Дивошево јеванђеље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дивошево јеванђеље (14. вијек)

Дивошево јеванђеље назива се по наручиоцу Дивошу Тихорадићу српском племићу из Усоре. Јеванђеље је датирано у прву половину 14. вијека. Откривено је септембра 1960. у цркви светога Николе у Подврху код Бијелог Поља. Писара четвороеванђеља открива оштећени запис на л. 66v "а Маноило" што значи "(пис)а Маноило".

Рукопис без првог изгубљеног кватериона има 187 листова. Текст почиње са Матејевим еванђељем а завршава се Јовановим. Изворни текст је писан на пергаменту уставним типом ћирилице, а папирни умеци на л. 127, 169, 172, 174, 185 и 186 млађом српском редакцијом. Име наручиоца Дивоша Тихорадића забиљежено је на фолији 5 версо, 42 версо 132 и 182, па се његова израда повезује са првом половином 14. вијека. Један запис у њему наглшава да је Дивош Тихорадић из Завршја имао и властиту библиотеку.

Дивошево јеванђеље издваја се љепотом сликаног украса. Садржи преко 60 иницијала и једну заставицу. По неким ауторима оно је главни споменик босанског минијатурног сликарства.

Види још[уреди]

Литература[уреди]