Ел Газали

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ел Газали
Al Ghazzali illustration.gif
Пуно име Ел Газали
Датум рођења 1058.
Место рођења Тус
Селџучко царство[1]:292
Датум смрти децембар 1111
Место смрти Тус
Епоха Златни век ислама[2][3]
Регија Персијска филозофија
Школа филозофије исламска филозофија, суфизам[4][5]
Интересовања теологија, калам, исламско право
Газалијева аутобиографија, задња страница

Абу Хамид Мухамед ибн Мухамед ел Газали (10581111), познат као Алгазел у средњовековној Европи, је био исламски филозоф, теолог, правник, психолог и мистик персијског порекла.[6][7] Такође се сматра једним од највећих суфи учитеља.[тражи се извор]

Абу Хамид ал-Казали је био један од познатих писаца који је допринео угледу суфизма, који је напустио учења престижне Низамијске високе школе у Багдаду да би потражио „ослобођење од сумње“ у редовима суфија.[8] Његово најважније дело „Обнова верских наука“ сачињено је у периоду од неколико година пре 1105. и даје увид у духовност ислама.[8]

Биографија[уреди]

Ел Газали је рођен у Тусу, у персијској провинцији Хорасан (у данашњем Ирану). Након смрти свог славног учитеља Џувејнија, 1085. године, Ел Газали, који је већ стекао велику славу у научним круговима, упознао се једном приликом у Нишапуру са Низамул-мулком, министром селџучке владе. Неколико година касније, Низамул-мулк га је позвао да се у својству професора укључи у рад чувеног багдадског универзитета Низамија, што је Ел Газали прихватио.[9] Предавао је у Багдаду, као учитељ права, дијалектичке теологије (калам) и филозофије. 1095. године, након нервног слома, напустио је академски рад и постао суфија, посветивши се контемплацији.[10] Газали је касније штитио мистичко суфи учење од прогона својим ауторитетом у исламским ученим круговима[11] .

Учење[уреди]

Ел Газали је увид задобијен мистичким поимањем постављао изнад увида постигнутог путем логике.[10] Такође је заступао превласт откривења над резоновањем.[12] Ал-Газали напада опсег знања на који филозофи полажу право, нарочито кроз критику знања о каузалности, и насупрот томе стаје у одбрану оказионализма.[10] Његово радикално одбацивање узрочности и тврдња о непостојању нужне везе између узрока и последице је претеча каснијим скептичким и оказионалистичким системима (Малбранш и др.).[11]

У филозофији, повезивао је спознајнотеоријски скептицизам и новоплатонске елементе с исламским теолошким учењем, на основу којег критикује целокупну филозофију.[11] Његова дела заговарају правоверност ислама и неопходност мистицизма.

Дела[уреди]

  • Несувислост филозофа (или Недоследност филозофа), које представља напад на аристотеловска учења Ал-Фарабија и Ибн Сине.
  • Препоруке верских наука (или Препород верских наука), дело које је извршило значајан утицај на сунитски ислам.
  • Еликсир блаженства

Извори[уреди]

  1. Griffel, Frank (2006). Meri, Josef W., ур. Medieval Islamic civilization : an encyclopedia. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-96690-0. 
  2. A.C. Brown, Jonathan (2009). Hadith: Muhammad's Legacy in the Medieval and Modern World (Foundations of Islam). Oneworld Publications. стр. 179. ISBN 978-1851686636. 
  3. Leaman, Oliver (2006). The Qur'an: An Encyclopedia. Taylor & Francis. стр. 84. ISBN 978-0-415-32639-1. 
  4. Meri, Josef W.; Bacharach, Jere L. (2006). Medieval Islamic Civilization: A-K. Taylor and Francis. стр. 293. ISBN 978-0-415-96691-7. 
  5. Böwering, Gerhard; Crone, Patricia (2013). The Princeton Encyclopedia of Islamic Political Thought. Princeton University Press. стр. 191. ISBN 978-0-691-13484-0. »Ghazali (ca. 1058–1111) Abu Hamid Muhammad b. Muhammad al-Ghazali al-Tusi (the “Proof of Islam”) is the most renowned Sunni theologian of the Seljuq period (1038–1194).« 
  6. „Ghazali, al-”. The Columbia Encyclopedia. Приступљено 17. 12. 2012. 
  7. Adamec, Ludwig W. (2009). Historical Dictionary of Islam. Scarecrow Press. стр. 109. ISBN 978-0-8108-6161-9. 
  8. 8,0 8,1 Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 285-286), Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
  9. Халиловић, Т.,Халиловић, С. и Халиловић М. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”,
  10. 10,0 10,1 10,2 Ел Газали, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови, Нови Сад. 1999. ISBN 978-86-7047-303-4. стр. 70.
  11. 11,0 11,1 11,2 Алгазел, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
  12. Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, 1996.

Литература[уреди]

  • Meri, Josef W.; Bacharach, Jere L. (2006). Medieval Islamic Civilization: A-K. Taylor and Francis. стр. 293. ISBN 978-0-415-96691-7. 
  • A.C. Brown, Jonathan (2009). Hadith: Muhammad's Legacy in the Medieval and Modern World (Foundations of Islam). Oneworld Publications. стр. 179. ISBN 978-1851686636. 
  • Griffel, Frank (2006). Meri, Josef W., ур. Medieval Islamic civilization : an encyclopedia. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-96690-0. 
  • Haque, Amber (2004), „Psychology from Islamic perspective: contributions of early Muslim scholars and challenges to contemporary Muslim psychologists”, Journal of Religion & Health, 43 (4): 357—377, doi:10.1007/s10943-004-4302-z 
  • Savage-Smith, Emilie (1995), „Attitudes toward dissection in medieval Islam”, Journal of the History of Medicine and Allied Sciences, 50 (1): 67—110, PMID 7876530, doi:10.1093/jhmas/50.1.67 
  • Macdonald, Duncan B. (1899) 'The life of al-Ghazzali', in Journal of the American Oriental Society. 20. стр. 122 sqq.
  • Laoust, H: La politique de Gazali, Paris 1970
  • Campanini, M.: Al-Ghazzali, in S.H. Nasr and O. Leaman, History of Islamic Philosophy 1996
  • Campanini, Massimo, Ghazali, in Muhammad in History, Thought, and Culture: An Encyclopedia of the Prophet of God (2 vols.), Edited by C. Fitzpatrick and A. Walker, Santa Barbara, ABC-CLIO. 2014. ISBN 978-1-61069-177-2.
  • Watt, W. M.: Muslim Intellectual: A Study of al-Ghazali, Edinburgh 1963
  • Zwemer, S. M. A Moslem Seeker after God, New York 1920
  • Nakamura, K. Al-Ghazali, Encyclopedia of Philosophy
  • Dougan, A. The Glimpse. A study of the inner teaching of the Mishkat al-Alwar (The Niche for Lights) by Abdullah Dougan. ISBN 978-0-9597566-6-1. 
  • A comparison between the philosophy of Ghazali and the Copenhagen Interpretation: Harding, Karen (1993). „’Causality Then and Now: al-Ghazali and Quantum Theory (PDF). American Journal of Islamic Social Sciences. 1 (2): 165—177. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 04. 07. 2010. 
  • "Al-Ghazali Contra Aristotle: An Unforeseen Overture to Science In Eleventh-Century Baghdad". Richard P. Aulie. PSCF 45. March (1994). стр. 26–46.

Спољашње везе[уреди]