Thunderpuss, Soul Solution" (2001)
- "the other side FOUR: System F, Vincent De Moor" (2001)
- "excerpts from ayu-mi-x III CD001" (2001)
- "excerpts from ayu-mi-x III CD002" (2001)
- "excerpts from ayu-mi-x III CD003" (2001)
- "excerpts from ayu-mi-x III CD004" (2001)
- "excerpts from ayu-mi-x III CD005" (2001)
- "excerpts from ayu-mi-x III CD006" (2001)
- "Connected" (2003)
- "M" (2003)
- "Depend on you" (2004)
- "Naturally WIPPENBERG REMIXES 1" (2004)
- "Naturally WIPPENBERG REMIXES 2" (2004)
- "appears" (2005)
- "UNITE!" (2005)
- "EDMA" (2014) (Дигитално издање)
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Година | Наслов | Улога | Напомена |
|---|---|---|---|
| 1993 | Twins Teacher | Momo Tachibana | |
| Battle Spirits Ryūko no Ken | Yuri Sakazaki | Позајмила глас | |
| 1995 | Sumomo mo Momo | Kuriko | |
| Miseinen | Hitomi Tabata | ||
| Ladys Ladys!! Soucho Saigo no Hi | Misaki | ||
| Like Grains of Sand | Kasane Aihara | ||
| 1996 | Gakko II | ||
| 2002 | Tsuki ni Shizumu | Minamo | Ајумина песма „Voyage” је коришћена за овај филм. |
| 2007 | Distance Love | Ayumi Hamasaki | Кратки филм базиран на њеним песмама „Glitter” и „Fated”. |
Концерти
[уреди | уреди извор]Концертне турнеје
[уреди | уреди извор]- Ayumi Hamasaki Concert Tour 2000 Vol.1 (2000)
- Ayumi Hamasaki Concert Tour 2000 Vol.2 (2000)
- Ayumi Hamasaki Dome Tour 2001 A (2001)
- Ayumi Hamasaki Arena Tour 2002 A (2002)
- Ayumi Hamasaki Stadium Tour 2002 A (2002)
- Limited Team Ayu Live Tour (2003)
- Ayumi Hamasaki Arena Tour 2003–2004 A (2004)
- Ayumi Hamasaki Arena Tour 2005 A: My Story (2005)
- Ayumi Hamasaki Arena Tour 2006 A: (Miss)understood (2006)
- Ayumi Hamasaki Arena Tour 2009 A: Next Level (2009)
- Rock 'n' Roll Circus Tour Final: 7 Days Special (2010)
- Power of Music 2011 A (2011)
- Arena Tour 2012 A: Hotel Love Songs (2012)
- Arena Tour 15th Anniversary: A Best Live (2013)
- Premium Showcase: Feel the Love (2014)
- Arena Tour 2015 Cirque de Minuit (2015)
- Team Ayu Limited Live Tour 2015 (2015)
- Arena Tour 2016: Made in Japan (2016)
- Team Ayu Limited Live Tour 2016 (2016)
- Just the Beginning -20- Tour 2017 (2017–2018)
- Arena Tour 2018: Power of Music 20th Anniversary (2018)
- Live Tour -Trouble- 2018–2019 A (2018–2019)
- Ayumi Hamasaki 21st Anniversary: Power of A^3 (2019)
- Trouble Tour 2019: Misunderstood (2019)
- Asia Tour 2021–2022 A: 23rd Monster (2021–2022)[fn 3]
- 25th Anniversary Live Tour (2023–2024)
- Team Ayu Limited: Thank U Tour 2024 (2024)
- Japan Tour 2026 A: Scapegoat (2026)
Специјални концерти
[уреди | уреди извор]- A museum ~30th single collection live~ (2003)
- Premium Limited Live A: Natsu no Trouble (2020)
- Trouble Tour 2020: Saigo no Trouble – Final (2020)
- Special Showcase: Xmas Eve 2020 (2020)
- Music for Life: Return (2021)
- Summer TA Party 2021 (2021)
- Asia Tour 24th Anniversary Special (2022)
- Summer TA Party 2022 (2022)
- 25th Anniversary Live (2023)
Азијске турнеје
[уреди | уреди извор]- Asia Tour 2007 A: Tour of Secret (2007)
- Asia Tour 2008: 10th Anniversary (2008)
- Asia Tour 2024–2025 A: I am Ayu (2024–2025)
Новогодишњи концерти
[уреди | уреди извор]- Countdown Live 2000–2001 A
- Countdown Live 2001–2002 A
- Countdown Live 2002–2003 A
- Countdown Live 2003–2004 A
- Countdown Live 2004–2005 A
- Countdown Live 2005–2006 A
- Countdown Live 2006–2007 A Best of Countdown
- Countdown Live 2007–2008 Anniversary
- Premium Countdown Live 2008–2009 A
- Countdown Live 2009–2010 A: Future Classics
- Countdown Live 2010–2011 A: Do It Again
- Countdown Live 2011–2012 A: Hotel Love Songs
- Countdown Live 2012–2013 A: Wake Up
- Countdown Live 2013–2014 A
- Countdown Live 2014–2015 A: Cirque de Minuit
- Countdown Live 2015–2016 A: Made in Tokyo
- Countdown Live 2016–2017 A: Just the Beginning 20
- Countdown Live 2018–2019 A: Trouble
- Countdown Live 2019–2020 A: Promised Land
- Countdown Live 2021–2022 A: 23rd Monster
- Countdown Live 2022–2023 A: Remember You
- Countdown Live 2023–2024 A: A Complete 25
- Countdown Live 2024–2025 A: I am Ayu
- Countdown Live 2025–2026 A: We are Ayu
| Година | Улога | Напомена | Извор |
|---|---|---|---|
| 2002 | главни извођач | наступ на првом a-nation фестивалу | [460] |
| 2003 | главни извођач | летњи наступ | [461] |
| 2004 | главни извођач | фестивалски наступ | [462] |
| 2005 | главни извођач | један наступ отказан због здравствених разлога | [463] |
| 2006 | главни извођач | завршни наступ фестивала | [464] |
| 2007 | главни извођач | централни наступ | [465] |
| 2008 | главни извођач | завршни наступ | [466] |
| 2009 | главни извођач | летњи наступ | [467] |
| 2010 | главни извођач | завршни део фестивала | [468] |
| 2011 | главни извођач | летњи наступ | [469] |
| 2012 | главни извођач | наступ | [470] |
| 2013 | главни извођач | наступ | [471] |
| 2014 | главни извођач | наступ | [472] |
| 2015 | главни извођач | наступ | [473] |
| 2016 | главни извођач | наступ | [474] |
| 2017 | главни извођач | наступ | [475] |
| 2018 | главни извођач | наступ | [476] |
| 2019 | главни извођач | наступ | [477] |
| 2020 | учесник (онлајн фестивал) | „a-nation online 2020”, прво онлајн издање фестивала | [478] |
| 2021 | није одржан | фестивал није одржан | [479] |
| 2022 | повратак | наступ након паузе током пандемије | [480] |
| 2023 | јубиларни наступ | 25. годишњица каријере | [481] |
| 2024 | главни извођач | наступ на Ађиномото стадиону | [482] |
| 2025 | главни извођач | најављен за други дан фестивала | [483] |
Интерактивни и софтверски пројекти
[уреди | уреди извор]Поред музичких издања, Ајуми је учествовала и у неколико мултимедијалних пројеката. „A VISUAL MIX ayumi hamasaki DOME TOUR 2001“ за PlayStation 2, објављен 2001. године, био је интерактивни концертни садржај заснован на њеној истоименој турнеји. Пројекат је користио технологију 360° видео приказа и омогућавао корисницима да мењају углове и позиције камера током гледања концертних снимака, као и да користе различите визуелне ефекте. Такође је садржао функцију „AYU-MIX STUDIO“, која је омогућавала измену и комбиновање делова песама, као и „AYU BROWSER“, посебан претраживач за приступ интернет садржају.[484][485]
Године 2002. објављен је „A-TYPE ayumi hamasaki touch typing software“ за Windows, образовни програм за вежбање слепог куцања који је користио Ајумино име, текстове песама и музички садржај. Корисници су кроз различите нивое тежине вежбали куцање речи, реченица и делова текстова њених песама, док су се током коришћења приказивали музички спотови и други видео материјали. Програм је садржао више режима, а успешним завршетком нивоа откључавао се додатни видео садржај. Развила га је компанија e frontier, а објавио avex network.[486]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Овај рекорд деле и група „Пинк Лејди”, Намије Амуро и Хикару Утада.
- ^ ORICON је рекорд објавио 28. децембра 2010. године, на основу резултата продаје албума Love songs. Иако је званична недељна листа на којој је Love songs заузео прво место носила датум 3. јануар 2011. године, ORICON је већ 28. децембра објавио да је албум остварио прво место и да је тиме Ајуми достигла 13 узастопних година са албумом на врху листе. Албум FIVE је у септембру 2011. такође заузео прво место, чиме је низ настављен, али није био разлог због којег је рекорд од 13 узастопних година први пут забележен. https://www.oricon.co.jp/news/2001317/full/
- ^ Због ограничења услед пандемије COVID-19, концерти ван Јапана нису одржани, те се турнеја води као национална.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „TIMEasia.com: Japan – Ayumi Hamasaki”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2007. г. Приступљено 15. 12. 2007.
- ^ „【オリコン】浜崎あゆみ、ソロ初の総売上5000万枚突破”. ORICON NEWS. Приступљено 3. јул 2026.
- ^ „I am… credits”. VGMdb. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „RAINBOW credits”. VGMdb. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „Memorial address credits”. VGMdb. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „MY STORY credits”. VGMdb. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „(miss)understood credits”. VGMdb. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „Official Avex Ayumi Hamasaki discography”. Avex Trax. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „Empress of Pop”. Time. стр. Splash. Архивирано из оригинала 2. 1. 2008. г. Приступљено 24. 1. 2008.
- ^ „Talk Asia — Program Descriptions”. Turner International Asia Pacific. Архивирано из оригинала 5. 4. 2008. г. Приступљено 19. 2. 2008.
- ^ а б „Readers Choose the Most Fashionable Artist!” (на језику: јапански). Oricon. 19. 4. 2006. Архивирано из оригинала 25. 1. 2008. г. Приступљено 26. 1. 2008.
- ^ а б Magnier, Mark (25. 8. 2000). „Tokyo Robe”. Los Angeles Times.
- ^ „Japan Gold Disc Awards Official Site”. RIAJ. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „Japan Record Awards Official Archive”. TBS / JACOMPA. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „MTV Japan Official Archives”. MTV Japan. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „MTV Asia Awards Archive”. MTV. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „World Music Awards 2001 Winners”. Rock on the Net. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „World Music Awards 2003 Winners”. Rock on the Net. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „World Music Awards 2005 Winners”. Rock on the Net. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „Ayumi Hamasaki : SYNC MUSIC JAPAN”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2017. г. Приступљено 13. 10. 2017.
- ^ „浜崎あゆみ、女性アーティスト歴代No.1!25作目のシングル首位獲得!” (на језику: јапански). Oricon.
- ^ „浜崎あゆみ、中森明菜と歴代タイ記録樹立で5冠の偉業達成!” (на језику: јапански). Oricon. 31. јул 2007.
- ^ „浜崎あゆみ、シングル25作連続首位で歴代単独1位 松田聖子の記録22年ぶり更新” (на језику: јапански). Oricon. 29. септембар 2010.
- ^ „浜崎あゆみ、最新アルバム3位 「アルバムTop10入り獲得作品数」女性アーティスト歴代単独1位に【オリコンランキング】” (на језику: јапански). Oricon. 13. април 2021.
- ^ „オリコンランキング50年 売上枚数部門 シングルランキング” (на језику: јапански). Oricon.
- ^ „Ayumi Hamasaki — Artist Dashboard”. ChartMasters.
- ^ „浜崎あゆみ:DVD総売上231万枚で女性アーティスト歴代1位” (на језику: јапански). MANTANWEB. 4. мај 2011.
- ^ „浜崎あゆみ、DVD&BD総売上500万枚突破 映像総売上歴代首位を独走” (на језику: јапански). Oricon News. 2011-09-14. Приступљено 2026-07-21.
- ^ „浜崎あゆみ、中森明菜と歴代タイ記録樹立で5冠の偉業達成!” (на језику: јапански). Oricon. 31. јул 2007.
- ^ https://www.oricon.co.jp/news/83429/full/
- ^ „浜崎あゆみ、史上最速でアルバム20作首位「支持していただいてうれしい」” (на језику: јапански). マイナビニュース. 12. фебруар 2013.
- ^ „GOLD ALBUM 他認定作品 2000年4月度” [Gold Albums, and other certified works. April 2000 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: јапански). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 487: 8. 10. јун 2000. Архивирано из оригинала (PDF) 22. септембар 2013. г. Приступљено 22. јануар 2014.
- ^ „GOLD ALBUM 他認定作品 2001年9月度” [Gold Albums, and other certified works. September 2001 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: јапански). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 504: 11. 10. новембар 2001. Архивирано из оригинала (PDF) 8. март 2012. г. Приступљено 22. јануар 2014.
- ^ а б в г Shikano, Atsushi (20. 2. 2001). „Interview with Ayumi Hamasaki”. Rockin'on Japan (на језику: јапански).
- ^ а б в г Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „Empress of Pop”. Time. стр. 3. Архивирано из оригинала 3. 4. 2002. г. Приступљено 28. 11. 2011.
- ^ Ayumi Hamasaki | Biography, Albums, Streaming Links | AllMusic
- ^ а б TIMEasia.com: Japan - Ayumi Hamasaki
- ^ Belfiore, Michael. „Ayumi Hamasaki Biography”. Musicianguide.com. Приступљено 5. 6. 2008.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Ayumi Hamasaki (performer) (2004). 浜崎あゆみ 光と影 25歳の絶望と決断 [Hamasaki Ayumi: Light and Shadow — Despair and Decision at age 25] (Documentary) (на језику: јапански). Japan: NTV.
- ^ „DISCOGRAPHY”. avex trax.
- ^ „浜崎あゆみ”. Oricon. Текст „ ORICON NEWS” игнорисан (помоћ)
- ^ „Depend on you”. avex trax.
- ^ „浜崎あゆみのオールナイトニッポン 1998年12月28日”. Приступљено 15. 10. 2024.
- ^ „文春オンラインの記事”. 文藝春秋. Приступљено 2. 7. 2026.
- ^ „A SONG FOR XX by AYUMI HAMASAKI (浜崎あゆみ) sales and awards”. BestSellingAlbums.org.
- ^ „The Recording Industry Association of Japan (RIAJ)”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2003. г. Приступљено 26. 08. 2017.
- ^ а б あゆ、激戦を制して女性初の10年連続シングル1位獲得 | ORICON NEWS
- ^ Hamasaki, Ayumi (1999). A (Gold Disc; Liner notes). Ayumi Hamasaki. Japan: Avex Trax. AVCD-30050.
- ^ Hamasaki, Ayumi (1999). A (Shining Gold Disc; Liner notes). Ayumi Hamasaki. Japan: Avex Trax. AVCD-30050.
- ^ Hamasaki, Ayumi (1999). A (12" vinyl; Liner notes). Ayumi Hamasaki. Japan: Avex Trax. RR12-88131.
- ^ Hamasaki, Ayumi (1999). A (12" vinyl; Liner notes). Ayumi Hamasaki. Japan: Avex Trax. RR12-88132.
- ^ а б „The Japan Gold Disc Awards – 2000 Edition” (на језику: Japanese). Recording Industry Association of Japan. 2000. Приступљено 14. 7. 2016.
- ^ „Ayumi Hamasaki – Beatfreak (Avex)”. Avex / Beatfreak. Архивирано из оригинала 25. 10. 2004. г. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ LOVEppears 浜崎あゆみのプロフィールならオリコン芸能人事典-ORICON STYLE
- ^ а б „歴代アルバム初動ランキング”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2017.
- ^ „LOVEPPEARS by AYUMI HAMASAKI (浜崎あゆみ) sales and awards”. BestSellingAlbums.org.
- ^ „Gold Disc Certification”. Recording Industry Association of Japan.
- ^ „Appears – Ayumi Hamasaki”. Oricon Style (на језику: Japanese). 10. 11. 1999. Архивирано из оригинала 24. 9. 2012. г. Приступљено 16. 7. 2016.
- ^ 浜崎あゆみのリリース一覧 [List of Ayumi Hamasaki's Releases]. Oricon (на језику: Japanese). Приступљено 17. 8. 2014.
- ^ „オリコンランキング情報サービス「you大樹」” [Oricon Ranking Information Service 'You Big Tree']. Oricon (на језику: Japanese). Приступљено 21. 5. 2014. [Претплата неопходна (помоћ)].
- ^ Mapeh in Action Ii' 2008 Ed. - Google Књиге
- ^ „Ayumi Hamasaki Official Discography”. Avex.
- ^ „オリコン アルバム 2000.10.9”. Архивирано из оригинала 6. 11. 2018. г. Приступљено 20. 4. 2018.
- ^ „DUTY by AYUMI HAMASAKI – sales and awards”. BestSellingAlbums.org. Приступљено 4. јул 2026.
- ^ 浜崎あゆみのアルバム売上ランキング | ORICON NEWS
- ^ Recording Industry Association of Japan (2001). „15th Japan Gold Disc Awards”. Japan Gold Disc Awards. Приступљено 26. 3. 2016.
- ^ McNamara, Jonathan (2020-09-30). „Ten Japanese albums that Rolling Stone missed on its '500 Greatest Albums of All Time' list”. The Japan Times (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-03.
- ^ „Oricon Official Website” (на језику: јапански). Oricon.
- ^ „The First-Time Stench of Being a Human”. Oricon Style. 2004.
- ^ Beatles Win Japan's Gold Disc Award | Billboard
- ^ 浜崎あゆみ 光と影 25歳の絶望と決断 [Hamasaki Ayumi: Light and Shadow — Despair and Decision at Age 25] (на језику: јапански). NTV. 2004.
- ^ „A BEST” (на језику: јапански). Avex.
- ^ 浜崎あゆみ 光と影 25歳の絶望と決断 [Hamasaki Ayumi: Light and Shadow — Despair and Decision at Age 25] (на језику: јапански). NTV. 2004.
- ^ „トレンディドラマとともに訪れた90年代のミリオンセールス時代” (на језику: јапански). Oricon.
- ^ „トレンディドラマとともに訪れた90年代のミリオンセールス時代” (на језику: јапански). Oricon.
- ^ 浜崎あゆみ 光と影 25歳の絶望と決断 [Hamasaki Ayumi: Light and Shadow — Despair and Decision at Age 25] (на језику: јапански). NTV. 2004.
- ^ A Best | 浜崎あゆみ | Oricon News
- ^ „A BEST|浜崎あゆみ”. Oricon News.
- ^ „Gold Disc Certification”. Recording Industry Association of Japan.
- ^ Japanese Pop Culture Throwbacks: The Rivalries of the Female Artist Boom - Hello!Online
- ^ Adele shatters world records set by Utada Hikaru & Ayumi Hamasaki | ARAMA! JAPAN
- ^ Recording Industry Association of Japan (2002). „16th Japan Gold Disc Awards”. Japan Gold Disc Awards. Приступљено 26. 3. 2016.
- ^ „The 15th Anniversary Edition of the album "A BEST"” (на језику: енглески). Avex.
- ^ „浜崎あゆみ ayumi hamasaki DOME TOUR 2001 HISTORY BOOK” (на језику: јапански). Kinokuniya Bookstore.
- ^ Hamasaki Ayumi: Light and Shadow, Despair and Decision at age 25, documentary, Nippon TV, 2004.
- ^ WebCite query result
- ^ „The 16th Japan Gold Disc Award 2001”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2003. г. Приступљено 5. 7. 2008.. RIAJ..
- ^ Wayback Machine
- ^ „GOLD ALBUM 他認定作品 2000年12月度” [Gold Albums, and other certified works. December 2000 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: Japanese). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 495: 8. 10. 2. 2001. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 1. 2014. г. Приступљено 17. 1. 2014.
- ^ „GOLD ALBUM 他認定作品 2001年1月度” [Gold Albums, and other certified works. January 2001 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: Japanese). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 496: 8. 10. 3. 2001. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 11. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2014.
- ^ レコード協会調べ 1月度有料音楽配信認定 [Record Association Investigation: January Digital Music Download Certifications] (на језику: Japanese). Recording Industry Association of Japan. 28. 2. 2014. Архивирано из оригинала 05. 03. 2014. г. Приступљено 4. 3. 2014.
- ^ „GOLD ALBUM 他認定作品 2002年1月度” [Gold Albums, and other certified works. January 2002 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: Japanese). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 508: 12. 10. 3. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 1. 2014. г. Приступљено 22. 1. 2014.
- ^ Evolution (Vinyl). Ayumi Hamasaki. Avex Trax. 2001. RR12-88220.
- ^ Evolution (DVD). Ayumi Hamasaki. Avex Trax. 2001. AVBD-91056.
- ^ Evolution (Limited VHS, NTSC region). Ayumi Hamasaki. Avex Trax. 2001. AVVD-90111.
- ^ AYUNITE! - Where all Ayumi Hamasaki fans UNITE!
- ^ Radio Caroline South - World Music Awards
- ^ „〖日本有線大賞〗歴代おすすめ曲をご紹介!”. AWA (на језику: јапански). Приступљено 2026-05-20.
- ^ „第43回日本レコード大賞”. 日本作曲家協会 (на језику: јапански). Приступљено 2026-05-20.
- ^ Hamasaki, Ayumi (2001). A Song is Born (CD single; Liner notes). Ayumi Hamasaki, Keiko Yamada. Avex Trax.
- ^ „Oricon chart data”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „I am...”. Avex.
- ^ „オリコン アルバム 2002.1.14”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 18. 10. 2017.
- ^ „I am…”. Oricon.
- ^ „ゴールド等認定作品一覧 2002年1月”. Recording Industry Association of Japan.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 14. 9. 2004. г. Приступљено 14. 9. 2004.
- ^ „2002”. IFPI Hong Kong. Архивирано из оригинала 29. 01. 2018. г. Приступљено 27. 09. 2018.
- ^ „2002年 年間アルバムランキング”. Oricon.
- ^ „第17回日本ゴールドディスク大賞”. Japan Gold Disc Award. 2003.
- ^ Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „I have very clear ideas of what I want”. Time. Архивирано из оригинала 14. 2. 2008. г. Приступљено 16. 2. 2008.
- ^ а б Japan Gold Disc Award - Wikipedia
- ^ „ayumi hamasaki Director's Notes”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2008. г. Приступљено 04. 02. 2018.
- ^ „ayumi hamasaki SPECIAL - RAINBOW”. Avex. Архивирано из оригинала 27. 03. 2008. г. Приступљено 4. јул 2026.
- ^ Rainbow - Ayumi Hamasaki | Songs, Reviews, Credits | AllMusic
- ^ „Million-Selling Singles of 2002” (на језику: јапански). RIAJ. Архивирано из оригинала 17. 1. 2008. г. Приступљено 28. 1. 2008.
- ^ „The 17th Japan Gold Disc Award”. Recording Industry Association of Japan. 2003.
- ^ 44th Japan Record Awards - Wikipedia
- ^ „Corner Ranking Album - RIAJ”. Music TV Program. Recording Industry Association of Japan. Архивирано из оригинала 3. 1. 2012. г. Приступљено 18. 4. 2015.
- ^ „GOLD ALBUM 他認定作品 2003年1月度” [Gold Albums, and other certified works. January 2003 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: Japanese). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 520: 13. 10. 3. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 9. 2013. г. Приступљено 29. 1. 2014.
- ^ „2003”. Архивирано из оригинала 09. 06. 2018. г. Приступљено 27. 09. 2018.
- ^ „浜崎步《Rainbow》台湾销量突破11万张”. China News. 6. 5. 2003.
- ^ Hamasaki, Ayumi (2002). Rainbow (CD Album; Liner notes). Ayumi Hamasaki. Japan: Avex Trax. AVCD-17239.
- ^ а б Hamasaki, Ayumi (interviewee) (12. 3. 2003). „Special Website to A Ballads”. Ayumi Hamasaki's official website. Архивирано из оригинала 09. 02. 2009. г. Приступљено 4. 7. 2016.
- ^ „第18回日本ゴールドディスク大賞”. Japan Gold Disc Award. 2004.
- ^ „第17回日本ゴールドディスク大賞”. The Recording Industry Association of Japan.
- ^ „A BALLADS”. Avex.
- ^ „A BALLADS”. Avex.
- ^ „A BALLADS”. Avex.
- ^ „A BALLADS”. Avex Taiwan.
- ^ „A BALLADS”. Oricon.
- ^ „A museum ~30th single collection live~”. Avex.
- ^ „A museum ~30th single collection live~”. Avex.
- ^ 2003 World Music Awards Winners | Billboard
- ^ „Memorial address”. Avex.
- ^ „Memorial address”. Oricon.
- ^ „Memorial address”. Oricon.
- ^ „Memorial address”. Avex.
- ^ „Oricon”. Oricon.
- ^ „第18回日本ゴールドディスク大賞”. The Recording Industry Association of Japan.
- ^ „IFPI Hong Kong”. IFPI Hong Kong.
- ^ „Memorial address”. Avex.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2002. г. Приступљено 30. 10. 2017.
- ^ „The First-Time Stench of Being a Human”. Oricon Style (на језику: јапански). бр. 49–1275. 27. 12. 2004. стр. 17—19.
- ^ „MY STORY”. Avex.
- ^ „MY STORY”. Avex.
- ^ „Yearly Album Rankings for 2005” (на језику: јапански). Oricon. Архивирано из оригинала 15. 12. 2008. г. Приступљено 1. 12. 2008.
- ^ „Yearly Album Rankings for 2005” (на језику: јапански). Oricon. Архивирано из оригинала 15. 12. 2008. г. Приступљено 1. 12. 2008.
- ^ „第19回日本ゴールドディスク大賞”. Japan Gold Disc Award. 2005.
- ^ „2005”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2012. г. Приступљено 27. 09. 2018.
- ^ „ARENA TOUR 2005 A ~ MY STORY ~”. Avex.
- ^ ゴールド等認定作品一覧 2005年3月 [Works Receiving Certifications List (Gold, etc) (March 2005)] (на језику: Japanese). Recording Industry Association of Japan. 10. 4. 2005. Архивирано из оригинала 29. 04. 2005. г. Приступљено 23. 1. 2014.
- ^ Jordan Runtagh (26. 9. 2013). „The 25 Most Expensive Music Videos Ever Made”. VH1.
- ^ „Music to the Eyes”. Futility Closet. 7. 9. 2006.
- ^ Delta Kicks Off Her Shoes + Picks Up The World Music Award For Oz's Highest Selling Artist! @ Top40-Charts.com - New Songs & Videos from 49 Top 20 & Top 40 Music Charts from 3...
- ^ Celeb mstar: Ayumi Hamasaki
- ^ „HEAVEN|浜崎あゆみ”. Oricon.
- ^ „浜崎あゆみの「HEAVEN」を着うたで先行配信”. ITmedia Mobile.
- ^ „Ayumi Hamasaki, the First Female Artist in Generations to Acquire a Twenty-Fifth Number-One Single!” (на језику: јапански). Oricon. 6. 12. 2005. Архивирано из оригинала 18. 2. 2008. г. Приступљено 22. 2. 2008.
- ^ „第21回日本ゴールドディスク大賞”. Japan Gold Disc Award. 2007.
- ^ (језик: јапански) Fuji, Miho (藤井美保) (5. 1. 2006). „Ayumi Hamasaki: Bold & Delicious/Pride”. Girlpop. св. 76 бр. 462. стр. 16—18.
- ^ Garcia, Cathy A. (7. 2. 2006). „Ayumi Hamasaki '(miss)understood'”. The Korea Times.
- ^ „浜崎あゆみ、歴代2位タイ、8年連続アルバム首位獲得!” (на језику: јапански). Oricon. 9. 1. 2006.
- ^ „Gold Disc Certification — (miss)understood”. Recording Industry Association of Japan.
- ^ „(miss)understood|浜崎あゆみ”. Oricon News.
- ^ ゴールド等認定作品一覧 2006年1月 (на језику: Japanese). Recording Industry Association of Japan. Архивирано из оригинала 06. 10. 2015. г. Приступљено 21. 12. 2012.
- ^ 【讨论】滨崎步在台湾的销量,多图!!!_滨崎步吧_百度贴吧
- ^ 浜崎あゆみ、女性アーティストのシングル主要3部門完全制覇! | ORICON NEWS
- ^ [„SPECIAL - ayumi hamasaki official website”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2017. SPECIAL - ayumi hamasaki official website]
- ^ Avex Marketing Inc., „08. momentum Song Commentary“, Secret album song commentary.
- ^ „あゆの最新アルバム、週間首位ほぼ確定!” (на језику: јапански). Oricon. 29. 11. 2006.
- ^ Highlights of Consolidated Financial Results (Fiscal Year 2007, Third Quarter) (PDF) (Извештај). Avex Group Holdings Inc.. 2007. стр. 36.
- ^ „Ayumi Hamasaki's Secret”. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 30. 10. 2017.
- ^ „第21回日本ゴールドディスク大賞”. Japan Gold Disc Award. 2007.
- ^ Confession of Pain - Wikipedia
- ^ „Ayu Holds the Top Two Ranks! A Feat Unaccomplished in 36 Years!”. Sponichi Annex (на језику: јапански). Mainichi Shimbun. 6. 3. 2007. Архивирано из оригинала 12. 3. 2007. г. Приступљено 7. 1. 2008.
- ^ „Avex Group Holdings Inc. Press Release” (PDF). Avex Group Holdings. 2008. Архивирано из оригинала 31. 07. 2009. г. Приступљено 20. 04. 2018.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2007. г. Приступљено 30. 10. 2017.
- ^ „濱崎步亞洲巡演唱紅館開鑼 個唱門票3小時售罄-濱崎步-東方娛樂-東方網”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2012. г. Приступљено 30. 10. 2017.
- ^ а б в г д Japan - Google Књиге
- ^ Hamasaki Ayumi, Nagase Tomoya Split | Japan Zone
- ^ „レコード協会調べ 12月度有料音楽配信チャート(「着うた(R)」)<略称:12月度レコ協チャート(「着うた(R)」)>” (на језику: Japanese). Recording Industry Association of Japan. 20. 1. 2008. Архивирано из оригинала 22. 01. 2008. г. Приступљено 25. 4. 2010.
- ^ Eremenko, Alexey (2016). „Ayumi Hamasaki – Biography”. AllMusic. Приступљено 27. 6. 2016.
- ^ 浜崎あゆみの作品 | ORICON NEWS
- ^ „Pushing 30, rivals circling, and now deaf in one ear: it's tough at the top for Ayu”. Mainichi Daily News. Архивирано из оригинала 06. 02. 2008. г. Приступљено 15. 2. 2016.
- ^ „Oricon Ranking Information Service”. Oricon.
- ^ Nikkan Sports Staff (17. 1. 2008). „あゆ帰国「え?」取材陣質問を聞き直す”. Nikkan Sports. Приступљено 15. 2. 2016.
- ^ „Japanese pop singer Ayumi Hamasaki deaf in left ear”. BBC News Agency. 7. 1. 2008. Архивирано из оригинала 10. 1. 2008. г. Приступљено 24. 12. 2013.
- ^ „Singer Ayumi Hamasaki says she has lost hearing in her left ear”. Japan Today. 8. 1. 2008. Архивирано из оригинала 12. 03. 2012. г. Приступљено 24. 12. 2013. (Archived version)
- ^ „Japan's pop princess 'Ayu' goes half deaf”. AFP. 6. 1. 2008. Архивирано из оригинала 18. 5. 2008. г. Приступљено 24. 12. 2013.
- ^ A COMPLETE ~All Singles~ – AyuSales
- ^ „WebCite query result”. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2008.
- ^ „G-Music 風雲榜 (東洋榜)”. G-music.com.tw. Архивирано из оригинала 8. 5. 2011. г. Приступљено 2. 3. 2011.
- ^ „第23回日本ゴールドディスク大賞”. Japan Gold Disc Award. 2009.
- ^ 03 | February | 2009 | Japan Zone
- ^ オリコン週間 CDアルバムランキング 2009年03月23日〜2009年03月29日 | ORICON NEWS
- ^ オリコンランキング情報サービス「you大樹」 −CD・ブルーレイ・DVD・書籍・コミック−
- ^ „NEW ALBUM『NEXT LEVEL』USBメモリー形態、注文殺到につきアンコールプレス決定!” (на језику: јапански). Ayumi Hamasaki Official Website. 25. фебруар 2009. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ „Team Ayu DNA: The DNA of Ayumi Hamasaki's team that always creates unprecedented” (на језику: енглески). Avex Inc.. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ „〖リリース情報更新〗12thオリジナル・アルバム『Love songs』発売決定!” (на језику: јапански). Ayumi Hamasaki Official Website. 3. децембар 2010. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ TheMovieList.net”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2024. г. Приступљено 17. 05. 2018.
- ^ JpopAsia”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2018. г. Приступљено 17. 05. 2018.
- ^ 浜崎あゆみ史上最多44作目のTOP10入り、デビュー以来初の歴代単独1位 | ORICON NEWS
- ^ 浜崎あゆみ. „You were.../BALLAD”. ORICON NEWS.
- ^ Tinker Bell and the Lost Treasure - Wikipedia
- ^ „Interview with Ayumi Hamasaki”. Bea's Up (на језику: Japanese). бр. May Issue. мај 2010. стр. 21, 24.
- ^ オリコンランキング情報サービス「you大樹」 −CD・ブルーレイ・DVD・書籍・コミック−
- ^ オリコン週間 アルバムランキング 2010年04月12日〜2010年04月18日 | ORICON NEWS
- ^ „玫瑰大眾購物網”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2023. г. Приступљено 21. 09. 2018.
- ^ „Check out the winners of Jstation Music Awards 2010” (на језику: Portuguese). J-Station.com.br. 27. 1. 2011. Архивирано из оригинала 01. 02. 2016. г. Приступљено 30. 1. 2016.
- ^ „コラボレーション・シングル同時発売決定!” (на језику: јапански). ayumi hamasaki official website. 29. октобар 2010.
- ^ „浦田直也のシングル売上TOP1作品” (на језику: јапански). Oricon.
- ^ 一般社団法人 日本レコード協会
- ^ DISCOGRAPHY - ayumi hamasaki(浜崎あゆみ) official website
- ^ „『ayu-mi-x 7 -LIMITED COMPLETE BOX SET-』2011.3.30 in stores”. Ayumi Hamasaki official website.
- ^ „Ayumi Hamasaki's Marriage Announcement”. Sponichi Annex. 31. 12. 2010. Архивирано из оригинала 4. 1. 2011. г. Приступљено 31. 12. 2010.
- ^ „Pop music idol Hamasaki gets married in U.S.”. The Japan Times. 3. 1. 2011. Приступљено 3. 1. 2011.
- ^ 浜崎あゆみ、音楽DVD総売上で女性アーティスト首位に | ORICON NEWS
- ^ „『FIVE』(BDM盤)2011.11.9 in stores” (на језику: јапански). ayumi hamasaki official website.
- ^ а б 浜崎あゆみ、ミニアルバムが初日首位 通算18作の1位獲得に向け好発進 | ORICON NEWS
- ^ 【オリコン】浜崎あゆみ、18作目のアルバム首位 | ORICON NEWS
- ^ „Ayu set to file for divorce over failure to keep promise”. The Japan Times. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Hamasaki Ayumi to file for divorce”. Tokyohive. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „how beautiful you are” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „Party Queen” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „Party Queen” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „Party Queen” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „Party Queen” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „Oricon Albums Chart” (на језику: јапански). Oricon.
- ^ „ayumi hamasaki ARENA TOUR 2012 A ~HOTEL Love songs~” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „3月21日、アルバム全18タイトルを話題の新メディア“PLAYBUTTON”で発売決定!” (на језику: јапански). Ayumi Hamasaki Official Website. 2. март 2012. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ „3月21日、アルバム全18タイトルを話題の新メディア“PLAYBUTTON”で発売決定!” (на језику: јапански). Ayumi Hamasaki Official Website. 2. март 2012. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ „〖リリース情報〗8月8日(水)、夏うたベスト・アルバム『A SUMMER BEST』発売決定!”. Ayumi Hamasaki official website (на језику: јапански).
- ^ „DISCOGRAPHY 『A SUMMER BEST』”. Ayumi Hamasaki official website (на језику: јапански).
- ^ „A SUMMER BEST”. ORICON NEWS (на језику: јапански).
- ^ Avex Marketing Inc., „A Classical” official discography, https://avex.jp/ayu/discography/detail.php?id=1003485
- ^ Oricon News, „浜崎あゆみ、新作が史上初の快挙 クラシックアルバム初登場1位”, 15. јануар 2013, https://www.oricon.co.jp/news/2020591/
- ^ „浜崎あゆみ米国人医学生と婚約”. Nikkan Sports. 13. 12. 2013. Приступљено 16. 12. 2013.
- ^ „Ayumi Hamasaki engaged to UCLA medical student 10 years her junior”. Japan Today. 13. 12. 2013. Приступљено 16. 12. 2013.
- ^ „Hamasaki Ayumi is now officially married”. Tokyohive. 3. 3. 2014. Приступљено 3. 3. 2014.
- ^ [„DISCOGRAPHY - ayumi hamasaki(浜崎あゆみ) official website”. Архивирано из оригинала 29. 12. 2017. г. Приступљено 30. 10. 2017. DISCOGRAPHY - ayumi hamasaki(浜崎あゆみ) official website]
- ^ JpopAsia”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2018. г. Приступљено 21. 09. 2018.
- ^ „Ayumi Hamasaki Sings 1st Anime Film Theme in 12 Years for Buddha 2”. Anime News Network. 19. 10. 2013. Приступљено 3. 8. 2016.
- ^ „Ayumi Hamasaki also Attends World Premium of Movie Buddha 2”. Sync Music. 15. 1. 2014. Архивирано из оригинала 22. 07. 2016. г. Приступљено 3. 8. 2016.
- ^ CD Journal Staff (2. 7. 2014). „Colours – Ayumi Hamasaki”. CD Journal (на језику: Japanese). Приступљено 2. 8. 2016.
- ^ „Colours” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „Colours” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „Oricon Albums Chart” (на језику: јапански). Oricon Style. 14. 7. 2014.
- ^ 浜崎あゆみ、松任谷由実と並び歴代1位に「アルバムトップ10獲得数」記録で. Yahoo Japan News (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014.
- ^ „Terminal” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „Terminal” (на језику: јапански). Oricon.
- ^ 【オリコン】浜崎あゆみ、ソロ史上初のシングル50作TOP10入り | ORICON NEWS
- ^ „LOVE CLASSICS”. Avex.
- ^ „浜崎あゆみ、クラシック・アルバム『Love Classics』ジャケット&試聴音源解禁”. 10. 1. 2015.
- ^ „ayumi hamasaki official discography”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „ayumi hamasaki official discography”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „ayumi hamasaki ARENA TOUR 2015 A Cirque de Minuit ~真夜中のサーカス~” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „2015年、全国アリーナツアー追加公演決定!! “ayumi hamasaki ARENA TOUR 2015 A Cirque de Minuit ~真夜中のサーカス~”” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „Sixxxxxx” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „Ayumi Hamasaki and SpeXial’s collaboration is the weekly #1 in Taiwan, Hong Kong, Singapore, and Malaysia”. SYNC MUSIC JAPAN. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017.
- ^ „Many Classic Moments” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „Winter Diary: A7 Classical” (на језику: јапански). Avex.
- ^ „〖English Information〗the 15th Anniversary Edition of the album "A BEST"”. ayumi hamasaki official website.
- ^ „〖English Information〗the 15th Anniversary Edition of the album "A BEST"”. ayumi hamasaki official website.
- ^ „『A BEST -15th Anniversary Edition-』”. Ayumi Hamasaki official website.
- ^ „BIG NEWS!! 「AWA」にて、6月29日発売のニューアルバム「M(A)DE IN JAPAN」が、CD発売の1ヶ月半前の5月11日(水)より全曲独占先行配信決定!!”. Ayumi Hamasaki official website (на језику: Japanese). 11. 5. 2016. Приступљено 15. 5. 2016.
- ^ „浜崎あゆみ再生100万回、新アルバム先行配信”. Nikkan Sports (на језику: Japanese). Приступљено 28. 5. 2016.
- ^ „M(A)DE IN JAPAN” (на језику: Japanese). Avex.
- ^ „M(A)DE IN JAPAN” (на језику: Japanese). Avex.
- ^ „浜崎あゆみ、アルバムTOP10入り作品数歴代最多50作目” (на језику: Japanese). Oricon News.
- ^ TeamAyu (11. 9. 2016). ayu 伝えたいこと。| TeamAyu”. TeamAyu. Приступљено 11. 10. 2016.
- ^ JpopAsia. „Ayumi Hamasaki Finalizes 2nd Divorce”. JpopAsia. Приступљено 11. 10. 2016.
- ^ „Ayumi Hamasaki Vs Tyson Bodkin - UniCourt”. unicourt.com (на језику: енглески). Приступљено 3. 9. 2017.
- ^ Ayumi Hamasaki Assumes Rightful Role as Queen in new CMs; new song “We are the QUEENS” | ARAMA! JAPAN
- ^ „"WORDS": Ayumi Hamasaki is Finally at Her Intimate, Dejecting Best Again - SheBOPS”. Архивирано из оригинала 29. 07. 2018. г. Приступљено 29. 07. 2018.
- ^ „ayumi hamasaki 来場者限定「WORDS」ダウンロードサイト”. mu-mo. Приступљено 17. 9. 2017.
- ^ LIVE - ayumi hamasaki(浜崎あゆみ) official website
- ^ Ayumi Hamasaki announces new tour “Just the beginning -20- TOUR 2017” | J-pop and Japanese Entertainment News
- ^ 「ayumi hamasaki ARENA TOUR 2018 ~POWER of MUSIC 20th Anniversary~」開催決定! NEWS|ayumi hamasaki(浜崎あゆみ) official website
- ^ „2018年8月15日(水)発売アルバム『TROUBLE』 TeamAyuオフィシャルショップ、mu-moショップオリジナル特典付きで販売決定!!” (на језику: јапански). ayumi hamasaki official website.
- ^ „2018年8月15日(水)発売アルバム『TROUBLE』 TeamAyuオフィシャルショップ、mu-moショップオリジナル特典付きで販売決定!!” (на језику: јапански). ayumi hamasaki official website.
- ^ „ayumi hamasaki LIVE TOUR -TROUBLE- 2018–2019 / Trouble Tour 2019–2020”. Avex Group. Приступљено 20. мај 2026.
- ^ „Countdown Live 2019–2020: Promised Land”. Avex Group. Приступљено 20. мај 2026.
- ^ 浜崎あゆみ 全国ツアー全36公演中止発表「心がちぎれる想い」. Sponichi Annex (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 13. јун 2020. г. Приступљено 4. јул 2020.
- ^ 浜崎あゆみ、初の無観客配信ライブで約5ヶ月ぶりステージ 我が子へ捧げる「オヒアの木」初披露<ライブレポ/セットリスト> [Ayumi Hamasaki's first live broadcast without audience for the first time in about 5 months Debuting "Ohia no Ki" for her child <Live report/Set list>]. Modelpress (на језику: јапански). 25. јул 2020. Архивирано из оригинала 31. јул 2020. г. Приступљено 25. јул 2020.
- ^ „浜崎あゆみ、神セトリ&背景スクリーンに花火で大団円【a-nation online 2020】”. Billboard Japan (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 14. децембар 2022. г. Приступљено 14. децембар 2022.
- ^ „【ライブレポート】浜崎あゆみ、ピンクの海の中でレア曲連発「サイゴノトラブル」を終わらせる(写真6枚)”. 音楽ナタリー (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 14. децембар 2022. г. Приступљено 14. децембар 2022.
- ^ „ayumi hamasaki LIMITED TA Special Xmas LIVE 2020”. Tumblr. Архивирано из оригинала 14. децембар 2022. г. Приступљено 14. децембар 2022.
- ^ Kyle (29. децембар 2020). „Ayumi Hamasaki cancels Countdown Live 2020–2021 concert”. ARAMA! JAPAN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. децембар 2022. г. Приступљено 14. децембар 2022.
- ^ „ayumi hamasaki on Instagram”. Instagram (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. децембар 2022. г. Приступљено 14. децембар 2022.
- ^ „Oricon Chart Ranking”. ORICON NEWS. Архивирано из оригинала 9. април 2021. г. Приступљено 10. октобар 2024.
- ^ „Ayumi Hamasaki reveals visuals and partial tracklist for A BALLADS 2”. Arama! Japan. Приступљено 20. 5. 2026.
- ^ „Ayumi Hamasaki reveals visuals and partial tracklist for A BALLADS 2”. Arama! Japan. Приступљено 20. 5. 2026.
- ^ „Oricon Chart Ranking”. ORICON NEWS. Архивирано из оригинала 9. април 2021. г. Приступљено 10. октобар 2024.
- ^ „浜崎あゆみが豊洲で一夜限りのFC限定イベント「忘れられない夏の思い出を」”. 音楽ナタリー (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 14. децембар 2022. г. Приступљено 14. децембар 2022.
- ^ а б „Hamasaki Ayumi adds Aichi concert to Asia tour + to hold countdown live”. tokyohive. Архивирано из оригинала 14. децембар 2022. г. Приступљено 14. децембар 2022.
- ^ „滨崎步在公演结束后失去意识 被紧急送往医院救治”. 人民网. Приступљено 10. октобар 2024.[мртва веза]
- ^ „浜崎あゆみ、体調不良で7日公演中止発表 6日公演後に救急搬送アナフィラキシーショックの診断”. スポーツ報知 (на језику: јапански). 7. новембар 2021. Приступљено 10. октобар 2024.
- ^ „アナフィラキシーショックで一時意識不明に陥った浜崎あゆみが仕事復帰”. サンスポ (на језику: јапански). Приступљено 10. октобар 2024.
- ^ „浜崎あゆみ 骨折の右足首手術無事終了&退院を報告”. スポニチ (на језику: јапански). Приступљено 10. октобар 2024.
- ^ „浜崎あゆみ、"聖地"代々木で2年ぶりカウントダウンライブ”. ORICON NEWS. Приступљено 14. децембар 2022.
- ^ „浜崎あゆみ、ぴあアリーナMMで開催された24周年アニバーサリーライブ完全レポートが到着”. THE FIRST TIMES (на језику: јапански). Приступљено 12. јануар 2023.
- ^ ayu_19980408 (30. јун 2022). „TA限定「Summer TA Party 2022」” (твит). Приступљено 15. јануар 2023 — преко Twitter-а.
- ^ „ayumi hamasaki COUNTDOWN LIVE 2022–2023 A ~Remember you~” (на језику: јапански). Приступљено 8. децембар 2022.
- ^ „Remember you”. ayumi hamasaki official website. Avex. Приступљено 15. 7. 2026.
- ^ „TOMORROW X TOGETHER、7作連続「アルバム」1位【オリコンランキング】”. ORICON NEWS. Архивирано из оригинала 31. јануар 2023. г. Приступљено 19. јун 2024.
- ^ „浜崎あゆみ、カウントダウン・ライブで見せたエンタテインメントの真髄:レポート(MusicVoice)”. Yahoo!ニュース (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 03. 01. 2023. г. Приступљено 2023-01-03.
- ^ „紅しょうが・熊元プロレス、憧れていた浜崎あゆみの新曲PVに出演”. お笑いナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2023-01-19.
- ^ „浜崎あゆみ、お笑いコンビ・紅しょうがの熊元プロレス出演の「Just the way you are」MV公開”. THE FIRST TIMES (на језику: јапански). Приступљено 2023-01-19.
- ^ „ayumi hamasaki Instagram post”. Приступљено 17. јануар 2023.
- ^ „J-pop star Ayumi Hamasaki is going completely deaf”. The Jakarta Post (на језику: енглески). Приступљено 29. децембар 2022.
- ^ „リズム株式会社の新商品「R-FACE BFTパック」のブランドアンバサダーに就任決定!” (на језику: јапански). Ayumi Hamasaki Official Website. 28. март 2023. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ 浜崎あゆみ、2児の母になり苦労明かす「独身の頃はそんなことなかった」『リズム株式会社 新商品発表記者会見』 (на језику: јапански), 28. март 2023, Приступљено 28. март 2023
- ^ „浜崎あゆみ8年ぶり記者会見登壇”. nikkansports.com (на језику: јапански). Приступљено 28. март 2023.
- ^ „浜崎あゆみ「25th Anniversary LIVE」ABEMAにて独占生配信決定”. モデルプレス (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 27. 03. 2023. г. Приступљено 27. март 2023.
- ^ „ayumi hamasaki 25th Anniversary SHIBUYA109 Campaign”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „ayumi hamasaki 25th Anniversary SHIBUYA109 Campaign (PR Times)”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Hamasaki Ayumi × SHIBUYA109 collaboration news”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „浜崎あゆみ47都道府県ライブツアー2023–2024” (на језику: јапански). Приступљено 15. јул 2023.
- ^ „ayumi hamasaki 25th Anniversary Live Tour”. Приступљено 15. јул 2023.
- ^ „ayumi hamasaki COUNTDOWN LIVE 2023–2024 A ~A COMPLETE 25~” (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 22. 12. 2023. г. Приступљено 22. децембар 2023.
- ^ „浜崎あゆみ、中島みゆきの名曲「時代」をカヴァー&配信リリース” (на језику: јапански). Приступљено 19. јун 2024.
- ^ „BYE-BYE”. NHK みんなのうた (на језику: јапански). Приступљено 19. јун 2024.
- ^ „"Azur Lane" Seventh Anniversary Celebration” (на језику: енглески). 24. мај 2024. Архивирано из оригинала 19. 06. 2024. г. Приступљено 19. јун 2024.
- ^ „a-nation 2024 report” (на језику: јапански). Приступљено 11. октобар 2024.
- ^ „Tour setlists” (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 07. 10. 2024. г. Приступљено 7. октобар 2024.
- ^ „Asia tour sells out in minutes”. Приступљено 2026-05-20.
- ^ „Asia Tour 2025 announcement” (на језику: јапански). Приступљено 28. јануар 2025.
- ^ „Fujitv drama news”. フジテレビ (на језику: јапански). Приступљено 8. април 2025.
- ^ „Ayumi Hamasaki performs in empty stadium in China after concert cancellation”. CNA Lifestyle (на језику: енглески). Приступљено 2026-05-20.
- ^ „Weibo award report”. ORICON NEWS. Приступљено 15. април 2025.
- ^ „NHK SONGS page”. NHK (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 14. 09. 2025. г. Приступљено 27. јун 2025.
- ^ „a-nation 2025 report”. ORICON NEWS. Приступљено 20. септембар 2025.
- ^ „Countdown Live report”. ORICON NEWS. Приступљено 31. јануар 2026.
- ^ „Scapegoat tour announcement”. ORICON NEWS. Приступљено 14. април 2026.
- ^ а б Shubert, Atika (Interviewer) (2006). TalkAsia (TV-series). Japan: CNN.
- ^ Betros, Chris (3. 4. 2005). „Japan's wacky world of celebrities”. Japan Today. Архивирано из оригинала 22. 10. 2008. г. Приступљено 7. 12. 2009.
- ^ „What's Cool in Japan — Ayumi Hamasaki”. Web Japan. Архивирано из оригинала 23. 4. 2008. г. Приступљено 22. 4. 2008.
- ^ а б в г Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „Empress of Pop”. Time. стр. 2. Архивирано из оригинала 24. 12. 2007. г. Приступљено 26. 1. 2008.
- ^ Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „The Many Faces of Ayu”. Time. стр. 2. Архивирано из оригинала 15. 4. 2008. г. Приступљено 3. 5. 2008.
- ^ Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „The Many Faces of Ayu”. Time. стр. 3. Архивирано из оригинала 15. 4. 2008. г. Приступљено 3. 5. 2008.
- ^ Pan, Philip P. (27. 11. 2000). „Taiwan's Teens Take Style Cues From Tokyo”. Washington Post.
- ^ Toyama, Michiko (3. 2. 2009). „Princesses Preen in a Pauper Economy”. Time. Time Inc.. Архивирано из оригинала 2. 3. 2009. г. Приступљено 3. 3. 2009.
- ^ Lloyd, Richard Parry (10. 1. 2004). „Why Japan Is Struggling to Stay in the Black”. The Times. London: News Corporation. Приступљено 3. 2. 2009.[мртва веза]
- ^ „Anything But Black”. The Age. Melbourne, Australia: Fairfax Media. 2. 4. 2004. Архивирано из оригинала 8. 3. 2009. г. Приступљено 3. 3. 2009.
- ^ а б Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „Empress of Pop”. Time. стр. 5. Архивирано из оригинала 28. 12. 2007. г. Приступљено 2. 2. 2008.
- ^ „Ayumi Hamasaki Most Recently Models as Joan of Arc”. The Epoch Times (на језику: кинески). 19. 4. 2002. Архивирано из оригинала 6. 3. 2009. г. Приступљено 26. 1. 2009.
- ^ Loh, Noelle (3. 1. 2008). „Second Chances”. AsiaOne. Singapore Press Holdings. Архивирано из оригинала 24. 5. 2008. г. Приступљено 29. 1. 2009.
- ^ Chang, Miharu (25. 2. 2003). „Keep Away Unless You've Got a Stuffy Nose!”. The New Paper. Singapore Press Holdings.
- ^ Wilce, Matt. „Big in Japan: Ayumi Hamasaki”. Metropolis Magazine. Архивирано из оригинала 10. 4. 2008. г. Приступљено 23. 3. 2008.
- ^ „A” (на језику: јапански). Oricon. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 17. 11. 2008.
- ^ Lytle, J. Mark (мај 2003). „Ayumi Inc”. Wired. бр. Issue 11.05.
- ^ „Boss CM” (на језику: јапански). Suntory Limited. Приступљено 23. 2. 2008.
- ^ Ayumi spells big bucks - OCT 1, 2003
- ^ Gantayat, Anoop. „Big Star Talent for Onimusha”. IGN. Архивирано из оригинала 3. 1. 2008. г. Приступљено 12. 2. 2008.
- ^ „Dearest” (на језику: јапански). Oricon. Архивирано из оригинала 7. 12. 2008. г. Приступљено 17. 11. 2008.
- ^ „Heaven” (на језику: јапански). Oricon. Архивирано из оригинала 7. 12. 2008. г. Приступљено 17. 11. 2008.
- ^ Spencer (4. 7. 2011). „Ayumi Hamasaki Album Includes Tales Of Xilla Costume Code For Milla”. Siliconera. Приступљено 27. 12. 2011.
- ^ „Team Ayumi Hamasaki. DNA that always creates unprecedented”. Avex. Приступљено 4. јул 2026.
- ^ Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „I have very clear ideas of what I want”. Time. стр. 2. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 2. 1. 2008.
- ^ Ayumi Hamasaki (interviewee) (2004). Hamasaki Ayumi: The Heartbreak and Decision in Light and Shadow (Television). Japan: NTV.
- ^ „Japanese Song of the Day – "A Song for XX" by Ayumi Hamasaki – deliriumzer0”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2018. г. Приступљено 15. 01. 2018.
- ^ [„浜崎あゆみ『デビュー10周年記念☆彼女の魅力を様々な角度から徹底解剖!!』-ORICON STYLE ミュージック”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2008. г. Приступљено 04. 02. 2018. 浜崎あゆみ『デビュー10周年記念☆彼女の魅力を様々な角度から徹底解剖!!』-ORICON STYLE ミュージック]
- ^ Yuuki, Tai (28. 2. 2007). „A Thorough Analysis! Her Best-of Albums and Approaching Her Charm!”. Oricon Style. Oricon. Приступљено 3. 11. 2009.
- ^ The Japan Times”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2018. г. Приступљено 04. 02. 2018.
- ^ а б в Ayumi Hamasaki
- ^ TIMEasia.com: Japan - Ayumi Hamasaki
- ^ а б [„ayumi hamasaki Director's Notes”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2008. г. Приступљено 04. 02. 2018. ayumi hamasaki Director's Notes]
- ^ 東京発のニュースペーパーなら東京ヘッドライン-TOKYO HEADLINE
- ^ „濱崎步最新圣女貞德造型曝光”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2009. г..
- ^ Wayback Machine
- ^ а б TIMEasia.com: Japan - Ayumi Hamasaki
- ^ Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „I have very clear ideas of what I want”. Time. стр. 1. Архивирано из оригинала 14. 2. 2008. г. Приступљено 16. 2. 2008.
- ^ а б Turning (Japanese) Point . p. 1 - Music - Village Voice - Village Voice
- ^ 艾迴音樂官方網站 avex taiwan inc
- ^ „Ayumi Hamasaki”. AllMusic.
- ^ „Rainbow (Ayumi Hamasaki album)”. AllMusic.
- ^ „Guilty - Ayumi Hamasaki”. AllMusic.
- ^ „Ayumi Hamasaki - Apple Music”. Apple Music.
- ^ [„SPECIAL - ayumi hamasaki(浜崎あゆみ) official website”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2008. г. Приступљено 05. 02. 2018. SPECIAL - ayumi hamasaki(浜崎あゆみ) official website]
- ^ а б [„浜崎あゆみ『デビュー10周年記念☆彼女の魅力を様々な角度から徹底解剖!!』-ORICON STYLE ミュージック”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2018. г. Приступљено 05. 02. 2018. 浜崎あゆみ『デビュー10周年記念☆彼女の魅力を様々な角度から徹底解剖!!』-ORICON STYLE ミュージック]
- ^ „日本流行教主滨崎步百变前卫具颠覆意识_娱乐_腾讯网”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2011. г. Приступљено 05. 02. 2018.
- ^ The Most Expensive Music Videos Ever Made - Music, artists, bands, albums, singles, charts, dance music, new music, festivals, pictures | MSN Music UK | MSN Entertainment | MS...
- ^ Rangliste: Die teuersten Musikvideos aller Zeiten - Nachrichten Vermischtes - WELT ONLINE
- ^ Jordan Runtagh (26. 9. 2013). „The 25 Most Expensive Music Videos Ever Made”. VH1. Приступљено 15. јул 2026.
- ^ „The Most Expensive Music Videos Ever Made”. TheShot. Приступљено 15. јул 2026.
- ^ Wes Walcott. „15 Of The Most Expensive Music Videos Ever Made”. HowStuffWorks. Приступљено 15. јул 2026.
- ^ „Die teuersten Musikvideos aller Zeiten”. WELT. 27. април 2007. Приступљено 15. јул 2026.
- ^ Tsuriya, Takako (август 2006). „Relaxed Smile”. Cawaii (на језику: јапански). стр. 15—16.
- ^ „a song is born/浜崎あゆみ” (на језику: јапански). Tower Records Japan. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ „A Song Is Born 浜崎あゆみ&KEIKO(globe) CDシングル” (на језику: јапански). Neowing. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ „Ayumi Hamasaki donates 35 million yen to relief efforts in Japan”. Asia Pacific Arts. 22. 3. 2011. Архивирано из оригинала 9. 2. 2014. г. Приступљено 29. 3. 2011.
- ^ „Nakai Masahiro, Katori Shingo, Hamasaki Ayumi & Nishijima Takahiro receive Medal of Honor with Dark Blue Ribbon”. tokyohive. Архивирано из оригинала 16. 8. 2024. г. Приступљено 2022-07-03.
- ^ „浜崎あゆみ、台風被害が激しい静岡への支援呼びかけ トラックで現地へ向かう意向「日本人どうし力を合わせて」”. ねとらぼ (на језику: јапански). 29. 9. 2022. Архивирано из оригинала 8. 12. 2022. г. Приступљено 2022-12-08.
- ^ „浜崎あゆみ、LGBTイベントで涙の熱唱「これからもマイノリティーの一人として歩みたい」”. ORICON NEWS. 2018-05-07. Архивирано из оригинала 16. 7. 2020. г. Приступљено 2023-07-03.
- ^ „浜崎あゆみに「イメージ変わった」「優しい方なんですね」 保護犬引き取りに称賛、団体側「女神様のようなご連絡でした」”. J-CAST ニュース (на језику: јапански). 2023-11-12. Архивирано из оригинала 16. 8. 2024. г. Приступљено 2023-12-07.
- ^ „All hail Japan’s material girl”. South China Morning Post. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „Ayumi Hamasaki”. AcademiaLab. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „All hail Japan's material girl”. South China Morning Post. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „Ayumi Hamasaki”. Wikipedia. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „ayupan缶バッジ 「ayumi hamasaki ARENA TOUR 2002 A」”. Suruga-ya. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „Ayupan”. Academic Dictionaries and Encyclopedias. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „ayupanフィギュア GOODS”. Avex Trax. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „Official Ayumi Hamasaki Goods”. Avex Taiwan. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „Ayumi Hamasaki x Hello Kitty Collaboration: The Dream Is Realized!” (на језику: јапански). Oricon. 9. 3. 2007. Архивирано из оригинала 7. 12. 2008. г. Приступљено 17. 11. 2008.
- ^ „リズム株式会社の新商品「R-FACE BFTパック」のブランドアンバサダーに就任決定!” (на језику: јапански). Ayumi Hamasaki Official Website. 28. март 2023. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ „浜崎あゆみ、2児の母になり苦労明かす「独身の頃はそんなことなかった」” (на језику: јапански). ORICON NEWS. 28. март 2023. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ KAI-YOU (2024-12-20). „浜崎あゆみ×『セーラームーン』 竹内直子が描き下ろしイラストを公開 | KAI-YOU”. KAI-YOU (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 19. 1. 2025. г. Приступљено 2024-12-20.
- ^ „ayu×My Melodyのコラボグッズが発売決定!!”. ayu×My Melodyのコラボグッズが発売決定!! (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 20. 12. 2024. г. Приступљено 2024-12-20.
- ^ „Ayuready? broadcast details”. Academic encyclopedic database. Приступљено 3. 7. 2026.
- ^ „The 14th Japan Gold Disc Award 1999”. Recording Industry Association of Japan. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г..
- ^ „第41回日本レコード大賞”. 日本作曲家協会.
- ^ „日本有線大賞 歴代受賞者”. キャンシステム.
- ^ „The 15th Japan Gold Disc Award 2000”. THE GOLD DISC.
- ^ „第42回日本レコード大賞”. 日本作曲家協会.
- ^ „第42回日本レコード大賞”. 日本作曲家協会.
- ^ „浜崎あゆみ、史上初のアルバム4作同時TOP10入り”. ORICON NEWS.
- ^ „The 15th Japan Gold Disc Award”. THE GOLD DISC.
- ^ „日本有線大賞 歴代受賞者”. キャンシステム.
- ^ „第43回日本レコード大賞”. 日本作曲家協会.
- ^ „MTV Video Music Awards Japan”. MTV Japan.
- ^ „2001 World Music Awards” (PDF). Billboard.
- ^ „The 16th Japan Gold Disc Award”. THE GOLD DISC.
- ^ „第44回日本レコード大賞”. 日本作曲家協会.
- ^ „日本有線大賞 歴代受賞者”. キャンシステム.
- ^ „2003 MTV Video Music Awards Japan”. MTV Japan.
- ^ „The 17th Japan Gold Disc Award 2003”. THE GOLD DISC.
- ^ „第45回日本レコード大賞”. 日本作曲家協会.
- ^ „World Music Awards 2003”. World Music Awards.
- ^ „Oricon Chart Awards”. ORICON NEWS.
- ^ „All Japan Request Awards history”. USEN.
- ^ „The 18th Japan Gold Disc Award 2004”. THE GOLD DISC.
- ^ „HITO Music Awards”. Hit FM.
- ^ „MTV Video Music Awards Japan”. MTV Japan.
- ^ „The 19th Japan Gold Disc Award 2005” (PDF). Recording Industry Association of Japan.
- ^ „World Music Awards 2005”. World Music Awards.
- ^ „HITO Music Awards”. Hit FM.
- ^ „Best Jeanist Awards history”. Japan Jeans Association.
- ^ „Ayumi Hamasaki: Awards and records”.
- ^ „Ayumi Hamasaki: Awards and records”.
- ^ „The Japan Gold Disc Award”.
- ^ „浜崎あゆみ、史上初のアルバム2作同時TOP2入り”. ORICON NEWS.
- ^ „浜崎あゆみ、史上初のアルバム2作同時TOP2入り”. ORICON NEWS.
- ^ „Oricon Chart”. ORICON NEWS.
- ^ „Oricon Chart”. ORICON NEWS.
- ^ „Ayumi Hamasaki: Awards and records”.
- ^ „The Japan Gold Disc Award”.
- ^ „浜崎あゆみ、11年連続シングル・アルバム初登場1位”. ORICON NEWS.
- ^ „Ayumi Hamasaki: Awards and records”.
- ^ „浜崎あゆみ、オリコン史上初の快挙”. ORICON NEWS.
- ^ „浜崎あゆみ、史上初のアルバム4作同時TOP10入り”. ORICON NEWS.
- ^ „浜崎あゆみ、史上初のDVDランキング女性1位2位独占”. ORICON NEWS.
- ^ „浜崎あゆみ、音楽DVD総売上で女性アーティスト首位に”. ORICON NEWS.
- ^ „3D Creative Arts Awards”.
- ^ „Total sales for Hamasaki Ayumi's singles & albums reach 50 million mark”.
- ^ „浜崎あゆみ、史上最速でアルバム20作首位「支持していただいてうれしい」”. マイナビニュース.
- ^ „浜崎あゆみ、クラシックアルバムで史上初の快挙”. ORICON NEWS.
- ^ „浜崎あゆみ、女性アーティスト最多アルバムTOP10入り”. ORICON NEWS.
- ^ „TOMORROW X TOGETHER、7作連続「アルバム」1位【オリコンランキング】”. ORICON NEWS.
- ^ „浜崎あゆみ、胸元ざっくり衣装にお団子ヘア 『微博』イベントで「ウォーアイニー!」”. ORICON NEWS.
- ^ „Avex званични сајт – Ајуми Хамасаки наступи”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex архив наступа”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex архив наступа”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex саопштења о наступима”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex летњи концерти”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex концертни архив”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex наступи”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex догађаји”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex архив наступа”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex наступи”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex архив”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex концерти”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex догађаји”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex наступи”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex концертна историја”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex концерти”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex архив”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex догађаји”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex саопштење – a-nation online 2020”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex саопштење о отказивању догађаја”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex live 2022”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „PR Times саопштења”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „Avex званични live распоред”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „a-nation 2025 распоред”. Приступљено 2. јул 2026.
- ^ „ソニー、360度映像制作サービス「FourthVIEW」を開始” (на језику: јапански). AV Watch. 7. новембар 2001. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ „〖“A“VISUAL MIX〗<ayumi hamasaki DOME TOUR 2001 “A”>[PS2ソフト]” (на језику: јапански). mu-moショップ. Приступљено 7. јул 2026.
- ^ „A-TYPE ayumi hamasaki touch typing software” (на језику: енглески). Old-Games.RU. Приступљено 7. јул 2026.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ayu Press Crew (2005). Secrets of Ayumi Hamasaki. Data House データハウス. ISBN 978-4-88718-851-8.
- 富坂, 剛. (2005). Ayumi Hamasaki Pure Stories. R's Publishing アールズ出版. ISBN 978-4-901226-99-8.
- 本郷陽二 (2003). Ayumi Hamasaki Stories 今輝く歌姫たち 浜崎あゆみ物語. Chobun 汐文社. ISBN 978-4-8113-7623-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Ајуми Хамасаки на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Ајуми Хамасаки - Oricon