Ел Газали

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ел Газали
Al Ghazzali illustration.gif
Пуно име Ел Газали
Датум рођења 1058.
Датум смрти 1111.
Епоха Златни век ислама
Регија Персијска филозофија
Школа филозофије исламска филозофија, суфизам
Интересовања теологија, калам, исламско право

Абу Хамид Мухамед ибн Мухамед ел Газали (10581111), познат као Алгазел у средњовековној Европи, је био исламски филозоф, теолог, правник, психолог и мистик персијског порекла.[1] Такође се сматра једним од највећих суфи учитеља.

Абу Хамид ал-Казали је био један од познатих писаца који је допринео угледу суфизма, који је напустио учења престижне Низамијске високе школе у Багдаду да би потражио „ослобођење од сумње“ у редовима суфија.[2] Његово најважније дело „Обнова верских наука“ сачињено је у периоду од неколико година пре 1105. и даје увид у духовност ислама.[2]

Живот[уреди]

Ел Газали је рођен у Тусу, у персијској провинцији Хорасан (у данашњем Ирану). Предавао је у Багдаду, као учитељ права, дијалектичке теологије (калам) и филозофије. 1095. године, након нервног слома, напустио је академски рад и постао суфија, посветивши се контемплацији.[3] Газали је касније штитио мистичко суфи учење од прогона својим ауторитетом у исламским ученим круговима[4] .

Учење[уреди]

Ел Газали је увид задобијен мистичким поимањем постављао изнад увида постигнутог путем логике.[3] Такође је заступао превласт откривења над резоновањем.[5] Ал-Газали напада опсег знања на који филозофи полажу право, нарочито кроз критику знања о каузалности, и насупрот томе стаје у одбрану оказионализма.[3] Његово радикално одбацивање узрочности и тврдња о непостојању нужне везе између узрока и последице је претеча каснијим скептичким и оказионалистичким системима (Малбранш и др.)[4].

У филозофији, повезивао је спознајнотеоријски скептицизам и новоплатонске елементе с исламским теолошким учењем, на основу којег критикује целокупну филозофију.[4] Његова дела заговарају правоверност ислама и неопходност мистицизма.

Дела[уреди]

  • Несувислост филозофа (или Недоследност филозофа), које представља напад на аристотеловска учења Ал-Фарабија и Ибн Сине.
  • Препоруке верских наука (или Препород верских наука), дело које је извршило значајан утицај на сунитски ислам.
  • Еликсир блаженства

Извори[уреди]

  1. Ghazali, The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition 2006
  2. 2,0 2,1 Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 285-286), Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
  3. 3,0 3,1 3,2 Ел Газали, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови, Нови Сад. 1999. ISBN 978-86-7047-303-4.
  4. 4,0 4,1 4,2 Алгазел, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
  5. Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, 1996.

Спољашње везе[уреди]