Пређи на садржај

Синајски псалтир

С Википедије, слободне енциклопедије
Синајски псалтир

Синајски псалтир је српскословенски (српска редакција старословенског језика) рукописни псалтир из 11. века, написан глагољицом. Представља најстарији сачувани Псалтир на старословенском језику. Настао је на подручју западне Македоније, а пронађен је у манастиру Свете Катарине на Синају по коме и носи назив и где се и данас чува.

Рукопис није комплетан, а до сада је пронађено 209 листова пергамента.

Највећи део Псалтира (177 листова) откривен је 1850. године од стране руског архимандрита Порфирија Успенског, а осталих 32 листа откривени су 1968. године током реновирања манастира.[1] Псалтир је написало вероватно седам књижника, чију глагољицу одликује архаично писмо са не потпуно облом глагољицом. Познавање ћирилице указује на присуство неких ћириличних слова у тексту. Дело је написано браон мастилом, заједно са жутим, црвеним и зеленим мотивима, док је стил рукописа био нешто између коптског и византијског рукописа.

У језику текста постоје најмање два слоја: један архаичан и у њему се могу открити трагови језика текстова из Моравске и Паноније из времена Светог Методија и други, новији старословенски слој, који повезује текст са споменицима као што су Зографско јеванђеље и Супрасаљским зборником.

Текст чува архаичан облик језика и најближи је првобитном преводу псалтира од Ћирила и Методија. Није сачуван крај рукописа.Преживели су текстови 151. псалма, 14 Библијских песама, молитва ,,Оче наш“, ,,Песма за јутрење“ и почетак ноћне литургије.

У истом манастиру су нађени такозвани Кијевски листићи на глагољици које је написао Димитрије Синаит и који се чувају у Кијеву.[2][3]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]