Hilandarski medicinski kodeks

С Википедије, слободне енциклопедије

Hilandarski medicinski kodeks je srednjovekovni rukopis u kojem su sabrani spisi evropske medicinske nauke a koji je 1952. godine u biblioteci manastira Hilandar otkrio Đorđe Sp. Radojičić.[1] Značajan je utoliko što je to jedini do sada poznati primerak velike zbirke medicinskih spisa Salernski-monpeljeske škole napisane na starosrpskom (srpska redakcije staroslovenskog) narodnom jeziku.

Pretpostavlja se da je Hilandarski medicinski kodeks nastao u XV ili početkom XVI veka, mada su pojedini spisi znatno stariji. Autor dela nije utvrđen. Pretpostavlja se da ih je bilo više. [2]

Posle opsežnih priprema i istraživanja 1980. godine je objavljeno fototipsko izdanje hilandarskog rukopisa sa 414 strana faksimila (sa pogovorom profesora književnosti Vase Milinčevića), a devet godina kasnije, objavljena je transkripcija rukopisa i prevod staroslovenskog teksta na savremeni srpski sa uvodnim studijama posvećenim istoriji srpske srednjovekovne medicine. Spisi Hilandarskog medicinskog kodeksa obuhvataju:

  • dijagnostiku
  • spise o zaraznim bolestima
  • farmakološke spise
  • spise o složenim lekovima
  • farmakoterapiju
  • spis o flebotomija
  • spis iz pedijatrije
  • toksikološki spis

Knjiga je snabdevena i rečnikom najvažnijih termina koji se pojavljuju u tekstu, s tim što su uporedo dati staroslovenski termini i njihovi srpski i latinski pandani.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lečenje u Hilandaru („Politika“, 8. oktobar 2012)
  2. ^ Пројекат Растко: Илинка Вуковић : Лечење артритиса y средњовековној Србији према списима Хиландарског медицинског кодекса

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hilandarski_medicinski_kodeks&oldid=25530374”