Хвалов зборник
Хвалов зборник је средњовјековна рукописна књига на 353 листа пергамента, из Босне, а написао га је крстјанин Хвал за херцега сплитског и војводу босанског, Хрвоја Вукчића Хрватинића 1404. године који је тад стекао титулу војводе града Сплита и хрватскодалматинског бана.[1] Данас се ова књига чува у Универзитетској библиотеци у Болоњи у Италији, а библиотеци га је поклонио папа Бенедикт XIV, али није познато како је зборник доспео у Италију првобитно. Једна од претпоставки је да су Хрвојеви наследници након слома Босанске државе емигрирали у Италију и понели зборник са собом.
Зборник садржи библијске текстове, као и четири небиблијска апокрифна текста, што је чест случај у списима на глагољици. Богато је украшен минијатурама, иницијалима, орнаментима, појединачним фигурама и композицијама, док минијатуре припадају готској уметности из круга далматинских сликара 15. века.[2]
Садржај
[уреди | уреди извор]Зборник је писан полууставном ћирилицом која је вероватно преписана са старијег глагољског предлошка. У зборнику се налази неколико минијатура које су поједини истраживачи непотребно повезивали са јеретичким учењем, јер је данас утврђено да је иконографија тих минијатура хришћанског карактера. Хвалов зборник садржи расправе Јевесевија Цезаријског, Доротеја Тирског, Епифанија Кипарског, Еутхалија Ђакона и Псеудо-Еустатија, сви они су византијски писци који нису превођени на западу. Ово показује да културна повезаност Босне са источним огранком јужнословенске књижевности није битније нарушена променом црквених прилика и организацијом цркве босанских крстјана средином 18. века.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Племенито: Борис Радаковић — Хвалов зборник Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. новембар 2018)
