Влајковац

Влајковац
Влајковац;
	Православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2011.	1.148
— густина	23/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 04′ 18″ С; 21° 12′ 00″ И / 45.071546° С; 21.200066° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	80 m
Површина	49,1 km2
	Влајковац Влајковац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26332
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Влајковац (рум. Vlaicovăț, мађ. Temesvajkóc) је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1148 становника. Овде се налазе Дворац у Влајковцу и слатинско станиште Влајковац.

Историја

Влајковац се први пут помиње 1597. године као посед сибињског кнеза, са становницима српске народности.

У 16. веку назив села је Влајковац (Vlajkoc), Влајковац – 1716. године, Temesvajkócz – 1911. Влајковац – 1922. године.

Године 1716. Влајковац је додељен Вршачком диштрикту (Срез). Године 1717. било је 22. куће. За време епископа Максима Несторивића (1728—1738) подигнута је црква брвнара. Придоласком сибињских Румуна (1738) насеље је повећано. Тако док је 1749. године било 40 кућа, 1752. године било је већ 87 кућа. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било измешано, српско и влашко.^[1] Године 1779. Влајковац је припојен Тамишком комитату.

На путу за Панчево, цар Јосиф II задржао се у Влајковцу 13. и 14. априла 1773. године.

Први пут почињу да се воде црквене књиге 1790. године. Подигнута је Румунска црква 1809. године. Године 1829. уступи царска комора Влајковац, променом добара, грофовској породици Бетлен. 1832. имао је Влајковац 1252 православна, 2 католика и 4 јевреја. У атару, познатом као плодна равница, било је 85 поданичких сесија. Бројни и богати пашњаци и ливаде омогућили су и знатно унапредили сточарство. Тада је властелин био гроф Емерих Бетлен.

Влајковац је имао 1848. године 1390 становника, од којих је било православних 1375, католика 6, и јевреја 9. 8. јула 1848. године Мађари су запалили село, које је са црквом изгорело.

Влајковац је имао 1854 године 1183 становника. Површина катастарске општине била је 7365 ланаца, укључујући ту и бивши алодијални посед од 2483 ланаца. Властелин је био гроф Јован Бетлен.

У Влајковцу је 1859. године подигао свој кастел Георг Мочоњи. Исто то је учинио и Фердинанд Хајнрих на своме имању »Икателек«.

Године 1872. оделили су се Срби од Румуна, којима је остала црква. Срби из места су чинили почетком 20. века парохијску филијалу у саставу парохије Уљма.^[2]

Године 1876. село је проглашено великом општином. У тој години снажна олуја је срушила кров румунске цркве и ишчупала више стабала из земље.

Дана 8. децембра 1894. отворена је железничка станица на путу Вршац-Ковин која је предата у саобраћају. Бројно кретање становништва у последњим деценијама било је у порасту: 1869. године било је 1484 становника; 1880 – 1354; 1890 – 1532; 1900 – 1590; 1910 – 1650 становника. По попису 1921. године у Влајковцу је било 1459 становника, од којих је било: Срба - 261, Чеха - 34, Румуна - 918, Немаца - 22, Мађара - 224 становника.

Доселило се 1920. године у Влајковац 120 породица из Лике и Босне и Херцеговине, али се од тог броја, крајем 1927. године 60 породица преселило у Потпорањ и Селеуш.^[3]

Овде се налази манастир Влајковац.

Демографија

У насељу Влајковац живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,7 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 345 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.656
1953.	1.830
1961.	1.855
1971.	1.530
1981.	1.356
1991.	1.328	1.191
2002.	1.178	1.321

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	656	55,68%
Румуни	288	24,44%
Мађари	182	15,44%
Југословени	16	1,35%
Црногорци	5	0,42%
Бугари	3	0,25%
Македонци	2	0,16%
Словаци	1	0,08%
Немци	1	0,08%
Муслимани	1	0,08%
непознато	2	0,16%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	2	7
80+	10	14
75—79	22	27
70—74	29	41
65—69	33	47
60—64	34	36
55—59	20	30
50—54	47	34
45—49	45	43
40—44	46	48
35—39	30	41
30—34	40	25
25—29	35	43
20—24	32	31
15—19	42	40
10—14	39	38
5—9	31	38
0—4	28	30
Просек :	39,7	41,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	409	435	464	373	366	377	345

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	51	81	58	62	47	30	8	4	2	2	3,41

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	467	123	293	30	15	6
Женски	507	87	299	107	13	1
УКУПНО	974	210	592	137	28	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	248	119	0	1	54
Женски	126	55	0	0	35
УКУПНО	374	174	0	1	89
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	11	12	3	22
Женски	0	0	13	2	2
УКУПНО	0	11	25	5	24
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	2	9	3	2
Женски	0	0	1	2	12
УКУПНО	1	2	10	5	14
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	3
Женски	0	0	0	4
УКУПНО	6	0	0	7

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Српски свештенички календар", београд 1908.
^ Милекерови летописи јужно Банатских општина. ISBN 978-86-85075-04-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено 1927„Напредак Панчево,,
Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу (1928)
Летописа Период 1812 – 2009. М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Влајковцу настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] "Српски свештенички календар", београд 1908.

[3] Милекерови летописи јужно Банатских општина. ISBN 978-86-85075-04-9.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]