Ајуми Хамасаки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ајуми Хамасаки
Hamasaki Ayumi.jpg
Ајуми на Тајвану у марту 2007.
Основне информације
Пуно име 濱﨑 歩
Друга имена 浜崎くるみ
浜﨑あゆみ
ayumi hamasaki
ayu (あゆ)
CREA
Датум рођења (1978-10-02)2. октобар 1978.(39 год.)
Место рођења Фукуока
 Јапан
Супружник Мануел Шварц (2011—2012)
Тајсон Бодкин (2014—2016)
Партнер Томоја Нагасе (2000-2007)
Активни период 1993—1997 (модел, глумица)
1998—данашњица (певачица)
Занимање певачица, перформер, текстописац, музички продуцент, композитор, глумица, модел
Жанр(ови) поп
денс
електронска
рок
класична
Издавачка кућа Nippon Columbia (1995)
Avex Trax (1998-данашњица)
Drizzly (2002-2005)
Веб-сајт www.avex.jp/ayu
Потпис Ayusign.png

Ајуми Хамасаки (јап. 浜崎あゆみ; Фукуока, 2. октобар 1978) је најмоћнија фигура у јапанској поп музици. Продала је више албума од било ког другог извођача на другом највећем музичком тржишту на свету.[1]. Она пише све своје текстове песама,[2] продуцира своју музику, а понекад и компонује, што се види на њеним албумима I am..., RAINBOW, Memorial Address, MY STORY и (miss)understood. Постала је први извођач који је освојио Japan Record Awards (слично америчком гремију) 3 пута узастопно.[3] Освојила је за песме Dearest(2001), Voyage(2002) и No Way to Say(2003). Ајуми је 2003. године најавила да неће убудуће прихватати велике музичке награде. Такође је поменула да је осећала да добија исте награде сваке године, а тиме што је изгубила право да добија ове награде, дала је прилику новим певачима. Ова одлука донела је небројене разговоре и скандале.[4]

У августу 2010. године њујоршки Daily News је спровео анкету за 20 најбогатијих певачица свих времена - на основу уговора и турнеја. Ајуми је једини азијски уметник на листи, стављајући је на 7. место, пошто је зарадила око 400 милиона долара.[5]

Данас је једна од најпопуларнијих и комерцијално најуспешнијих поп певачица икада у Јапану. Надимак јој је Ају, а од стране њених обожавалаца Ајуми је названа „Царица попа”[6][7] због њене популарности и великог утицаја у отаџбини и широм Азије. Од када је издала први сингл „poker face”, продала је више од 53 милиона носача звука, 30 милиона у дигиталном формату и 2.3 милиона двд примерака, што је више од 85 милиона само у Јапану, чинећи је најпродаванијим соло извођачем у Јапану и једним од најпродаванијих извођача широм света.[8][9][10][11][12] Као соло извођач има неколико домаћих рекорда као што су највише синглова на првом месту топ листа(39); највише узастопних синглова на првом месту топ листа(26); највише продатих синглова(22 милиона); највише синглова на топ 10 листи(55); највише албума на топ 10 листи(50); највише продатих двд-јева(2.3 милиона); највише милионских продаја.[13][14][12][15][16][17] Од 1999. до 2010., Ајуми је имала бар два сингла на врху топ листа сваке године и прва је која има десет студијских албума на врху Oricon топ листа. Постала је први извођач који има албуме на првом месту топ листа за 13 узастопних година.[18][19] Извођач је са највише ремикс албума на свету. До сад је издала 26, од којих су три на топ 10 листи најпродаванијих ремикс албума свих времена.[20][21]

До сада је издала 17 студијских албума, 5 мини албума, 26 ремикс албума, 9 компилацијских албума и 58 синглова. Њен изглед и стил имали су велики утицај на јапанску моду, чак и на друге азијске земље.[2][22][23] Сматра се да је једна од најлепших жена у Јапану.[24]

Живот и музичка каријера[уреди]

Детињство[уреди]

Ајуми Хамасаки је рођена у Фукуоки 1978. Њен отац је оставио њу и њену мајку када је имала само три године. Једне ноћи, Ајуми се пробудила и видела њеног оца како пакује своје ствари. Када га је питала где иде, он је рекао да одлази на пословни пут. Након тога, Ајуми га никада више није видела.[25][26] У једном интервјуу је изјавила да не зна како јој отац изгледа и како се зове, јер никада о њему није причала са мајком.

„Не знам име мог оца или како изгледа, али негде дубоко у себи, мислим да би било лепо да га видим једног дана пре него што умрем.”

После одласка њеног оца, она и њена мајка се селе код баке. Њена мајка је радила већину времена, а тиме и одговорност и брига за младу Ајуми је пала на баку. Ајуми је касније рекла да је више осећала да јој је бака као мајка.[27]

„Мама се није бринула о мени, нити њени родитељи. Није ме грдила кад сам грешила, није ме хвалила кад сам била добра, никад ништа није рекла. Пошто је моја мајка живела слободно, ја сам мислила да и ја могу тако. Зато нисам често ишла у школу. Једног дана, мој учитељ је назвао маму, рекавши: „Госпођица Хамасаки не долази у школу у последње време. Морате интервенисати”, а моја мајка је рекла: „Наравно, доћи ћу одмах.” Чекала сам је у канцеларији, али мало касније, она је назвала учитеља и рекла: „Не могу да дођем, имам проблема са стомаком. Жао ми је!”, и спустила слушалицу. Мој учитељ је рекао: „Не знам шта се дешава са твојом мајком, али се осећам лоше, ваш живот мора да је јако тежак!” И то што је рекао, стварно ме је узнемирило из неког разлога. „Како је могао то рећи?” Помислила сам: „Уопште не познаје моју мајку!” Али никада нисам била љута на мајку што је радила такве ствари. Суседи су стално причали о нама. Жене које су живеле поред зграде, као и остали родитељи у нашој стамбеној згради, говорили су својој деци да се не друже са мном. Такође су покушавали да ме натерају да променим школу неколико пута, али ме то никада није узнемиравало.”

Када је имала седам година, почела је да ради као модел за локалне институције да би помогла породици. Са 14 година, преселила се у Токио и потписала уговор са агенцијом за таленте „SOS”. Радила је као модел за бројне часописе. Она је такође глумила у неколико филмова и ТВ серија. Међутим, њена каријера као модела није дуго трајала, јер је била сувише ниска да би била модел. Пребачена је из „SOS”-a[27] у музичку агенцијy, „Sun Music”. Била је веома кратко у агенцији „Nippon Columbia” под именом AYUMI. Издала је један сингл и један мини албум, оба под именом Nothing from Nothing. Пошто је доживела неуспех, агенција јој је дала отказ.[28] Незадовољна због посла као глумице и неуспеха као певачице, Ајуми је решила да одустане од тога и одлази код мајке (која се тада преселила у Токио).

Као средњошколка, Ајуми је у почетку била одличан ученик. Међутим, њен интерес полако слаби, а са тим и њене оцене. Ајуми је покушала да се врати у школу и уписује „Horikoshi Gakuen” средњу уметничку школу. Одустала је након прве године. Без посла, одлучује да је најбоље да време потроши у шопингу и клубу који је био у власништву Avex-a.[29]Једне судбоносне ноћи 1997., Ајуми се упознаје са Макс Мацуром(њен будући продуцент). Након што је чуо Ајуми како пева караоке, Мацура јој је рекао да има леп глас, али да не зна добро да пева. Он је желео да је пошаље на часове певања и да након тога пређе у његову агенцију Avex Trax. Био јој је сумњив и одбила је његову понуду.[26] Међутим, Мацура је био упоран и убедио је Ајуми да потпише уговор.[26][30] Потом је послата у Њујорк на часове певања, на којима је она ретко присуствовала, пошто је имала проблем са ауторитетом.[29] Никада није рекла Мацури да није посећивала часове и да је уместо тога ишла у куповину. Док је била у Њујорку дописивала се са Мацуром, показивајући изванредан таленат за изражавање својих осећања.

1998–99: Музички почеци, A Song for xx и Loveppears[уреди]

Коначно се вратила у Јапан да сними свој први сингл, „poker face”. До самог дана снимања, била је незадовољна текстовима. Мацура, сећајући се Ајуминих писама, предложио јој је да покуша да напише текстове.[26] Дан пре тог снимања, Ајумина бака се разболела и отишла у болницу. Ајуми је отишла у посету и рекла да ће поново доћи касније, и да сутра мора да сними свој први сингл. На дан снимања, добија факс да је њена бака умрла. „poker face” је објављен 8. априла 1998. Убрзо након тога, она је издала свој други сингл, „YOU”. Ниједан није био хит. Међутим, њени емотивни текстови одјекнули су код јапанске јавности и људи су почели да је примећују. Њен трећи сингл, „Trust”, успео је да буде на Oricon топ 10 листи.

Њена следећа два сингла завршавају на Oricon топ 10 листи. 1. јануара 1999. је објављен њен деби албум. Под називом A Song for xx, албум је достигао прво место на Oricon листи албума, продајом од 1.452.000 примерака у Јапану.[31][32]Укупна продаја албума и синглова износила је 2.960.040. Због успеха албума, она добија награду Japan Gold Disc Award за новог извођача и награду за поп албум године.[33] У фебруару 1999. године, издаје свој нови сингл „WHATEVER”, са две различите верзије песме и достигао је 5. место на Oricon листи. У априлу 1999. године, издаје нови сингл „LOVE~Destiny~” који је заузео прво место на Oricon топ листи.[34] 12. маја 1999. излази њен нови сингл „TO BE” и заузима четврто место на Oricon топ листи. Ајумин девети сингл „Boys & Girls” је изашао 14. јула 1999. Ово је њен први сингл који се продао у више од милион примерака. У августу 1999. сингл „A” објављен је у 10 различитих издања. Avex је дистрибуирао четири различита издања сингла тако што је мењао боје компакт диска у плаву, зелену, наранџасту и црвену. За сваку боју је било ограничено по 70.000 примерака. Након што се сингл продао у више од милион примерака у Јапану, Avex је дистрибуирао ограничено златно издање. Ово издање је било ограничено на 100.000 примерака.[35] Међутим, након прве златне верзије продате преко своје границе, Avex је објавио други златни диск под називом Shining Gold CD на 150.000 примерака. Диск је био од правог злата.[36] Остала издања су била грамофонске плоче.[37][38] Сингл „A” је продат преко 1.6 милиона примерака и до данашњег дана је њен најпродаванији сингл у физичком формату. Сингл добија награду Japan Gold Disc Award за песму године.[39] Са другим албумом LOVEppears, практично је учврстила свој статус као "краљице јапанског попа". Албум је објављен 10. новембра 1999. и одмах је достигао прво место на Oricon листама, где је остао три узастопне недеље. 1999. албум је продат у 1.443.490 примерака. У 2000. години, албум је продат у 1.077.960 примерака. Укупно је продато 2.562.130 примерака у Јапану.[40] Продаја албума и синглова износила је 7.370.300. Музички, Loveppear је денс албум и лирично се фокусира на теме љубави, фрустрације живота, усамљености и индивидуализма. Албум је освојио награду Japan Gold Disc Award за поп албум године.[39] Сингл „appears” је пуштен истог дана кад и албум и достигао је друго место на Oricon листи.[41]

2000–02: Duty, A best, I Am... и Rainbow[уреди]

У лето 2000. Ајуми је имала прву концертну турнеју, која је била велики успех. Касније је пуштена у продају на DVD, VHS и VCD у два одвојена издања. У априлу 2000. године, објављује „vogue”, први сингл у пројекту special release. „vogue”, „Far away” и „SEASONS” су пуштени један месец за другим на тржиште као трилогија. Синглови су били веома успешни, са фокусом емоција на безнађе, одраз Ајуминог разочарења на своју прошлост. „SEASONS” је њен други најпродаванији сингл у физичком формату и продат је у 1.368.400 примерака.[42][43] Такође је освојио награду the Best Lyrics Prize.[44] У септембру 2000. године, Ајумин трећи студијски албум Duty је пуштен уз текстове који се баве питањима сличним онима у трилогији. Duty је поп рок албум са музичким елементима латино попа и денса. Продато је 2.9 милиона примерака у Јапану и преко 3.3 милиона примерака у свету.[2] То је њен најпродаванији студијски албум до сада.[45] Укупна продаја албума и синглова износила је 6.360.090. Ајуми је освојила награду Japan Gold Disc Award за извођача године, албум Duty за албум године и поп албум године, а сингл „SEASONS” за песму године.[46] На крају 2000. године, Ајуми одржава свој први новогодишњи концерт у Yoyogi National Gymnasium. То је традиција коју од тада одржава сваке године.

2001. године, Avex је одлучио да изда њен best of албум. Ајуми није била задовољна овом одлуком, јер је хтела да њен best of албум буде на начин на који она жели и мислила је да је прерано за то. Hије била спремна као извођач да изда best of албум, а била је присиљена да га изда што пре. Ипак, рад на best of албуму је почео. Нерадо бира песме. Тада поново снима четири нумере. У то време, два најуспешнија певача у јапанској поп музици су Ајуми Хамасаки и Хикару Утада. Хикару је имала масовно успешан деби албум First Love, и требала је да изда њен други албум Distance. Avex стратешки избацује Ајумин best of албум у истој недељи кад излази и Хикарин албум. Као резултат тога, медији су извештавали о жестоком ривалству између две младе звезде.[47] Ајуми и Хикару су демантовале ове тврдње и изјавиле да је ривалство произведено од стране њихових издавачких кућа. Албум се жестоко промовисао и Ајуми се појавила на насловним страницама бројних часописа. Улице су се претвориле у тугу са билбордима и сликама на којима је позирала са сузом на њеном лицу која је симболизовала њен протест што је натерана да изда албум.

„Морала сам. Али сам била јако шокирана. Мислила сам да се шале.”

—Ајуми одговара на питање да ли је желела да изда албум, 2004.[48]

Албум A BEST је објављен 28. марта 2001. У првој недељи, Хикарин албум је био први на Oricon топ листи. У другој недељи, прву позицију је заузео Ајумин албум.[49] На крају, оба албума су били велики успеси. A BEST је укупно продат у 4.301.353 копија[50] (постаје Ајумин најпродаванији албум и на 6. месту најпродаванијих албума у јапанској историји музике), а Distance је продат у 4.469.135 копија (што га чини 4. најпродаванијим албумом у јапанској историји музике). Хикару и Ајуми су држале рекорд за најбрже продавани албум свих времена на глобалном нивоу, са продатих 3 милиона примерака у првој недељи. Рекорд је оборио Аделин студијски албум 25 у 2015. години, са продатих 3.4 милиона примерака.[51] Зарада од албума A BEST је достигла више од 12 милијарди јена(приближно 106.124.280 америчких долара) до краја године, што је у великој мери утицало на цене акција компаније.[48] До 2012., продат је у више од 7 милиона примерака у свету.[52]

Да би промовисала албуме Duty и A BEST, Ајуми креће на турнеју која се звала DOME TOUR. Концерти су били на 4 највећа стадиона у Јапану. Први је био у Фукуоки, затим у Осаки, Нагоји и Токију и постаје један од малобројних уметника који су успели да попуне сва места.[53] Истовремено, она се истрошила физички и ментално. Ајуми је морала да прекида пробе за турнеју због проблема са њеним слухом у левом уху.[48] Због тога, одређене песме су морале бити избачене са турнеје због високих нивоа фреквенције. Упркос томе, она није одлагала пробе и концерте.[48] Била је неколико пута хоспитализована на консултације и лекар је потврдио да ће ако овако настави, трајно изгубити слух.[48] Током проба, Ајуми се разболела због проблема са слухом и није могла завршити наступе. Због тога, пробе су морале бити убрзане. 6. јула 2001. године, док су фанови чекали у реду за њен први концерт, организатори турнеје затражили су од фанова да чекају дуже због Ајумине хоспитализације, јер је током пробе повредила ногу. Хтели су да откажу концерт због њене повреде, али она није желела да изневери своје фанове и рекла да се концерт мора одржати без обзира на све. Када се вратила из болнице, до бине је одведена инвалидским колицима. Турнеја је била велики комерцијални успех.[48]

Иако је Avex постигао успех са албумом A BEST, Ајуми није била сигурна да ли жели да остане у Avex-у. На крају, одлучила је да остане и преузела је већу контролу над њеном каријером. Пре изласка A BEST, Ајуми објављује сингл „М” у децембру 2000. године који је њен први сингл после изласка албума Duty, као и прекретница у њеној каријери. Ово је прва песма чију музику је она компоновала и то под именом CREA. Заузео је прво место на Oricon топ листи продајом од 541.350 примерака у првој недељи.[54] На крају, сингл је продат у 1.279.830 примерака и добија награду Japan Gold Disc Award за песму године.[55][56] Од тада, скоро сваки сингл који је објавила је достигао прво место на Oricon топ листама. Након контроверзија са A BEST, преузела је контролу над својом каријером и запретила да ће напустити Avex ако је не буду третирали као људско биће.

"evolution" је Ајумин двадесети сингл и изашао је у продају 31. јануара 2001. Сингл је остварио успех са преко милион продатих примерака.[57] Заузео је прво место на Oricon листама. Објављен је и као двд сингл, винил и VHS, неколико месеци касније.[58][59][60]

27. септембра 2001. Ајуми објављује њен 24. сингл и један од њених најлегендарнијих песама, „Dearest”. Сингл је био огроман хит, продајом од укупно 750.420 примерака и заузео је прво место на Oricon листама. Освојио је награду Japan Cable Radio Awards и Japan Record Awards.[61] Такође је коришћен као одјавна шпица популарне аниме серије InuYasha. Међутим, текст и спот су били директни приказ Ајуминих осећања према начину како је била третирана током контроверзије са A BEST албумом.

У децембру 2001. године, заједно са другим популарним певачима учествује на хуманитарном концерту како би се прикупио новац за жртве напада на Светски трговински центар 11. септембра, 2001. Ајуми сарађује са Keiko на синглу „a song is born” за пројекат за прикупљање новца за добротворне сврхе.[62] Сингл је достигао број #1 на Oricon листама.

1. јануара 2002. године, објављује свој четврти студијски албум I am.... Скоро сваку песму је она компоновала, под именом CREA. Албум је имао другачији фото и лирски концепт у почетку, али после напада на Светски трговински центар, Ајуми је албум фокусирала на питања као што су вера и мир у свету. Музички, I am... је рок албум који садржи елементе џеј-попа, електронске музике и инструментализације на акустични начин. Албум је достигао прво место на Oricon листама, продајом од 1.751.360 примерака у првој недељи.[63] На крају, албум се продао у 2.308.112 примерака у Јапану. Укупна продаја албума и синглова износила је 8.068.002. Албум осваја награду Japan Gold Disc Award за поп албум године.[64][65]

„У почетку сам тражила себе у својој музици. Моја музика је била за мене. Нисам имала менталну собу да будем свесна слушалаца. Писала сам да се спасим. Нисам разумела шта је то писати песме. Али с временом сам почела да увиђам многе ствари, свој утицај и одговорност коју сам добила.”

— Ayumi Hamasaki, in The new lyrical directions in I Am...

29. маја 2002. године Ајуми осваја награду Japan Gold Disc Award за извођача године.[66]

24. јула 2002. је пуштен у продају сингл „H” у 5 варијанти: белој, розе, плавој и зеленој боји, и поново издато ограничено издање које је изашло 7. новембра 2002. са 4 омота и златним диском. Продато је 1.012.544 примерака и постаје најпродаванији сингл године.[67] Сингл „H” добија награду Japan Gold Disc Award за песму године. Исту награду добијају још два њена сингла, „Free & Easy” и „Voyage”.[64][68]

„Voyage” је Ајумин 28. сингл који је изашао у продају 26. септембра 2002. Дебитовао је на првом месту Oricon недељне листе са више од 319.020 примерака продатих у првој седмици и остао је на врху још три недеље. Укупно је остао 28 недеља на листи и тако постао њен најдужи сингл на топ листама. Сингл је продат у 679.463 примерака и постаје девети најпродаванији сингл те године. Освојио је награду Japan Record Awards(највиша могућа награда у Јапану).[69]

18. децембра 2002. објављује свој пети студијски албум RAINBOW. Албум је продат у 1.857.870 примерака у Јапану и завршио је на првом месту Oricon албум листе.[70][71] Укупна продаја албума и синглова износила је 4.036.434. RAINBOW је поп рок албум са елементима трип хопа и електронске музике. Рана издања албума укључивала су број шифре и url адресу која је омогућила корисницима да посете ексклузивну веб страницу која је промовисала албум и где је могло да се послуша 40 секунди демо њене недовршене песме „RAINBOW”.[72] Током своје промоције, Avex и Ајуми су добили више од 100.000 порука од обожавалаца, говорећи им своје мишљење о недовршеном демо снимку и предлоге за текст песме.[73] Ајуми је рекла да она никада пре није писала текстове песама који су били засновани на порукама директно од својих фанова.

Заиста сам желела да чујем (прочитам) све поруке које су послате (и текстове и теме), јер ако се 100.000 људи скупи, видеће ствари на 100.000 различитих начина. Неке од порука које сам примила су биле јако тужне, док су друге дочарале срећне слике и боје, али сам помислила да би професионални писац урадио бољи посао везивајући ове речи појединачно, него ја. Зато сам прочитала све поруке и онда написала текстове на основу онога што сам осетила после.

—Ајуми прича о песми „Rainbow”.[73]

Песма „RAINBOW” се нашла на компилацијском албуму A BALLADS. Албум RAINBOW је освојио награду Japan Gold Disc Award за рок/поп албум године.[74][65]

2003–06: A ballads, Memorial address, My Story, (Miss)understood и Secret[уреди]

12. марта 2003. Ајуми издаје њен други компилацијски албум A BALLADS. Албум осваја награду Japan Gold Disc Award за рок/поп албум године.[74][65] На албуму су се налазиле све њене баладе и још неке песме снимљене у баладну форму. Албум је завршио на првом месту Oricon топ листе. Продато је 1.062.000 примерака.[75][76]

У августу 2003. године, Ајуми издаје свој 30. сингл „forgiveness”. Јубилеј обележава посебним концертом под називом A museum ~ 30th single collection live ~ који је одржан у Yoyogi National Gymnasium.

12. октобра 2003. године, Ајуми осваја Светску музичку награду за најбољег јапанског поп/рок извођача.[77]

У децембру 2003. године издаје мини албум Memorial Address у три издања: цд, цд + двд и дигитално издање. То је њен први албум који је пуштен и као цд + двд. Тако је Ајуми постала "креатор" цд + двд издања. Албум је достигао прво место на Oricon листама, продајом од преко милион примерака и постаје најпродаванији мини албум женског извођача на свету.[78][79]Укупна продаја албума и синглова износила је 2.246.949. Албум осваја награду Japan Gold Disc Award за рок/поп албум године.[74][65]

14. априла 2004. године, Ајуми осваја награду Japan Gold Disc Award за извођача године.[66]

Чак и након контроверза са A BEST албумом, Ајуми је и даље осећала да је третирају као производ, а не као особу. Рекла је да су последња два студијска албума пребрзо изашла у продају. То је било време кад је почео постепен пад продаје њених албума због повећања пиратерије у Јапану.[80] Тај осећај незадовољства покренуо је Ајуми да почне да ради на њеном шестом студијском албуму, MY STORY. На том албуму је писала слободно и искрено, углавном аутобиографске текстове о њеним емоцијама и трајању њене каријере.[81] MY STORY је објављен 15. децембра 2004. у два издања: цд и цд + двд. Током концертне турнеје, MY STORY је поново објављен у још два формата: САЦД и двд аудио. Албум је достигао прво место на Oricon листама, продајом од 1.132.444 примерака у Јапану.[82] Укупна продаја албума и синглова износила је 2.073.640. Албум осваја награду Musicnet Awards за најбољи албум.[65] Да би се промовисао албум, Ајуми је започела турнеју под називом ARENA TOUR 2005 A ~ MY STORY ~. То је њена прва турнеја да се зове као и албум. Након објављивања MY STORY, Ајуми објављује још 4 сингла: „STEP you/Is this LOVE?”, „fairyland”, „HEAVEN” и „Bold & Delicious/Pride”. „my name's WOMEN” и „fairyland” постају једни од најскупљих музичких спотова икада снимљени.[83] „HEAVEN” је коришћен као песма за филм „Shinobi” и добија награду Musicnet Awards за најбољи сингл.[84] „Bold & Delicious/Pride” постаје Ајумин 25. сингл који је достигао прво место на топ листама, и заједно са Matsuda Seiko постаје женски извођач са највише синглова који су завршили на првом месту топ листа.[85]

Скоро две године након објављивања MY STORY, Ајуми објављује свој седми студијски албум (miss)understood у два издања: цд и цд + двд. Албум добија награду Musicnet Awards за најбољи албум и Japan Gold Disc Award за рок/поп албум године.[84][65] Звук овог албума се разликује од свих претходних албума. То је због тога што су неке од нумера обраде песама које је компоновао Роберто "Гео" Росан за албум Sweetbox. Ајуми се допао звук и тражила је дозволу да обради неке од песама.[86] Албум има различите музичке стилове, укључујући рок, денс поп и фанк.[87] Продајом 650.000 примерака првог дана по изласку албума, пласирао је овај албум не само на прво место Oricon топ листе, него и на прво место светске топ листе.[88] Према RIAJ-у, албум се продао у 1.030.000 примерака.[89]

8. марта 2006. године, објављује сингл „Startin'/Born To Be...”. Сингл је постао њен 26. сингл који је заузео прво место на топ листама, и тиме обара рекорд Matsuda Seiko за највише синглова на првом месту топ листа од женских извођача.[90]

Ајумин осми студијски албум Secret, објављен је 29. новембра 2006. у два издања: цд и цд + двд. Ајуми је у интервјуу изјавила да је разлог за именовање албума Secret био тај да је албум буквално био тајна. Како каже:

Али то није тајна у смислу „Открићу нешто што ниси знао!” Уместо тога, могло би бити у вези "мене" у мом свакодневном животу, или би могло бити о теби... Сви чувамо тајне. На овој планети нема ни једне особе која нема барем једну тајну, нити постоји особа која може другима да говори све о себи. Чак и када покушате да разумете друге (или да имате међусобно разумевање), увек постојиш "ти", о коме само ти знаш. Имам аспекте које познају само одређени људи и аспекте о којима сви знају. То је оно што ја зовем тајна. У том смислу, постоје тајне које су укључене у овај албум.[91]

У почетку је требао да буде мини албум, али Ајуми се предомислила и написала још пет песама. Достигао је прво место на Oricon листама, али није успео да се прода у више од милион примерака у Јапану. Међутим, албум је био огроман успех широм Азије, продајом од укупно 2 милиона примерака.[92] Заузео је прво место на топ листама у Сингапуру, Хонгконгу, Кини и на Тајвану.[92] Албум осваја награду Japan Gold Disc Award за рок/поп албум године.[65]

2007–08: Компилацијски албуми, Guilty и десетогодишњица[уреди]

28. фебруара 2007. Ајуми објављује два компилацијска албума, A BEST 2 -BLACK- и A BEST 2 -WHITE-. Оба албума су била у два издања: цд и цд + 2двд. A BEST 2 -BLACK- је достигао прво место на Oricon листама, а A BEST 2 -WHITE- је достигао друго место, и постаје први женски извођач за 36 година да заузме и прву и другу позицију на Oricon албум листама.[93] Продаја оба албума износила је 1.424.734 примерака. Албуми освајају награду Musicnet Awards за најбољи албум.[65]

Са успешним албумом Secret и два компилацијска албума у азијским земљама изван Јапана, Ајуми је одлучила да започне азијску турнеју. Фанови су били јако узбуђени овом објавом. Улазнице за концерт у Хонгконгу и Таипеију распродате су за мање од 3 сата.[94][95]

У јулу 2007. године, Ајуми након више од годину дана избацује нови сингл, „glitter/fated”. Поводом овог сингла је снимила кратак филм у Хонгконгу.[96]

13. јула 2007. године објавила је да је раскинула 7 година дугу везу са својим колегом Томојом Нагасе.[97]

У септембру, Ајуми објављује сингл „Talkin' 2 Myself”, у којем је изразила своје унутрашње филозофске мисли о свом животу у том тренутку. Овај сингл је наставио Ајумин низ од броја синглова на првом месту топ листа.[96] Сингл осваја награду Musicnet Awards за најбољи сингл. На краја године, њена блиска пријатељица из детињства је извршила самоубиство и посветила јој је песму „untitled ~for her~”.

У децембру 2007. године, Ајуми објављује свој први дигитални сингл, „Together When...”. Сингл је скинут 3.3 милиона пута и постаје њен најпродаванији дигитални сингл.[98][99] 1. јануара 2008. године, објављује свој девети студијски албум GUILTY у неколико издања: цд, цд + двд и дигитално издање. Албум је приметно мрачнији и више рок, испуњен кајањем, кривицом и усамљеношћу. GUILTY је рок албум са бројним музичким елементима као што су рок, хеви метал, електронска музика и поп баладе. Изјавила је да нема ничег емотивног у вези са овим албумом и да ако постоји нешто посебно у вези са њим, то је да је плакала кад је први пут послушала песму GUILTY.[100] Албум GUILTY је дебитовао на првом месту дневне Oricon албум листе, остајући тамо целу недељу.[101] Међутим, због годишњег правилника Oricon-a за педесет једну седмицу, албум је доспео на листу у другој недељи јануара, а не првој.[102] Као резултат тога, GUILTY је дебитовао на другом месту недељне Oricon албум листе, са 432.000 продатих копија у прве две недеље.[103] Процењено је да се GUILTY продао у више од 750.000 примерака у Јапану.[104]

Дана 8. јануара 2008. Ајуми је изјавила да болује од тинитуса и Менијерове болести, која је изазвала потпуну глувоћу у њеном левом уху.[105] Упркос томе, изјавила је да жели да настави са певањем и да не одустаје од каријере пре свега због својих фанова.[106][107]

Да би започео прославу десетогодишњице од како је Ајуми на музичкој сцени, Avex избацује сингл „Mirrorcle World” 8. априла 2008. тачно 10 година од њеног првог сингла „poker face”. Сингл је достигао прво место на Oricon листама, чинећи Ајуми јединим соло извођачем да има сваке године сингл на првом месту топ листа за 10 узастопних година.[34] Спот за „Mirrorcle World” рађен је у Паризу.

Ајуми је затим кренула на другу азијску турнеју под називом ASIA TOUR 2008 ~ 10th Anniversary ~, да би промовисала албум GUILTY. Концерт је снимљен на двд у Таипеију.

10. септембра 2008. објављује компилацијски албум A COMPLETE ~ ALL SINGLES ~ на којем се налазе сви њени синглови. Прво издање албума ишло је са посебном кутијом и албумом са 48 страница који укључује претходно необјављене алтернативне омоте свих синглова. Албум је објављен у 3 формата: 3цд, 3цд + двд и дигитално издање. Тајванско, хонгконгонско, кинеско и малезијско издање је имало кинеску верзију песме "Who...". Албум је достигао прво место на Oricon листи, продајом од 854.000 примерака. У Јапану је постао 8. најпродаванији албум за 2008., а у Кини и на Тајвану је постао најпродаванији албум јапанског извођача за 2008. годину.[108][109] Албум осваја награду Japan Gold Disc Award за рок/поп албум године.[65]

У децембру 2008. године, Ајуми објављује сингл „Days/GREEN”.[96]

Као завршницу десетогодишњице прославе, одржава новогодишњи концерт, овај пут под називом PREMIUM COUNTDOWN LIVE 2008-2009 А изводећи многе од њених старих хитова.

2009—11: Next Level, Rock 'n' Roll Circus, Love songs и Five[уреди]

У фебруару 2009. године, објављује сингл „Rule/Sparkle”. „Rule” је коришћен за филм „Dragon Ball Evolution”. Сингл је завршио на првом месту топ листа.[96]

25. марта 2009. издаје свој десети студијски албум NEXT LEVEL. Достигао је прво место на Oricon листама продајом од 380.000 примерака у Јапану.[110][111] Овај пут, њен стил је више електронски. NEXT LEVEL је електронски албум са бројним музичким елементима као што су џеј-поп, рок, денс поп и традиционална азијска музика. Албум је био у неколико издања: цд, цд + двд, 2цд + двд и као USB са 2гб меморије. Спотови за песме „NEXT LEVEL” и „Curtain Call” су рађени у Лос Анђелесу. Да би промовисала албум NEXT LEVEL, Ајуми одржава турнеју под називом ARENA TOUR 2009 А ~ NEXT LEVEL ~.

У лето 2009. године, објављује њен 46. сингл, „Sunrise/Sunset ~ LOVE is ALL ~”. Постаје њен 44. сингл на топ 10 Oricon листама, што је чини извођачем са највише синглова на топ 10 Oricon листама икада у јапанској поп музици.[112] Затим у децембру, објављује 47. сингл „You were.../BALLAD”. Сингл достиже прво место на Oricon листама.[103][101]

14. априла 2010. објављује свој једанаести студијски албум, Rock 'n' Roll Circus у неколико издања: цд, цд + двд и ограничена сет кутија. Албум је сниман у Лондону. Спотови су исто рађени у Лондону. Rock 'n' Roll Circus је рок албум са бројним музичким елементима као што су електро поп, џеј-поп, рок, денс и поп баладе. Албум је достигао прво место на Oricon листама, што је чини првим женским извођачем у 20 година да има 10 студијских албума на првом месту топ листа.[96] На J-Station Music Awards, Ајуми осваја награду за најбољег женског извођача, албум осваја награду за најбољи поп албум, а песма „Microphone” осваја награду за најбољи музички спот.[113]

14. јула 2010. издаје свој 48. сингл „MOON/blossom”. Сингл достиже прво место на Оricon листама. 49. Сингл „crossroad” је пуштен 22. септембра 2010. године, а 50. сингл „L”, објављен је недељу дана касније, 29. септембра.

Њен дванаести студијски албум Love songs, објављен је крајем децембра. Био је у неколико издања: цд, цд + двд и ограничено издање са двд-јем, usb-ом, microSD-ом и фото албумом.[114]

Ајуми и председник Avex-а Макс Мацура потврдили су преко твитера да се ради на албуму ayu-mi-x 7 presents ayu Trance 4. Албум је објављен 30. марта 2011. и још три ремикс албума су објављена истог дана. Сви албуми су састављени на специјалном издању ayu-mi-x 7 -LIMITED COMPLETE BOX SET-, такође објављени 30. марта.

1. јануара 2011. године, Ајуми открива на њеном TeamAyu блогу да се удаје за аустријског модела и глумца Мануела Шварца, којег је упознала на снимању спота „Virgin Road”.[115] 2. јануара је објавила да су се званично венчали у непознатој капели у Лас Вегасу.[116]

Након изласка албума Love songs, Ајуми креће на турнеју под називом ARENA TOUR 2011 A ~ HOTEL Love songs ~ како би промовисала свој албум, али због разорног земљотреса осећала је да јој је потребан нови концепт на њеном концерту, тако да је променила име турнеје у ~ POWER of MUSIC ~ 2011 A, на којој је било мање комерцијалног, а више класичног и интимног.

Други мини албум FIVE, објављен је 31. августа 2011. године у три издања: цд, цд ограничено издање и цд + двд. Blu-ray верзија објављена је 9. новембра 2011. године, чиме је направљен први албум на свету који је пуштен у том формату. Албум је достигао прво место на Oricon листама продајом од 213.495 примерака.[117]

2012—13: Петнаестогодишњица, мини албуми, Love Again и компилацијски албум[уреди]

1. јануара 2012. објављује A CLIP BOX 1998-2011, који садржи све њене спотове од 1998. до 2011. године, као и неки бонус материјал, попут интервјуа.

Годину дана након удаје, 16. јануара 2012. Ајуми изјављује да се разводи због своје немогућности да живи у САД због разорног земљотреса који се догодио у марту 2011. Она је рекла да не може да напусти своју земљу у оваквим временима, па је изабрала своју домовину уместо свог брака.[118][119]

8. фебруара је издала свој трећи дигитални сингл „how beautiful you are”, а затим месец дана касније њен тринаести студијски албум Party Queen у пет издања: цд, цд + двд, цд + 2двд и две ограничене сет кутије. Party Queen је њен други албум који је заузео друго место на Oricon топ листама. Да би промовисала албум, креће на турнеју под називом ARENA TOUR 2012 A ~ HOTEL Love songs ~.

21. марта 2012. Ајуми издаје све њене албуме, мини албуме и компилацијске албуме A BEST и A BEST 2 BLACK/WHITE на playbutton.

8. августа објављен је њен шести компилацијски албум A SUMMER BEST у два издања: 2цд и 2цд + двд.

14. новембра је написала на свом блогу да је у озбиљној вези са својим плесачем Maroka Uchiyamom. Следећег дана, Маро је потврдио вест на свом блогу.

Њени трећи и четврти мини албуми LOVE и again, пуштени су у новембру и децембру. Албум LOVE је био у три издања: цд, цд ограничено издање и цд + двд, а албум again је био у два издања: цд и цд + двд. Затим је пустила у продају A Classical, њен други класични албум.

У јануару 2013. објавила је да је раскинула везу са Maroka Uchiyamom.

Док је била на одмору у Лос Анђелесу, упознаје њеног будућег мужа, 10 година млађег америчког студента медицине. 13. децембра је објавила веридбу, а венчали су се 3. марта 2014.[120][121][122]

Ајумин четрнаести студијски албум LOVE again, објављен је у фебруару у пет издања: цд, цд + двд, цд + Blu-ray и два ограничена издања: цд + двд + ayupan + фото албум и цд + Blu-ray + ayupan + фото албум.[123] Да би прославила своју петнаестогодишњицу, Ајуми је одлучила да њени фанови изаберу песме за концерт. Гласање је било online на сајту, тако да је свако могао да гласа за три песме. Гласање је завршено 3. априла 2013. и изабрано је 50 песама, укључујући и песму „kanariya”, коју никада није изводила уживо. Турнеја се звала 15th Anniversary TOUR ~A BEST LIVE~. Поводом годишњице, избацила је песму „Tell All”.

25. децембра 2013. године, објављује сингл „Feel the Love/Merry-go-round”. Обе песме су под утицајем западног денс попа.

2014—15: Colours, A One и Sixxxxxx[уреди]

У јануару 2014. године, саопштено је да је нова песма под називом „Pray” изабрана да буде тема песме за аниме филм „Osamu Tezuka's Budda 2—Owarinaki Tab”, који је премијерно приказан 8. фебруара 2014. године у Јапану.[124][125] Још једна нова песма под називом „Hello New Me” је представљена као песма за нову сезону Фуџи ТВ драме „Zoku—Saigo Kara Nibanme no Koi” која је почела са емитовањем у априлу 2014.[126] Песма је објављена 14. маја 2014. Од 30. маја до 6. јула 2014. године, Ајуми одржава турнеју под називом Premium Showcase: Feel the love, на којој је она понудила 11 концерата на 3 локације: Нагоји, Осаки и Токију.

Ајумин петнаести студијски албум под називом Colours пуштен је 2. јула 2014. године у неколико издања: цд, цд + двд, цд + Blu-ray и још два ограничена издања за фан клуб „Team Ayu”.Музички, Colours је албум електронске плесне музике(EDM). Достигао је пето место у првој недељи на Oricon листама, и постаје њен први студијски албум да није у Топ 3.[127] Међутим, такође је означио нови рекорд за њу, и са овим остварењем постала је други извођач у историји Јапана да јој сви албуми буду у ​​првих 10 на топ листама.[128] У септембру 2014. године, Ајуми објављује два сингла „Terminal” и „XOXO”.

2. новембра 2014. године, објављује преко своје званичне Facebook странице да је почела са снимањем „winter ballad trilogy”. 6. новембра 2014. године, откривено је да ће назив новог сингла бити „Zutto.../Last Minute/Walk”, а да ће његов датум изласка бити 24. децембар 2014. године. Сингл достиже пето место на Oricon листама. Са овим остварењем, Ајуми је постала први соло извођач у историји Јапана да има 50 синглова у Топ 10 на Oricon листама.[129]

8. априла 2015. је изашао њен шеснаести студијски албум A One у три издања: цд, цд + двд и цд + Blu-ray. Затим креће на нову турнеју под називом Arena Tour 2015 A: Cirque de Minuit.

5. августа 2015. године, објављује свој пети мини албум Sixxxxxx у три издања: цд, цд + двд и цд + Blu-ray, са шест нових песама, укључујући и дуетску песму „Sayonara” коју је снимила са тајванским бендом SpeXial. Песма „Sayonara” достиже прво место на топ листама у Хонгконгу, Сингапуру, Малезији и на Тајвану.[130]

16. децембра 2015. избацује обраду песме „Many Classic Moments” од групе Globe. 23. децембра избацује класични албум Winter Diary: A7 Classical, са песмама са њена два претходна албума A One и Sixxxxxx, и једном новом песмом „Winter Diary”.

На петнаестогодишњицу њеног најпродаванијег албума A BEST, поново га пушта у продају.[131]

2016—17: Made in Japan[уреди]

У мају 2016. Ајуми креће на турнеју Arena Tour 2016 A: Made in Japan. 11. маја 2016., Ајуми је изненадила фанове да ће њен седамнаести албум M(A)DE IN JAPAN бити пуштен путем сајта AWA, где је достигао милион легалних стримова након 5 дана.[132][133] У физичком формату је објављен 29. јуна 2016. године у неколико издања: цд, цд + двд, цд + Blu-ray и још два за фан клуб „Team Ayu”. У музичком смислу, албум садржи низ жанрова укључујући и хард рок, поп баладе и електронску плесну музику. Албум је завршио на другом месту Oricon топ листе, и са овим остварењем, Ајуми је постала извођач са највише албума на топ 10 листи(укупно 50).[14]

12. септембра 2016. је објавила да се разводи од њеног другог мужа. Развели су се 30. септембра 2016.[134][135][136]

„We are the QUEENS” је Ајумин осми дигитални сингл. Изашао је 30. септембра 2016. Песма је коришћена за игрицу „CLASH OF QUEENS” на смарт телефону.[137]

20. маја 2017. године, Ајуми је написала на свом блогу да почиње да губи слух и у десном уху и да је доживела вртоглавицу и мучнину. Обећала је да ће наставити са наступима, додајући: „Сцена је место где ја припадам. То је једино место где заиста, заиста постојим. Не знам за ништа друго.”[106][138]

6. септембра 2017. године, Ајуми је објавила нову песму под називом „WORDS”, која може да се скине бесплатно до 30. новембра на сајту mu-mo.[139]

Током 2017. године, Ајуми је започела турнеју Just the Beginning -20- Tour 2017, чији је први део почео од 13. маја 2017. године у Yokohama Arena, до 17. јула у Osaka-jō Hall. Други део турнеје под називом Just the beginning Part 2: Sacrifice, почео је 6. септембра у Pacifico Yokohama National Convention Hall и предвиђен је да се заврши 28. новембра у Shunanshi Bunka Hall. Трећи део турнеје је такође заказан, почев од 2. децембра 2017. године у Wakayama Prefectural Cultural Hall, до 20. фебруара 2018. године у Okinawa Convention Center.[140]

Уметништво[уреди]

Утицај[уреди]

Ајумин утицај превазилази музику. Она се сматра модном иконом и тренд сетером.[141][142][143] Осим честих појављивања у модним часописима као што су Vivi, Popteen и Cawaii!, Ајуми је често похваљивана због њених избора у одевним предметима. Oricon ју је више пута назвао "најмодернијим женским извођачем".[144][22] На многе аспекте јапанске моде, укључујући одећу, косу, нокте и аксесоаре је она на неки начин имала утицај.[144][23] Као и са њеном музиком, Ајумини трендови почели су се ширити на азијске земље као што су Тајван, Кина и Сингапур.[145][146][147] Међу трендовима Ајуми је започела hime-kei (изглед инспирисан модом француске аристократије из 18. века). Она је такође снажно утицала на когалну субкултуру.[148][149][150] Њено константно мењање изгледа је очигледно не само на модним фотографијама, већ и на њеним омотима за албум, елементу који она сматра неопходним у преношењу њених порука.[151] Она се представила као "муза мира" или "грчка богиња" (на омоту њеног албума I am...), као и "Јованка Орлеанка двадесет првог века" (за њен сингл "Free & Easy").[152][153] Иако се Ајуми представила у ранијим издањима као "девојка из суседства", усвојила је провокативнију слику о себи још од албума Loveppears. Омоти за албуме Loveppears, I am..., RAINBOW и Party Queen, приказују Ајуми делимично голу, због чега је изазивала контроверзе.[154]

Прихватала је понуде бројних брендова. Током своје каријере у оквиру Avex-a, промовисала је производе који се крећу од електронике (Tu-Ka мобилне телефоне и Panasonic),[155] до различитих прехрамбених производа.[144] Међу производима које је рекламирала на телевизији су Honda Crea скутер,[156] KOSÉ козметика,[144] Mister Donut крофне[157] и Boss кафа.[158] Документован је рекорд од 500.000 продатих кармина за само два дана од кад се Ајуми појавила у рекламама за промоцију Косеовог кармина.[4] Поред тога што служе као позадинска музика за телевизијске рекламе, неке од њених песама користе се као теме за видео игре, телевизијске емисије и филмове, као што су Onimusha: Dawn of Dreams, InuYasha, Shinobi: Heart Under Blade и Tales of Xillia.[159][160][161][162] Она сама је доносила 40% профита Avex-у. То је показало колики је утицај имала.[4] Иако је Ајуми на почетку подржавала експлоатацију њене популарности у комерцијалне сврхе, рекавши да је неопходно да се (она) сматра производом,[163] на крају се супроставила одлуци Avex-a да је представи као производ, а не особу.[164]

Крајем деведесетих у јапанској музици (па чак и сада у већини случајева) било је незамисливо да певач пева о смрти члана породице, недостатку самопоуздања, издаји и разочарењу. Извођачи као што су Ami Suzuki, Utada Hikaru, Namie Amuro, Kaori Mochida, Yuri и Кеiko су певали о томе да ли су заиста заљубљени или не, оптимизму о 2000-им, плесу и љубави. Доласком Ајуми и њених текстова, песме осталих извођача су постале смелије. Ајуми је допринела да јапанска музика постане слободнија. Зато су њени текстови јако добро пролазили код публике, нарочито код тинејџера.[165]

Музички стил[уреди]

Ајуми пише све своје текстове песама. Фанови хвале њене текстове као искрене и да изражавају одлучност. У анкети коју је Oricon покренуо, испитаници су гласали за њене текстове као омиљени аспект њеног уметничког рада.[166][167] Стив Мекклур из The Japan Times је истакао да је Ајуми развила репутацију пажљивог, интроспективног текстописца.[168] Имајући потешкоћа у изражавању њених мисли, Ајуми користи своје текстове као излаз. Она извлачи инспирацију из сопствених (а повремено и својих пријатеља) искустава и емоција и покушава да их пренесе искрено у речи.[169] Изјавила је да је искреност од суштинског значаја за њене текстове, рекавши: „Ако пишем кад сам тужна, онда ће то бити мрачна песма, али ме није брига. Желим да будем искрена према себи у сваком тренутку.”[170] Ово је значило да она није користила енглеске речи до њеног албума RAINBOW, јер је осећала да се најбоље може изразити на јапанском језику. Као и код њеног музичког стила, теме њених текстова су се разликовале. Њен деби албум A Song for xx углавном се бавио темама усамљености и конфузије, као и њен други албум Loveppears. На албуму Duty је такође изразила осећања разочарења и конфузије. Ајуми је почела да преузима глобалнију перспективу с њеним следећим албумима I am... и RAINBOW, разгранајући их на шире теме попут вере и мира.[171] Музички критичар Тецу Мисаки приметио је велику промену у стилу песама између њеног дебитантског албума A Song for xx, који се углавном бавио личним проблемима, и њених следећих албума Loveppears и Duty. Мисаки је веровао да је Ајуми почела размишљати о њеном утицају на друштво и да је почела писати песме са важним порукама које је желела изразити својим слушаоцима. Ово је сигнализирано њеним некоришћењем заменице у првом лицу, а уместо тога коришћењем чешће речи бокура (僕ら, "ми") и цутаеру (伝える, "пренети"). Пошто је Ајуми сазрела, њени текстови су почели да изражавају више самопоуздања. Теме на њеним каснијим албумима укључивале су љубав и борбу жена.[172] Са албумом GUILTY, Ајуми је почела да пише своје текстове не само као излагање њених личних осећања, већ и као охрабрење за њене слушаоце, што је такође наставила и на њеном албуму NEXT LEVEL. У песмама као што су "talkin 2 myself" и "Mirrorcle World", Ајуми се бави свесношћу и борбеним духом преживљавања у високо ризичном времену како би охрабрила слушаоце. У песми "rollin" (са албума NEXT LEVEL), Ајуми је написала: „Времена се окрећу у круг / у брзини кретања према крају / изван границе / разочарење и нада се боре међусобно.”[173] Поред личних искустава и осећања, она базира текстове о изворима као што су историјски догађаји. Живот Јованке Орлеанке је био инспирација за песму "Free & Easy", а прича коју јој је пријатељица рекла за светицу по имену Марија, била је инспирација за песму "М".[174] Напади 11. септембра су били инспирација за песму "A Song is born".

Поред писања текстова, Ајуми се укључила и у друге аспекте продукције, као што је уметнички смер. Иако је Макс Мацура званично признат као продуцент њених песама, за Ајуми је рекао: „Ају је врло прецизан радник иза сцене. Много посла који она сама ради је више у продуцентској арени. Заиста мислим да бисмо требали рећи 'Продуцирано од стране [А]јуми [Х]амасаки' ”.[175] До њеног сингла "М", Ајуми је препуштала задатак компоновања својем особљу. Како је објаснила: „Ја нисам професионалац, немам ни основно знање о писању музике.”[176] Међутим, почела је компоновати своје мелодије након што њено особље није успело искомпоновати мелодију за песму "М", која би се њој допала.[27] Желећи да створи радове верне њеним визијама, Ајуми је преузела контролу над већином аспеката своје уметности.[151][177] I am... је представник ове фазе у њеној каријери. Водила је продукцију својих песама, видео снимака и уметничких дела. Почела је да компонује мање након I am.... Док је скоро све на албуму I am... њен рад, она је компоновала само девет од шеснаест песама са албума RAINBOW. Још мање је била укључена у компоновању следећих албума, компонујући две нумере на Memorial address, три на My Story и једну на (miss)understood. Од албума Secret, за ниједну од песама на њеним студијским албумима није наведена као композитор. Са каснијим албумима, Ајуми је такође почела да преноси своје задатке особљу које је једном руководила сама.[141] Ајуми наводи Мадону, соул музичаре Babyface и Ен воуг и роk бендове Лед зепелин и Дип парпл као своје утицаје и наводи да се диви Мишели Бранч, Kid Rock-у, Џоани Озборн, Сеико Мацуди, Рие Мијазави и Кеико Јамади.[178][179] Ови разноврсни утицаји су довели до разноликости сопствене музике. Почела је да пушта ремиксове својих песама у раној каријери, а ова пракса такође је утицала на разноврсност њене музике.[180] Ови ремикси обухватају различите жанрове електронске плесне музике укључујући Eurobeat, хаус, тренс као и акустичне жанрове попут класичне и традиционалне кинеске музике. Запошљавала је и западне и јапанске музичаре, међу којима су били Above & Beyond, Фери Корстен, Армин ван Бурен, Џони Вишос, Fantastic Plastic Machine, the Lamoureux Orchestra of France, традиционални кинески музички ансамбл Princess China Music Orchestra и др.[181] Ајуми је издала више стотина оригиналних песама. Кроз њих је покривала широк спектар музичких стилова, као што су: денс, метал, ритам и блуз, прогресивни рок, фанк, хип хоп, поп и класична.[182] Користи различите инструменте и технике, укључујући клавир, оркестар, госпелове хорове, гитаре, традиционалне јапанске жице, музичке кутије и ефекте као што су викање, пљeскање и гребање.[183][184]

Спотови и наступи[уреди]

Ајуми је често учествовала у стварању уметничког правца њених музичких спотова. Они су уметничке продукције кроз које Ајуми покушава да пренесе значење или осећај својих песама.[185] Теме видеа су разноврсне. Направила је тужне, крхке и емотивне видео записе за песме "Momentum" и "Endless sorrow", освежавајуће летње видео записе за песме "BLUE BIRD" и "Fairyland", надреалне и страшне за песме "1 Love" и "Marionette" и хумористичке за песме "evolution", "Angel's Song" и "Beautiful Fighters".[186] Поред тога, многи од видео записа садрже кратке приче, од којих неке користе симболику да преносе своје одговарајуће поруке.[187] У споту за песму "Voyage", Ајуми се појављује као жена у психијатријској болници чија је претходна инкарнација била жена у феудалном Јапану и која је жртвована Месецу; у споту за песму "Endless sorrow", налази се дечак који живи у друштву у којем је по закону забрањен говор; у споту за песму "Free & Easy", Ајуми је приказана као "Јованка Орлеанка двадесет првог века" да би пренела своју поруку "Слобода се не може лако добити, мора се платити цена за то"; у споту за песму "Ourselves" појављују се маскирани људи који уништавају слике из Ајумине прошлости као што су фотографије и омоти албума који симболизују разарање и препород. [188] Поред тога, видео снимци "Fairyland", "My name's WOMEN", "JEWEL", "GREEN" и "Virgin Road" спадају на листу шездесет најскупљих музичких спотова икада снимљених, чинећи Ајуми јединим неамеричким уметником који држи такав рекорд.[189][190] Џенет Џексон води са шест видеа на листи, док Мајкл Џексон, Ајуми Хамасаки и Бритни Спирс имају по пет.[191] Ајуми је такође укључена у продукцијски и уметнички правац њених наступа уживо. Они, као и њени видео снимци, често су раскошне продукције и користе разне реквизите, екстравагантне костиме и кореографске плесове. Користила је велике видео екране, ватромете, симулиране падавине киша, трикове са подовима и обешене уређаје. [192]

Друге активности[уреди]

MTRLG[уреди]

Ајуми је 2001. године покренула сопствени модни бренд MTRLG (Material Girl). Одећа је продавана у MTRLG бутицима и у Mise S*clusive продавницама.

Ayupan[уреди]

2002. године, Ајуми је створила Ayupan, цртана верзија ње, која се појавила у линији робе (углавном фигурица) и цртаном филму из 2003. године. За њену турнеју „Tour of Secret”, Ајуми је сарађивала са компанијом Sanrio, да би направила линију робе „Ayumi Hamasaki x Hello Kitty”, у којој су се налазиле Ayupan и Hello Kitty заједно.[193] Роба је укључивала траке за мобилне телефоне и Lumix камере декорисане са сликом Hello Kitty иза Ајуминог логотипа „A”.

Ayuready?[уреди]

Ајуми је имала своју телевизијску емисију од октобра 2002. на Фуџи каналу. Емисија је емитована сваке суботу од 23:30 до поноћи, где је често приказивала своје наступе са гостима, међу којима су били Goto Maki, Puffy и Akina Nakamori. Да би промовисала програм (и њен албум RAINBOW), Ајуми је 1. јула 2003. отворила ресторан „Rainbow House” на плажи Shōnan Beach, који је радио само током лета. Повремено је коришћен у епизодама Ayuready?. После мање од две године, последња епизода Ayuready? емитована је у марту 2004.[194]

Награде и рекорди[уреди]

Година Награде и рекорди
1999
2000
  • Japan Gold Disc Awards- Pop Album of the Year — Loveppears[64]
  • Japan Gold Disc Awards- Song of the Year — A
  • Record: The only artist to have four albums in Oricon Top 10 simultaneously
  • The Japan Record Awards- Best Album — Duty
  • The Japan Record Awards- Gold Prize — Seasons
  • Highest grossing artist of the year in Asia.
2001
  • Japan Gold Disc Awards- Artist of the Year
  • Japan Gold Disc Awards- Song of the Year — (M, Seasons)[64]
  • Japan Gold Disc Awards- Pop Album of the Year — Duty
  • Japan Cable Awards- Grand Prix
  • The Japan Record Awards- Gold Prize — Dearest
  • The Japan Record Awards- The Award — Dearest
  • MTV Japan Video Music Awards- Best Female Artist
  • MTV World Music Awards- Best Japanese Pop/Rock Artist
  • MTV World Music Awards- World's Best-Selling Asian Artist
  • 130 million people choose best artist award – Best artist
  • Highest grossing artist of the year in Asia.
2002
  • Japan Gold Disc Awards- Artist of the Year
  • MTV Asia Awards- Best Female Artist Award
  • MTV Asia Awards- Most Influential Japanese Artist In Asia (special award)
  • Japan Gold Disc Awards- Pop Album of the Year — (A Best, I am…)[64]
  • Japan Cable Awards- Grand Prix
  • The Japan Record Awards- Gold Prize — Voyage
  • The Japan Record Awards- The Award — Voyage
  • Oricon Awards- Best selling remix album of the year (Super Eurobeat presents Ayu-ro mix)
  • All Japan Request Awards- Grand Prix
  • 130 million people choose best artist award – Best artist
  • Un-sorted- All Japan Request Award
  • Highest grossing artist of the year in Asia.
2003
  • MTV Video Music Awards Japan- Best Female Video — Because of You
  • MTV Video Music Awards Japan- Best Pop Video — No Way to Say
  • MTV Video Music Awards Japan- Best Live Performance Presented by Asahi Super Dry
  • Japan Gold Disc Awards- Song of the Year — (Free & Easy, H, Voyage)[64]
  • Japan Gold Disc Awards- Rock/Pop Album of the Year — (Rainbow)
  • The Japan Record Awards- Gold Prize — No Way to Say
  • The Japan Record Awards- The Award — No Way to Say
  • 130 million people choose best artist award – Best artist
  • All Japan Request Awards- Grand Prix
  • World Music Awards- Best Japanese Pop/Rock Artist[196]
  • Oricon Chart Awards- Best Selling Album Title Award
  • Oricon Chart Awards- Best Hit Award
  • Highest grossing artist of the year in Asia.
  • Only J-Pop artist to receive the Grand Prix Award for 4 straight years from 2000-2003[197]
2004
  • Japan Gold Disc Awards- Artist of the Year
  • Hito Awards Taiwan – Best foreign Artist
  • Hito Awards Japan – Moments
  • Japan Gold Disc Awards- Rock/Pop Album of the Year — (A Ballads, &, Memorial Address)[64]
  • 130 million people choose best artist award – Best artist
  • Fifth highest grossing artist of the year in Japan.
2005
  • 130 million people choose best artist award – Best artist
  • Hito Awards Taiwan – Best foreign Artist
  • Hito Awards Japan – my name's Women
  • Japan Gold Disc Awards- Song of the Year — (Moments, Inspire)[64]
  • Musicnet Awards – Best Album (My Story)
  • Best Selling solo and female Japanese Artist Awards (Worldwide Award)[198]
  • World Music Awards - Best-Selling Japanese Artist[199]
  • Fourth highest grossing artist of the year in Asia.
2006
  • No. 2 ranking for Total Female Artist Album Sales[200]
  • No. 1 ranking for Total Female Artist Single Sales (more than 20,000,000 single copies)
  • Musicnet Awards – Best Artist
  • Musicnet Awards – Best Album (Miss)understood
  • Musicnet Awards – Best Single (Heaven)
  • Musicnet Awards – Best Concert Video (Arena Tour 2005: My Story)
  • 130 million people choose best artist award – Best artist
  • The Japanese artist with all Original Albums ranked no.1 consecutively from Debut Album
  • Fifth highest grossing artist of the year in Japan.
2007
  • 4th Best Selling Japanese Artist in history[201]
  • Best Selling Japanese Female Artist in history
  • First female solo artist in 36 years who have simultaneously occupied the top two positions at the album chart[202][203]
  • Record: Best Selling Female & Solo Japanese Artist in history[201]
  • Japan Gold Disc Awards - Rock/Pop Album of the Year - ((Miss)understood, Secret)[64]
  • Japan Gold Disc Awards - Million Sales Album Artist Card - (miss)understood[204]
  • RTHK International Awards - Best Japanese Song of the Year - Secret[205]
  • Hito Awards Taiwan – Best foreign Artist of 2007
  • 130 million people choose best artist award – Best artist (2007)
  • Second Best Selling Artist of 2007 in Japan.[206]
  • Highest Earning Female Celebrity of 2007 in Asia.[207]
  • Asian MUSIC eXtreme Awards 2007—2007. Best Asian female single artist[208]
  • Second highest grossing artist of the year in Asia.
2008
  • Record: Only female and solo artist with 30 number-one singles
  • Record: Only female and solo artist with 40 TOP 10 singles
  • Record: Artist with most #1 singles within consecutive years (10).
  • MTV Student Voice Awards - Best Female Artist
  • Mnet KM Music Festival Korea - Best Pop Artist (Asia)
  • Mnet KM Music Festival Korea - Best Concert DVD (Ayumi Hamasaki - ASIA tour 2007) (Asia),
  • Musicnet Awards – Best Artist
  • Musicnet Awards – Best Album (A Best 2 [White/Black])
  • Musicnet Awards – Best Single (talkin' 2 myself)
  • Musicnet Awards – Best Concert Video (Asia Tour 2007 A: Tour of Secret)
  • Hito Awards Taiwan – Best foreign Artist
  • Best International Female Artist, YAHOO! Hong Kong Buzz Music Awards
  • Highest Earning Female Celebrity of 2008 in Asia.[209]
  • 130 million people choose best artist award – Best artist (2008)
  • Second highest grossing artist of the year in Asia
2009
  • French J-Awards: Best "Best of" Album of 2008: A Complete ~All Singles~
  • French J-Awards: Most wanted Japanese artist in France for 2009
  • Japan Gold Disc Awards - Rock/Pop Album of the Year - A Complete ~All Singles~
  • First artist to have at least one album and one single debut at #1 for 11 consecutive years.
  • Musicnet Awards - Most consistently attractive female artist
  • First female artist to have a photobook top the Oricon Book Chart
  • 130 million people choose best artist award – Best artist
  • Second highest grossing artist of the year in Asia
  • Highest Earning Female Celebrity of 2009 in Asia
  • 7th Best Album Of 2009 according to RIAJ: A Complete: All Singles[210]
2010
  • Green Globe Film Awards - Best Asian Entertainer 2009-2010.
  • The most influential singer in Japan[211]
  • The 26 Most influential person in Japan[212]
  • Forbes magazine: Richest singer of all time (#7th in the World) with income of U.S. $400 million[5]
  • 3rd Best Selling Japanese Artist in history
  • First artist to have at least one album topped the charts (Rock 'n' Roll Circus) for 12 consecutive years
  • Record breaker for Seiko Matsuda's #1 Consecutive singles streak, with Hamasaki having 25 singles to top the charts consecutively since Free 'n Easy
  • Only Female Artist in Japan to have 11 Studio Albums (Except for Guilty) topped the Oricon since her debut
  • First artist ever to achieve 13 consecutive years of No.1 albums
  • 130 million people choose best artist award – Best artist
  • J-Station Music Awards – Best Female Artist
  • J-Station Music Awards – Best Pop Album - Rock 'n' Roll Circus
  • J-Station Music Awards – Best Music Video - Microphone
  • J-Station Music Awards – Best Mini-Drama Clip - blossom
  • J-Station Music Awards – Best Collaboration - Dream On (feat. Ayumi Hamasaki)[213]
2011
  • First artist to have 4 albums in top 10 in Oricon Weekly Charts (Ayu-mi-x 7 (Trance/House/Acoustics/Ayu-ro))
  • First female artist to have the two top positions in the Oricon DVD charts. (Ayumi Hamasaki Rock'n'Roll Circus Tour Final: 7 Days Special & 50 Singles: Live Selection)[214]
  • Highest DVD sales by a female artist, 2,313,000 units sold in total.[215]
2012
  • 2012 3D Creative Arts Awards - Electronic Broadcast Media (Television) – Live Event (A3D ayumi hamasaki ARENA TOUR 2009 ~NEXT LEVEL~)
  • Highest selling Japanese female artist of all time[216]
  • Best selling Japanese solo artist of all time[216]
  • 3rd person (first female and solo artist) in Japanese history to sell more than 50 million records[217]
2013
  • Only Female Artist in Japan to have 12 Studio Albums (Except for Guilty and Party Queen) topped the Oricon since her debut
2014
  • 3rd most downloaded album of the year - A BEST [218]
  • 18th best selling digital artist of the year[218]
2015
  • Female singer with the most top ten singles (50) [129]
  • 2nd most downloaded album of the year - A BEST [219]
  • 19th best selling digital artist of the year[219]
2016
  • Female singer with the most top ten albums (50) [14]
  • 2nd person (first female and solo artist) in Japanese history to sell more than 80 million records[220][221]

Дискографија[уреди]

Студијски албуми[уреди]

Мини албуми[уреди]

Компилацијски албуми[уреди]

  • A Best (2001)
  • A Ballads (2003)
  • A Best 2: Black (2007)
  • A Best 2: White (2007)
  • A Complete: All Singles (2008)
  • A Summer Best (2012)
  • Winter Ballad Selection (2014) (Дигитално издање)
  • A Theme Songs (Drama Edition) (2015) (Дигитално издање)
  • A BEST -15th Anniversary Edition (2016)

Ремикс албуми[уреди]

  • ayu-mi-x (1999)
  • SUPER EUROBEAT PRESENTS ayu-ro-mix (2000)
  • ayu-mi-x II Version US&EU (2000)
  • ayu-mi-x II Version JPN (2000)
  • ayu-mi-x II Version Acoustic Orchestra (2000)
  • ayu-mi-x II Version Non-Stop Mega Mix (2000)
  • ayu-mi-x III Version Non-Stop Mega Mix (2001)
  • ayu-mi-x III Acoustic Orchestra (2001)
  • SUPER EUROBEAT presents ayu-ro mix 2 (2001)
  • Cyber TRANCE presents ayu trance (2001)
  • ayu-mi-x IV + selection Non-Stop Mega Mix Version (2002)
  • ayu-mi-x IV + selection Acoustic Orchestra Version (2002)
  • Cyber TRANCE presents ayu trance 2 (2002)
  • ayumi hamasaki RMX WORKS from ayu-mi-x 5 non stop mega mix (2003)
  • ayumi hamasaki RMX WORKS from Cyber TRANCE presents ayu TRANCE 3 (2003)
  • ayumi hamasaki RMX WORKS from SUPER EUROBEAT presents ayu-ro mix 3 (2003)
  • MY STORY Classical (2005)
  • ayu-mi-x 6 -GOLD- (2008)
  • ayu-mi-x 6 -SILVER- (2008)
  • ayu-mi-x 7 -version HOUSE- (2011)
  • ayu-mi-x 7 -Acoustic Orchestra- (2011)
  • ayu-mi-x 7 presents ayu trance 4 (2011)
  • ayu-mi-x 7 presents ayu-ro mix 4 (2011)
  • A Classical (2013)
  • LOVE CLASSICS (2015)
  • Winter diary ~A7 Classical~ (2015)

Синглови[уреди]

  • "NOTHING FROM NOTHING" (1995) (AYUMI)
  • "Poker Face" (1998)
  • "You" (1998)
  • "Trust" (1998)
  • "For My Dear..." (1998)
  • "Depend on You" (1998)
  • "Whatever" (1999)
  • "LOVE ~Destiny~" (1999)
  • "To Be" (1999)
  • "Boys & Girls" (1999)
  • "A" (1999)
  • "Appears" (1999)
  • "Kanariya" (1999)
  • "Fly High" (2000)
  • "Vogue" (2000)
  • "Far Away" (2000)
  • "Seasons" (2000)
  • "Surreal" (2000)
  • "Audience" (2000)
  • "M" (2000)
  • "Evolution" (2001)
  • "Never Ever" (2001)
  • "Endless Sorrow" (2001)
  • "Unite!" (2001)
  • "Dearest" (2001)
  • "A Song Is Born" (2001)
  • "Daybreak" (2002)
  • "Free & Easy" (2002)
  • "H" (2002)
  • "Voyage" (2002)
  • "&" (2003)
  • "Forgiveness" (2003)
  • "No Way to Say" (2003)
  • "Moments" (2004)
  • "Inspire" (2004)
  • "Carols" (2004)
  • "Step You / Is This Love?" (2005)
  • "Fairyland" (2005)
  • "Heaven" (2005)
  • "Bold & Delicious / Pride" (2005)
  • "Startin' / Born to Be..." (2006)
  • "Blue Bird" (2006)
  • "Glitter / Fated" (2007)
  • "Talkin' 2 Myself" (2007)
  • "Mirrorcle World" (2008)
  • "Green / Days" (2008)
  • "Rule / Sparkle (2009)
  • " Sunrise / Sunset ~ LOVE is ALL ~" (2009)
  • "You Were... / Ballad" (2009)
  • "Moon / Blossom" (2010)
  • "Crossroad" (2010)
  • "L" (2010)
  • "Dream On" (2010)
  • "Feel the Love / Merry-Go-Round" (2013)
  • "Terminal" (2014)
  • "Zutto... / Last Minute / Walk" (2014)

Дигитални синглови[уреди]

  • "Together When..." (2007)
  • "Happening Here" (2011)
  • "How Beautiful You Are" (2012)
  • "Tell All" (2013)
  • "Pray" (2014)
  • "Hello new me" (2014)
  • "Step by Step" (2015)
  • "We Are the Queens" (2016)
  • "WORDS" (2017)

Концертни синглови[уреди]

  • "XOXO / Terminal" (2014)
  • "Angel / Lelio" (2014)
  • "What is forever love / NOW & 4EVA" (2014)

Ремикс синглови[уреди]

  • "the other side ONE: Hex Hector" (2000)
  • "the other side TWO: Junior Vasquez" (2001)
  • "the other side THREE: Thunderpuss, Soul Solution" (2001)
  • "the other side FOUR: System F, Vincent De Moor" (2001)
  • "excerpts from ayu-mi-x III CD001" (2001)
  • "excerpts from ayu-mi-x III CD002" (2001)
  • "excerpts from ayu-mi-x III CD003" (2001)
  • "excerpts from ayu-mi-x III CD004" (2001)
  • "excerpts from ayu-mi-x III CD005" (2001)
  • "excerpts from ayu-mi-x III CD006" (2001)
  • "Connected" (2003)
  • "M" (2003)
  • "Depend on you" 2004)
  • "Naturally WIPPENBERG REMIXES 1" (2004)
  • "Naturally WIPPENBERG REMIXES 2" (2004)
  • "appears" (2005)
  • "UNITE!" (2005)
  • "EDMA" (2014) (Дигитално издање)

Филмографија[уреди]

Година Наслов Улога Напомена
1993 Twins Teacher Momo Tachibana
Battle Spirits Ryūko no Ken Yuri Sakazaki Позајмила глас
1995 Sumomo mo Momo Kuriko
Miseinen Hitomi Tabata
Ladys Ladys!! Soucho Saigo no Hi Misaki
Like Grains of Sand Kasane Aihara
1996 Gakko II
2002 Tsuki ni Shizumu Minamo Ајумина песма „Voyage” је коришћена за овај филм.
2007 Distance Love Ayumi Hamasaki Кратки филм базиран на њеним песмама „Glitter” и „Fated”.

Концерти[уреди]

Концертне турнеје[уреди]

  • Ayumi Hamasaki Concert Tour 2000 Vol.1 (2000)
  • Ayumi Hamasaki Concert Tour 2000 Vol.2 (2000)
  • Ayumi Hamasaki Dome Tour 2001 A (2001)
  • Ayumi Hamasaki Arena Tour 2002 A (2002)
  • Ayumi Hamasaki Stadium Tour 2002 A (2002)
  • Limited Team Ayu Live Tour (2003)
  • A museum ~30th single collection live~ (2003)
  • Ayumi Hamasaki Arena Tour 2003–2004 A (20032004)
  • Ayumi Hamasaki Arena Tour 2005 A: My Story (2005)
  • Ayumi Hamasaki Arena Tour 2006 A: (Miss)understood (2006)
  • Ayumi Hamasaki Asia Tour 2007 A: Tour of Secret (2007)
  • Ayumi Hamasaki Asia Tour 2008: 10th Anniversary (2008)
  • Ayumi Hamasaki Arena Tour 2009 A: Next Level (2009)
  • Ayumi Hamasaki Rock 'n' Roll Circus Tour Final: 7 Days Special (2010)
  • Ayumi Hamasaki Power of Music 2011 A (2011)
  • Ayumi Hamasaki Arena Tour 2012 A: Hotel Love Songs (2012)
  • Ayumi Hamasaki Arena Tour 15th anniversary: A best live (2013)
  • Ayumi Hamasaki PREMIUM SHOWCASE: Feel the love (2014)
  • Ayumi Hamasaki Arena Tour 2015 Cirque De Minuit (2015)
  • Team Ayu Limited Live Tour 2015 (2015)
  • Ayumi Hamasaki Arena Tour 2016: Made in Japan (2016)
  • Team Ayu Limited Live Tour 2016 (2016)
  • Ayumi Hamasaki 『Just the beginning -20- TOUR 2017』 (20172018)
  • Ayumi Hamasaki ARENA TOUR 2018 ~POWER of MUSIC 20th Anniversary~ (2018)

Новогодишњи концерти[уреди]

  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2000–2001 A (20002001)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2001–2002 A (20012002)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2002–2003 A (20022003)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2003–2004 A (20032004)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2004–2005 A (20042005)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2005–2006 A (20052006)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2006–2007 A (20062007)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2007–2008 Anniversary (20072008)
  • Ayumi Hamasaki Premium Countdown Live 2008–2009 A (20082009)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2009-2010 A: Future Classics (20092010)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2010-2011 A: Do It Again (20102011)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2011-2012 A: Hotel Love Songs (20112012)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2012-2013 A: Wake Up (20122013)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2013-2014 A (20132014)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2014-2015 A: Cirque de Minuit (20142015)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2015-2016 A: Made In Tokyo (20152016)
  • Ayumi Hamasaki Countdown Live 2016-2017 A: Just the beginning -20- (20162017)

Референце[уреди]

  1. https://web.archive.org/web/20071215041541/http://www.time.com:80/time/asia/features/ayumi_hamasaki/int_ayumi.html
  2. 2,0 2,1 2,2 „Ayumi Hamasaki – 2000”. Kids Web Japan. 2001. Приступљено 3. 4. 2016. 
  3. Ayumi Hamasaki : SYNC MUSIC JAPAN
  4. 4,0 4,1 4,2 Story of Hamasaki Ayumi ~ Arigatou Hamasaki Ayumi
  5. 5,0 5,1 Céline Dion, Barbra Streisand, Madonna, Britney... Qui est la chanteuse la plus riche de tous les temps ?
  6. Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „Empress of Pop”. Time. стр. Splash. Архивирано из оригинала на датум 2. 1. 2008. Приступљено 24. 1. 2008. 
  7. „Talk Asia — Program Descriptions”. Turner International Asia Pacific. Архивирано из оригинала на датум 5. 4. 2008. Приступљено 19. 2. 2008. 
  8. 【オリコン】浜崎あゆみ、ソロ初の総売上5000万枚超え「ファンのみんなの記録」. Oricon (на језику: јапански). 15. 8. 2012. Приступљено 13. 10. 2012. 
  9. List Of Best-selling Music Artists In Japan
  10. 15年間ありがとう!「ケータイランキング」発表!アーティスト1位はEXILE、楽曲はGReeeeN「キセキ」〜レコチョクのケータイ向け「着うた(R)」「着うたフル(R)」サービス12/15終了 | ORICON STYLE
  11. レコチョク ケータイランキング
  12. 12,0 12,1 浜崎あゆみ、音楽DVD総売上で女性アーティスト首位に | ORICON NEWS
  13. 【オリコン】浜崎あゆみ、ソロ史上初のシングル50作TOP10入り | ORICON NEWS
  14. 14,0 14,1 14,2 浜崎あゆみ、50作目のアルバムTOP10入り達成&アルバムTOP10獲得作品数記録更新 - music.jpニュース
  15. 浜崎あゆみ、女性アーティスト歴代No.1!25作目のシングル首位獲得! | ORICON NEWS
  16. 浜崎あゆみ、中森明菜と歴代タイ記録樹立で5冠の偉業達成! | ORICON NEWS
  17. 浜崎あゆみ、シングル25作連続首位で歴代単独1位 松田聖子の記録22年ぶり更新 | ORICON NEWS
  18. „Ayumi Hamasaki's Feat! First to Have Eight Consecutive Original Albums” (на језику: јапански). Oricon. 6. 12. 2006. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2008. Приступљено 2. 12. 2008. 
  19. „Unprecedented!Hamasaki Ayumi Has Attained a Number-One for Eleven Years Straight Since Her Debut!”. Oricon (на језику: јапански). 31. 3. 2009. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2009. Приступљено 2. 5. 2009. 
  20. (јапански) 浜崎あゆみ-ORICON STYLE ミュージック Archived 14 April 2010[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  21. List of best-selling remix albums - Wikipedia
  22. 22,0 22,1 „Readers Choose the Most Fashionable Artist!” (на језику: јапански). Oricon. 19. 4. 2006. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2008. Приступљено 26. 1. 2008. 
  23. 23,0 23,1 Magnier, Mark (25. 8. 2000). „Tokyo Robe”. Los Angeles Times. 
  24. Tokyograph:Oricon best face, Приступљено 24. 12. 2013.
  25. Shikano, Atsushi (20. 2. 2001). „Interview with Ayumi Hamasaki”. Rockin'on Japan (на језику: јапански). 
  26. 26,0 26,1 26,2 26,3 Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „Empress of Pop”. Time. стр. 3. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2002. Приступљено 28. 11. 2011. 
  27. 27,0 27,1 27,2 Shikano, Atsushi (20. 2. 2001). „Interview with Ayumi Hamasaki”. Rockin'on Japan (на језику: јапански). 
  28. https://www.allmusic.com/artist/ayumi-hamasaki-mn0000758915
  29. 29,0 29,1 TIMEasia.com: Japan - Ayumi Hamasaki
  30. Belfiore, Michael. „Ayumi Hamasaki Biography”. Musicianguide.com. Приступљено 5. 6. 2008. 
  31. 歴代アルバムランキング
  32. „GOLD ALBUM 他認定作品 1999年3月度” [Gold Albums, and other certified works. March 1999 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: Japanese). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 474: 9. 10. 5. 1999. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 1. 2014. Приступљено 22. 1. 2014. 
  33. The Recording Industry Association of Japan (RIAJ)
  34. 34,0 34,1 あゆ、激戦を制して女性初の10年連続シングル1位獲得 | ORICON NEWS
  35. Hamasaki, Ayumi (1999). A (Gold Disc; Liner notes). Ayumi Hamasaki. Japan: Avex Trax. AVCD-30050. 
  36. Hamasaki, Ayumi (1999). A (Shining Gold Disc; Liner notes). Ayumi Hamasaki. Japan: Avex Trax. AVCD-30050. 
  37. Hamasaki, Ayumi (1999). A (12" vinyl; Liner notes). Ayumi Hamasaki. Japan: Avex Trax. RR12-88131. 
  38. Hamasaki, Ayumi (1999). A (12" vinyl; Liner notes). Ayumi Hamasaki. Japan: Avex Trax. RR12-88132. 
  39. 39,0 39,1 „The Japan Gold Disc Awards – 2000 Edition” (на језику: Japanese). Recording Industry Association of Japan. 2000. Приступљено 14. 7. 2016. 
  40. „GOLD ALBUM 他認定作品 1999年11月度” [Gold Albums, and other certified works. November 1999 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: Japanese). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 482: 9. 10. 1. 2000. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 1. 2014. Приступљено 17. 1. 2014. 
  41. „Appears – Ayumi Hamasaki”. Oricon Style (на језику: Japanese). 10. 11. 1999. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2012. Приступљено 16. 7. 2016. 
  42. 浜崎あゆみのリリース一覧 [List of Ayumi Hamasaki's Releases]. Oricon (на језику: Japanese). Приступљено 17. 8. 2014. 
  43. „オリコンランキング情報サービス「you大樹」” [Oricon Ranking Information Service 'You Big Tree']. Oricon (на језику: Japanese). Приступљено 21. 5. 2014. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  44. https://books.google.rs/books?id=39QK5VBxAFIC&pg=PA81&lpg=PA81&dq=ayumi+hamasaki+awards&source=bl&ots=_190qarhwP&sig=a5TIU5KrRiLXZ7LHw_wG3h_TZJ8&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjL5cqVuKPZAhWBpSwKHY8FDpcQ6AEwHXoECAYQAQ#v=onepage&q=ayumi%20hamasaki%20awards&f=false
  45. 浜崎あゆみのアルバム売上ランキング | ORICON NEWS
  46. Recording Industry Association of Japan (2001). „15th Japan Gold Disc Awards”. Japan Gold Disc Awards. Приступљено 26. 3. 2016. 
  47. トレンディドラマとともに訪れた90年代のミリオンセールス時代 | ORICON NEWS
  48. 48,0 48,1 48,2 48,3 48,4 48,5 Ayumi Hamasaki (performer) (2004). Hamasaki Ayumi: Light and Shadow, Despair and Decision at age 25 (Documentary). Fukuoka, Japan: Nippon TV. 
  49. A Best | 浜崎あゆみ | Oricon News
  50. List of best-selling albums in Japan - Wikipedia
  51. Adele shatters world records set by Utada Hikaru & Ayumi Hamasaki | ARAMA! JAPAN
  52. True, Chris (2012). „Ayumi Hamasaki – Biography”. AllMusic. Приступљено 26. 3. 2016. 
  53. Rain to Perform at Prestigious Tokyo Dome - The Chosun Ilbo (English Edition): Daily News from Korea - art&ent
  54. WebCite query result
  55. The 16th Japan Gold Disc Award 2001. RIAJ. Retrieved July 5, 2008.
  56. Wayback Machine
  57. „GOLD ALBUM 他認定作品 2002年1月度” [Gold Albums, and other certified works. January 2002 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: Japanese). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 508: 12. 10. 3. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 1. 2014. Приступљено 22. 1. 2014. 
  58. Evolution (Vinyl). Ayumi Hamasaki. Avex Trax. 2001. RR12-88220. 
  59. Evolution (DVD). Ayumi Hamasaki. Avex Trax. 2001. AVBD-91056. 
  60. Evolution (Limited VHS, NTSC region). Ayumi Hamasaki. Avex Trax. 2001. AVVD-90111. 
  61. Dearest (Ayumi Hamasaki song)
  62. Hamasaki, Ayumi (2001). A Song is Born (CD single; Liner notes). Ayumi Hamasaki, Keiko Yamada. Avex Trax. 
  63. オリコン アルバム 2002.1.14
  64. 64,0 64,1 64,2 64,3 64,4 64,5 64,6 64,7 64,8 Recording Industry Association of Japan | Related Data
  65. 65,0 65,1 65,2 65,3 65,4 65,5 65,6 65,7 65,8 Premios de Ayumi Hamasaki
  66. 66,0 66,1 Japan Gold Disc Award - Wikipedia
  67. „Million-Selling Singles of 2002” (на језику: јапански). RIAJ. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2008. Приступљено 28. 1. 2008. 
  68. „Recording Industry Association of Japan - THE 17th JAPAN GOLD DISC AWARD 2003”. Recording Industry Association of Japan. 5. 4. 2015. Приступљено 2003.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  69. 44th Japan Record Awards - Wikipedia
  70. „Corner Ranking Album - RIAJ”. Music TV Program. Recording Industry Association of Japan. Приступљено 18. 4. 2015. 
  71. „GOLD ALBUM 他認定作品 2003年1月度” [Gold Albums, and other certified works. January 2003 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: Japanese). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 520: 13. 10. 3. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 9. 2013. Приступљено 29. 1. 2014. 
  72. Hamasaki, Ayumi (2002). Rainbow (CD Album; Liner notes). Ayumi Hamasaki. Japan: Avex Trax. AVCD-17239. 
  73. 73,0 73,1 Hamasaki , Ayumi (interviewee) (12. 3. 2003). „Special Website to A Ballads”. Ayumi Hamasaki's official website. Приступљено 4. 7. 2016. 
  74. 74,0 74,1 74,2 Perfect Sound Forever: Japanese Hits
  75. „GOLD ALBUM 他認定作品 2003年3月度” [Gold Albums, and other certified works. March 2003 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: Japanese). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 522: 13. 10. 5. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 1. 2014. Приступљено 29. 1. 2014. 
  76. ゴールドディスク認定作品一覧 2003年1月~7月 [Works Receiving Gold Disc Certifications List (January to July 2003)] (на језику: Japanese). Recording Industry Association of Japan. 10. 8. 2003. Приступљено 22. 1. 2014. 
  77. 2003 World Music Awards Winners | Billboard
  78. „Million-Selling Albums of 2003”. RIAJ. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2008. Приступљено 25. 1. 2008. 
  79. „Yearly Album Rankings for 2004” (на језику: јапански). Oricon. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2008. Приступљено 1. 12. 2008. 
  80. http://www.time.com/time/asia/features/ayumi_hamasaki/cover4.html
  81. „The First-Time Stench of Being a Human”. Oricon Style (на језику: јапански). бр. 49–1275. 27. 12. 2004. стр. 17—19. 
  82. „Yearly Album Rankings for 2005” (на језику: јапански). Oricon. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2008. Приступљено 1. 12. 2008. 
  83. List of most expensive music videos - Wikipedia
  84. 84,0 84,1 Celeb mstar: Ayumi Hamasaki
  85. „Ayumi Hamasaki, the First Female Artist in Generations to Acquire a Twenty-Fifth Number-One Single!” (на језику: јапански). Oricon. 6. 12. 2005. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2008. Приступљено 22. 2. 2008. 
  86. (јапански) Fuji, Miho (藤井美保) (5. 1. 2006). „Ayumi Hamasaki: Bold & Delicious/Pride”. Girlpop. св. 76 бр. 462. стр. 16—18. 
  87. Garcia, Cathy A. (7. 2. 2006). „Ayumi Hamasaki '(miss)understood'”. The Korea Times. 
  88. Ayumi Hamasaki - Ayu, CREA | JpopAsia
  89. ゴールド等認定作品一覧 2006年1月 (на језику: Japanese). Recording Industry Association of Japan. Приступљено 21. 12. 2012. 
  90. 浜崎あゆみ、女性アーティストのシングル主要3部門完全制覇! | ORICON NEWS
  91. SPECIAL - ayumi hamasaki official website
  92. 92,0 92,1 Ayumi Hamasaki’s Secret
  93. „Ayu Holds the Top Two Ranks! A Feat Unaccomplished in 36 Years!”. Sponichi Annex (на језику: јапански). Mainichi Shimbun. 6. 3. 2007. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2007. Приступљено 7. 1. 2008. 
  94. http://www.ettoday.com/2007/02/13/340-2054709.htm
  95. 濱崎步亞洲巡演唱紅館開鑼 個唱門票3小時售罄-濱崎步-東方娛樂-東方網
  96. 96,0 96,1 96,2 96,3 96,4 https://books.google.rs/books?id=J0yKc60fe0kC&pg=PA282&lpg=PA282&dq=secret+ayumi+hamasaki+album+of+the+year&source=bl&ots=HcDZ3lD0W4&sig=m2LXYBpqQaBru0hMHBs8k_FmDJ8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjKs7L2sY3XAhXIPRoKHVZpArIQ6AEIsAEwGw#v=onepage&q=secret%20ayumi%20hamasaki%20album%20of%20the%20year&f=false
  97. Hamasaki Ayumi, Nagase Tomoya Split | Japan Zone
  98. „レコード協会調べ 12月度有料音楽配信チャート(「着うた(R)」)<略称:12月度レコ協チャート(「着うた(R)」)>” (на језику: Japanese). Recording Industry Association of Japan. 20. 1. 2008. Приступљено 25. 4. 2010. 
  99. Eremenko, Alexey (2016). „Ayumi Hamasaki – Biography”. AllMusic. Приступљено 27. 6. 2016. 
  100. http://ayumi.primenova.com/newsarchive-2008-Q1.php/
  101. 101,0 101,1 浜崎あゆみの作品 | ORICON NEWS
  102. Pushing 30, rivals circling, and now deaf in one ear: it's tough at the top for Ayu - Mainichi Daily News
  103. 103,0 103,1 オリコンランキング情報サービス「you大樹」 −CD・ブルーレイ・DVD・書籍・コミック−
  104. Nikkan Sports Staff (17. 1. 2009). „あゆ帰国「え?」取材陣質問を聞き直す”. Nikkan Sports. Приступљено 15. 2. 2016. 
  105. „Japanese pop singer Ayumi Hamasaki deaf in left ear”. BBC News Agency. 7. 1. 2008. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2008. Приступљено 24. 12. 2013. 
  106. 106,0 106,1 „Singer Ayumi Hamasaki says she has lost hearing in her left ear”. Japan Today. 8. 1. 2008. Приступљено 24. 12. 2013.  (Archived version)
  107. „Japan's pop princess 'Ayu' goes half deaf”. AFP. 6. 1. 2008. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2008. Приступљено 24. 12. 2013. 
  108. WebCite query result
  109. „G-Music 風雲榜 (東洋榜)”. G-music.com.tw. Архивирано из оригинала на датум 8. 5. 2011. Приступљено 2. 3. 2011. 
  110. オリコン週間 CDアルバムランキング 2009年03月23日〜2009年03月29日 | ORICON NEWS
  111. オリコンランキング情報サービス「you大樹」 −CD・ブルーレイ・DVD・書籍・コミック−
  112. 浜崎あゆみ史上最多44作目のTOP10入り、デビュー以来初の歴代単独1位 | ORICON NEWS
  113. „Check out the winners of Jstation Music Awards 2010” (на језику: Portuguese). J-Station.com.br. 27. 1. 2011. Приступљено 30. 1. 2016. 
  114. DISCOGRAPHY - ayumi hamasaki(浜崎あゆみ) official website
  115. „Ayumi Hamasaki's Marriage Announcement”. Sponichi Annex. 31. 12. 2010. Архивирано из оригинала на датум 4. 1. 2011. Приступљено 31. 12. 2010. 
  116. „Pop music idol Hamasaki gets married in U.S.”. The Japan Times. 3. 1. 2011. Приступљено 3. 1. 2011. 
  117. 【オリコン】浜崎あゆみ、18作目のアルバム首位 | ORICON NEWS
  118. „Japan’s ‘Empress of Pop’ Ayumi Hamasaki to divorce Austrian actor husband”. 18. 1. 2012. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2012. Приступљено 18. 1. 2012. 
  119. „Japan's pop queen to divorce Austrian hubby”. 17. 1. 2012. Приступљено 17. 1. 2012. 
  120. „浜崎あゆみ米国人医学生と婚約”. Nikkan Sports. 13. 12. 2013. Приступљено 16. 12. 2013. 
  121. „Ayumi Hamasaki engaged to UCLA medical student 10 years her junior”. Japan Today. 13. 12. 2013. Приступљено 16. 12. 2013. 
  122. „Hamasaki Ayumi is now officially married”. Tokyohive. 3. 3. 2014. Приступљено 3. 3. 2014. 
  123. DISCOGRAPHY - ayumi hamasaki(浜崎あゆみ) official website
  124. „Ayumi Hamasaki Sings 1st Anime Film Theme in 12 Years for Buddha 2”. Anime News Network. 19. 10. 2013. Приступљено 3. 8. 2016. 
  125. „Ayumi Hamasaki also Attends World Premium of Movie Buddha 2”. Sync Music. 15. 1. 2014. Приступљено 3. 8. 2016. 
  126. CD Journal Staff (2. 7. 2014). „Colours – Ayumi Hamasaki”. CD Journal (на језику: Japanese). Приступљено 2. 8. 2016. 
  127. „Oricon Albums Chart” (на језику: Japanese). Oricon Style. 14. 7. 2014. Приступљено 3. 8. 2016. 
  128. 浜崎あゆみ、松任谷由実と並び歴代1位に「アルバムトップ10獲得数」記録で. Yahoo Japan News (на језику: Japanese). Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2014. Приступљено 14. 7. 2014. 
  129. 129,0 129,1 【オリコン】浜崎あゆみ、ソロ史上初のシングル50作TOP10入り | ORICON NEWS
  130. Ayumi Hamasaki and SpeXial’s collaboration is the weekly #1 in Taiwan, Hong Kong, Singapore, and Malaysia : SYNC MUSIC JAPAN
  131. NEWS - ayumi hamasaki(浜崎あゆみ) official website
  132. „BIG NEWS!! 「AWA」にて、6月29日発売のニューアルバム「M(A)DE IN JAPAN」が、CD発売の1ヶ月半前の5月11日(水)より全曲独占先行配信決定!!”. Ayumi Hamasaki official website (на језику: Japanese). 11. 5. 2016. Приступљено 15. 5. 2016. 
  133. „浜崎あゆみ再生100万回、新アルバム先行配信”. Nikkan Sports (на језику: Japanese). Приступљено 28. 5. 2016. 
  134. TeamAyu (11. 9. 2016). „2016-09-11 13:21(JST) | ayu 伝えたいこと。| TeamAyu”. TeamAyu. Приступљено 11. 10. 2016. 
  135. JpopAsia. „Ayumi Hamasaki Finalizes 2nd Divorce”. JpopAsia. Приступљено 11. 10. 2016. 
  136. „Ayumi Hamasaki Vs Tyson Bodkin - UniCourt”. unicourt.com (на језику: енглески). Приступљено 3. 9. 2017. 
  137. Ayumi Hamasaki Assumes Rightful Role as Queen in new CMs; new song “We are the QUEENS” | ARAMA! JAPAN
  138. Bengero, Jepoy (21. 5. 2017). „Ayumi Hamasaki is Going Completely Deaf”. JpopNews (на језику: енглески). Приступљено 21. 5. 2017. 
  139. „ayumi hamasaki 来場者限定「WORDS」ダウンロードサイト”. mu-mo. Приступљено 17. 9. 2017. 
  140. LIVE - ayumi hamasaki(浜崎あゆみ) official website
  141. 141,0 141,1 Shubert, Atika (Interviewer) (2006). TalkAsia (TV-series). Japan: CNN. 
  142. Betros, Chris (3. 4. 2005). „Japan's wacky world of celebrities”. Japan Today. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2008. Приступљено 7. 12. 2009. 
  143. „What's Cool in Japan — Ayumi Hamasaki”. Web Japan. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2008. Приступљено 22. 4. 2008. 
  144. 144,0 144,1 144,2 144,3 Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „Empress of Pop”. Time. стр. 2. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2007. Приступљено 26. 1. 2008. 
  145. Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „The Many Faces of Ayu”. Time. стр. 2. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2008. Приступљено 3. 5. 2008. 
  146. Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „The Many Faces of Ayu”. Time. стр. 3. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2008. Приступљено 3. 5. 2008. 
  147. Pan, Philip P. (27. 11. 2000). „Taiwan's Teens Take Style Cues From Tokyo”. Washington Post. 
  148. Toyama, Michiko (3. 2. 2009). „Princesses Preen in a Pauper Economy”. Time. Time Inc. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2009. Приступљено 3. 3. 2009. 
  149. Lloyd, Richard Parry (10. 1. 2004). „Why Japan Is Struggling to Stay in the Black”. The Times. London: News Corporation. Приступљено 3. 2. 2009. 
  150. „Anything But Black”. The Age. Melbourne, Australia: Fairfax Media. 2. 4. 2004. Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2010. Приступљено 3. 3. 2009. 
  151. 151,0 151,1 Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „Empress of Pop”. Time. стр. 5. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2007. Приступљено 2. 2. 2008. 
  152. „Ayumi Hamasaki Most Recently Models as Joan of Arc”. The Epoch Times (на језику: кинески). 19. 4. 2002. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2009. Приступљено 26. 1. 2009. 
  153. Loh, Noelle (3. 1. 2008). „Second Chances”. AsiaOne. Singapore Press Holdings. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2008. Приступљено 29. 1. 2009. 
  154. Chang, Miharu (25. 2. 2003). „Keep Away Unless You've Got a Stuffy Nose!”. The New Paper. Singapore Press Holdings. 
  155. Wilce, Matt. „Big in Japan: Ayumi Hamasaki”. Metropolis Magazine. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2008. Приступљено 23. 3. 2008. 
  156. „A” (на језику: јапански). Oricon. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2008. Приступљено 17. 11. 2008. 
  157. Lytle, J. Mark (мај 2003). „Ayumi Inc”. Wired. бр. Issue 11.05. 
  158. „Boss CM” (на језику: јапански). Suntory Limited. Приступљено 23. 2. 2008. 
  159. Gantayat, Anoop. „Big Star Talent for Onimusha”. IGN. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2008. Приступљено 12. 2. 2008. 
  160. „Dearest” (на језику: јапански). Oricon. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2008. Приступљено 17. 11. 2008. 
  161. „Heaven” (на језику: јапански). Oricon. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2008. Приступљено 17. 11. 2008. 
  162. Spencer (4. 7. 2011). „Ayumi Hamasaki Album Includes Tales Of Xilla Costume Code For Milla”. Siliconera. Приступљено 27. 12. 2011. 
  163. Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „I have very clear ideas of what I want”. Time. стр. 2. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2007. Приступљено 2. 1. 2008. 
  164. Ayumi Hamasaki (interviewee) (2004). Hamasaki Ayumi: The Heartbreak and Decision in Light and Shadow (Television). Japan: NTV. 
  165. Japanese Song of the Day – “A Song for XX” by Ayumi Hamasaki – deliriumzer0
  166. http://www.oricon.co.jp/music/special/080910_04.html
  167. {{cite web|url=http://www.oricon.co.jp/music/special/070228_01.html%7Ctitle=A Thorough Analysis! Her Best-of Albums and Approaching Her Charm! |last=Yuuki|first=Tai|date=February 28, 2007|work=Oricon Style|publisher=Oricon|accessdate=November 3, 2009}}
  168. https://www.japantimes.co.jp/culture/2001/12/19/culture/2001-a-sound-odyssey-2/
  169. https://web.archive.org/web/20051217103237/http://www.avexnet.or.jp/english/ayu/#profile
  170. https://web.archive.org/web/20051217103237/http://www.avexnet.or.jp/english/ayu/#profile
  171. https://web.archive.org/web/20071228123046/http://www.time.com/time/asia/features/ayumi_hamasaki/cover5.html
  172. http://avexnet.or.jp/ayu/en/special/rainbow/index2.html
  173. https://web.archive.org/web/20120313063846/http://www.tokyoheadline.com/vol402/show01.html
  174. https://web.archive.org/web/20090306222030/http://www.epochtimes.com/b5/2/4/19/n184448.htm
  175. https://web.archive.org/web/20040820032901/http://www.avexnet.or.jp/beatfreak/142/artists/ayumi.html
  176. https://web.archive.org/web/20071212005108/http://www.time.com/time/asia/features/ayumi_hamasaki/int_ayumi2.html
  177. Takeuchi Cullen, Lisa (25. 3. 2002). „I have very clear ideas of what I want”. Time. стр. 1. Архивирано из оригинала на датум 14. 2. 2008. Приступљено 16. 2. 2008. 
  178. https://web.archive.org/web/20071212005108/http://www.time.com/time/asia/features/ayumi_hamasaki/int_ayumi2.html
  179. https://web.archive.org/web/20051217103237/http://www.avexnet.or.jp/english/ayu/#profile
  180. https://web.archive.org/web/20080805144109/http://www.villagevoice.com/2002-03-05/music/turning-japanese-point/
  181. https://web.archive.org/web/20081009103208/http://www.avex.com.tw/4th/artist/artist.asp?aid=306871&aname=pcmo&main=1&cateid=2
  182. https://web.archive.org/web/20080805144109/http://www.villagevoice.com/2002-03-05/music/turning-japanese-point/
  183. https://web.archive.org/web/20080805144109/http://www.villagevoice.com/2002-03-05/music/turning-japanese-point/
  184. http://avexnet.or.jp/ayu/en/special/rainbow/index2.html
  185. http://avexnet.or.jp/ayu/jp/special/secret/
  186. https://www.oricon.co.jp/music/special/080910_04.html
  187. https://www.oricon.co.jp/music/special/080910_04.html
  188. http://ent.qq.com/a/20031226/000005.htm
  189. https://web.archive.org/web/20080822082000/http://entertainment.uk.msn.com/music/features/gallery.aspx?cp-documentid=3917826
  190. https://web.archive.org/web/20091126054209/http://www.welt.de/vermischtes/article836335/Die_teuersten_Musikvideos_aller_Zeiten.html
  191. https://en.m.wikipedia.org/wiki/List_of_most_expensive_music_videos
  192. Tsuriya, Takako (август 2006). „Relaxed Smile”. Cawaii (на језику: јапански). стр. 15—16. 
  193. „Ayumi Hamasaki x Hello Kitty Collaboration: The Dream Is Realized!” (на језику: јапански). Oricon. 9. 3. 2007. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2008. Приступљено 17. 11. 2008. 
  194. „Ayu ready?” (на језику: јапански). Fuji TV. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2008. Приступљено 24. 1. 2008. 
  195. 195,0 195,1 „The 14th Japan Gold Disc Award 1999”. RIAJ. Приступљено 3. 4. 2008. 
  196. „World Music Award”. montecarloresort.com. Приступљено 26. 6. 2008. 
  197. [1]
  198. Delta Kicks Off Her Shoes + Picks Up The World Music Award For Oz's Highest Selling Artist! @ Top40-Charts.com - 40 Top 20 & Top 40 Music Charts from 25 Countries
  199. World Music Awards 2005 List
  200. Oricon Style
  201. 201,0 201,1 http://www.oricon.co.jp/news/rankmusic/43071 Oricon Style
  202. „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2007. Приступљено 21. 11. 2007.  Chunichi News
  203. „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2007. Приступљено 15. 3. 2007.  Sanspo
  204. (јапански) 「ミリオンアーティストカード」発売 |mu-mo ショップ
  205. 香港電台第十八屆國際流行音樂大獎
  206. 大公網 Archived 12 December 2007[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  207. [News] Ayu has the highest earnings of the year - Ayumi Hamasaki Sekai
  208. „Asian MUSIC eXtreme Awards 2007 : tous les résultats et analyses !” (на језику: French). Приступљено 8. 2. 2008. 
  209. [News] Ayu has the highest earnings of the year - Ayumi Hamasaki Sekai
  210. The Recording Industry Association of Japan (RIAJ)
  211. „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 31. 7. 2010. Приступљено 1. 8. 2010. 
  212. „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2010. Приступљено 1. 8. 2010. 
  213. Confira os vencedores do Jstation Music Awards 2010 | Jstation | Embarque nesse Expresso
  214. „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2011. Приступљено 30. 1. 2016. 
  215. 浜崎あゆみ、音楽DVD総売上で女性アーティスト首位に | ORICON NEWS
  216. 216,0 216,1 Ayumi Hamasaki sells 50 million albums
  217. http://www.tokyohive.com/2012/08/total-sales-for-hamasaki-ayumis-singles-albums-reach-50-million-mark/
  218. 218,0 218,1 「レコチョク年間ランキング2014」は『アナと雪の女王』関連楽曲が5冠 | BARKS
  219. 219,0 219,1 年間ランキング2015|音楽ダウンロードランキング レコチョク
  220. 【オリコン】浜崎あゆみ、ソロ初の総売上5000万枚超え「ファンのみんなの記録」 | ORICON NEWS
  221. 15年間ありがとう!「ケータイランキング」発表!アーティスト1位はEXILE、楽曲はGReeeeN「キセキ」〜レコチョクのケータイ向け「着うた(R)」「着うたフル(R)」サービス12/15終了 | ORICON NEWS

Литература[уреди]

  • Ayu Press Crew (2005). Secrets of Ayumi Hamasaki. Data House データハウス. ISBN 978-4-88718-851-8. 
  • 剛, 富坂 (2005). Ayumi Hamasaki Pure Stories. R's Publishing アールズ出版}. ISBN 978-4-901226-99-8. 
  • 本郷陽二 (2003). Ayumi Hamasaki Stories 今輝く歌姫たち 浜崎あゆみ物語. Chobun 汐文社. ISBN 978-4-8113-7623-3. 

Спољашње везе[уреди]